Trenutna pesma: Loading ...
Bit rate:
Status servera:

Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunes   Windows Media Player   Real Player   QuickTime
                                                                                                                                                                                       
Strana 1 od 4 123 ... ZadnjaZadnja
Prikaz rezultata 1 do 10 od 59

Tema: Religija

Hybrid View

Previous Post Previous Post   Next Post Next Post
  1. #1
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,519
    Country: Russian Federation
    Thanked: 2903

    Religija

    Religija

    Prorocanstvo blazenopocivseg starca Gavrila Bosnjanskog


    СТАРАЦ ГАВРИЛО: ТЕШКИ ДАНИ ЗА СРБИЈУ

    Србију ће распарчати, на делове, отцепиће и Војводину и Косово, и Санџак, и Црна Гора ће делом Албанија бити. Више се неће из Београда земљом управљати, већ ће се посебно, свака отцепљена јединица имаће своје центре за све. Спас је у општем покајању и повратку Срба Богу. После великог светског сукоба Срби ће уз помоћ Русије вратити Косово. Ни један Албанац на тлу Косова неће остати.

    Монахиња Макрина (Мајсторовић), као и још неки верници, били су сведоци испуњавања пророчких речи старца Гаврила. Због тога би упозорења старца Гаврила требало схватити озбиљно, као сигнал за покајање народа, које је, као што сведочи духовна и црквена историја, умилостивило Господа да не попусти искушења и страдања на свој верујући народ. Старац је рекао да ће, ако не дође до покајања, „Србију распарчати, на делове, отцепиће и Војводину и Косово, и Санџак, и Црна Гора ће делом Албанија бити, њима ће бити дана, даће се њеном народу, Албанцима, Шиптарима, на коришћење, наши неће тамо смети ни живети. И тамо ће наше светиње рушити. А свет ће их подржавати, исти они који су нас и бомбардовали.“

    Више се неће из Београда земљом управљати, већ ће се посебно, свака отцепљена јединица имаће своје центре за све.

    Бог је, од давнина, као што сведочи Стари завет, слао своје пророке и духовне људе да пренесу одређене поруке народу, да их подуче, упозоре... Правослaвна црква слави у чува успомену на Пророке који су најавили долазак Спаситеља, Сина Божијег, Господа Исуса Христа. И после тога, у последњих две хиљаде година, Бог је преко великих духовника упозоравао народе. Једног од таквих духовника, праведника и молитвеника за цео пали род људски, наш народ имао је у монаху Гаврилу. Још као млад припадао је Богомољачком покрету. После Другог светског рата дошло је тешко време за Цркву. И припадници Богомољачког покрета били су на мети нове комунистичке власти. Витомира, како је било световно име старца Гаврила, ухапсили су под оптужбом да је народни непријатељ и непријатељ социјалистичког поретка. На њега су вршили притисак да више јавно не говори да Бог постоји, да га престане хвалити, да се учлани у партију, да не слави славу. Он се није хтео одрећи Господа и своје вере, па су га иследници тукли тако да му је крв текла из уста, носа и ушију.
    После једног од страшних батинања, бацили су га у подрум пун воде; била је зима, вода ледена, он сав крвав и изубијан. Од ударца му је пукла бубна опна (од тада на једно уво уопште није чуо, а на другом му је слух био оштећен ). Удбаши су јавили његовој фамилији да је умро и да дођу по његово тело. Такве батине и ноћ у леденој води нико није могао да преживи. По изласку из затвора, постао је црквењак у Јагодинској цркви, да би у манастир пошао кад је већ био превалио педесету. Монаха Гаврила ништа светско није интересовало. Није читао новине, нити гледао телевизију. Живео је скромно у сиромаштву. Манастир Светога Луке у Бошњанима почео се градити мало пре него што је он дошао к њему. Од јаких киша вода је улазила у тада још помоћни конак, односно бараку. То није сметало оцу Гаврилу да се духовно подвизава. Имао је јако изоштрен ум, знао је све тајне овог света.
    Монахиња Макрина (Мајсторовић), која је живела заједно са старцем Гаврилом у манастиру Бошњањи, почетком деведесетих година била је сведок испуњења старчевих пророчанстава. Она је, што је много важније, записала пророчанства старца Гаврила.

    „Дошла сам у манастир по Божијем промислу, баш када је отац Гаврило замонашен. Он је данас замонашен, а други дан сам ја дошла као искушеница у манастир Стубал код Краљева 1987. године. Нисам тада ни била свесна, с обзиром да сам позив одабрала по указу мојих духовника и по указу Божијем, шта ми даље предстоји и шта ћу све дознати преко старца Гаврила, који је имао тако велико духовно и животно искуство. Тако се по Божијем промислу догодило да старац, упркос тешким страдањима, остане у животу, да нам пренесе знања и откровења за будућност Србије, покаже који нам је пут исправан и одакле нас чека светло“, каже она.

    „Уобичајено је било да када дођемо из рада, прочитамо вечерњу молитву и онда уђемо у собу код оца, да га пре спавања обиђемо, да се договоримо за наредни дан, да нам да упутства, да се оцу пожалимо ако је нешто било лоше, или да га питамо да ли му нешто треба. Увек смо задњи опроштај, кад полазимо у собу, узимали из очеве собе. Мајка и ја смо спавале у соби преко пута да бисмо могле ноћу оца да обиђемо, да му не испадне жар и тако... Тако смо једном ушле у његову собу без неког посебног разлога, да га обиђемо, да видимо да му није случајно спала постељина, да му наместимо. Отац је пришао прозору и чудесно је погледао. Тада још није било ни бомбардовање, ни рат на Косову. Погледао је кроз прозор и погледао је ка небу и казао: ’Јој, ћерко, види месец крвав, ћерко, небо се отворило, црвени барјаци са неба крећу на Косово. Крвави барјаци, ћерко, поново ће рат, поново ће рат за Косово да се бије... Муслимани се удружили’, каже он, ’и на православље ударили, доћи ће да завлада тај њин полумесец.’ Каже, ’Ћерко моја, мисле да згазе православље, кад се буду осмелили, Бог им неће дати, а видим’, каже, ’католици са њима шурују заверу против Срба.’
    А онда је рекао: ’Видим, ћерко, да они доносе одлуку да нам земљу распарчају и да нам Косово узму. Морају се склонити светиње из наших цркава, тако су и наше мудре владике Чарнојевићи радили, светиње су носили са места на место, да не бих њих агарјани подузели.’ Каже: ’Видим куће на Косову горе, видим народ бежи, падају и убијају и Албанце и Србе. Видим, ћерко, наше крстове руше на цркви.’ А ја велим: ’Како, оче, руше, ко ће се на цркву попети, висока је, ако падне?’ Каже он: ’Видим, ћерко, попео се на цркву и крст руши.’ Касније, када је 2004. године био погром, сетила сам се тога. И тада ми је још рекао: ’Јој, рат се и невоља ближи, велика мука и несрећа, али не вреди’.Тако прича мати Макрина, и додаје:
    „Старац Гаврило је рекао да не идемо путем којим иду наши непријатељи. Тај пут је пропаст, немојте ићи тим путем као они, то је црна река... Наши не могу Косово одбранити. Они ће га узети за привремено. Монахиња Гаврила прича да су једне вечери, неколико седмица после тих старчевих речи, дошли мештани из оближњег села и рекли да је почело бомбардовање Србије.“

    Монахиња Макрина је речи старца Гаврила записивала и сабрала у корице књиге „Монах старац Гаврило − пророк последњих времена“. И други верници су били сведоци старчевих пророштава.
    Старац Гаврило је позивао српски народ на пост, молитву, покајање, иначе ће се у супротном због многих грехова у народу, свештенству и владара излити гнев Божији:
    „Тада ће Србију распарчати, на делове. Отцепиће и Војводину и Косово, и Санџак, и Црна Гора ће делом Албанија бити, њима ће бити дана, даће се њеном народу, Албанцима, Шиптарима, на коришћење, наши неће тамо смети ни живети. И тамо ће наше светиње рушити. А свет ће их подржавати, исти они који су нас и бомбардовали. Узеће нам Војводину, продаваће равнице, тада кад више Београд не буде престоница, онда ће свак за себе посебно живети, свака посебно. Тада ће се све туђини питати, они су то и замислили, али народ ће се побунити. Тада ће у земљи бити глади, муке, болести ће неке харати, умираће народ таквом брзином да неће стићи свештеници да га сахрањују. Људи ће се разредити, у селима поготову. Имаће да пешаче један до другог, да се нађу и испричају. И воде здраве за пиће неће имати, само у планинама и брдима. Биће се људи на изворима да на ред за воду дођу. Из градова ће људи бежати, и то у колонама, неће имати од чега живети, посла неће бити, фабрике неће радити, а дугове држави неће имати од чега намирити. Неће људи ни хлеб имати чиме да купе. А порези ће бити на све што имају.“

