Obicne Pesme by Dj.Vesna

[Dj.Vesna]

S T R A H

Jedini i pravi strah je strah od vremena.
Svega što će nam doneti
i svega što je već donelo.
Njega se plaše i besmrtno smrtni predsednici
i žive legende.
Plaše ga se i sajdžije u švajcarskim fabrikama satova
kao i voditelji jutarnjeg programa lokalne TV stanice.
Plaše ga se i roditelji deteta koje prebrzo raste,
radnici dok otkucavaju svoje kartice
kao i navijači na polupraznim stadionima
čekajući da podplaćeni sudija odsvira kraj.
Plaše ga se i raznorazni Bogovi,Sai Babe i Muhamedi,
proročnici koji za utehu,
kao u nekom telešopu,
nude reinkarnaciju za male pare.
Njega se plaše i heroji kojima lagano oduzima
teškom mukom stečene privilegije...

Vremena se jedino ne plaše ludaci.
Njima, više nema šta da uzme!
Oni su, sve svoje već odavno dali!

[Dj.Vesna]

M A Š I N A

U pisaćoj mašini uvek treba da stoji papir.
Mašina bez papira je isto što i kola bez benzina.
I ne sme da te nervira što papir stoji prazan već danima,
nedeljama,
mesecima,...
i što skuplja prašinu
i što mušice seru po njemu
i što po njemu prolivaš vino ili pivo
ili ga cepkaš da bi napravio džoint
ili zapisao broj telefona, poruku...
Papir jednostavno treba da stoji tamo!
Da te opominje...
I čeka svojih 5 minuta!

[Dj.Vesna]

S K E P T I K

A imao sam ja i žena,
i prijatelja,
i planova!
...imao sam i strica u Americi!

Ne veruješ?

[Dj.Vesna]

P O S L E D I C E

Teško je i nezahvalno u okvir pesme
staviti baš sve one slike iz života
u kojima ne možeš da sakriješ mišljenje
o onima koji će se, kad tad, prepoznati.
I moraš biti spreman na najveće žrtve i odricanja
kada nastanu problemi
sa uvredjenim roditeljima i kolegama,
rasplakanim tetkama i devojkama,
razočaranim prijateljima
ili pesnicima čije si pesme još do juče
nazivao antologijskim,
iako su bile dobre samo kao loš primer.

Ipak , najteže je bilo
kada mi je pre neki dan ponestalo kafe
pa sam morao da je pozajmim od komšinice.
Tek posle večnosti kucanja i lupanja u vrata
shvatio sam da sam pogrešio
što sam je u poslednjoj zbirci, negde na samom početku,
nazvao debelom i dosadnom kravom.

[Dj.Vesna]

V I DJ E N I LJ U D I

Biti popularan,
slavan,
poznat...
Jednom rečju biti vidjen
možeš postići i ako dozvoliš da ti, oštricom sekire,
na crvljivom panju uspeha
odseku glavu!
A onda je pronose ulicama
kako bi je za kratko vreme
videlo što više ljudi.

[Dj.Vesna]

R A V N O D U Š N O S T

Pesma čitaocu treba da pokaže vrata.
Vrata raja.
Ili pakla!
Da u njemu pokrene dobro.
Ili zlo!
Ništa više.

Važno je da ga ne ostavi ravnodušnim...
To bi sigurno dotuklo pesnika!

[Dj.Vesna]

S M E Š N O J E

Mrzim ljude koji su ubedjeni
da su na pravom mestu
u pravo vreme....

Mrzim njihovu samouverenost
i već unapred pripremljene pobedničke izraze na licima.

Ubediće te da su videli svetlost
iako su slepi,
da su srećni
iako su jadni,
imaju odgovor na svako pitanje
pre nego ga i čuju
i nikada neće dopustiti da ih pobediš
jer, ONI ZNAJU SVE!

A to je smešno, zaista je smešno.

[Dj.Vesna]

S R E Ć N I J A V R E M E N A

U retko kojem stanu koji bih iznajmio
mogao sam da glasno slušam muziku.
I ne samo to.
Nisam smeo da dolazim kasno,ulazim prljavim cipelama,
nenajavljeno dovodim prijatelje i devojke,
ostavljam dlake na sapunu
ili dozvoljavam budilniku da zvoni duže nego što je potrebno.
A morao sam da pazim i na mali bojler u kuhinji
kako se ne bi pregrejao
a da u njemu ipak bude dovoljno tople vode za pranje sudova...
Jednostavno, bio sam pripitomljen.
Gazde su me navikle na takve sitnice
koje u početku izgledaju kao kompromis
a tek kasnije pokažu svoje pravo lice
i suoče te sa još kompleksa
koje ćeš vući celoga života.

Tako sam, mada ni sam nisam primetio,
postao oprezniji od vozača kamiona
na auto-putu Beograd – Solun
iz nekih srećnijih vremena.

[Dj.Vesna]

U T E Š N A F I L O S O F I J A

Nedavno sam u starim knjigama,
preturajući po tavanu,
naišao na učenje nekog filosofa koji je tvrdio
da stvari postoje samo onda,
i u trenutku dok ih posmatramo.

Nikada se u životu nisam osetio tako živim
kada se pogled,
unezverenog i uplašenog,
u klopku uhvaćenog miša
sreo sa mojim!