Stradanja Srba u BiH - izbor iz stampe

[Dj.Vesna]

Isplivao TAJNI DOKUMENT o Srebrenici, ima još dokaza: “Žrtve” stradale pre jula 1995. godine
RTRS je dao imena i prezimena 11 Bošnjaka koji su, kako tvrde, stradali pre jula 1995. godine

U tekstu koji je objavljen na sajtu javnog servisa RS navodi se da “manipulacija direktora Memorijalnog centra Potočari Emira Suljagića o broju žrtava iz jula 1995. godine nije usamljen slučaj”.

Radio-televizija Republike Srpske objavila je juče da je došla u posed dokumenata u kojima se navodi da su neki Srebreničani, koji su predstavljeni kao žrtve zločina u Srebrenici, stradali pre jula 1995. godine, kada se dogodio taj masakr.


U tekstu koji je objavljen na sajtu javnog servisa RS navodi se da “manipulacija direktora Memorijalnog centra Potočari Emira Suljagića o broju žrtava iz jula 1995. godine nije usamljen slučaj”.


U tom kontekstu, RTRS je dao imena i prezimena 11 Bošnjaka koji su, kako tvrde, stradali pre jula 1995. godine, uz navođenje godine smrti i nestanka.

– Sudeći prema dokumentima, već 1996. godine počela je institucionalna revizija. U službi su bili tadašnja Federalna komisija, kasnije bošnjacki ogranak Instituta za nestala lica, potom Međunarodna komisija za nestale osobe, pa čak i pojedini sudovi nižeg ranga. Svi oni su izdavali potvrde i prepravljali podatke o mestu, vremenu i načinu smrti muslimana/Bošnjaka iz lažno demilitarizovanog srebrenickog regiona – navodi se u tekstu.

Dodaje se da je još desetine sličnih tajnih dosijea podrinjskih muslimana u posedu RTRS, a “svima je imenilac zajednicki – nakon što su udruženim snagama sarajevske bivše i aktuelne institucije umešale prste, svi su smiraj pronašli u Potocarima, a u rubrici datum smrti – piše upravo jul 1995.

objektiv.rs

[Dj.Vesna]

Povodom 29. godišnjice proboja „Koridora života“



Povodom 29. godišnjice proboja „Koridora života“ na spomen-obilježju na Dugoj njivi kod Modriče služen je parastos i Sveta arhijerejska liturgija za 413 pripadnika vojske i policije Republike Srpske, koji su položili živote tokom operacije „Koridor 92 .

Delegacija Grada Banje Luke, koju je predvodio savjetnik gradonačelnika za ekonomska pitanja Bojan Kresojević, položila je cvijće i odala počast onima koji su dali živote tokom jedne od najvažnijih operacija proteklog Odbrambeno-otadžbinskog rata.

-U ime građana Banjaluke položio sam ružu kao spomen na nastradale u akciji „Koridor 92“, sa sjećanjem na 12 beba koje su izgubile bitku za život zbog blokade koridora. Da se stradanja nikad ne ponove! – poručio je savjetnik gradonačelnika za ekonomska pitanja Bojan Kresojević.

Obilježavanju su prisustvovali predsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović, premijer Radovan Višković, ministar Duško Milunović i predsjedavajući Savjeta ministara Zoran Tegeltija, ali i članovi Moto-kluba „Noćni vukovi“.

Podsjećamo, operaciju „Koridor 92“, čijim završetkom je uspostavljena veza sa Srbijom, a Republika Srpska dobila kompaktnu teritoriju, izvele su snage 1. Krajiškog korpusa, Istočnobosanskog korpusa i policije Republike Srpske Krajine, a operacijom je komandovao tadašnji komandant 1. Krajiškog korpusa general Momir Talić.

Povod za ovu operaciju bila je smrt 12 banjalučkih beba, koje su preminule usljed nedostatka kiseonika, koji nije mogao biti dopremljen zbog blokade koridora.

banjaluka.rs.

[Dj.Vesna]

Srbi su ubijeni uoči Vidovdana i bačeni u jamu Opuzen kod Metkovića

U mestu Gabela kod Čapljine obeleženo je 80 godina od stradanja 140 Srba ovog kraja, koje su ubile ustaše u Drugom svetskom ratu.

Srbi su ubijeni uoči Vidovdana i bačeni u jamu Opuzen kod Metkovića.

Na obeležavanju 80 godina od svirepog zločina nad nedužnim življem ovog kraja, okupili su se potomci, rodbina i prijatelji iz svih krajeva.

Nakon svete zaupokojene liturgije i pomena žrtvama, poručeno je da je naša dužnost da se sećamo i obeležavamo stradanje nedužnog naroda.

- Pre 80 godina su ljudi bez ikakve krivice bili ubijani na najgore moguće načine, bacani u jame. Danas im služimo službu i sećamo se njihove žrtve - izjavio je iguman manastira Žitomislić otac Danilo.

Marko Gojačić, paroh čapljinski, istakao je da se svake godine iznova okupljaju uoči Vidovdana da se sete mučenika koji su stradali, ali pre svega da pošalju poruku mira, ljubavi i vaskrsenja.

Kosti žrtava ovog svirepog zločina našle su smiraj 1946. godine. Tada su prenesene iz jame Opuzen, u grobnicu pored hrama Uspenja Presvete Bogorodice u Gabeli.

(Espreso / Novosti)/26.06.2021

[Dj.Vesna]

Majka nad grobom je majka nad grobom, osim ako je Srpkinja!

Vi, potočarske mutivode, ne date mira mrtvima, niti života živima, jer Srbin je živ samo onoliko koliko je mrtav,
rekoh već, a mrtav je dovoljno tek kad se o njegovom stradanju ne govori, ne piše, ne pominje…

Evo se primakao 11. jul, dan kada ćete mrzeti sve srpsko više nego što inače mrzite, a mrzite samo zbog toga što je srpsko i što je preteklo nožu, sekiri il budaku vaših pravednika, i nemojte lagati da nije tako jer Srbin za vas valja onoliko koliko je mrtav i koliko mu se ni grob ne zna, po mogućstvu.