    „Но Шиптари неће стати, они мировати неће, границу ће стално померати. Страни владари ће их све парама подржавати, и они ће Србина са своје земље истерати, притиснуће га невољама и тамо народ српски неће имати никаква права, живеће у страху, само ће им дати шаку земље, да тамо живе, али и ту наш народ никаква права имати неће, све ће се Шиптари питати. Замериће се и са Грчком и са Македонијом, границе ће померити. Немир ће се проширити на све друге суседне државе, а оне ће морати да их слушају, јер су њине чланице, биће уцењене.
    Србину тамо слободе неће бити, све док Русија не постане царевина. Молите се сви Богу да до тога што пре доће, тад ће и Србима сванути. Тада ће се православни удружити, коначно ће схватити да су заједно јачи, и онда ће бранити своје. А муслимани, они се већ пописују, и сви се за исто боре, стално се договарају како да загосподаре, а и папа ће исто то радити. Знате шта је рекао Св. Козма Етолски: ’За све што се православнима буде догађало у последње време, куните папу, он је узрочник свих зала.’ Више се неће из Београда земљом управљати, већ ће се посебно, свака отцепљена јединица имаће своје центре за све. Зато, децо, немојте веровати ни странкама ни политичарима да ће неко добро ни напретка донети, нити било чијим обећањима, то су лажи. Благослов Србији може само са неба сићи, и то опет молитвама Мајке Божје и Светих Немањића, са свима Светима. Свети Сава плаче пред Богом, чули сте ’Небеску Литургију’, па се подучите. Зато од неба само помоћ очекујмо, и полажимо наду у Бога, а не у људе.“

    Монахиња Макрина каже да је старац рекао да ће „велике силе ратовати над нашом земљом и наш народ неће за то време пострадати, и за то време ће се наш народ нагло из туђих земаља враћати у нашу земљу. Због неких картица ће се враћати, да ли због ових чипова (ових нових картица), и Тарабић је нешто слично рекао.“ Мати Макрина наводи да је старац Гаврило прорекао да ће после победе Русије Србија уз помоћ православне браће са истока „вратити докле је наше Косово било. Албанија ће пола водом потонути. А Шиптари ће бежати у Албанију, и док буду чекали да се укрцају у оне њихове бродове, живи ће падати у море, колико ће им бити тесно. Вратиће нам нашу територију, ни један Шиптар на тлу Косова остати неће! То шта ће водити кући бродовима преко мора и океана, то нека они сами виде. Они који су им обећавали брда и долове, ти нека их збрињавају. Престоница Србије биће Крушевац.“
    О свему овом овде реченом отац Гаврило је причао често са манастирским гостима; било је ту некада и свештеника, монаха, народа побожног, људи на функцијама, угледних и школованих, службеника, лекара, директора фирми. Када је говорио о томе, никада није није причао са неким истицањем, као да он нешто посебно зна, говорио је то онако спонтано, ненаметљиво: ко хоће да чује, нека чује, а ко неће о томе нешто да чује, не мора ни да слуша. Заплакао би често, и говорио: „Боље, децо, да знате какве невоље предстоје, да се не изненадите, и да знате одакле само добру да се надате, да се не дате преварити.“
    Последњих четрдесет дана земног битисања, знајући да ће се ускоро преселити у наручје свога Творца, отац Гаврило је проводио у сталном присуству на Светој Литургији где би се причешћивао. Упокојио се у својој деведесет осмој години, на дан Светог Архангела Михаила, лета Господњег 1999. Монахиње које су седеле код њега у келији приметиле су како се са бројаницом у руци моли Богу, непрекидно изговарајући Исусову молитву.
    Сахрањен је манастиру Светога Луке у Бошњанима. Из његовог ковчега, који није имао тежину, као да се сам кретао, ширио се благопријатан мирис. У руци је имао крст и свећу са Христовог гроба, док му је лице сијало.

    МОЛИТВАМА ПРЕПОДОБНОГ СТАРЦА ГАВРИЛА, ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, БОЖЕ НАШ, ПОМИЛУЈ НАС. АМИН!

    Биће велико отпадништво

    „Биће тада и велико отпадништво. Ко год не буде примио срцем веру православну, повероваће разним обманама и вероваће лоповима и лажовима, вероваће лажним обећањма страних владара, а од тога ништа имати неће. Многи ће тражити своја огњишта, али неће моћи од корова да препознају које је њихово двориште било и имање. Благо тад онима који су научили скромно да живе, а они који су научили у раскоши, неће моћи лако немаштину и глад да прихвате. Ништа им њихове паре неће помоћи. Тада, кад се то све буде дешавало, чувајте семена свега, житарица и поврћа, да имате шта посијати, јер неће имати где да се купи семе ко ово сад, па да имате да посејете и да се прехраните...“
    ...„Много владика, свештеника и теолога у задње време неће се руководити по Божијем расуђивању, оним што је за народ корисно, већ по чулном, телесном, застраниће, а и по наговору људи, угађаће им; биће ту и политичара и других, са којима ће они пријатељства градити. Неће расуђивати по поукама Светих отаца.“


    Београду прети страдање


    Старац је још рекао: „Видео сам Београд све у сивилу и беди, он нема више благослова да буде престоница. Због мита, корупције, безакоња, секти и неморала. На власти седе људи огрезли у криминал и безакоње. У Београду народа много у неморалу живи. Силни се расипају у раскоши и вилама, возе скупа аута, а сиротиња ни хлеба нема деци да купи да их храни. Зло и наопако! Велику ће невољу навући и гнев Божији што тако неправду творе...“ Због тога ће Београд страдати, старац није рекао прецизно како, да ли од земљотреса, неке природне катаклизме или од бомбардовања. Рекао је да „види колоне људи из Београда, многима ће Бог пројавити да треба из њега да побегну, да се спасу. Господ ће се смиловати ради молитви и светиња, треба сада архиве и књиге на време из њега сконити, да се не би за вечност загубили, и више он престоница бити неће, јер он је и сада изгубио благослов да буде престоница.“

    О Америци

    „Америку, тај Вавилон, Господ ће муком притиснути, њени ће градови у води пливати. Од ње је све зло потекло, први неморал, први лош филм, прво лоше учење деце, па чак сада мисле и чипове да поставе да нама владају к’о са животињама, да нам командују где ћемо ићи и шта ћемо радити. Стављају себе у улогу Бога, а не знају да Бог руководи корацима и главом човека. Бог им неће дати да господаре, пре ће своју смрт и пропаст угледати. Градови ће њени потонути, видим, у проваље које се отварају, нестаће са лица земље тај Вавилон, то све зло и легло безакоња.“ А ја га питам: „Оче, шта ће бити с народом?“ „Народ верујући у тим градовима Бог ће чудесно спасавати, и мученичким венцем украсити.“

    Preuzeto sa sajta; pravoslavnaporodica
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  2. #2
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,519
    Country: Russian Federation
    Thanked: 2903

    Odg: Religija

    Starac Pajsije Svetogorac - Znamenje vremena 666
    О АНТИХРИСТУ, БРОЈУ 666 И ЛИЧНИМ КАРТАМА

    Отац Пајсије је саучествовао у људским зебњама и одговарао на њихове недоумице. Тема која је у његовом периоду посебно заокупљала верне, беше ствар личних карти. Старац је и пре појављивања питања, према расуђивању, говорио о знацима времена и о антихристу.
    Затим, старац се знатније изразио поводом распростирања линијског кода са бројем 666 на производима и покушаја државе да изда нове личне карте које би садржале (како је накнадно било откривено) црну траку, 666 и лице ђавола.

    У његово време је било опасно да неко говори о реченим темама због страха од заблуде, или због противљења. Духовни оци са одличним богословским образовањем избегаваху да дају одговоре вернима на питања у вези са реченим, те су слали људе да се распитају за старчеве ставове. У почетку се створила збрка и у простору Цркве (изузев светлих примера), с обзиромда су једни (срећом малобројни) изражавали заблудне ставове, а другибили равнодушни.

    Старац је заузео став и сасвим јасно говорио. Он се није ограничио само на одговоре на многа питања верних, већ је 1987. године написао своју познату Посланицу: „ Знаци времена – 666“ *. Она је са олакшањем била примљена и до данас руководи. Многи су преиспитали своје ставове и усагласили их са старчевим. Будући да је предвидео да ће и у будућности бити потребна , он ју је написао својеручно и потписао, како се неби изменили његови ставови, које је држао до свог упокојења.

    Све што је рекао и написао беше плод молитве, духовне осетљивости и унутрашњег осведочења. Он је желео да живимо духовни живот, те да буде-мо добро обавештени и спремни на жртву. Ми не треба да будемо равно-душни, али нити да нас обузима паника и зебња. Нас треба да одликује дух исповедништва по потреби и сходно положају који свако заузима.

