Poezija

[Dj.Vesna]

Tvoje ime

Tvoje je ime ljubav a prezime beskonacna,
tvoje je ime sreca a prezime neprolazna,
tvoje je ime dobrota a prezime neizmerna,
tvoje je ime patnja a prezime slatka.

Tonem i nestajem u jednom pogledu,
tonem i nestajem u jednom zagrljaju,
jer srce kojim me volis i dusa tvoja
utociste su umornoj dusi mojoj.

Tvoje ime je vino koje pijem,
tvoje ime je suza kojom dusu mijem,
tvoje je ime ljubav koju zivim,
tvoje ime je beskraj kojem idem.

V.Kosovka

[Dj.Vesna]

Život

Sve to ne zavisi od mene.

Setim se kako beše lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.

I, vidiš, to, uteši me.

Ne zavisi od mene.

Dosta je da toga dana,
zemlja oko mene zamiriše preorana,
ili da oblaci prolete,
malo niže,
pa da me to potrese.

Ne, ne od mene.

Dosta će biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog,
istrči neko ozeblo, tuđe dete
i zagrli me.

Miloš Crnjanski (1893-1977)

[Dj.Vesna]

U zle dane dođe pesnik...

U zle dane dođe pesnik
bolje dane da sagleda.
Sanjanog je sveta vesnik;
ovde stoji, drugde gleda.
Iznad glava smrtnicima,
svagda, sličan prorocima,
u ruci za svako vreme,
drži, kuđen ili hvaljen
kao baklje plam raspaljen
budućnosti sjajno breme.

Viktor Igo (1802-1885)

[Dj.Vesna]

Mojim zemljacima



Vama - ko u mrtvom gradu svom živ osta -
velim: Smilujte se najzad sebi sami,
nek vas rat nikad više ne namami -
ko da dosadašnjih nije bilo dosta:
preklinjem vas, sebi smilujte se sami!

Muškarci, mistriju u ruke, ne nože!
Jer sedeli biste sada ispod krova
da noževa niste mašili se snova,
a pod krovom lepše sedeti se može.
Mistriju u ruke, molim vas, ne nože!

Deco, uviđavnost da vas rat poštedi
tražite od svojih roditelja. Glasno
recite - nećete taj život u bedi,
ni patnje ko njine, nek to bude jasno:
deco, nek vas rata roditelj poštedi!

Majke, vi u čijim rukama počiva
moć da rat trpite il da ga odbijete,
o, dajte da vaša deca budu živa!
Da vam život, a ne smrt duguje dete:
majke, dajte da vam deca budu živa!

Bertold Breht (1898-1956)

[Dj.Vesna]

Hamlet

Žagor stade. Već sam usred bine.
O dovratak naslonjen: ja lovim
u odjeku nekom iz dubine
Šta će biti sa životom ovim.

Na mene je uperen mrak noći
kroz hiljadu dvogleda na osi.
Ave oče, ako si u moći,
Mimo mene ovu čašu nosi.

Volim tvoju zamisao i ja
i slažem se da me rola vodi.
Al se druga drama sad odvija
i ovog me puta oslobodi.

No redosled ima svako dejstvo
i kraj puta neće se izbeći.
Sam sam, tone sve u farisejstvo.
Proći život - nije polje preći.

Boris Pasternak (1890-1960)

[Dj.Vesna]

Ostrvo na jezeru Inisfri

Ustaću i otići, otići na Inisfri,
i tamo kolibu dići od gline i pruća, znam;
gajiću leje pasulja, i košnice imaću tri,
i živeću srećan i sam.

Tamo ću imati mira, jer sporo rominja mir,
kaplje sa velova jutra u cvrčkom raspevan žbun;
tamo je blistava ponoć, podne uz purpurni vir,
a sumrak lepršanja pun.

Ustaću i otići, jer stalno čarobni šum
pljuskanja jezerske vode slušam za jave i sna;
taj šum, dok pločnike gazim i sivi prašnjavi drum,
srce mog srca zna.

V. B. Jejts (1865-1939)

[Dj.Vesna]

Iako ne znam...

Iako ne znam
Kuda vodi sledeći korak
Znam
Da će me nevidljiva Ruka
Blagosloveno voditi
Ka mom odredištu.


Šri Činmoj (1931-2007)

[Dj.Vesna]

Poezija

Oh, ponižena, sveta poezijo!
Kako li gaze tvoje dostojanstvo
glupani, i to onda baš kad žele
ponajviše da te u visine dignu.
Popovi tvoji nesvešteni tvrde,
s patosom tvrde, da si ti dvorana
gospodska, fina, blistava dvorana
gde može se sa dostojanstvom ući
u lakovanim cipelama samo.
Čujte, vi lažni, lukavi proroci,
nijedna reč vam istinita nije.
Pesništvo nije za razgovor sala
u koju samo dolazi da brblja
otmeni svet, taj probrani šljam društva:
poezija je nešto više! Zgrada
za srećne otvorena, i nesrećne,
za svakoga ko želi da se moli.
Hram, dakle, gde se pristupiti može
u opancima, pa i bosih nogu.


Šandor Petefi (rođen kao Aleksandar Petrović), (1823-1849)

[Dj.Vesna]

Među javom i med snom

Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko
među javom i med snom.
Srce moje, srce ludo,
šta ti misliš s pletivom?
K'o pletilja ona stara,
dan što plete, noć opara,
među javom i med snom.
Srce moje, srce kivno,
ubio te živi grom!
Što se ne daš meni živu
razabrati u pletivu
među javom i med snom!

Laza Kostić (1841-1910)

[Dj.Vesna]

Maska zlotvora

Na mome zidu visi japanska rukotvorina
Od drveta, maska zlog demona, zlatno lakirana.
Pun saučešća gledam
Nabrekle žile na čelu, koje pokazuju
Kako je naporno zao biti

Bertold Breht (1898-1956) (prevod I. Ivanji)