Mislim na Vas, Emire Suljagiću, upravniče one postavke laži u Potočarima, na vas- Majke Srebrenice, na vas ovdašnji čauši koji ni svojima ne odlazite na grobove o zadušnicama ali se na pomen “genocida” u Srebrenici presamitite i zalelečete kao da vam je puklo slepo crevo…

Najiskrenije, muka mi je od svih vas zajedno jer ništa ste do nakupaca patnje i bola, švercera suza i šibicara tuge.

Muka mi je jer to nije patnja, nije bol, nije žal nad grobovima već čista i nepatvorena mržnja, sija iz vas, izobliči vam lica u grimase, glasovi vam se premetnu u neke mračne dubine pakla kojim progovarate želeći samo jedno: ne da ožalite svoje stradalnike no da prezrete svaku srpsku glavu što je ostala na ramenima.

Ti grobovim u Potočarima su, nažalost, vaši taoci.

Vi im ne date mira nit smiraja, jer sa smirajem se živi a ne živi od njega!

Vi živite, svi gorepomentu, dobro živite od svake unovčene kosti, zbog toga ih je svake godine još po desetinu, stotinu više i kraja očigledno nema jer sve je to roba koja se da dobro unovčiti, jel da..?


Zločin ne poričem, ni jedan zdravorazumni Srbin to učiniti neće, ali genocid ne priznajem jer se, jednostavno, nije dogodino, no znate vi to bolje od mene ali gde takav kredit da prokockate..?

Muka mi je, rekoh, od tog prenemaganja i nekrofilskog Diznilenda, jer majka nad grobom je majka nad grobom, i nema tu nacije, vere, jezika…ništa do tišine i saosećanja, no…

Nije ovo slovo mržnje, pa neka vam stotinu puta deluje tako, već jeda što nije svaka majka nad grobom- majka nad grobom, i ništa drugo.

Vi, potočarske mutivode, ne date mira mrtvima, niti života živima, jer Srbin je živ samo onoliko koliko je mrtav, rekoh već, a mrtav je dovoljno tek kad se o njegovom stradanju ne govori, ne piše, ne pominje…

Verujete li, zaista, da je laka crna zemlja vašim postradalim dok god vapijete da Srbinu, živome i mrtvomo jednako, zemlja bude ko okovi, ko bukagije i kamen na plećima?!

Znate, ne postoji nikakvo udruženje srpskih majki u crnini, ne zato što ne mare za bol jedna druge već zbog toga što boluju svoju bol, ne prodaju je ko suvenir il potežu ko svečani escajg o posebnim prilikama.

Borite se, velite, za istini i pomirenje a istina vam je pred nosevima, bukvalno, samo da podignete glave i pogledate više Srebrenice, tamo gde ste svakom srpskom selu znali ime, išli u njih na Vaskrse i Božiće, zvali Srbe na mobe, slavili kad se Naser Orić s koljačima vraćao krvavih ruku u Srebrenicu…

Da tri života živite ne možete okajati grehe učinjene prema Srbima, pa valjda i jeste toliko glasni u tom bolu, čime drugo da nadglasate tišinu srpske majke, ako i tim povicima možete..?


Svi ste dobro znali kud Orićeve zveri odlaze iz Srebrenice i šta čine, i slavili ste ga, baš kao i sada, svi do jednog!

Da mi je komšija, koje god vere bio, masakriran a ja ćutao na sve to- ne bih mogao da živim sa sobom, kunem se, no, eto, vi živite, pa se zapitajte žalite li mrtve ili mrtvoga čoveka u sebi..?

Tražite istini, evo vam je: u Srebrenici nije bilo genocida no znate vi to odlično, ali kako priznati da ste kukavički ćutali na urlike preklanih srpskih vratova nego vikati danas koliko vas grla nose ne bi li ste zaglušili strašnu tišinu srpske majke nad grobom deteta?!

Zaista mi je muka od tog Holivuda bola, jer da nije tako smeli bi da pogedate više Srebrenice, tamo gde ste zgarištima znali imena domaćina…

Majka nad grobom je maja nad grobom, osim ako je Srpkinja!

Za sve vas odatle i ovu bizu odavde, jer Srbin je dovoljno živ smo kad je mrtav, a dovoljno mrtav ako mu se ni grob ne zna…

Autor: Mihailo Medenica

Preuzeto sa: Balkanska geopolitika

[Dj.Vesna]

Напади на српска села Сребренице, њихове житеље и темеље њиховог одрживог постојања

Наслов нашег текста намерно је рогобатан да би се четврт века касније веродостојније истакли опора стварност и природа прогона, протеривања и масовног покоља српског становништва Сребренице. И да би се нагласило да је катастрофа коју је између 1992. и 1995. доживео српски народ тога краја, жаргоном Хашког трибунала, представљала „широко распрострањени и систематски“ прогон, а не местимични окршај међу посвађаним суседима. А уз то, да су опаки прогонитељи и џелати, поред клања и убијања, рушили и разарали све пред собом. Тиме су задовољили још један критеријум Хашког трибунала за констатовање геноцида, уништење основа за одржив живот и евентуални повратак етнички и верски нациљаних жртава.

Турнеја данас, неколико деценија касније, преосталих трагова некадашњих српских села сребреничког краја убедљиво потврђује да су скоро сви циљеви погромлија остварени. Од српских кућа остала су згаришта. Један део српског становништва, њих неколико стотина, налази се испод земље; други део, од чега је око 5,000 документовано, протеран је и раштркан по свету. Од некада вибрантне заједнице, ту и тамо остало је само по неколико остарелих повратника (на дан 11. јула 1995. у етнички очишћеној енклави ни једног преживелог Србина више није било) са чијим ће одласком на онај свет Српска Сребреница ван ужег градског подручја практично престати да постоји.