    Млади су га питали да ли треба да се венчају, с обзиром да могу да се десе апокалиптички догађаји. Он им је предлагао да оснују породицу и да се запосле, будући да су у годинама гоњења Хришћани слично радили.

    Он је говорио: „ Наше време је тешко и биће неопходно да се помучимо, можда и да пострадамо у трајању буре која ће настати. Само ће са духовним животом моћи да се изађе на крај. Ипак не треба да падамо у очајање. Јер, тешка времена су благослов, с обзиром да нас приморавају да живимо ближе Христу. Она су прилика за већи подвиг. Борба се сада неће одвијати оружјем, већ ће бити духовна, са антихристом. Он ће покушати да превари, ако буде могуће, и изабране (Мт.24,24). Све ће бити проверавано од стране звери, из Брисела. После картица и личних карти, лукаво ће ићи на жиг, тј. приси-љаваће људе да се жигошу на руку, или на чело. Само они који буду имали жиг моћи ће да купују и продају и да завршавају послове. Верни који се буду одрекли имаће муку. Стога нека од сада науче да живе једноставно. Уколико могу, нека имају неку њиву, мало маслина и неку животињу за потребе своје породице. Притисак ће трајати три – три ипо године. Бог неће оставити људе без помоћи“.

    Он је одбацио схватање и начин неких који су говорили: „Шта и ако бу-дем жигосан? Направићу и знак крста на својој глави“, или: „Узећу личну ка-рту и урезаћу крст на њој“, или: „У себи се нећу одрећи“.

    О реченом је он говорио: „Да су данашњи Хришћани са својим схватањем живели у време гоњења, не бисмо имали ниједног мученика. Први Хришћани разумност нису узимали у обзир, него су непоколебиво исповедали Христа и горели за мучеништвом. Гонитељи су им давали чинове, говорећи: „Само реци да ниси Хришћанин, а у себи веруј у свог Бога. Стави мало тамјанаи претварај се да приносиш жртву, а после немој да приносиш. Претварај се да једеш идолске жртве, а ти једи чисто месо. Немој да проповедаш на овом месту, иди другде“. Међутим, они се никако Христа нису одрицали, већ су са радошћу хитали да пострадају за Њега.Они су горели од божанствене љубави.

    „Црква треба да заузме исправан став, и да тражи од државе да макар не буде обавезна нова лична карта. Она и вернима треба да објасни да ће пасти уколико узму личну карту“.

    Закључно, старац је веровао да се иза ЕУ крије властољубље циониста. Сличну мрачну власт могао је само ђаво да измисли. Жигосање је одрицање. Чак је лична карта одрицање. Уколико на личној карти имају символ ђавола 666 (Отк.13,18), и ја потписујем, значи да примам речену ствар. Ето одрица-ња, сасвим јасна ствар. Одричеш се светог крштења и стављаш други печат. Одричеш се печата Христовог, а узимаш ђаволов. Друго је што на новчани-цама има 666 – подајте, дакле, кесарево кесару... (Лк.20,25), а друго је лична карта, тј. нешто лично.

    Чак и онај ко прихвати да буде жигосан из неоправданог незнања, или равнодушности, свакако губи Божанску благодат и прима демонско дејство“.

    Ето, укратко старчевог става. Говорио је јасно и трајно до свог упокоје-ња, а сада руководи и поучава својим списима.

    *Упућујемо читаоца на старчеву Посланицу која је штампана у целини, као и на брошуру која садржи делове звукописно снимљеног разговора на речене теме, издање Келије Васкрсења, Капсала 1995. Уп. такође: Старац Пајсије, Слова 2, стр. 175-192.

    Преузето из књиге, Јеромонах Исак ЖИТИЈЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА, издавач МАНАСТИР ХИЛАНДАР 2009. Библиотека „Хиландарски путокази“ књига бр. 47 (друго издање) стр. 136-138
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  3. #3
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,519
    Country: Russian Federation
    Thanked: 2903

    Odg: Religija

    Знак времена 666

    Након ђаволске катаклизме, појавиће се сунчева светлост Божија.

    Иза световног духа данашње „слободе“ крије се недостатак поштовања за Цркву Божију, старе људе, родитеље, учитеље који имају страха Божијег, крије се духовно ропство, немир и анархија која води свет ка безизлазу, ка разарању човекове душе и тела.

    Према томе, иза савршеног система компијутеризованих картица крије се универзална диктатура, поробљавање антихристово... И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, да им даду жиг на десној руци њиховој, или на челу њиховом, да нико не може купити ни продати, осим ко има жиг, име звери, или број имена њезина. Овде је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звери; јер број човеков, и број њезин је шест стотина шездесет и шест (Откр. 13; 16-18)

    Свети Андреј Кесаријски пише следеће: „Брижљиво испитивање броја (жига) као и свега што је о њему написано буднима и здравоумнима откриће време искушења. Ако би било неопходно да се зна његово име, како кажу неки учитељи, Тајновидац би га сигурно открио. Благодат Божија, међутим, није дозволила да то погубно име буде записано у Божанској Књизи. Ако би смо испитивали речи, могло би се открити мноштво имена...“

    Необично је да многи духовници, независно од чињенице да дају сопствено тумачење ове теме, такође страхују од световне стране овог система. Они би међутим требало да се забрину са духовне тачке гледишта, да помогну хришћанима побуђујући у њима опрезност у погледу ове теме и јачајући њихову веру, како би на тај начин осетили Божију утеху.

    Интересује ме да ли се они питају шта се дешава? Зашто поред својих тумачења не ставе знак питања? Шта ако подстичу ове људе да изгубе своје душе, да се ако је могуће, преваре и изабрани (Мк. 13;22)?

    Биће преварени они, који дају своје сопствено тумачење.

    Ствари су сасвим јасне. „Звер“ са бројем 666 у Бриселу унела је готово све земље у компјутере . Шта значи карта, идентификационе картице и увођење знака? На жалост, радио слушамо само онда када желимо да чујемо временску прогнозу.

    Шта нам каже Христос? Лицемери! Лице небеско умете распознавати, а знаке времена не можете? (Мт. 16;3).

    Након карте, идентификационих картица и успостављања система ознака, злобно настављају са пропагандом, изјављујући на телевизији како је неко украо картицу друге особе и узео му сав новац са банковног рачуна. С друге стране промовишу „савршени систем“, обележавање десне руке и чела антихристовим именом, бројем 666, помоћу ласера, тако да се споља неће моћи запазити.

    На жалост, неки који сматрају себе ученима „уљуљкаће“ своју духовну децу као да су новорођенчад, јер ће их тешити следећим речима: „Није то ништа, није важно док унутар себе поседујеш веру.“ И док видимо да се св. Апостол Петар споља одрекао Христа – јер је то било одрицање – они се прихватањем знака антихристовог одричу светог знака Христовог, који им је дарован кроз свето крштење, одричу се „печата дара Духа Светога“. И након тога они још тврде да унутар себе поседују Христа!

    На жалост, многи учени људи следили су исту логику и у доба светих мученика, покушавајући да промене мишљење будућих мученика. Свети Василије Велики пише у својој беседи о мученику Гордију: „Многи људи бејаху неразумни покушавајући да убеде мученикеда се речима одрекну Христа и да веру сачувају у својој души и по свом унутрашњем расположењу. При том су изјављивали да Бог не обраћа пажњу на наше речи него на наше духовно расположење. Међутим, мученик Гордије је био непоколебљив у својој вери и одговорио је: Језик који је створио Христос не може поднети да изговори нешто што би било против Њега... Немојте се заваравати, Бог се не може исмејати, Он нам суди према сопственим устима. Он нам суди по нашим сопственим речима и по нашим речима нас и осуђује.“

    Декије је донео декрет у којем је хришћанима наредио да јавно исповеде паганске религије. Они који су то учинили и принели жртву идолима били су награђени потврдама и на тај начин били спасени од мучења. Људе који су се одрекли Христа као и оне који су паганској комисији дали новац да добију потврду (сертификат) без јавног одрицања Христа (такозване „ливелофоре“), Црква је сматрала отпадницима и грешницима.

    Постоји мноштво примера као што је чудо светог Теодора, које прослављамо сваке године, у суботу прве седмице Великог поста. Знајући да се хришћани нарочито очишћују строго постећи током прве седмице Великог поста коју услед тога и називамо Чистом, Јулијан Апостата („Отпадник“) је изабрао сасвим особит начин да их оскрнави током тог посебног периода. Са тим циљем издао је тајну наредбу да храна, која се тих дана буде буде продавала на тржницама, буде попрскана крвљу идолских жртава. Архиепископу Константинопољском Евдокију јавио се у сну свети мученик Теодор. Он је архиепископу пренео тајанствену поруку и затражио да у понедељак ујутро сабере верујуће и упозори их да не једу ту храну. Да би ублажио оскудицу у храни, понудио им је кољиво (барено жито које се служи током парастоса). Тако је осујећена намера Јулијана Апостате, а побожни народ био заштићен и неоскрнављен.

