Obicne Pesme by Dj.Vesna

[Dj.Vesna]

D O B A R P O S A O

Poznajem ljude koji bi rado kopali i svoj grob
ako bi im neko ponudio dobre pare .

Zbog istog posla ,
nešto sporije
i sa nešto više smisla ,
rasporedjujem ...
dobijeno vreme.

[Dj.Vesna]

B A L K A N S K I R A T

Ukazala se prilika da učestvujem u jednom
¨prljavom i smrdljivom¨ ratu ...
NARAVNO!
Nisam je propustio.

[Dj.Vesna]

S V E T S K I R A T

Ma koliko ga nazivali oslobodilačkim
ili ničim izazvanim ,
rat je,
pored točka i struje ,
najisplativiji izum čovečanstva !

[Dj.Vesna]

I S K U S T V O

Iskustvo je najvrednija stvar u životu!
Osim ako ti ne dodje glave!

[Dj.Vesna]

K A O D A O S E Ć A M I

Već danima ležim u tami memljive sobe i,
iako roletna nije pokvarena,
ne dozvoljavam suncu da udje unutra
plašeći se da će,
svojim zracima,
otkriti još slika
i ispuniti album agonije,
koji,
otvoren leži pored kreveta.

[Dj.Vesna]

K A O D A O S E Ć A M II

Retko i ustajem.
A kada to i uradim
osetim višak pokreta.
Svu besmislenost napora umornog tela...

A tamo,
napolju,
u svakom kriku
u svakom razgovuru
u svakom zvuku
u svakoj pesmi
kao da osećam
kako radjaju se prelepe životne priče
koje nikada neću znati da pročitam.

[Dj.Vesna]

I Z L A Z A K

Dugo sam razmišljao kako bi bilo dobro da izadjem,
odvezem se do nekog bara i popijem nešto.
Piće,flašu u glavu, batine, bilo šta!
Mogućnost izbora nije bila velika
ali je izbor mogućnosti uvek bio iznenadjujući...
Nisam morao da donosim odluku.
Ona je donela mene do kola,
i strpala unutra.

A kola?

Pa bila su skoro starija od mene
i vožnja njima nije predstavljala neko zadovoljstvo.
Svejedno, ja sam bio zadovoljan.
Ipak mučilo me je to što se nijedna vrata nisu mogla zaključati.
Iako sam negde, ne baš duboko u sebi,
pokušavao da potisnem misao
kako bih voleo da ih neko ukrade...

To bi bio krunski dokaz da je ovde sve propalo!

[Dj.Vesna]

S L A G A L I C A

Bar jednom u životu dogodi se da te nešto
(ili neko)
tako dobro prodrma i rasturi
da veoma teško,
(a neretko nikada više)
ne uspeš da vratiš sve na svoje mesto!
A onda...
(P)ostaneš zbunjen.
Kao dete koje ima slagalicu
ali ne i sliku koju treba da sastavi.

[Dj.Vesna]

R A Z U M E V A NJ E

Pre neki dan sedeo sam u baru sa čovekom
od kojeg sam bio trezniji tek toliko
da sam imao snage da se povremeno oteturam do WC-a
i da po povratku, pokretom ruke,
velikodušno naručim turu pića za preživele goste.
Čovek je pričao i pričao
a ja sam,
uklapajući se u opšti trend razumevanja, klimao glavom
(mada drugačije nisam ni mogao da je držim)
i ponavljao da je u pravu.
Naravno da nisam ni slutio o čemu priča,
a verujem,
(ako sam u tim trenucima uopšte mogao u nešto da verujem)
da ni on nije bio svestan reči koje je izgovarao.

Ljudi su zaista čudni!
Očekuju da ih slušaš kada ni sami sebe ne čuju
a ti ne želeći da ih povrediš
potvrdjuješ sve što kažu,
ulivajući im lažnu nadu,
kako je vredno probuditi se i narednog jutra.

[Dj.Vesna]

B I R O I Z G U B LJ E N I H S T V A R I

Koliko je nesto vredno,
koliko ti je do nečega zaista stalo...
shvatiš
tek kada ga izgubis!

Sreću!
Do sada se nisam obraćao birou za izgubljene stvari.
Nisam ni imao šta da izgubim!