Pravoslavne Molitve

[Dj.Vesna]

Празновање иконе "Достојно јест"

Празновање иконе "Достојно јест" и чуда које се десило пред њом у време патријарха Николе Хрисоверга (983-996). То чудо састоји се у овоме: Једне ноћи монах читао канон Богородици и певао, Честњејшују у келији манастира Пантократора званој сада "Достојно јест". Старац његов беше отишао на Кареју. Наједанпут се јави у цркви човек и поче певати: Достојно јест. Та песма била је дотле непозната у цркви. Монах чувши ту песму, буде сав узбуђен, како због садржаја, тако и због дивног небесног појања. "Код нас овако певају," рекне странац монаху. Хтедне монах да има ту песму написану и донесе једну плочу, на којој странац прстом исписа песму као по воску. И наједном га нестане. Тај странац био је архангел Гаврил. Плоча она пренета је у Цариград, а песма и до данас остала у цркви.

Осамљени инок у ноћи у храму
Молитвом усрдном гони c душе таму,
У том дође монах, ничим необичан
Стаде и он пјети, ко пјенију вичан.
Тада први инок поче „Честнјейшую"
Мајку Божју славећ, мајку Славнјейшую.
Чудни гост му рече o том славопоју:
— Код нас, рече, другче ову песму поју,
Ми не почињемо као ти што поче.
Него са „Достојно", преподобни оче!
И целу му песму „Достојно" изусти,
Инок се стараше да реч не упусти.
— O мој врли брате, сада лакше дишем
Од те твоје песме, дај да је запишем!
Но оловке нема, нема ни хартије.
Храм — место молитве a не писаније!
Тада гост поноћни храм осени крстом
И писати поче по камену прстом.
По камену писа ко по воску меку,
Зачуди се инок овоме човеку.
Ко си? — пита инок необичног госта.
Име ми је Гаврил, то нек ти је доста.
У томе га неста. Инок са ужасом
Архангела позна под монашком расом.
To што он написа, нико не избриса —
Напуни се црква небесног мириса.

pravoslavac.rs

[Dj.Vesna]

Molitva za spas Srbije

Molitva za spas Srbije: Interpretacija Petra Božovića zbog koje ćete zaplakati i naježiti se kao nikad do sad

Molitvena interpretacija našeg proslavljenog glumca Petra Božovića, prema tekstu Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića, toliko je iskreno i emotivno iznesena da ćete se naježiti i zaplakati već na prve reči koje budete čuli.

“Kada je Srbija stvarana veliki ljudi živeli su u malim kućama.
Kada je Srbiju zamenila Jugoslavija mali ljudi živeli su u velikim palatama.
Narod je gunđao ali je postepeno i sam hodio po primeru svojih velmoža, zlatoljubaca i čovekomrzaca.
Imali smo državu bez Hristovog blagoslova, slobodu bez radosti, rat bez borbe, propast bez slave, stradanje bez primera.

Spasi Gospode narod Svoj i spasi mene!
Ako ne spaseš narod Tvoj i moj a spaseš mene, ja ću se u Raju osećati kao u tuđini.

Usliši, Gospode, molitvu pravednika Tvojih Save i Nemanje za grešni narod, i spasi narod jer je narod Tvoj, iako je grešan! Kako si spasavao Jerusalim od neznabožaca i krivovernika, tako spasi i Beograd od bezvernika, da se glasi spasenje od Tebe a ne od ljudi.

Iznemože narod Tvoj od čekanja, ne kušaj do kraja strpljenje njegovo, Gospode! Gospode, iznemože narod Tvoj!

Sva se zemlja pokri trupovima vernih Tvojih, ne možemo da kopamo a da motika ne zvekne u kosti srodnika naših i ne odjekne bolno u dušama našim. Nema njive koja nije groblje, nema drveta koje nije nadrobni spomenik… SVA JE SRPSKA ZEMLjA GROBLjE!

Smiluj se, Gospode.
SPASI NAROD SVOJ – SA MNOM ILI BEZ MENE.
AMIN.”

[Dj.Vesna]

Psalam 50:
Od njega se tresu sve nečiste sile!


"Pоmiluј mе, Bоžе, pо vеlikој milоsti svојој, i pо оbilјu milоsrđа svоgа оčisti bеzаkоnjе mоје. Оpеri mе sаsvim оd bеzаkоnjа mоgа, i оd grеhа mоgа оčisti mе, јеr ја znаm bеzаkоnjе svоје i grеh је mој stаlnо prеdа mnоm.



Теbi јеdinоmе sаgrеših, i zlо prеd Тоbоm učinih, dа sе оprаvdаš u rеčimа svојim i dа pоbеdiš kаd ti sudе. Glе, u bеzаkоnjimа sе zаčеh, i u grеsimа rоdi mе mаti mоја.