    Уздржавање од „нечистота идолских“ је апостолска заповест. А апостоли и презвитери сабраше се... и написаше да се чувају од нечистота идолских и од блуда и од удављенога и од крви (Дела ап. 15; 6,20)

    Упркос ономе што сам управо саопштио, данас, на жалост, од такозваних „учених“ можемо чути мноштво бесмислица. Неки ће рећи:“Прихватићу идентификациону картицу са бројем 666, али ћу поред њега ставити знак крста. Други кажу:“ Дозволићу да ми на чело ставе број 666, али ћу затим крај њега ставити знак крста.“ Они мисле да ће се на тај начин освештати, али то је само илузија.

    Освећено је само оно што је примљено светом водом. На пример вода може бити благословена и постаће света вода. Урин се неможе освештати. Камен се чудом може претворити у хлеб. Међутим, оно што је прљаво не може се освештати. Према томе, символ ђавола и антихриста на нашој идентификационој картици, на нашем челу, или на нашој руци не може се освештати ако поред њега ставимо знак Крста.

    Ми поседујемо силу Светог Крста, нашег светог символа, и Божанску благодат Христову само дотле, док носимо свето обележје Светог Крштења, које значи да смо се одрекли ђавола, стали уз Христа и примили свето обележје, печат дара Духа Светога.

    Нека нас Бог просветли. Амин.

    Света Гора, келија Панагуда при манастиру Кутлумушу, у суботу прве недеље Великог поста 1987.г.

    Са великим болом и љубављу,

    Монах Пајсије

    Preuzeto sa sajta; pravoslavnaporodica
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  4. #4
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,519
    Country: Russian Federation
    Thanked: 2903

    Odg: Religija

    О последњим временима – ЗНАК ВРЕМЕНА 666

    „Ка свршетку века“

    Једног дана, непосредно пред почетак Великог поста 1987. Г, отишао сам до келије старца Пајсија. У то време много се расправљало о индетификационим картицама (личним картама) које су садржале код (шифру) 666. Упитао сам страца Пајсија да ли те интетификационе картице заиста садрже број из Откровења Јовановог. Он ми је одговорио:

    „То је врло препреден начин на који покушавају да успоставе нови финансијски систем и поставе замку хришћанима. Овде, у Грчкој спречена је примена тог система. У Америци, ласерским зрацима већ утискују име „звери“ на чело и десну руку. Током 1982.г. у Америци је на овај начин обележено 3.000 људи. Овај знак су најпре добиле најистакнутије личности као израз посебне почасти која им је указана.“

    Тада је отац Пајсије донео два листа папира, од којих је један био из Кине, а други из Европе и на њиховој бројчаној ознаци јасно се могао запазити број 666. Показао ми је неколико брошура аустралијске банке у којима је промовисан нови финансијски систем и потврђено да обећава сигурност свакоме ко има знак на челу и десној руци. Осим тога, показао ми је књигу „Нови монетарни систем 666“ , чији је аутор Американка М. С. Релфе. Старац је наставио да говори:

    „Веома сам тужан јер тајне које је предвидео Св. Јован Богослов сада бивају очигледне. Многи људи, чак и епископи и свештеници посматрају овај проблем са световне тачке гледишта, уместо да обрате пажњу на ону духовну. Говоре људима како се ништа не дешава, да нема ничега лошег у томе што ће узети индетификационе картице и, уопштено говорећи, налазе оправдање за оно што се може оправдати. То није исправно, јер разуверавају људе и допуштају им да се нађу у ситуацији из које можда више неће бити у стању да се извуку. Разуме се да ће једино они бити одговорни за то.

    Многи људи, који су упознати са мојим неслагањем по питању увођења индетификационих картица, кажу: „Шта онда ако то каже Пајсије? То је његово лично мишљење, а не мишљење Цркве.“ То, међутим, није истина, јер не изражавам своје лично мишљење. Ја једноставно говорим који онима који ме питају за мишљење Цркве, за речи Христове и само Јеванђеље.

    Сагласан сам с тим да нико, без обзира да ли је он духовник, патријарх, или Пајсије, не би требало да формулише, своје лично мишљење и да га износи пред народ Божији. Напротив, сви морамо потчинити своје мишљење мишљењу и вољи Божијој, која нам је објављена кроз Јеванђеље.

    Једнога дана посетио ме свештеник којије чуо како непрестано говорим људима да буду опрезни са тим идентификационим картицама и са свим што има везе са антихристом чији се метод систематски промовише.

    „Оче, зар не би било боље да говоримо о Христу уместо да све време расправљамо о антихристу?“

    „Када старици од деведесет година говорите о венчањима, крштењима и слављима, она почиње да се присећа добрих старих времена и осећа се срећном. Она би, међутим, изненада могла да умре у тренутку када је неприпремљена за смрт, јер је размишљала о венчању, слављу и привидној срећи. Напротив кад јој причате о смрти и о другим старцима, о парастосима и људима на самрти, она ће тада почети да размишља о потреби да се духовно припреми за своју сопствену смрт, односно о исповести, причешћу и сл. Исто се може применити на свештенике и духовне оце у вези с питањем антихриста. Верујући морају бити у току и морају бити опрезни, како би се на прави начин суочили са свим долазећим тешкоћама. Не смемо, међутим, изазивати панику, јер се они неће наћи у тешкој ситуацији. Напротив то ће се догодити људима који буду на страни демона. У откровењу је такође записано да ћемо се у сваком случају суочити са тешкоћама, али да ће оне оставити ожиљке само онима који се нађу са демонске стране. Ствари ће за њих бити утолико теже је ће морати да виде Бога“

    „Изоворено је много речи на тему нових индетификационих картица. Ви морате чекати да видите шта ће рећи Црква. Црква мора изаћи са јасним ставом по том питању, тако да верујући знају шта да учине. Осим тога, Црква се мора изјаснити и о онима који из нужности прихвате те картице, јер они морају бити свесни да је то грех. Ношење идентификационе картице значи, као што каже и сам њен назив, да сте се у потпуности идентификовали са њом.

    Данас на људе велики утицај врши мишљење оних које сматрају „ученима“. Људи воле удобност и материјална добра, због чега постају њихови робови. И ако знају да су три шестице на унивезалном коду за производе демонски знак, они то прихватају. Они су одговорни за такав поступак, јер добро знају шта то значи. Када не би знали, били би оправдани.“

    „Државе-чланице Европске заједнице неће постићи споразум, јер свака од њих има различиту културну позадину и традицију.“

    „Оче, чуо сам да један човек у Јерусалиму тврди за себе да је пророк Илија. Можете ми ли рећи нешто о томе?“

    „Немој брзоплето изводити закључке. Ако сада кажеш да је то пророк Илија, а испостави се да то није, онда ће те људи оптужити за лаж. Навешћу ти један пример. Када видиш биљку у саксији како се зазеленила, немој журити да кажеш која је она врсте. Буди стрпљив и лако ћеш утврдити када још мало порасте.“

    Током Великог поста 1987. Г. Посетио сам Старца из личних разлога. Током мог боравка рекао ми је следеће: „Написао сам један текст на тему нових идентификационих картица (личних карти). Имаш ли времена да погледаш?“

    Одговорио сам му да имам сасвим довољно времена, и након што сам прочитао текст, дуго смо расправљали о њему. Желео бих у целини да пренесем Старчев текст о идентификационим картицама, како би сваки хришћанин могао да га прочита и задржи као духовно сведочанство о овој теми.
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  5. #5
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,519
    Country: Russian Federation
    Thanked: 2903

    Odg: Religija

    Put podviznika poslednjih vremena


    СВ. ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ
    ПУТ ПОДВИЖНИКА ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА

    „Доћи ће једном време и људи ће постати болесни. Када виде онога ко није подвргнут општој болести, устаће на њега говорећи: ти син најболеснији, јер ниси као ми.“ - Свети Антоније Велики

    Овде уопште неће бити сувишно да приметимо, да ће тај један морати добро да се чува помисли лажне смиреномудрености, коју ће неминовно пред њега да износе демони и људи као њихова оруђа. У таквим случајевима телесно мудровање ће обично да приговара: „Зар си ти једини у праву, а сви или већина људи греше?“ Приговор који не значи ништа! Одувек су малобројни, сасвим малобројни ходили уским путем; у последње дане света тај ће пут до крајности опустети. (7. 10-11)

    Окренимо с призору који нам пружа савремено доба. Шта треба да кажемо о себи? Како треба да живимо, како да делујемо? Одговор на то питање налазимо код древних монаха; они су најавили нашу ситуацију, они су унапред описали начин деловања у таквој ситуацији.

