Prvi roman nobelovca Daria Foa "Papina kci"

[Dj.Vesna]

Prvi roman nobelovca Daria Foa "Papina kci"

BEOGRAD - Italijanski nobedlovac Dario Fo (1926) kome je Nobelovu nagradu 1997. doneo njegov dramaturški opus objavio je nedavno svoj prvi roman "Papina kći" koji je preveden na srpski i sledeće sedmice će se pojaviti u našim knjižzarama.

Svestran umetnik Fo se pored drama koje su prevedene na 30 jezika i igraju se po celom svetu bavi se dizajnom, slikarstvom, scenografijom pisanjem lirike za pesme a sada u romanu otkriva humanost i saosećajnost Lukrecije Bordžije, njenu strast za životom i njenu umešnost da preživi i uzdigne se iznad zlodela svoje porodice.

O životu Lukrecije Bordžiije i sramotnim postupcima njene porodice napisana su razna dela, izvodene opere i pozorišni komadi, snimljeni skupi filmovi sa cuvenim glumcima i dve televizijske serije koje su doživele neverovatan uspeh.

Razlog tolikog zanimanja za ponašanje članova ove porodice leži u njihovom nedostatku moralne čistote, u njihovoj razuzdanosti, kako u seksualnom tako i u društvenom i politickom životu.

Nobelovac Fo, udaljivšsi se od senzacionalističkih ili strogo istorijskih rekonstrukcija njenog žviota, otkriva Lukrecijinu ljudsku prirodu, oslobađajući je stereotipa pohotne i rodoskvrne žene i stavljajuci je u istorijski kontekst i svakodnevni život.

On nam otkriva Lukrecijinu humanu stranu, njenu strast za životom, saosecajnost i sposobnost da zaobilazi mahinacije svoje porodice, navodi PR menadžer izdavačke kuće "Laguna" koja je prevela ovo delo Tanja Vučković.

Tu su i velelepni renesansni dvorovi, najpotkupljiviji od svih papa Aleksandar VI, pokvareni brat Cezare, pa Lukrecijini muževi i njeni ljubavnici, pre svih Pjetro Bembo, sa kojim je delila ljubav prema umetnosti, a narocito prema poeziji i pozorištu.

Svi su oni samo pioni u igrama bezobzirne vlasti. Prava smotra nepotizma i skarednosti, izmedu proslava i orgija. Isto kao danas.

Roman o porodici Bordžija prvenstveno je slika našeg vremena koje nam, viđeno kroz prizmu tog razdoblja, deluje još sumornije i iskvarenije.

Fo je, ocenila je Vučkovićeva, napisao istorijski i politički roman, ali na jedan vrlo neobican i moderan nacin, a uspeo je da istakne i svoje stavove o današnjem svetu. Čitalac se susreće sa stapanjem razlicitih žanrova jer je knjiga „Papina kci" delom biografija Lukrecije Bordžije (1480-1519), delom istorijska monografija, delom komedija del' arte, delom roman, a sve dopunjeno autorovim ilustracijama u boji.

Tanjug