Јеr glе, istinu lјubiš, i јаvlјаš mi nеznаnо i tајnо svеmudrоsti svоје. Pоkrоpi mе isоpоm, i оčistiću sе; оpеri mе, i biću bеlјi оd snеgа. Dај mi dа čuјеm rаdоst i vеsеlје, dа sе prеnu kоsti pоtrvеnе.

[Dj.Vesna]

Sveti Kozma i Damjan - Vraci

Свети Козма и Дамјан

Тропар (глас 8):

Свети бесребреници и чудотворци, Козмо и Дамјане, исцелите немоћи наше, бесплатно сте добили дар исцељења, бесплатно нам га и дарујте.

Црква слави чудотворне Враче,
Сјајне звезде што Господом зраче,
Светог Козму и светог Дамјана,
Два хришћанска дивна великана,
Тодотију мајку уз синове,
Што одхрани оваке дивове.
Славна браћа закон испунише
И милошћу Христу угодише,
Угодише Христу милосноме
Највећему Врачу безмездноме.
Дар примише, лекари посташе,
Дар примише, ал’ га не продаше
Даре Божје бедним дариваху,
Именом их Христовим цељаху.
Време свеце тамом не покрива,
Тако било – тако и сад бива,
Нити покри чудотворне Враче,
Они данас к’о и некад зраче,
И помажу болним и невољним
Молитвама моћним, добровољним,
Пред Христовим престолом небесним.
Част и слава Врачима чудесним!


K vama, sveti besrebrenici i čudotvorci Kozmo i Damjane, kao brzim pomoćnicima i toplim molitvenicima za spasenje naše, kolena preklonivši, pritičemo i, klanjajući se, usrdno vapimo: ne prezrite moljenja nas grešnih i nemoćnih, koji smo u mnoga bezakonja zapali i svakoga dana i časa sagrešujemo. Umolite Gospoda da nama, nedostojnim slugama Svojim, podari velika i obilna milosrđa Svoja. Izbavite nas od svake patnje i bolesti, jer ste od Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista primili izobilnu blagodat isceljenja, radi čvrste vere, besplatnog lečenja i mučeničke končine vaše. Uslišite nas koji se molimo i bogougodnim posredništvom vašim izmolite kod Hrista Boga pravoslavnim upraviteljima zdravlje, blagostanje, spasenje, pobedu nad neprijateljima i blagoslov Božji. Opet se klanjajući, usrdno molimo da nam od Gospoda isprosite sve što je od koristi u ovom privremenom životu, a posebno što je potrebno za večno spasenje, da se udostojimo da molitvama vašim dobijemo hrišćanski kraj, bez bolesti, nepostidan, miran, i da se izbavimo od prevara đavolskih i večnih muka, da naslednici bezgraničnog i blaženog Carstva Nebeskog budemo. A vi, ugodnici Božji, ne prestajte da se molite za one koji vam sa verom pristupaju; čak i ako, po mnoštvu grehova svojih, nismo dostojni milosrđa vašeg, budući istinski podražavaoci čovekoljublja Božjeg, učinite da donesemo rod dostojan pokajanja i u večni pokoj stignemo, hvaleći i blagosiljajući divnog u svetima Svojim Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista i Prečistu Majku Njegovu, i vašu toplu zaštitu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

[Dj.Vesna]

Pokrov Presvete Bogorodice

Покров Пресвете Богородице

Свети Роман у сред службе
Појави се на амвону
Па запева песму чудну
У ангелском слатком тону:
„Дјева данас рађа Њега
„Који беше прежде свега;
„Земља вертеп—худи свој дом
„Нуди Њему Неприступном,
„А мудраци трагом звезде
„У посјету Њему језде.
„Нас ради се Бог превјечни
„Роди као отрок млечни!"
Слушајући песму ову
Свак осети наслађење
И на лицу свег народа
Беше силно удивљење.
Слава нек је Божјој Мајци
Што молитве сузне чује,
Што молитве богомољне
Премилосно испуњује.

[Dj.Vesna]

Prepodobni Andrej Jurodivi

Преподобни Андреј Јуродиви

Јуродиви Андреј у ноћи стајаше,
Под покровом звезда Богу се мољаше:
О Свевишњи Боже, три по ипостаси,
Успаване душе пробуди и спаси!
О Исусе слатки, слађи од живота,
Ризницо радости и вечних красота,
Очисти пастире, цареве просвети,
Утеши невољне, и сав свет освети,
Па и мене грешног, Андреју Јурода,
Не издвој, Господе од светог народа! —
О свети Андреје, пун Божје мудрости,
Ти што свет учаше речима лудости.
Језиком си света свету говорио
И лудошћу мнимом Христа си славио.
Људи те презреше као безумнога,
И пси те гонише са легала свога!
На ђубришту светском ти си олтар био,
Молитвама твојим сав свет си кадио.
Но сав свет не беше достојан те, диве, —
Слава ти Андреје, свети Јуродиве!

[Dj.Vesna]

Sveti novomucenik Jovan

Свети новомученик Јован

Родом из места Коница у Албанији. Рођен као муслиман од муслиманских родитеља. Но доцније видећи чудесну силу вере хришћанске на разним местима и у разним случајевима, он се крсти. За то буде тужен и изведен пред турски суд. Намучен за веру Христову од Турака у Етолији и посечен после мука 1814. год. Пред смрт узвикнуо: „помјани мја Господи во царствіи твоемъ."

Ираида, чедна дева,
пође на воду
Не врати се мајци више –
оде Господу.
Драговољно Ираида
муке потражи,
Јер јој Христос Господ беше
од мајке дражи.
Пуна лађа мученика
тек да се крене,
Ираида хитро рече:
„примте и мене!"
Христова сам раба и ја
Христос ми је све,
И ја желим струна бити
Његове песме,
Песме муке и страдања
ради истине,
О примите Ираиду
нека погине.
Па погибе Ираида
за Бога свога,
И живота наследница
поста вечнога.
Молитвама сада својим
и нас спасава,
Ираиди светој хвала
а Богу слава!

[Dj.Vesna]

Molitva Svetoj mucenici Ariadni

Света мученица Ариадна


Ариадна, девица изрјадна,
Чесно служи господара свога
Али Бога више но човека.
Робињица телом а не душом,
Она душу не хте заробити,
Идол'ма се не хте поклонити:
Клањаше се Богу Створитељу,
Клањаше се Христу Спаситељу,
Идол'ма се не хте поклонити.
Муке прими за Господа свога,
Муке прими са радошћу вељом
Са радошћу и благодарношћу.
Бог милосни оком свевидећим
Виде муке свете Ариадне,
Па нареди мртвоме камену
Да сакрије деву намучену.
Као негда Теклу и Јована.
Ариадно, преблажена дево,
Помози нам твојим молитвама
Пред престолом Бога милоснога.
А у друштву свете Богомајке –
Помози нам твојим молитвама.

[Dj.Vesna]

Molitva svestenomuceniku Gorazdu

Бела Божја голубица,
И Христова мученица,
Евлалија муке жели,
Да мукама дух убели.
Шта је тело? слабо грне,
Кад из њега душа пр'не,
Прах се враћа праху своме,
Душа свету ангелскоме.
Евлалија Христа носи,
Без уздаха муке сноси,
Муке сноси, Бога моли,
Мучитељу да одоли.
И одоли голубица,
И победи мученица.
Тело њено израњено,
Белим снегом покривено,
Душа - голуб из ње лети,
Створитељу свом узлети,
На мртвоме лицу њеном,
Белим снегом покривеном,
Гле осмеха победнице,
Гле осмеха осветнице!
Осмехом се осветила
И нов живот објавила.
Молитвама Евлалије
И нас Бог да помилује!


Свети свештеномученик Горазд, епископ чешки

Рођен 26. маја 1879. године. После завршеног Богословског факултета у Оломоуцу 1902. године рукоположен у Римокатоличкој цркви у чин презвитера. У једном јаком покрету повратка Чеха у Православље, Маћеј Павлик се обраћа Светом архијерејском синоду Српске православне цркве с молбом да га прими под своју јурисдикцију. Он је ово учинио због тога што је до распада Аустроуграске 1918. г. духовно старање о православнима у Чешкој водио епископ задарски. Замонашен је у манастиру Крушедолу 21. септембра 1921. године и добио име Горазд. Патријарх Димитрије га је рукоположио у чин епископа 25. септембра исте године. Био је веома активан на организовању своје епархије. Епископ Горазд је 28. октобра 1938. године упутио свим поглаварима православних цркава, једну посланицу и позвао целу светску јавност у помоћ. Немци су га тада добро запамтили. Чешки родољуби-падобранци, су долетели из Енглеске и извршили атентат на Рајнхарда Хјадриха у Прагу, нашли су склониште у крипти православног катедралног храма светих Ћирила и Методија у Прагу. Гестапо је сазнао улогу епископа Горазда, кога су ухапсили са сарадницима. После великих мучења осуђен је на стрељање 3. септембра, а сутрадан 4. септембра 1942. године стрељали су га Немаци у прашком предграђу Кобилиси, а потом спалили у прашком крематоријуму. Тог дана Немци су забранили рад Православне цркве у Чехословачкој, а њену имовину су конфисковали.

pravoslavnikalendar.iz.rs