    „У последња времена, они који заиста буду служили Богу, благоразумно ће се сакрити од људи и неће чинити знамења и чудеса међу њима. Они ће поћи путем делања, раствореног смирењем, и у Царству Небеском показаће се већим од Отаца који су се прославили знамењима.“ (Свети Нифонт).

    Каква значајна поука, каква утеха за нас у овим пророчким речима знаменитог и духоносног Оца! Услед умножавања саблазни, услед њихове распрострањености и господарења, услед заборављања на јеванђелске заповести и њиховог занемаривања од стране свих људи, за онога ко жели да се спасе неопходно је удаљавање од људског друштва у унутрашњу и спољашњу усамљеност.

    Услед понестајања благодатних руководитеља и умножавања лажних учитеља, који су обманути демонском прелешћу и читав свет увлаче у ту обману, неопходан је живот прожет смирењем, неопходан је најдоследнији живот по јеванђелским заповестима, неопходно је сједињење молитве са плачем за собом и за читавим људским родом, неопходна је опрезност пред било каквим завођењем распаљеношћу, која мисли да дело Божије савршава само људском снагом, без Бога, Који делује и савршава Своје дело.


    Који се спасава, нека спасе душу своју – речено је остатку хришћана Духом Божијим. Себе спасавај! Блажен си ако нађеш једног поузданог сарадника у делу спасења: то је у наше време велики и редак дар Божији. Када пожелиш да спасеш ближњег, чувај се да он и тебе не одвуче у погубну пропаст. Oво последње се непрестано догађа.

    Одступништво је Богом допуштено: не покушавај да га зауставиш својом немоћном руком. Сам се удаљи и чувај се од њега: то ти је довољно. Упознај се са духом времена, изучи га, да би по могућству избегао његове утицаје.

    „Данас готово да нема истинске побожности, данас постоји само лицемерје“ – говорио је свети Тихон Задонски, сто година пре нас. Треба да се бојиш лицемерја, најпре у себи самом, а потом и у другима; бој га се управо стога што је карактеристично за ово време и што је у стању да зарази свакога, чак и приликом најмањег скретања у лакомислено понашање.

    Не подвизавај се да те виде људи, него у тајности, ради свог спасења, пред очима Божијим – и твоје понашање очистиће се од лицемерја. Прогони лицемерје у себи, истерује га из себе; чувај се маса заражених њиме, које и свесно и несвесно делују усмераване њиме, прикривајући служење свету служењем Богу, а тражење пролазних добара тражењем вечних, прикривајући маском светости порочан живот и душу у потпуности предану страстима. (7. 511-512)

    Заиста, тесан је пут који води у живот, јер, са једне стране, стешњују га неправде које чинимо, а са друге – и сама праведна дела, када су повезана са презиром и осуђивањем ближњег. (13. 724)

    Заједнички пут подвижника је да трпљењем међу људима лече осећања слабости, да увиде Промисао Божији и уђу у умну молитву. (6. 151)

    Свети Игњатије Брјанчанинов

    Preuzeto sa sajta; pravoslavnaporodica
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  6. #6
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,519
    Country: Russian Federation
    Thanked: 2903

    Odg: Religija




    Sveti apostol Matej Jevandjelista



    Matej Jevanđelist je po istorijskim izvorima bio sakupljač poreza u Kafarnaumu (današnji Izrael). Hrišćanstvo je prema tvrdnji iz svog jevanđelja prihvatio kada mu je Isus prišao i rekao: „Molim te, sledi me“ (Jevanđelje po Mateju 9:9).

    Vreme i način Matejeve smrti nisu poznati, ali se pretpostavlja da se odigrala u slično vreme kada i Isusova, kada su hrišćani masovno gonjeni i ubijani.

    Matej je po Bibliji zamenio Judu Iskariota, izdajnika Isusa, među 12 apostola.

    Hrišćanski istoričari ubeđeni su da je umro na tlu današanje Etiopije. Njegove posmrtne ostatke navodno su nekoliko vekova kasnije pronašli Langobardi i preneli ih u katedralu u Salernu u oblasti Kampanija (južna Italija), ali za ovo ne postoje naučni dokazi.

    Matej po predanju nije sam napisao jevanđelje koje se kasnije našlo u Bibliji. Njemu je navodno jevanđelje diktirao Arhangel Mihail, prvi među anđelima. Zbog ovoga se Matej često u katoličkim i evanđelističkim crkvama prikazuje sa krilima, pošto ga je posle smrti Bog navodno nagradio da i sam postane anđeo.

    Na pravoslavnim ikonama Matej se uglavnom prikazuje kako sedi za stolom i piše jevanđelje.

    Sveti Matej bio je inspiracija i mnogim umetnicima. Jedno od Mikelanđelovih remek dela je prikaz Mateja u crkvi Svetog Luiđija u Rimu.

    Ovo je i prva posna slava u Bozicnom postu.

    Izvor: Telegraf

    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  7. #7
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,519
    Country: Russian Federation
    Thanked: 2903

    Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik svetog velikomucenika Georgija


    Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik svetog velikomučenika Georgija - Đurđevdan, u spomen na dan stradanja velikog sveca 290. godine. Počinje "leto", valja se okupati, skinuti čini... i još ponešto.



    Đurđevdan je jedna od najčešćih slava u pravoslavnih Srba i svehrišćanski praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starojulijanskom kalendaru), u spomen na jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru.





    Sreća - nesreća

    Veče uoči Đurđevdana izaberu se dva mlada luka u bašti, jedan predstavlja sreću a drugi nesreću i pera im se poravnaju makazama. Na Đurđevdan ujutro se proveri koji je više izrastao. U zavisnosti od toga koji je više porastao pratiće nas sreća ili nesreća tokom godine, kaže još jedan od narodnih običaja vezanih za Svetog Georgija.




    Praznik, koji se "naslonio" na prethrišćansku mitologiju i starog srpsko božanstvo plodnosti Jarilo, vezan je za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve. Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta.

    Za Đurđevdan se vežu brojni narodni običaji, koji se poprilično razlikuju zavisno od kraja u kome se praznik obeležava.

    Ono što je jedinstveno je "Đurđevdanski uranak" - pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci...

    U mnogim krajevima običaj je i da uveče uoči Đurđevdana ili na sam dan ali pre zore, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, i kapije. To se čini da bi godina i dom bili berićetni, "da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru".

    Takođe, opletu se venčići od "đurđevskog cveća": đurđevka, mlečike i drugog, i njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana.


    Mnogi prave krstove od leskovog pruća i stavljaju ih po njivama, baštama i zgradama – „da bi se sačuvali od grada“.

    Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa, pa se to zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći.

    ĐURĐEVDANSKI URANAK

    Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko). Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem.


    Hajdučki sastanak

    Pošto se ovim praznikom ispraća zima i dočekuje proleće, a do tada nije valjalo spavati pod otvorenim nebom, ovaj praznik je i "dan okupljanja hajduka". Tzv "hajdučki sastanak", kada bi počeli da se okupljaju odmetnici da bi zapodenuli borbu protiv Turaka, ili jednostavno pljačkali imućne trgovce i seljake.


    Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na "Đurđevdanski uranak", na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke. Za ovo se pripremi jelo i piće; obavezno se pripremi jagnje na ražnju a oni koji su za to zaduženi, odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpočnu sa pripremama tako da se ražanj već uveliko okreće kad ostali dođu. Pesma, igra i veselje traju često i do podne.

    Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem „da budu napredni kao vrba“, kite zdravcem „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom „da kopriva opeče bolesti sa njim“, i selenom „da im duša miriše kao selen“.

    Na Đurđevdan ne valja spavati, "da ne bi bolela glava", a ako je neko spavao "onda na Markovdan da spava na tom istom mestu".

    Đurđevdan je najčešća slava kod Roma, a na taj dan jagnjetina je obavezni deo praznične trpeze.

    Osim Đurđevdana, ovom svetitelju pravoslavni hrišćani čine pomen i 16. novembra - na Đurđic, dan prenosa moštiju u crkvu u Lidiji, Georgijevom rodnom mestu. Na ikonama za taj praznik svetac nije na konju već stoji na zemlji.

    MAGIJSKI RITUALI

    Đurđevdan je danas hrišćanska svetkovina, ali i dalje je sveca u nekim krajevima snažno vezan magijski ritual. Postoji običaj da se tog dana žrtvuje jagnje koje se namenjuju Svetom Đorđu. Krvlju koja se tom prilikom prikupljala nekada su se iscrtavali krstići na čelu, obrazima, bradi i grudima ukućana, pa su se potom spirali “nenačetom” vodom sa izvora.