Лицемерни Хашки трибунал је за оближњу бившу енклаву Жепа пресудио геноцид због убиства само три лица, за која је нашао да су тобож били „кључни за опстанак“ локалне заједнице. Али тамо, као у Сребреници, где је читава једна заједница, као таква, била збрисана са лица земље њему није падало на памет да донесе сличну пресуду.

Супротној ратујућој страни у сукобу у Босни и Херцеговини 1992. – 1995, која безобразно захтева „признање“ свога измишљеног геноцида, не пада на памет да призна и преживелима понуди извињење за своја ужасна и нечовечна злодела. Уочи двадесетшестогодишњице од пада сребреничке енклаве, 11. јула 2001. припрема се још један од годишњих политичких карневала, да би се обележила и свету испраног мозга поново наметнула фарса „сребреничког геноцида.“ На том карневалу сигурно неће бити поменуте праве жртве геноцида у Сребреници.

Тако је боље. За те невино страдале људе, помињање у таквом лакрдијашком контексту било би неопростиво понижење.

Зато ћемо их поменути ми, објављивањем свих педесет прилога из досијеа Извештаја МУП-а Републике Српске, узалуд поднетог Тужилаштву Суда Босне и Херцеговине пре више од једне деценије. Подразумева се да Тужилаштво поводом ових прецизних и брижљиво прикупљених података није предузело ништа, као што се подразумева да ни власти Републике Српске на томе нису претерано инсистирале. Прећутна намера обе стране била је да ове доказе нико никада не види и да заувек остану похрањени у некој бирократској фиоци.

У овим документованим прилозима говори се таксативно о нападима јединица АБиХ и цивила из сребреничке енклаве на српска насеља и појединце на том подручју, о масовном убијању и пљачки српског становништва приликом сваког од тих напада и о систематском разарању свих средстава неопходних за живот и опстанак једне људске заједнице која су се нападачима нашла на путу.

Објављивање ове драгоцене грађе је, према томе, начин како ми, ове 2021. године, обележавамо годишњицу Сребренице.

Историчари, криминолози и припадници шире јавности свих профила могу се упознати са овом документацијом кликом на повезницу:
https://drive.google.com/drive/folde...HwV4iso7qZmx_X

Извор: Историјски пројекат Сребреница/https://borbazaistinu.rs/napadi-na-srpska-sela-srebrenice-njihove-zitelje-i-temelje-njihovog-odrzivog-postojanja/

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!

[Dj.Vesna]

ŠVEDSKI PROFESOR TVRDI, U SREBRENICI NIJE BILO GENOCIDA!
Ono što se dešavalo u Bosni između 1992. i 1995. ne može se porediti sa stradanjima Jevreja, Jermena... Srebrenica nije Aušvic!
Profesor Univerziteta Upsala u Švedskoj Šel Magnuson ocenio je da je ono što se događalo tokom sukoba u BiH 90-ih godina užasno, ali je ukazala da bošnjačkom narodu nije pretilo uništenje


Magnuson je u autorskom tekstu za beogradsku Politiku istakao da ćemo, ako napustimo formulacije i smisao Konvencije o genocidu, neizbežno doći u situaciju da se ubistvo evropskih Jevreja relativizuje, što je suprotno moralu i intelektualnom poštenju.

"U svoj svojoj tragediji Srebrenica nije isto što i Aušvic", naglasio je Magnuson povodom presude Ratku Mladiću, koga je Međunarodni mehanizam za krivične sudove osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici.

Magnuson je ukazao da su zanimljivi razlozi kojima je sud odbacio tvrdnju tužioca da se genocid, osim u Srebrenici, dogodio u šest opština BiH početkom rata. On ističe da se i tužioci i sudije pozivaju na udeo muslimanskog stanovništva u tim opštinama, a ne na procenat ubijenih muslimana, što bi, napominje, bilo relevantno prema Konvenciji o genocidu.


Nije isto

Magnuson navodi da je tokom rata u BiH život izgubilo 3,4 odsto muslimana i dodaje da se to može porediti sa brojem žrtava u BiH u Drugom svetskom ratu - Hrvati 6 odsto, muslimani 9 odsto, Srbi 17 odsto i Jevreji 77 odsto. Magnuson ističe da ti podaci pokazuju da je Haški tribunal doprineo obezvređivanju holokausta i drugih genocida (jermenski 1915, ruandski 1994), pošto je u tim slučajevima reč o ukupnoj stopi smrtnosti od 50-60 posto ili više.

"U nekim evropskim zemljama je ubijeno 90 odsto Jevreja, a ono što se dogodilo u Bosni od 1992. do 1995. godine nije ni približno tome i prema tome ne predstavlja isti fenomen", naglašavae Magnuson.

On ukazuje da pre suđenja u Hagu ni naučnici ni pravnici nisu mogli zamisliti da će pojedinačni masakri biti definisani kao genocid, ali da je tu ideju formulisao Mahmud Šerif Basioni, američki profesor prava, koji je sačinio studiju o nasilju u Bosni, a koja je bila osnova za rad Tribunala.


"Lokalni genocid"

Basioni je pred američkim Kongresom rekao da, prema Konvenciji o genocidu, u Bosni nije počinjen genocid, ali da bi se situacija mogla promeniti ako se zauzme "progresivan" stav koji dozvoljava "lokalni genocid''''.

Magnuson ukazuje da se genocid generalno doživljava kao najgori zločin i da se u tim slučajevima fokusiramo na počinjeno nasilje i patnju žrtava, ali ističe da ne određuje priroda dela to da li je počinjen genocid, već njegova svrha.

"Ono što je specifično za genocid je da je zločin usmeren na kolektiv, a ne na pojedince. Fokus nije na patnji ljudi, već na uništavanju etničke ili verske grupe", naglasio je i naveo da se to dogodilo Jevrejima u Evropi 1941-1945, ali se nije dogodilo na Balkanu 1991-1999. godine.

