Obicne Pesme by Dj.Vesna

[Dj.Vesna]

H R A B R O S T

Hrabrost je,
posle neprospavane noći,
ugledati se u ogledalu
sa upaljenim svetlom u kupatilu.

Hrabrost je započeti već izgubljeni rat.

Hrabrost je pustiti omiljenu kasetu
iako znaš da će je neispravan kasetofon verovatno umrsiti.

Hrabrost je napustiti i ono malo što imaš.

Hrabrost je i pisati o samoći
dok stoji iznad tebe,
duva ti u vrat
i lagano šapuće gluposti.

[Dj.Vesna]

P R I J A T E LJ S T V O

Prijateljstvo je mnogo više
od šetnje parkom
odlaska u bioskop,
besmislenih i predugih razgovora
o tudjim ljudima i drugim životima,
razglabanja o muzici i sportu,
pozajmljivanja para i stvari
ili zajedničkih letovanja.

Prijateljstvo je
kad satima sediš,
ćutiš,
i ne pritiska te obaveza da izgovoriš bilo šta
samo da bi srušio zid tišine.

[Dj.Vesna]

J E D N O G D A N A

Plašim se da ću,
jednog dana,
pasti u krevet
i da ću,
potpuno miran,
potpuno tih,
toliko dugo ležati na njemu
da ću i zaboraviti razlog.

[Dj.Vesna]

T E Š K E R E Č I




Sve teže uspostavljam kontakt sa ljudima
a komunikacija se svodi
na priče o fudbalu i kladionici,
raznim bolestima koje vrebaju
neoprezne konzumente lažnih rakija,
ženama,
parama i poslednjim poskupljenjima benzina i struje.




I razgovori telefonom nisu više vredni novca koji,
na kraju meseca,
moram da izdvojim za utrošene impulse.




Moje reči postale su teže od krda slonova
koji pokušavaju da pređu truli, viseći most
i sve češće završavaju u ponoru
ne uspevajući da stignu na drugu stranu!

[Dj.Vesna]

S C E N A R I O




Kažu da pred sam kraj,
kada sa bezobraznom samouverenošću,
smrt već stoji pored tebe
i uči te novim pravilima,
pred očima prolete najbitniji trenuci života.




Nisam verovao u tu priču
sve dok mi se nije ukazala prilika
da pogledam svoj,
doduše,
loše sinhronizovani, crno-beli film.




I uprkos mojoj glupoj želji
da tu tragičnu komediju pogledam do kraja,
nevidljivi i moćni režiser odlučio je
da promeni scenario,
a srećom po mene,
i glavnog glumca.

[Dj.Vesna]

S A M O U B I S T V O

Odlučiti se na samoubistvo
isto je što i odlučiti se na skok
sa poslednjeg sprata zapaljenog solitera
dok ti dim i vatra već miluju telo
a ti,
svestan sopstvene krivice,
da si im dopustio da previše pridju,
više ne možeš da pronadješ požarne stepenice
mada znaš,
da su još malopre
bile tu negde...
na dohvat ruke.

[Dj.Vesna]

L O Š A N A V I K A I




Gospode,
OPROSTI MI!
Teraju me da verujem!
Onako, naslepo,
Iz navike...

Ja, slepac nisam,
ali ni nevernik!
A loših navika imam mnogo!
Još jedna?
Dotukla bi me sigurno.

[Dj.Vesna]

D O B A R P E S N I K

U današnje vreme zaista je teško prepoznati
pravog i dobrog pesnika!
Bez obzira da li je napisao samo tri pesme,
kako bi ispoštovao uslove jednog od milion konkursa
ili iza sebe ima desetak zbirki i knjiga
koje su, uglavnom,
rezultat povredjene sujete
i kompleksa iz detinjstva.

Zaista je teško prepoznati dobrog pesnika!
teže nego profesora fizičkog
u nepreglednoj masi naprednih osnovaca.

[Dj.Vesna]

L O Š A N A V I K A I I

Verovao sam ljudima
i događajima
i fenomenima...
I ne,
nisam se razočarao!
Jer, verovao sam u njih onako,
kako u sebe verujem.

[Dj.Vesna]

Ž R T V A

Ideja o novoj pesmi
uvek se pojavi u najgorem mogućem trenutku.
Najčešće dok vozim kola,
sedim u baru
ili se, okupan znojem,
borim sa mesečnim sledovanjem ženskog sala.

Prvo se mota po glavi
a onda počne da vuče za rukav
i stavlja olovku u ruku...
I uvek se pitam:
Koliko veliki treba biti ulog?
Šta je to što vredi žrtvovati
a da pesma bude bar toliko dobra
da ti ne bude žao izgubljenog vremena,
propuštene prilike ili
gore pomenutog mesečnog sledovanja?