    Verovalo se da ovaj ritual ima neverovatnu zaštitnu moć i da cele godine štiti od vradžbina i uroka.



    Ako bude kišilo...

    Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro – „"da će biti plodna godina", a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša – "da će leto biti sušno". Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.


    Đurđevdan je nekima "idealan" za izvođenje rituala kojima se skidaju čini, tera crna magije i otklanjaju uroci nabačeni tokom prethodnih pet meseci. U tu svrhu, kazuje Magijski kalendar za srećne dane", najčešće se izvodi “ritualno umivanje”: oko posude u kojoj se farbalo prvo uskršnje jaje (crveno, naravno), obmotaju se stručci kukureka, omana i ljošćana, a potom se u nju naspe voda i ostavi da prenoći na kućnom pragu ili pored neke biljke, tako da se zorom u nju slije i rosa.

    Tom vodom se na Đurđevdan umivaju svi ukućani da bi sa sebe skinuli čini, uz misao da dobro pobeđuje zlo. Takođe, uoči slave, ispred kuće treba ostaviti dva-tri stručka omana, pa ih, kad se narose, uneti u sobu i okačiti da se suše. Osušena biljka kasnije se koristi prilikom izvođenja raznih ljubavnih rituala, a veruje se i da čudesnu moć ima i bosiljak koji je u noći pred Đurđevdan pokupio rosu.


    Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre "da bi zaštitili sebe i selo".

    Običaji vezani za Đurđevdan se vrše pre izlaska sunca, i to često na reci, što svakako ima svoj magijski značaj. Međutim, najveći broj običaja spada u čistu magiju, kod čega onaj, koji ih vrši, nema u vidu nikakvog određenog demona ni božanstvo.


    Žene i devojke donesu uveče kući „omaje“ tj. vode sa kola vodeničnoga, „da se od njih svako zlo i prljavština otrese i otpadne“, kao omaja od kola, i stave u nju različitog bilja a naročito selena, da prenoći, pa se ujutru njom kupaju u gradini pored selena i pored ostalog cveća.

    Zarad plodnosti svoje stoke, da bi oduzele mleko tuđoj stoci, noću neke žene vračaju (retko muškarci), koje su gole i jašu na vratilu (obilaze oko tuđih torova). Sve to pokazuje, da je običaj veoma star.

    Đurđevdan je, po narodnoj pesmi, bio je krsna slava Marka Kraljevića, to jest njegove kraljevske kuće Mrnjavčevića (njihova teritorija na prostorima današnje Makedonije za vreme cara Uroša bila je u samom središtu srpske carevine 1360. godine).

    Krsna slava i Đurđevdan (na inicijativu Turske kao praznik Erdelezi - Buđenje proleća) nominovani su 2013. godine za Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva UNESCO. Krsna slava je prihvaćena i uvršćena 2014. godine.


    A ŠTA KAŽU CRKVA I ISTORIJA

    Sveti Georgije (275-303) istorijska je ličnost i živeo je u vreme cara Dioklecijana (284-305), velikog progonitelja pristalica, tada državno nepriznate, hrišćanske vere.



    "Ovaj slavni i pobedonosni svetitelj, rođen je u Kapadokiji kao sin bogatih i blagočestivih roditelja. . . ", zapisano je u "Prologu" vladike Nikolaja Velimirovića u kome se takođe kaže da je i otac svetitelja postradao kao hrišćanin i da je on uz majku odrastao u Palestini.

    Još dok je bio dete, kada je njegov otac poginuo, mali Georgije se sa majkom preselio u Palestinu [2], na majčino veliko i bogato porodično imanje, gde je dobio visoko obrazovanje.

    U rimskoj vojsci se brzo istakao svojom hrabrošću i bojnim zaslugama. Napredovao je naglo, od običnog vojnika do tribuna, da bi ga, već u njegovoj dvadesetoj godini, lično car Dioklecijan proizveo u čin komita tj. vojvode (najstariji vojni čin, kojim se postaje i carev savetnik).

    Georgije je već u dvadesetoj godini dospeo do čina tribuna u službi cara koji je u njega polagao velike nade.

    Mladi tribun, kako kaže istorijsko predanje hrišćanske crkve, odvažno je stupio pred cara i saopštio mu da je hrišćanin, čime je započelo njegovo stradanje za veru.

    Car Dioklecijan, jedan od tadašnjih rimskih tetrarha (četvorovlašće), osudio je Georgija na okove, tamnicu i strašna mučenja koja nisu promenila njegova ubeđenja.

    Videvši da muke ne moge da slome ni telo ni Georgijevu veru, Dioklecijan je odlučio da ga pomiluje pod uslovom da prinese žrtvu rimskim božanstvima.

    Georgije je na kipu, kojem je trebalo da prinese žrtvu, načinio krsni znak, nakon čega se statua mnogobožačkog idola rasprsnula. Videvši ovo, Dioklecijanova žena Aleksandra je uzviknula: "I ja verujem u Georgijevog Boga!", na šta Dioklecijan naredi da im bude odrubljena glava, što je i učinjeno.

    Pogubljen je 303. godine, ali, kako kaže predanje Crkve, "to nije kraj njegovim javljanjima i čudima".

    Pod Georgijevim uticajem "mnogi su primili veru Hristovu, a među njima i careva žena Aleksandra, glavni žrec Atanasije, zemljoradnik Glikerije, potom Valerije, Donat i Tirin".

    Đurđevdan je obeležen crvenim slovom u kalendaru SPC kao zapovedni praznik i slavi se uvek 6. maja.




    Zaštitnik hrišćanstva

    Sveti Georgije se na ikonama predstavlja kao vitez na konju, u vojvodskom odelu, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega, stoji jedna žena, takođe u gospodskom odelu. Ona bi mogla da predstavlja carica Aleksandru, žena cara Dioklecijana, odnosno simbolički mladu hrišćansku crkvu kojoj treba zaštita podvižnika. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je "proždirala" brojne nevine hrišćane. Sveti Georgije ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac "neznaboštvu". Pod pobedom koju je sveti Georgije odneo nad aždajom, verovatno se misli na prekid progona hrišćana, deset godina posle njegove smrti i proglašenje hrišćanstva zvaničnom religijom Rimskog carstva od strane cara Konstantina. U srednjevekovnim pravoslavnim hramovima i manastirima on je u redu sa svetim ratnicima, borcima za hrišćanstvo, koje predvodi sveti arhangel Mihajlo, predstavnik sila dobra i čistote novozavetne vere.



    Sveti Đorđe se nalazi na grbu Rusije i zastavi Moskve.


    mondo.rs/



    Овај славни и победоносни светитељ беше рођен у Кападокији као син богатих и благочестивих родитеља. Отац му пострада за Христа, и мајка му се пресели у Палестину. Када порасте Ђорђе оде у војску, где доспе у двадесетој својој години до чина трибуна, и као такав беше на служби при цару Диоклецијану. Када овај цар отпоче страшно гоњење на хришћане, ступи Ђорђе пред њега и одважно исповеди, да је и он хришћанин. Цар га баци у тамницу, а нареди да му се ноге ставе у кладе а на прси тежак камен. По том нареди, те га везаше на точак, под којим беху даске са великим ексерима, и да га тако окрећу, док му цело тело не поста као једна крвава рана. По том га закопа у ров, тако да му само глава беше ван земље, и остави га у рову три дана и три ноћи. По том преко некога мађионичара даде му смртоносни отров. Но при свим овим мукама Ђорђе се непрестано мољаше Богу, и Бог га исцељиваше тренутно, и спасаваше од смрти на велико удивљење народа. Када и мртваца једног молитвом васкрсе, тада многи примише веру Христову. Међу овима беше и жена царева Александра, и главни жрец Атанасије, и земљоделац Гликерије, и Валерије, Донат и Терина. Најзад осуди цар Ђорђа и своју жену Александру на посечење мачем. Блажена Александра издахну на губилишту пре посечења, а св. Ђорђе би посечен 303 год. Чудесима, која се десише на гробу св. Ђорђа нема броја. Нема броја ни његовим јављањима у сну и на јави многима, који га споменуше и његову помоћ поискаше од онда до дана данашњега. Разгоревши се љубављу према Христу Господу светом Ђорђу не беше тешко све оставити ради те љубави: и чин, и богатство, и царску почаст, и пријатеље, и сав свет. За ту љубав Господ га награди венцем неувеле славе на небу и на земљи и животом вечним у царству Свом. Још му дарова Господ силу и власт да помаже у бедама и невољама свима онима који га славе и његово име призивају.

    pravoslavni kalendar.rs

    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  8. #8
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,519
    Country: Russian Federation
    Thanked: 2903
    Srpska pravoslavna crkva i vernici danas praznuju Markovdan