Informer.rs/Tanjug
| 10. 07. 2021

[Dj.Vesna]

URAJU "GENOCID" U SREBRENICI DA POTRU ZLOČINE ORIĆA I NJEGOVIH KOLJAČA!

Ni posle 29 godina nema pravde za stradale Srbe u Podrinju!
Parastos za 3.267 ubijenih Srba iz srednjeg Podrinja u odbrambeno-otadžbinskom ratu, među kojima je i 69 poginulih, kao i 22 zarobljena, pa usmrćena na Petrovdan 1992. godine u bratunačkim i srebreničkim selima, biće danas služen na groblju u Bratuncu

Prošlo je 29 godina od nekažnjenog zločina koji su počinile muslimanske snage nad srpskim stanovništvom od maja do decembra 1992. godine. U tom periodu, samo u srebreničkoj opštini ubijeno je više od 400 Srba, a u bratunačkoj 560, većinom civila, među kojima veći broj žena i dece. Uništena su 43 srpska sela sa više od stotinu zaselaka i više verskih objekata, a za zločine još niko nije odgovarao.


Prema podacima koje su dobile "Novosti", iz institucija Republike Srpske, pred Sudom BiH za zločine nad Srbima u Podrinju, odnosno Srebrenici i okolini gde je ubijeno 3.267 naših sunarodnika, osuđena su svega trojica Bošnjaka na ukupnu kaznu od 22 godine?! Petorica Bošnjaka su oslobođena, jedan je umro u toku procesa, a protiv sedam osoba je proces u toku.

Među onima koji su osuđeni su uglavnom vojnici koji su dobili simbolične kazne, dok se Naser Orić kao glavni srebrenički zločinac izvukao za svoja monstruozna zlodela.

- Republika Srpska nije zadovoljna radom pravosuđe BiH i Haškog tribunala, kao i odnosom prema zločinima nad Srbima na području Srebrenice i okoline. Srpskom narodu je potpuno jasno da pravosuđe i domaće i strano ne žele da prikažu da su Srbi masovno stradali u Podrinju - kaže Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica.


On ističe da se decenijama pokušava preko pravosuđa održati lažna teza o genocidu nad Bošnjacima u Srebrenici:

- Jednostavno, sudovi se ne bave periodom stradanja Srba. Potpuno beznačajni deo se uzima, pa se donese jedna presuda da bi se zadovoljila statistika. Republika Srpska nikada nije sporila da se u Srebrenici desio zločin, ali termin genocid je izmišljen i to nije tačno. Opet, Bošnjaci apsolutno osporavaju zločine nad srpskim narodom. Niko od njih ne sme ni da spomene kako su Srbi stradali u Podrinju. To je njihov zavet i svi njihovi političari se toga drže.


Obeležavanje ovog dana je posvećeno svim srpskim žrtvama iz ovog kraja, a u Bratuncu se svake godine organizuje kao znak sećanja na stradanje Srba na Petrovdan 1992. godine u selima oko Srebrenice i Bratunca, kada je ubijeno 69 i zarobljeno 22 vojnika i civila, od kojih niko nije preživeo.

Na Petrovdan 1992. godine muslimanske jedinice iz Srebrenice napale su srpska sela Zalazje, Biljaču, Sase i Zagone ubijajući sve što su stigli, pljačkajući i paleći srpsku imovinu.

Tako su nastavili realizaciju svog plana etničkog čišćenja započetog u aprilu te godine, prema kojem su uništavali sve što je srpsko, da bi potpuno zatrli tragove postojanja Srba na ovim prostorima. Osim ubijanja i progona stanovništva i uništavanja imovine, uništavali su i srpska groblja i bogomolje, što govori o tome kakav su plan imali.


informer.rs/rtrs/novosti
| 10. 07. 2021.

[Dj.Vesna]

SRBI SPASAVALI ALIJINE RATNIKE: Govorili su da ih je sramota šta njihovi sunarodnici rade i da ne žele da učestvuju u tome!

Srbi su pružali utočište i spasavali muslimanske ratnike koji su tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-1995) bežali iz garde Alije Izetbegovića i tražili spas u našoj državi. O tome svedoči slučaj oko 800 muslimanskih boraca, koji su 1995. bacili oružje i prebegli u sela na Zlatiboru i Tari, odakle su odlazili u inostranstvo.

I dok se o tome ćuti, nastavlja se s ignorisanjem srpskih žrtava i ne prestaje propaganda protiv naše države, što se očitava i kroz nedavno gotovo istovremeno usvajanje rezolucija o Srebrenici u podgoričkom i prištinskom parlamentu.

Naime, muslimanski vojnici koji su dezertirali iz Izetbegovićeve armije pre 26 godina našli su utočište u zlatiborskom selu Šljivovica, gde je, inače, bio prihvatni centar za izbeglice. Meštani su ih gostili, pomagali, a lekari bukvalno spasavali živote. Amir Omerspahić iz Višegrada došao je u Šljivovicu s gangrenom prsta leve ruke. Poznati užički hirurg ortoped Aleksandar Moljević ga je operisao i spasao mu ruku. Možda i život.

- Tada su govorili da najviše strahuju od toga da će biti vraćeni preko Drine, Aliji, o kome su pričali sve najgore jer bi ih tamo njihovi sunarodnici sve pobili - ispričao je jedan od meštana.

O njima je sve vreme boravka u Šljivovici brinulo i medicinsko osoblje užičkog zdravstvenog centra i Zavoda za zaštitu zdravlja. Davali su izjave za medije i inspektorima MUP.


Skovani projekat da su Srbi loši

Božidar Delić, penzionisani general, potvrđuje za Srpski telegraf da su Srbi praktično spasli oko 800 muslimana.

- Sećam se da su tih godina o Šljivovici izveštavali i mediji. Ali i to, kao i mnogo toga, s namerom je gurnuto pod tepih jer su pojedine svetske sile odavno skovale projekat prema kom su unapred Srbi loši i odgovorni za sve zločine, dok se naše žrtve i stradanja namerno ignorišu. Naše je da o tome što više govorimo.

Ipak, po završetku rata neki su naknadno to pokušali da zloupotrebe, tvrdeći da su u Šljivovici bili u logoru. Bilo je čak inicijativa nekih NVO da se tamo obeleži "mesto muslimanskog stradanja". Iako u tom naselju niko nije lišen života. Njih 22 su čak podneli tužbe protiv Srbije, ali su odbačene kao neosnovane.

- Dosta je bilo tih provokacija i krivotvorenja istine po nalogu svetskih moćnika. Bio sam svedok, držali su ih kao malo vode na dlanu. Pa ja sam dvadesetak dana u tom naselju radio vodovodnu i kanalizacionu instalaciju. Uredili smo im pet-šest tuševa za kupanje. Pričao sam s njima, hvalili su se kako se s njima lepo postupa, kako jedva čekaju papire jer im je životna želja da odu na zapad, i tvrdim da ih niko nije pipnuo. Oni su se u Šljivovici osećali kao gosti na slavi. I stalno su pričali gde će ko da ide, usta su im bila puna Amerike, Kanade, Australije - svedočio je Radoje Brković iz Šljivovice.

Veselin Šljivančanin, pukovnik JNA u penziji, kaže za Srpski telegraf da ovakav slučaj nije usamljen.

- U to ratno vreme građani Srbije pomagali su svima, bez obzira na nacionalnost. Naročito narod u pograničnim delovima. Čestiti Zlatiborci su tim muslimanskim ratnicima sigurno pružili utočište i pomoć. Dolazili su muslimani i iz Bratunca, Srebrenice, Zvornika, tražili i nalazili utočište ovde. Govorili su tada da ih je sramota šta njihovi sunarodnici rade i da ne žele da učestvuju u tome. Cilj im je bio da odu u inostranstvo. I uspeli su. Znam mnoge koji su danas u Švedskoj, Danskoj, Finskoj, SAD...

U međuvremenu, kako objašnjava, oni su na to "zaboravili":

- Čim su ostvarili svoj cilj i otišli u inostranstvo. Zastraše ih i onda moraju da ćute ili čak lažu, kao u ovom slučaju, da su, navodno, mučeni, bili u logoru. Ali svi znamo istinu. Pravda je spora, ali dostižna.

AUTOR: Biljana BOJIĆ

[Dj.Vesna]

RAZBIJEN MIT O SREBRENICI: Srpski odgovor na jezivu kampanju genocidaša

INFORMATIVNO-politički portali „Sve o Srpskoj“ i „Fakti“ uz podršku Predstavništva Republike Srpske u Srbiji u beogradskom Pres centru UNS-a organizovao tematsku tribinu pod naslovom „Dekonstrukcija mitova o sarajevskom suživotu i genocidu u Srebrenici“.

Na samom početku, u ime organizatora i Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, skup je pozdravio šef Predstavništva Mlađen Cicović, a moderator tribine je bio urednik portala „Sve o Srpskoj“ i „Fakti“ Đuro Bilbija.


Radomir Pavlović: Muslimani sistematski proterivali i ubijali Srbe iz srpskih sela oko Srebrenice

Potpredsednik Skupštine opštine Srebrenica Radomir Pavlović na početku svog izlaganja istakao je da je čovek koji je rođen u Kravici u kojoj su muslimanske snage, čiji je komandant bio ratni zločinac Naser Orić, izvršile masakr na Božić 1993. godine.

On je podsetio da su muslimani sistematski proterivali i ubijali Srbe iz srpskih sela oko Srebrenice. Mnogi muslimanski zločinci su stradali i u napadima na ta srpska sela, a sada se predstavljaju kao "žrtve genocida".

Radomir Pavlović ističe da mnoga srpska stratišta nisu obeležena, te da je Srebrenica etnički očišćena od Srba pre oslobođenja.

On je istakao da je potrebno nastaviti sa okruglim stolovima sa ovim temama.

Goran Petronijević: Srebrenica nema bitne elemente krivičnog dela genocida po međunarodnoj definiciji

Advokat Goran Petronijević, branilac prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, ističe da ono što se u Srebrenici dogodilo nema bitne elemente krivičnog dela genocida po međunarodnoj definiciji.

- Ako neko zna šta je genocid, to su Jevreji - rekao je Petronijević, ukazujući na činjenicu da su Rafael Izraeli i Gideon Grajf značajno učestvovali u međunarodnoj komisiji.

On je apelovao na medije da ne dozvole da ih zaplaše zakonima o negiranju nepostojećeg genocida u Srebrenici.

Aleksandar Pavić je dodao da je potrebno dodati i da u Srebrenici nisu samo stradali pripadnici 28. muslimanske divizije, koja se povlačila naoružana iz Srebrenice i bili su legitimna meta, te su poginuli u borbi, već i oni koji su poginuli od 1992. do 1995. godine.

Aleksandar Pavić: Dva vrata na koja još nismo zakucali

Politikolog Aleksandar Pavić podsetio je da je zahvaljujući Rusiji sprečeno britanska rezolucija u SB UN o navodnom genocidu u Srebrenici.

On je rekao da postoje "dva vrata na koja još nismo zakucali", a misli se na Rusiju i Kinu.

Pavić ističe da je potrebna "kontraofanziva".

- Moramo imati mnogo više samopouzdanja. Moramo da insistiramo na tome ko je počeo rat. Znalo se ko je povukao potpis sa Lisabonskog sporazuma. To znamo sve vreme. Moramo da insistiramo na tome u našim medijima - rekao je Aleksandar Pavić.

On ističe da ne treba više da govorimo o srpskim zločinima dok ne čujemo sa druge strane priznanje zločina, pre svega priznanje zločina protiv mira.

Pavić je istakao da Srbima moralne pridike i lekcije ne mogu da drže potomci pripadnika Handžar divizije i "Majke Srebrenice" koje će i ove godine biti na obeležavanju "Oluje", a neke su majke koljača iz muslimanske tzv. "armije BiH".

