Pesme o Kosmetu

[Dj.Vesna]

Владимир Васић (1842-1865)
НЕК ВИДИ ДУШМАН

Што ћутиш, ћутиш, Србине тужни?
Протрљај очи! Слава те зове.
Слава те зове на црно гробље:
на оно тужно Косово поље.

Та да ли живиш? Та да ли чујеш
ту црну клетву, тај уздах тешки?
Да ли још памтиш, да ли још знадеш
за онај бојак, бојак витешки?

Грешниче тешки, тржи се, тресни
ланцем о земљу! Нек мине мрак!
Нек душман види, нек душман чује,
да Срб још живи, да је јунак!

[Dj.Vesna]

Милисав Ђурић
ГЊЕВ

Вену божури
на Косову пољу,
с мога дијела Босне
бијели орò кличе.
У име чега
и коме за вољу,
кидишу на српство,
на Немањиће.

Ко би да га склоне
коме ли то смета?
то што бијели орао
своје гнијездо брани.
Да л` из таме зрачак
свјетлоспасни зрачи,
или ћемо заувијек
остати у тами.

Орао на гнијезду
а голуб у лету,
док пазећ`на гнијездо
и потомке брани.
Бијели голуб мира
који кличе свијету,
свој ћемо на своме
па макар и сами.

Ако ни због чега
а онда због части,
морат ћемо кренути
на гребене горде.
Или ћемо дубоко
у поноре пасти,
појест ће нас хијене
и авети хорде...

[Dj.Vesna]

Зорка Стојановић
ЗАКЛЕТВА

На жару сам мука,
и јада и плача,
и црног лелека,
ал' нећу се одрећи истине,
ни дати да ми се часно семе затре,
име да ми замине.

Кунем се пресветом Тројеручицом,
Жичом и Студеницом,
Дечанима, Грачаницом,
и овом пркосном
Стишком равницом,
не бојим се претећег хука,
потомак сам Немањића,
поштених сељака,
и храбрих хајдука.
Нећу дозволити
да кости дедова наших,
поново јаме,
да наше њиве и ледине
прекрију облацима таме,
јер Грома сам миљеница,
Сунца српског чуварица.

А онај који би да нас дели,
и који се радује
кад Србија рану има
и када крвари,
нек' не стаје пред наше двери
у војничкој чизми,
него у опанку.
У опанку,
на овај Свети дан,
На Видовдан.

[Dj.Vesna]

Златија Радовановић
ЈЕФИМИЈА

Златним ли словом
Уздах Србије
У бол опточи

И Лазарево самртничко чело
И сан да смо у туђој лози своји

Монахиња
Дахом пламеним
Дух светлости
Неке непојамне
У вез бесмртан преточи

Из праха се
Као из живог рукописа
Српска небесница чита.

[Dj.Vesna]

Ана Дудаш
НЕКА БОЖУРИ ЦВЕТАЈУ

Да могу срце каменом зидином да оградим
опет би болом крварило
а небо бесаних ноћи стрепњом роморило.

Сумњам у наду да ће божури без дечијег смеха
овог пролећа Косовом клијати,
сумњам у корене до сада стамене да ће издржати.

Вековима су трајање своје дубинама гранали,
ширили, стамене жиле дубиле
тунеле опстанка, и чемер и лепоте пиле.

Боже, сатри све моје слутње за њихово умирање
за крах душе уплакане
нека их покрећу, бране, песме од љубави саткане.

Ослободи, Боже, простор од сила злих, убилачких,
колевку божура исцели
да опет бехаре, да би се чистином дана узнели.

[Dj.Vesna]

Драган Јовић
САЊАМ ЛИ , СРБИЈО?

Сањам ли Србијо
Везе ли време
Јефимијин вез на похвалу
Српском роду
Или га бришу
Незналице ћирилице
Што на црном барјаку
Исписује своје заповести

О Србијо да ли то сањам
Смрт своју
Зашто си сакрила лице
Балканска лепотице

Сањам ли косовске божуре
И старицу Југовића
Како са Косова поља сели кости
Мртвих Југовића
И старог Југ Богдана
Сањам ли ломаче Србијо
На којима горе Дечани и Студеница
Пећка Патријаршија и српска деца.

О, зашто си сакрила лице
Балканска лепотице

Сањам ли Србијо
Да Бранковићима љубимо скуте
Да се одричемо крста и три прста
Да смо седам векова узалуд живели
Да нисмо били и да нас више нема

О Србијо да ли то сањам
Смрт своју
Зашто си сакрила лице
Балканска лепотице.

[Dj.Vesna]

Раша Перић
КЛЕТВА

Ко не дође у рв на Косово
Косово му дошло на огњиште

Ко не мотри оком по Косову
Нек му око устрељује гавран

Ко не брани грудима Косово
Нек му пацов и њима коначи

Ко не грли рукама Косово
Нек му руке буду кишне глисте

Ко брзоног бежи са Косова
Нек му бежи срећа у несрећу

Ко не чува косовске храмове
Не имао ни корен ни листар

Света места просветљују људе
Када злобци одасвуд насрну

[Dj.Vesna]

Миланка Голубовић
НАД КОЛЕВКОМ БАЛКАНА

Боже, чујеш ли
како у име Твоје
одзвања молитва
поврх божура,
над колевком Балкана.

Боже, чујеш ли
како нова опела призивају
они што испуњени тобом
никад бити неће?
О, боже, знаш ли
како за твојим погледом
вапе згаришта храмова
и Косово, као распеће?

Боже, где ли је сада
Твоје свевидеће око,
да види како се
сузама бездана
умива поље широко
од Видовдана до Видовдана?

Боже, чујеш ли
како корење чупају,
како се Тебе не боје,
како међе
кроје,
тамо, где Косово је,
српско и Твоје?

[Dj.Vesna]

Веселин Џелетовић Павлов
КОСМЕТ ЈЕ ЈЕДНА РЕЧ

Ви земљу што делите морате да знате
можете нам узети и последњу наду
на два дела срце чак да поцепате
у њему је Космет у једном комаду.

[Dj.Vesna]

Милутин Бојић (1892-1917)
МОЛИТВА

Ноћ је пуста. У царској дворани
мрачан престо, тајанствен ко бајка,
и док ветар звижди на пољани,
Бога моли Југовића Мајка.

Камен ћути и небеса муче,
а сотона само из прикрајка
са смехом јој пружа пакла кључе...
Бога моли Југовића Мајка.

Давно снахе под умором пале,
ветрова се небом гони хајка,
звезде трну што су сву ноћ сјале,
Бога моли Југовића Мајка.

Сакривени од светине, клечи,
стид је да се са гомилом вајка,
сама, хладна, без сунца, без речи
Бога моли Југовића Мајка.