    Свети апостол и јеванђелист Марко


    Беше Марко сапутник и помоћник апостола Петра, који га у посланици својој првој назива сином својим, не сином по телу него сином по духу. Када Марко беше с Петром у Риму, умолише га верни, да им напише спасоносну науку Господа Исуса, Његова чудеса и живот Његов. Тако Марко написа Свето Јеванђеље, које виде и сам апостол Петар и посведочи као истинито. Од апостола Петра би Марко постављен за епископа и послат у Мисир на проповед. И тако св. Марко би и први проповедник Јеванђеља и први епископ у Мисиру. Мисир сав беше притиснут густим мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатарства и злобе. Но с помоћу Божјом св. Марко успе да посеје семе науке Христове по Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља дође у Александрију, куда га вођаше Дух Божји. У Александрији он успе да заснује цркву Божју, да јој постави епископа, свештенике и ђаконе, и да све добро утврди у вери благочестивој. Своју проповед Марко потврђиваше чудесима великим и многим. Када незнабошци подигоше тужбе на Марка, као разоритеља њихове идолопоклоничке вере, и када градоначелник поче трагати за Марком, овај одбеже поново у Пентапољ, где продужи утврђивати своје раније дело. После 2 године опет се врати Марко у Александрију, на велику радост свих верних, чији се број бише већ врло умножио. Том приликом Марка ухватише незнабошци, везаше га чврсто и почеше вући по калдрми вичући: повуцимо вола у обор! Свега рањена и искрвављена бацише га у тамницу, где му се најпре јави ангел небески, храбрећи га и крепећи га; а по том јави му се сам Господ Исус и рече му: „мир Теби, Марко, јеванђелисте мој!" на што му Марко одговори: „мир и Теби Господе мој Исусе Христе!" — Сутрадан злобни људи извукоше Марка из тамнице и поново га вукоше по улицама са истом виком: повуцимо вола у обор! Сав изнурен и изможден Марко изусти: у руке Твоје, Господе, предајем дух мој! и тако издахну и пресели се душом у бољи свет. Његове свете мошти бише од хришћана чесно сахрањене, да кроз векове дају исцелења људима од сваке муке и сваке болести.

    Свети Аниан, други епископ Александријски

    Кад је св. Марко ступио из лађе на суву земљу у Александрији, расцепи му се обућа на једној нози. Тада виде он једног обућара, коме даде обућу на поправку. Шијући обућар прободе шилом себи леву руку, и поче крв тећи, и јаукаше обућар од бола. Тада апостол Божји замеси прашину с пљувачком својом и помаза рањаву руку, и одједном поста рука здрава. Удиви се обућар овоме чуду, и позва Марка у свој дом. Чувши Маркову проповед Аниан — тако му беше име — крсти се и он и сав његов дом. Толико благочешће и толику ревност показа Аниан на делу Божјем, да га св. Марко рукоположи за епископа. И би овај свети човек другим епископом у цркви Александријској.

    Јеванђелист Марко у Мисир долети
    Као пчела с медом. И Мисир осети
    Сласт Христовог меда, сласт науке живе,
    И почеше људи Христу да се диве:
    Како се ваплоти у божанској бризи
    За спасење људи, како се понизи,
    И васкрсе како у слави и сили.
    — По густом смо мраку ми досад ходили!
    Рекоше Мисирци: сад нам сунце грану,
    Радујмо се, људи, овом светлом дану! —
    Но свој усев дивни Марко крвљу зали,
    Идоли због тога сви су попадали.
    И Мисир се крсти, земља фараонска
    Поста њива Божја, црква апостолска.

    РАСУЂИВАЊЕ

    Лењиве руке брзо запосли ђаво, а вредне ангел. У овоме свету непрестаног покрета и непрестаних промена човек хтео нехтео мора бити запослен, било добрим било злим деловањем. Лењив човек уствари није незапослен: он је вредни посленик ђавола. Лењо тело и лења душа најподеснија је њива за ђаволско орање и сејање. Антоније Велики вели: „тело треба укроћавати и утомљавати дугим трудом." А Јефрем Сирин учи: „учи се радити, да се не би учио просити!" И сви други Свети Оци, без изузетка, говоре о неопходности труда за спасење душе човекове. А пример непрестаног и напрегнутог труда, духовног и телесног, дају нам и апостоли и сви светитељи. Да лењивац лењошћу не продужује живот на земљи него га скраћује, јасно је доказано дуговечношћу многих светитеља, највећих трудбеника међу трудбеницима у свету.
    Pravoslavac




    Ako ste Đurđevdan prespavali, evo šta vam je danas činiti...


    Srpski seljak na današnji dan nije izlazio na njivu niti radio u polju jer je strahovao da će ga Sveti Marko kazniti olujom, gradom i gromovima.

    Srpska pravoslavna crkva i vernici danas praznuju Markovdan, krsnu slavu kod mnogih Srba koja se slavi dva dana posle mnogo rasprostranjenije - Đurđevdana.

    Apostol i jevanđelista Marko (Jovan Marko) bio je sin bogate žene Marije, koja je bila prijatelj hrišćanima, jedan je od apostola (učenika) Isus Hrista i autor prvog jevađelja.


    Prema predanju, njegov ujak, Apostol Varnava i apostol Pavle uzeli su ga u pratnju na prvom misionarskom putovanju u Antiohiju. Kasnije sa ujakom Varnavom odlazi na Kipar, a sa apostolima Petrom i Pavlom u Rim. Sveti Petar postavlja Marka za episkopa i šalje ga u Misir da propoveda. Tako je Sveti Marko bio prvi propovednik Jevanđelja i prvi episkop u Misiru. Propovedao je u Liviji, Amonikiji i Pentapolju. Iz Pentapolja prešao je u Aleksandriju.

    U Aleksandriji Sveti Marko je osnovao crkvu Božju, postavio episkopa, sveštenike i đakone.
    Predanje ga smatra osnivačem Crkve u Aleksandriji. Umoren od neznabožaca sahranjen je bio u Aleksandriji. Godine 828. njegovo telo ukrali su mletački trgovCI i odneli ga u u Veneciju gde danas leži njegov sarkofag u crkvi svetog Marka.


    Prema predanju, njegov ujak, Apostol Varnava i apostol Pavle uzeli su ga u pratnju na prvom misionarskom putovanju u Antiohiju. Kasnije sa ujakom Varnavom odlazi na Kipar, a sa apostolima Petrom i Pavlom u Rim. Sveti Petar postavlja Marka za episkopa i šalje ga u Misir da propoveda. Tako je Sveti Marko bio prvi propovednik Jevanđelja i prvi episkop u Misiru. Propovedao je u Liviji, Amonikiji i Pentapolju. Iz Pentapolja prešao je u Aleksandriju.

    U Aleksandriji Sveti Marko je osnovao crkvu Božju, postavio episkopa, sveštenike i đakone.
    Predanje ga smatra osnivačem Crkve u Aleksandriji. Umoren od neznabožaca sahranjen je bio u Aleksandriji. Godine 828. njegovo telo ukrali su mletački trgovCI i odneli ga u u Veneciju gde danas leži njegov sarkofag u crkvi svetog Marka.


    Srbi veruju i da na današnji dan valja odremati samo ako je neko dremao i na Đurđevdan jer je to jedini način da se "izleči" od spavanja koje bi moglo da ga prati čitave godine. Ako niste dremali na Svetog Đorđa, nemojte ni danas jer ćete cele godine biti tromi i pospani.

    (EPK/Wikipedia)/kurir
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  9. #9
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,519
    Country: Russian Federation
    Thanked: 2903
    Mali Uskrs ili Tomina nedelja

    Današnji dan, nedelja, poznat je i kao Mali Uskrs ili Tomina nedelja u znak sećanja na apostola "nevernog Tomu" koji nije u prvi mah poverovao da je Isus vaskrsao. U narodu je ova nedelja poznata i kao vodena. "Valja se" da mladići i devojke izađu na potoke i reke, prskaju se i bacaju u vodu cvetne vence, a sve kako bi umilostivili vodene demone.

    Dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Marku - Markovdan crkva praznuje 8. maja po Gregorijanskom kalendaru tj. 25. aprila po Julijanskom kalendaru.

    To je praznik posvećen Hristovom učeniku i prvom pomoćniku Svetog Petra, Marku, koji je na molbu vernika napisao knjigu i Isusovim čudesima i učenju.

    Tako je prema predanju nastalo prvo jevanđelje. Markovdan se u Srbiji obeležava i praznuje od davnina. Verovalo se da će onoga ko se danas ogreši i ne ispoštuje apostola Marka stići kazna u vidu oluja i gromova koji će mu uništiti imanje.

    Zato na današnji dan zemljoradnici ništa ne rade na svojim njivama. Ovo se smatra "blagim danom", vremenom za odmor i molitvu.

