"Tito izmedju zivota i smrti" Milomira Stankovica

BEOGRAD - Iako je od smrti dolživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita prošlo je 36 godina, danas je za knjigu " Tito između života i smrti" dr Milomira Stankovića vladalo tako veliko interesovanje da nije bilo mesta za sedenje u kafeu-knjižari "Glasnik" .

Dr Stanković je bio do smrti Titov lični lekar i knjigu je napisao po svom dnevniku koji je vodio tokom poslenđih nekoliko godina života predsednika Tita.

Pored autora, o knjizi su govorili i prof. Dušan Velimirović i prof. dr Jovan Bukelic.

"O Titu je mnogo napisano, ali je o njegovoj bolesti bilo vrlo malo pouzdanih napisa, naglasio je dr Stanković.

Prema njegovim rečima "izveštaji s konzilijuma namenjeni Predsedništvu SFRJ, porodici, štampi i javnosti bili su vrlo kratki i šturi".

U medijima je bilo svakakvih priča i publikacija, ali vrlo malo stručnih, a više onih doteranih i ulepšanih. To je sve vrh ledenog brega ispod koga leži duboki okean pun burnih dogadaja i tajni, a javnost treba da sazna kako je okončan TItov život, dodao je on.

Knjiga je objavljena u "Glasnikovoj" biblioteci "Svedoci epohe", koju je uredio Jovo Vukelić, a tempirana je da se pojavi uoči 25. maja kada se slavio Titov rođendan.

Veliko interesovanje pokazuje da je autor bio u pravu što je veoma detaljno i stručno obradio poslednje dane života predsednika SFRJ.

Delo koje je bogato ilustrovano fotografijama, može se podeliti u nekoliko celina a prva je posvećena opisu atmosfere koja je vladala oko predsednika tokom 1979. kada je počelo da mu se komplikuje zdravstveno stanje i javljaju ozbiljni znaci kardiovaskularnog oboljenja kao posledica dijabetesa.

On je veoma kritičan prema konzilijumu lekara koji su bili angažovani da se staraju o TItovom zdravlju jer su to bili internisti dok je samo jedan, akadmeik dr Brecelj, bio kardiovaskularni hirurg.

Autor zamera kolegama lekarima da su insistirali na veoma konzervativnom metodu lečenja pomoću lekova iako su postojale sve indikacije da bi trebalo amputirati nogu čija je arterija bila zapušena. To je donekle bila i posledica stava predsednika Tita da će radije umreti nego dozboiliti da mu amputiraju nogui što je, ali prekasno, ipak dozvolio

Za autora su ostali nejasni neki bitni momenti tokom poslednjih meseci Titovog života kao na primer zašto je zakasnilo konsultovanjue sa stranim stručnjacima, kako je i zašto uvedena terapija koja je pogoršala bolest, zašto je prekasno amputirana noga, zašto je kasnila operacija bajpasa, šta je srušilo Titov imunitet, od kakve su korisit bile konsultacije sa stranim lekarima, da li je tokom lečenja Titov život skraćen...

Tanjug