- Treba da znamo sa kim imamo posla. Mi ne možemo da manipulišemo svojim žrtvama, oni to mogu. Treba da prestanemo da se pravdamo dželatima i agresorima - objasni oje Aleksandar Pavić.

Milorad Kojić: Međunarodna komisija izdržala pritisak

Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Milorad Kojić rekao je da je samo u srebreničkoj komisiji bilo 10 članova sa 5 različitih kontinenata.

- Ipak su oni značajni svetski autoriteti i trebalo je suzbiti te kultuloroške razlike. Sve se to uspelo uraditi - rekao je Kojić.

On ističe da je neverovatno to kolike su pritiske imali stručnjaci od svojih država da istupe iz tih komisija. Profesor Rafael Izraeli i Gideon Grajf su bili izloženi direktnim pritiscima da istupe iz međunarodne komisije.

On je objasnio da se ne može zabraniti rasprava o sudskim presudama, imajući u vidu da su neke presude revidirane i posle više decenija.

Kojić je podsetio na zaključak članova međunarodne komisije da ako bi se termin "genocid" koristio za zločine u Srebrenici, onda bi se morao izmisliti neki novi termin, koji bi bio iznad "genocida" koji bi objasnio šta se desilo Srbima u NDH, kao i Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu.

On ističe da je važno suprostaviti se nametanju zakona o zabrani negiranja tzv. genocida u Srebrenici.

Mile Poparić: Događaji u Sarajevu u svetlu dokumenata Haškog tribunala

Balističar Mile Poparić objašnjava da je Haški tribunal naneo veliku štetu Srbima.

On je podsetio da je general muslimanske vojske u BiH Ismet Hadžić svedočio da su pripreme za rat i obuka muslimana vršena u džamijama.

Veljko Kojović je ostavio dobro slikovito svedočanstvo o položaju Srba u Sarajevu u knjizi "Krvava košulja sarajevska".

Mile Poparić ističe da Sarajevo nije bilo pod opsadom i da je imalo dostavu humanitarne pomoći, kao i struju, vodu i gas u većem delu grada.

Balističar je stručno razotkrio režirane video-snimke zapadne agencije AP o navodnom "pucanju Srba na Sarajevo".

Snimci su takvi da pokazuju da vatra u konkretnom slučaju nikako nije mogla da bude ispaljena sa srpskih položaja.

Balističar je prikazao i snimak požara u većnici, gde se vidi da su drva postavljena na prozoru da bi se iscenarialo kako gore.

- To je očigledno podmetnut požar - rekao je on.

Na Markalama granata nije mogla da padne na Markale, a da ne udari u tezgu, u slučaju "Markale 1", objasni je Mile Poparić.

U slučaju "Markala 2" umešan je i strani faktor, a sve je bilo iscenirano da bi se bombardovali Srbi.


Advokat Branko Lukić: Hag nam nije dozvolio da govorimo o srpskim žrtvama

Hag je tvrdio da ga ne zanimaju srpske žrtve zbog toga što nisu deo optužnice, objasnio je advokat Branko Lukić, branilac generala Ratka Mladića.

Takođe, Haški tribunal nije želeo da shvati istorijski koncept rata u Bosni i Hercegovini.

- Za Hag je istorija počinjala od 1991. godine, a za Srebrenicu čak od 1995. godine, kako se ne bi govorilo o srpskim žrtvama u Podrinju - rekao je Branko Lukić.

On kaže da je Radovan Karadžić jednom dobro konstatovao i rekao da takav pristup Haga izgleda kao bokser koji se tuče u ringu, a nema protivnika.

- Tako je tribunal u Hagu posmatrao rat u BiH, kao da je postojala samo jedna zaraćena strana - rekao je Branko Lukić.

U Hagu nisu hteli da shvate da je u ratu učestvovao još neko, osim Srba.

- Svi naši argumenti su padali na gluve uši - objasnio je advokat.

Srbi su u ratnom Sarajevu bili zarobljenici.

- Sarajevo u toku rata, ne samo da je imalo logore za Srbe, već je i samo bilo logor za Srbe - rekao je Branko Lukić.

Ista sudbina je zadesila i Hrvate u Sarajevu, objasnio je advokat.

Pola visova oko grada Sarajeva je držala muslimanska strana, podseća Branko Lukić.

- Srećna nam borba za istinu - zaključio je ugledni advokat.


Nenad Kecmanović: Kako je Sarajevo postalo najveće etničko čistilište?

Prof. dr Nenad Kecmanović objasnio je da je Sarajevo bilo i grad mučenik i grad mučitelj, ali da se o gradu Sarajevu kao gradu mučitelju vrlo malo govorilo.

- Danas se o Srebrenici toliko govori i piše kao da u vreme rata u BiH niko nigde drugde nije strada - objasnio je Nenad Kecmanović.

On je izjavio da se jedino egzodus sarajevskih Srba nastavio i posle rata.

- Sarajevo je bilo najveće etničko čistilište u Bosni i Hercegovini - objasnio je profesor Kecmanović.

On je objasnio i da je ubijanje srpskog svata u Sarajevu bio nagoveštaj toga šta čeka Srbe u Sarajevu.

Podsetio je da i da sarajevski Srbi nisu mogli da rade u institucijama, te da su muslimanski kriminalci poput Ćele dobili mogućnost da se iživljavaju nad Srbima u Sarajevu, a njihovo nasilje je bilo odobreno od strane Alije Izetbegovića, odnosno najvišeg muslimanskog političkog vrha.

On kaže da je grad Sarajevo bez Srba i Hrvata bilo ostvarenje "Islamske deklaracije" Alije Izetbegovića.

Darko Tanasković: Izveštaj o Sarajevu

Prof. dr Darko Tanasković izjavio je da je njegova dužnost da kaže kolika je čast za njega bila da bude jedini Srbin u međunarodnoj komisiji nezavisnih eksperata o zločinima u Sarajevu.
On se zahvalio profesoru Rafaelu Izraeliju na njegovom velikom doprinosu radu komisije.

Darko Tanasković je izjavio da iako ima povika protiv izveštaja, nema ozbiljnih i argumentovanih kritika.

Unutar komisije je dogovoreno da se na takve povike ne odgovara, već samo na argumentovane kritike.

Profesor Tanasković podsetio je da izveštaj ima 1250 stranica i da ih treba pročitati, te da je izveštaj o stradanju Srba u Sarajevu 1991-1995. dostupan onlajn.
Ciljna grupa izveštaja je upoznavanje domaće i regionalne javnosti sa realnošću stradanja Srba u Sarajevu, ali su prioritetni ciljevi međunarodna zajednica i međunarodno javno mnjenje, shvaćeno u veoma širokom smislu.

On je naveo da je u izveštaju "osvetljen" ne samo onaj deo ratne drame Sarajeva koji se odnosi na Srbe, već je stavljena u mnogo širi kontekst, kako istorijski, tako i savremeno.

Islamolog Darko Tanasković ocenio je da će izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. godine vremenom postati temeljan za uobličavanje objektivnije slike o ratnim zbivanjima i u Sarajevu i u BiH, ali pod uslovom da zaista bude dostupan i domaćoj i stranoj javnosti.

Tanasković je ukazao da u Srbiji za sada nema dovoljno spremnosti, ni dovoljno shvatanja značaja potrebe da se ovaj izveštaj učini pristupačan domaćoj i stranoj javnosti svim raspoloživim sredstvima informisanja i komunikacije.

Prikazan snimak profesora Rafaela Izraelija

U nastavku tribine prikazan je snimak profesora Rafaela Izraelija koji je govorio o međunarodnoj komisiji o zločinima u Sarajevu.

On je podsetio da je Vlada Republike Srpske pre dve godine pozvala sedam naučnika, državljana različitih država – dvojicu iz najvećih sila – Amerike i Rusije, dvojicu iz evropskih sila – Francuske i Italije, dvojicu iz Centralne Evrope – Austrije i Srbije, te njega koji je imenovan za predsednika Komisije.

Dodao je da su članovi Komisije tokom pisanja izveštaja nastojali da budu korektni, odnosno da uzmu u obzir sva razmatranja i da ih objedine u zaključke.

On je istakao da je uplitanje stranih sila u sukob u BiH dodatno zakomplikovalo stanje, jer se NATO, pod plaštom „sprovođenja pravde“ svrstao na stranu muslimana i Hrvata i djelovao protiv Srba sa potpuno jasnim predubeđenjem, odnosno pristrasnošću, čime su dugoročno izvitoperili pravdu.

On je naglasio da su SAD prikazivale Srbe kao zločince koji napadaju muslimane, optuživši ih i za navodni genocid u Srebrenici.

- Dok su tako prikazivali Srbe, istovremeno su muslimane prikazivali kao svece koji su bili napadnuti, oni su bili jadnici progonjeni od strane zapada – naveo je Izraeli, dodavši da je sve to dovelo do bombardovanja Srbije i do toga da postane omražena zemlja.

Izraeli je istakao da su zapadne sile imale pogrešnu računicu, jer su otvorile put islamskim fundamentalistima.

- Nisu realistične ocene da je u BiH u vreme komunističke Jugoslavije vladala idealna atmosfera, već je taj period dobro pripremio scenu za ono što se dogodilo. Komisija je jednoglasno zaključila da je odluka koja je dovela do toga da izbije građanski rat bila odluka da se ide na referendum o nezavisnosti BiH, gde su bošnjački, tada muslimanski i hrvatski poslanici preglasali Srbe, zapravo čitav jedan narod na tobože demokratskom referendumu i samim tim poveli BiH u neizbežan sukob i raspad - objasnio je Darko Tanasković.

Dodik o Srebrenici: Zločin se desio i nad Srbima i nad Bošnjacima

Srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik podsetio je da su neke vlasti u RS već usvojile sraman izveštaj OHR o Srebrenici.

- Vlada RS je poništila taj izveštaj - objasnio je Dodik i rekao da su formirane komisije koje bi na objektivan i stručan način predočile događaje u Srebrenici.

On kaže da je nezavisna komisija utvrdila da se zločin desio u Srebrenici i nad Srbima i nad Bošnjacima, ali da se ne može govoriti o genocidu.

Dodik se izjavio i da je više Srba stradalo u Sarajevu nego Bošnjaka u Srebrenici, te podsetio na veliku antisrpsku kampanju koja se smišljeno vodi.

- Ja sam uveren da ideja Republike Srpske mora da ostane čista, mora da bude besprekorna i da mi moramo da odbacimo svaku vrstu satanizacije i prljanja tog imena i tog procesa. Rat svakako donosi svašta i stvari koje naravno nisu u okviru zakona i nisu u okviru morala i mi smo spremni da na tu temu pričamo, ali ne možemo da prihvatimo da priču koju rade vezano za navodni genocid u Srebrenici, iskoriste o nama kao genocidnom narodu ili Republici Srpskoj koja treba da se ukine, jer je takva - rekao je Dodik.

On je poručio da je Republika Srpska slobodarska i da će nastaviti da živi, dodajući i da tribine poput ove predstavljaju značajan doprinos istini.

O dolasku Kristijana Šmita u BiH u vezi postavljanja novog visokog predstavnika u BiH, Dodik je rekao da to predstavlja masovno kršenje međunarodnog prava i da je osnovna rasprava u tome da li dolazi visoki predstavnik ili ne.

- Mi ne možemo očekivati ništa dobro za nas od ljudi koji dolaze sa prostora Austrije i Nemačke - kazao je Dodik.

Cicović: Naša obaveza da govorimo samo istinu


Šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađen Cicović izjavio je na tribini "Dekonstrukcija mitova o sarajevskom suživotu i genocidu u Srebrenici" da će uvek biti onih koji će isticanjem i plasiranjem svojih laži i prevara spremati nove sukobe, ratove i žrtve, ali je obaveza srpskog naroda da govori samo istinu i da njom doprinosi pomirenju i miru.