    Ova tradicija se prenela i na ostala zanimanja - danas nikako ne treba raditi jer se veruje da Sveti Marko hoda svetom sa korpom punom grada, pa onom ko radi šalje nevreme koje će ga pratiti preko cele godine. Takođe, ovo je loš dan za spavalice!

    Na ovaj dan, veruje narod, nikako ne valja dremati preko dana jer će se onda biti bunovan i pospan preko cele godine. Izuzetak su oni koji su već "zgrešili" i spavali na Đurđevdan - oni treba da odremaju neko vreme i na Markovdan jer će tako "poništiti dejstvo" pređašnjeg sna i neće ih stići "kazna".


    Mali Uskrs ili Tomina Nedelja Osim što je Markovdan, na današnji dan završava se i tzv. Svetla nedelje, prvih sedam dana po Uskrsu. Ovi dani imaju posebano mesto u srpskom narodnom verovanju i za njih se vezuje mnoštvo običaja.

    Današnji dan, nedelja, poznat je i kao Mali Uskrs ili Tomina nedelja u znak sećanja na apostola "nevernog Tomu" koji nije u prvi mah poverovao da je Isus vaskrsao. U narodu je ova nedelja poznata i kao vodena. "Valja se" da mladići i devojke izađu na potoke i reke, prskaju se i bacaju u vodu cvetne vence, a sve kako bi umilostivili vodene demone.

    U nekim mestima se danas proslavlja kraj vaskršnjeg ciklusa blagih ili svetlih dana. Ponegde se do danas čuvaju crvena uskršnja jaja i danas se daju deci da se kucaju, a stariji se obavezno pozdravljaju sa: "Hristos voskrese".

    Od Tomine nedelje se opet vrše molitve za umrle, nakon prekida unutar perioda koji je počeo od Lazareve subote. Na dan posle Tomine nedelje, u Pobusani ponedeljak, služe se parastosi na grobljima, čime živi kao da čestitaju svojim pokojnim rođacima i prijateljima radosni praznik Vaskrsenja Hristovog. Zbog toga u nekim delovima zemlje danas farbaju jaja koja će prvo dati deci da pojedu, u čast života i zdravlja, a ostatak će sutra odneti na groblje.

    Narod kaže, da se i mrtvi "počaste" i obraduju Hristovom vaskrsenju.

    stil.kurir.rs
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  10. Članovi koji su se zahvalili Dj.Vesna za ovaj post:

    sokac91 (19.06.2016)

  11. #10
    Dj.Vesna's Avatar
    Registrovan
    Nov 2010
    Lokacija
    Rusija
    Postovi
    15,519
    Country: Russian Federation
    Thanked: 2903
    Svestenomucenik Vasilije episkop Amasijski, Pobusani Ponedeljak


    Свештеномученик Василије епископ Амасијски


    Ликиније, зет цара Константина, чијом сестром беше ожењен, претвараше се пред великим царем као хришћанин, но када доби од цара на управу цео Исток, он поче најпре тајно а после јавно гонити хришћане и утврђивати идолопоклонство. Жена његова туговаше због тога веома, но не може одвратити мужа свога од нечестија. Предавши се идолопоклонству Ликиније се предаде безмерно свима страстима, а највише женонеистовству. При нападу ове нечисте страсти он хтеде оскврнити девицу Глафиру, која стајаше у служби царичиној. Ова се пожали царици, и царица је тајно посла из царског двора у Никомидији у област Понтијску. Девица достиже град Амасију, и ту би срдачно примљена од епископа Василија и осталих хришћана. Беше Глафира врло радосна, што је Бог спасе у девичанству и писаше о том царици. И царица се радоваше и шиљаше јој новаца за храм Амасијски. Но једно писмо Глафирино, упућено царици, паде у руке царском евнуху, који га показа цару Ликинију. Сазнавши цар где се налази Глафира, одмах посла, да се доведе у Никомидију, и она и епископ. У међувремену умре Глафира, те војници доведоше само Василија везана. После мука и тамнице блажени овај муж би посечен и бачен у море, 322 год. Његови клирици, по указању ангела Божјега, нађоше му тело близу града Синопа, извукоше из воде помоћу рибарских мрежа, и пренеше у Амасију, где га чесно сахранише у храму, који он својим трудом и подиже. Цар Константин диже војску на Ликинија, победи га, ухвати и посла на заточење у Галију, где сконча свој богомрски живот.

    Тропар (глас 4):

    Био си наследник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дело си нашао у виђењу духовног узрастања: Због тога си уздизао реч истине и ради вере си до крви пострадао, свештеномучениче Василије: Моли Христа Бога да спасе душе наше.

    Свети Јанићије Девички

    Србин из Зете. Као младић, обузет љубављу Христовом, остави дом и домаће своје, и удаљи се у предео Ибра, у ушчеље Црне Ријеке, у пештеру тесну, у којој се, по предању, пре њега подвизавао св. Петар Коришки. Но када се слава његова поче гласити међу људима, он одбеже у Дреницу, и сакри се у густу шуму Девичку. Године је провео св. Јанићије ту у самоћи, у ћутању и у молитви. По предању кнез српски Ђурађ Бранковић доведе му своју полуделу ћерку, коју светитељ исцели. Из благодарности Ђурађ подигне манастир на том месту, познат и данас под именом Девич. Ту почивају свете и чудотворне мошти Јанићијеве. У том манастиру подвизавала се скоро до у наше дане једна чувена и богоугодна испосница, монахиња Ефимија, боље позната у косовском крају под именом: Блажена Стојна. Упокојила се у Господу 1895 год.

    Свети Стефан епископ Пермски

    Рус пореклом; од малена одан молитви и богомислију; као младић оде у Ростов, где се у манастиру св. Григорија Богослова замонаши. Сазнавши за Пермску Земљу, сву зараслу у коров незнабоштва, пожели Стефан да буде мисионар у тој земљи; одмах се преда изучавању језика пермског, а када савлада језик, састави азбуку и преведе црквене књиге на тај језик. С благословом митрополита Московског он се, као презвитер, упути на свој апостолски посао и са апостолском ревношћу поче проповедати Јеванђеље у густом мраку незнабоштва пермског. Крстивши неколико душа он се потруди те сагради у Перми храм св. Благовештења. А када се црква Божја у Перми умножи, то он буде посвећен за епископа. Подносећи сваки труд, муку, злобу и понижење, он успе да разагна таму међу пермским незнабошцима и да их обасја светлошћу Христовом. У старости оде још једном у Москву, но тамо и сконча земни живот свој и пресели се ка Господу, 1396. год.

    Василије лежи у тамници
    За крст часни и веру Христову;
    Псалме поје, Богу благодари,
    Што му муке за правду подари
    Царев трибун Василију збори:
    — Слушај, старче, цар ти поручује,
    Ликиније, штићеник богова,
    Да принесеш жртву идолима,
    А човека Христа да с' откажеш,
    Не хтеднеш ли, смрт те чека худа. —
    Василије сија од радости,
    Па трибуну дивно одговара:
    — Иди кажи твом цару опаку:
    Да ми дадеш и све твоје царство,
    А узмеш ми Христа васкрслога,
    Више ћеш ми узет' него дати.
    Издајниче Христа Спаситеља,
    Зар и мене правиш издајником?
    Смртодавче, смрти се не бојим,
    Ја сам слуга Христа Живодавца.

    РАСУЂИВАЊЕ

    Светитељи су живи, и богодана моћ њихова не слаби временом. Свети Јанићије Девички и данас твори чудеса као и за време живота свога на земљи пре 500 година. Неки Милош из Херцеговине спремао се да иде у Јерусалим на поклоњење светитељима. И баш кад је мислио кренути на пут, јави му се св. Јанићије у сну и рече му, да не иде у Јерусалим. Боље ти је, објасни му светитељ, да идеш у Девич и да тамо моју цркву почистиш и уредиш него да идеш у Јерусалим. Милош послуша и дође у запуштени Девич, почисти га, уреди, и учини те поново пропоја. Ту се Милош замонаши и оста до конца живота. За време првог светског рата и аустријске окупације дође у Девич један официр, Мађар, с одредом војске. Доведе игумана, Дамаскина, у гробницу пред ћивот св. Јанићија, и упита га шта има под плочом? „Светиња," одговори игуман. „Каква светиња!" насмеја се официр. „Ту су некакве ствари скривене." И нареди војницима, да пијуцима лупају и одваљују плочу. Но док се то вршило, официра спопадне мука по средини тела. Он легне у постељу, и пред вече тога истог дана умре. Уплашени војници напусте и започети посао и манастир, па побегну.

    Pravoslavac
    "Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."


    DJ.Vesna®www.radio-delta.com

  12. Članovi koji su se zahvalili Dj.Vesna za ovaj post:

    sokac91 (19.06.2016)

Strana 1 od 4 123 ... ZadnjaZadnja

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •  

Prijatelji Sajta: