U prolazu!

[Dj.Vesna]

С пола језика (рећи, казати) — полугласно, тихо (рећи, казати)

Са два или три човека још можеш причати а људи су већ разуздана руља

Сабљу паши коња јаши па у бој се спремај

САД остатак света држе као таоце

Сад смо квит

Сакрио се у мишију рупу

Само ви вршљајте (што би рекли наши стари),посље ја морам све да сравнавам

Само нек комшији цркне крава

Сачувај се Боже, од мирног сина код опаке снаје.

Сва је хука на вука, а иза вука и лисица сита

Сва му је памет на језику. Ко говори шта му на уста дође

Свагђе је добро, али код куће је најбоље.

Свак за се козе пасе!

Свак по себи суди о другоме.

Туђа рука свраб не чеше.

Туђе је све лијепо, али је своје најљепше.

Туђе је слађе.

Туђе се козе прцале, а мог јарца боле јаја.

Туђина је свуђе иста.

Туђој се будалаштини смејемо, а своје се не стидимо

Тукле се јетрве преко свекрве.

Тумара ко пијан по помрачини.

Туп као уд.

Туп ко будак.

Туцао му лук на глави.

[Dj.Vesna]

Ћути као прасе кад пиша у воду (из Шумадије)

Ћути, ту си где(ди) си

Ћорава му посла!

Ћути,да не урекне зло!

Ћути,добро није!

Ћути и гледај своја посла.

Ћути ко говедо.

Ћути ко курва.

Ћути ко мула.

Ћути ко ћутук.

Ћути и пливај даље!

Ћутање је злато а говорење сребро.

Ћорава му срећа.

Ћар поео вајду.

Умро ко ради, умро ко не ради

Утопљеник се за сламку хвата

Уздај се у се и у своје кљусе

Учење је светлост.

Учини добро, не кај се; учини зло, надај се

[Dj.Vesna]

Што је баби мило то јој се и снило

Што је брзо то је кусо

Што је већа птица, веће јој гнездо треба

Што је више брдо, то је дубља доља.

Што је живот скупљи - карактер је јефтинији.Што ти мени попујеш

Што тријезан мисли, (то) пијан говори

Што у кући треба, цркви се не даје

Што у муз то у гуз
Што ходаш кад можеш да пузаш

Што човек више живи, више и зна

Што човек мање зна то му се његово знање чини обимније Што је брзо то је кусо

Што је већа птица, веће јој гнездо треба

Што је више брдо, то је дубља доља.

Што је живот скупљи - карактер је јефтинији.

Што је свачије, то је ничије.

Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити

Што људи имају више, то више желе.

Што мачка коти, миша лови.

[Dj.Vesna]

Шета се по оштрици ножа

Шило за огњило

Шољу млека па у кревет

Шта вреди знање без радње

Шта зна дете шта је петсто кила

Шта ко мисли, о оном и сања

Шта ко чини све себи чини

Шта ме гледаш, ко да игра бела мечка

Шта могу кад волем да кољем(речено на свињокољи)

Шта освета чини

Шта се хоће то се може

Што више силе, више и зла.

Што данас не потрошиш, то си стекао.

Што их мање титраш то те више спопадају

Што их паса лаје, да сваки уједе, зло


Што је свачије, то је ничије.

Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити

Што људи имају више, то више желе.

Што мачка коти, миша лови.

Што не знаш питај онога ко зна

Што не умеш поправити, немој ни мењати

Што човек мање зна то му се његово знање чини обимније

Шуга и љубав се не могу сакрити

Шугава овца све стадо ошуга

Шупаљ си ко црквено звоно

Шупље је испод неба

Шупљу главу и ветар носи

[Dj.Vesna]

Џак соли треба појести са човеком, да би га добро упознао.

Џаба га било!

Џаба ти супа кад је слана.

Џаба им.Џабе је и сирће слатко.

Џабе му је, да дуби на глави.

Џин на стакленим ногама.

Часна смрт прослави вас живот

Чаша иза чаше, а иза чаше истина

Чега се мудар стиди, тим се луд поноси

Чело, очи и поглед врло често лажу, а говор најчешће.

Често малена варница велику ватру ужеже

Четири ствари могу да униште цовека: рђава земља, зла жена, лош пород и мртав капитал.

Чија сила, тога и правда.

Чије јуне, онога и уже

[Dj.Vesna]

Цар над царом увек се нађе

Царска се не пориче

Цару царево а богу божје навјек и амин

Цвет је најлепши док је неубран.

Црногорци не љубе ланце

Целом свету не можеш угодити!

Цигани ти кућу кућили!

Цару царево,нама наше.

Црн му образ!

Црно раде а још црње мисле.

Цело лето једна шљива,и она црвљива.

Цар далеко,а Бог високо.

Чувај беле новце за црне дане.

Чувај се многих ако се не бојиш појединаца.

Чувај се оних који кроз смех уједају.

Чувај се онога ко ставља образ под опанак.

Чувај се тихе воде и пса који ћути.

Чутуром се преграби и највеће буре

[Dj.Vesna]

Чини добро, доброме се надај, чини лоше, још горем се надај.

Чини добро, радуј се, чини лоше, надај се.

Чини другом што је теби драго да ти се учини.

Чист рачун, дуга љубав.

Чисти рачуни - добри пријатељи.

Чистоћа је пола здравља.

Човек без слободе, к’о риба без воде.

Човек жели да је од свакога бољи, а од сина да је гори.

Човек има само оно што даје.

Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета.

Човек се до смрти учи.

Човек се нада док год је душе у њему.

Човек се позна у три случаја: у јелу, у богатству и у пијанству.

Човек се прима према оделу које носи а испраћа према духу.

Човек се учи док је жив, па опет луд умре.

[Dj.Vesna]

Фале му два краја и средина.

У ратара црне руке, а бијела погача

У срећу се узда луд, а паметан у свој труд

У стара глава, у млада снага

У стара крвника нема новог пријатеља

У текућој води муљ не лежи

У туђем оку види сламку, а у своме греде не види

У шуму дрва носи

Уз мало може бити доста, а у доста мало

Узех врага ради блага; благо нестаде, а враг остаде

Ум царује, а снага кладе ваља

Фалим те Боже!

Фали му једна даска у глави.

Фркће ко покисо коњ.

Фабрика је кошница са много трутова

Фали ми пет да начиним шест

Фали му даска у глави

Фудбал воде паметни, а гледају луди

Фудбал се не игра за публику него за новац

Фркће од беса.

[Dj.Vesna]

Хладан ко шприцер.

Хлеба и игара.

Хлебом га душмани хранили!

Хлеб ти се огадио!

Хоће ватру која непече.

Херој надживи себе

Хиљаду зашто хиљаду зато

Хлеб јести - није мајсторија; хлеб пећи - мала је мајсторија; а хлеб зарадити - то је највећа мајсторија

Хоћеш ли да те сви мрзе, реци свакоме ко је ко.

Хранитељ је као и родитељ

Хтела би да се јебе ал' да јој не уђе

Хоће га сваки ђаво.

Хоће хлеба преко погаче.

Хоће хлеба без мотике.

Храбрима срећа додаје руку.

Храбре срећа прати!

[Dj.Vesna]

Такав је човек, само онима највише завиди којима највише дугује.

Тамница је за људе начињена

Терао зеца па истерао вука

Тешко волу у јарму и човеку у најму.

Тешко дому у ком нема слоге

Тешко земљи куда прође војска

Тешко је добро видети, а ласно га познати

Тешко је дуго добар бити

Тешко је чувати туђе паре и своју жену.

Тешко је шуту са рогатим бости се

Тешко коњу ког слепци терају

Тешко ногама под лудом главом

Тешко ономе који непријатеља на кућном прагу чека

Тешко свету кад се луде појуначе

Тешко свуда своме без својега

Тешко томе ко за туђом памети иде

Тиха вода бријег рони.

Тражи хљеба преко погаче

Трипут кроји, једанпут режи.