Cicović je u obraćanju na početku tribine podsetio da je Vlada Republike Srpske na sjednici 2019. godine donela dva istorijska dokumenta - rešenja o imenovanju nezavisnih međunarodnih komisija za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu u periodu od 1991. do 1995. godine i za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. godine.

On je istakao da je u oba izveštaja tih nezavisnih međunarodnih komisija utvrđena istorijska istina koju će neki pokušavati dovesti u pitanje istim sredstvima i načinima kojim je ometan i osporavan put do nje.

Ističući da je istorijska istina uvek samo jedna, on je izrazio uverenje da će učesnici tribine uspeti da budu i ostanu objektivni.

Cicović je istakao da ono što su ove komisije utvrdile kao nepobitne istorijske istine nije i neće biti jednako primljene u svim sredinama i da je više nego sigurno da oni, koji su, "ne navikli, nego su baš uporni da tuđe žrtve poriču", ili bar drastično umanjuju, a svoje višestruko uvećavaju, ni sada neće prestati da na tome insistiraju.

- Svesni toga, shvatamo da je naša obaveza da što više ljudi, naroda i institucija u svijetu upoznamo o oba ova izveštaja nezavisnih međunarodnih komisija, a istovremeno i da što više i češće mi govorimo o istinama do kojih su te komisije došle - kaže Cicović.
novosti.rs

[Dj.Vesna]

Oglasio se Muzej žrtava genocida: Iz ustanove izražavaju žaljenje zbog neodgovorne odluke Valentina Incka

Reakcija Muzeja žrtava genocida na odluku g. Valentina Incka, visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, da nametne izmene Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine

Muzej žrtava genocida, međunarodno referentna ustanova koja se bavi istraživanjem genocida počinjenog nad pripadnicima srpskog naroda i Holokausta, kao i negovanjem kulture sećanja na njihove žrtve, sa žaljenjem konstatuje da je g. Valentin Incko, visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, na samom kraju mandata dao snažan podstrek reviziji nedavne tragične istorije time što je nametnuo izmene Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine kojima se, pored ostalog, sankcioniše javno odobravanje, poricanje, grubo umanjivanje ili opravdavanje "genocida" u Srebrenici počinjenog u julu 1995. godine.
poster


Nakon detaljne analize odluke g. Incka, Muzej žrtava genocida saopštava sledeće:

- Sam čin koji podrazumeva nametanje jedne pravne norme na sasvim jasan način svedoči o tome da je njegov realizator svestan toga da je ta i takva norma duboko antipravna, anticivilizacijska, pseudoistorijska i, konačno, u suprotnosti sa elementarnim istorijskim činjenicama, odnosno sa načinom na koji se pravno kvalifikuje određeni zločin počinjen u okolnostima građanskog sukoba.

- Svesno izvlačeći iz nedeljivog istorijskog konteksta jedan zločin i proglašavajući ga genocidom, suprotno definiciji genocida koju je dao njen tvorac Rafael Lemkin (Axis Rule in Occupied Europe, 1944), Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, na čije se pojedine krajnje problematične presude poziva g. Incko, uspostavio je snažne osnove za mobilizaciju brojnih generacija na postjugoslovenskim prostorima na novu mržnju i nasilje.
Drugim rečima, umesto da zadovolji pravdu, utvrdi nesporne činjenice, sankcioniše sve odgovorne i pruži pravnu, moralnu i ljudsku utehu i podršku žrtvama, njihovim najmilijima i potomcima, Međunarodni ad hoc krivični sud za bivšu Jugoslaviju, a sada i g. Incko, načinili su jasan otklon od istinske pravde u pokušaju da kao neprikosnovenu i neupitnu istorijsku istinu uspostave pravnu kvalifikaciju koja ne korespondira sa činjeničnim karakterom tragičnih istorijskih događaja koji su se desili u Srebrenici u julu 1995. godine.

- Odluka g. Incka je očita reakcija na temeljan i detaljan, činjenicama potkrepljen nedavno objavljeni izveštaj tima međunarodno priznatih stručnjaka koji je ratni zločin počinjen na području Srebrenice u julu 1995. godine ispravno kvalifikovao kao takav, ukazujući da on u sebi ne sadrži elemente genocidne namere, odnosno genocidne radnje.

- Nevešto, a sve sa ciljem da uspostavi nepostojeći i nemogući istorijsko-pravni paralelizam između Povelje Međunarodnog vojnog suda pridružene uz tzv. Londonski sporazum od 8. avgusta 1945. godine sa pojedinim istorijski i pravno problematičnim presudama ad hoc Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, g. Incko je demonstrirao to da svoju ulogu visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini doživljava kao istinskog i svesnog egzekutora (ubice) istine, prava i istorijske pravde.
O tome možda ponajbolje svedoči i činjenica da je Međunarodni vojni sud (poznatiji pod nazivom Nirnberški) 1945. godine bio osnovan kako bi utvrdio činjenice i sankcionisao odgovorne za ratne zločine počinjene tokom globalnog međunarodnog i međudržavnog sukoba kakav je bio Drugi svetski rat, dok je ad hoc Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju formiran kako bi sudio odgovornima za zločine počinjene na teritoriji samo jedne suverene države tokom tragičnog građanskog sukoba koji je sadržavao sve elemente međunacionalnog i međuverskog konflikta.

Imajući sve prethodno saopšteno u vidu, Muzej žrtava genocida još jednom ukazuje na činjeničnu utemeljenost, stručnost i objektivnost nedavno objavljenog izveštaja grupe međunarodnih eksperata u vezi sa tragičnim događajima koji su se zbili u Srebrenici u julu 1995. godine i izražava žaljenje zbog neodgovorne odluke g. Incka čije se će zabrinjavajuće i potencijalno veoma posledice tek osetiti u godinama i decenijama koje slede.

alo.rs