Istorija - by Katarina74

[Katarina74]

Dogodilo se na dan 16.novembar

1095. Na crkvenom saboru u Klermonu, u Francuskoj, papa Urban II pozvao crkvene velikodostojnike i svetovne vladare na verski rat protiv turskog plemena Seldžuka, koje je zauzelo Svetu zemlju u Palestini. Time počela epoha krstaških ratova.

1532. Španski osvajač Fransisko Pisaro sa samo 200 vojnika zauzeo grad Kahemarku u Peruu i pogubio cara Inka Atahualpu, iako je za njega bila isplaćena velika otkupnina.

1766. Rođen francuski kompozitor i violinista Rudolf Krojcer, dvorski violinista Napoleona Bonaparte i Luja XVIII. Opčinjen njegovom virtuoznošću, Betoven mu posvetio sonatu za violinu i klavir br. 47, poznatu Krojcerovu sonatu.

1831. Umro pruski general Karl Marija fon Klauzevic, jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara XIX veka. U delu "O ratu" teoretski uobličio iskustva nove strategije primenjene u Napoleonovim ratovima. Prema Klauzevicu, rat je deo opštih političkih odnosa i nastavak politike uz primenu drugih sredstava.

1912. Počela Bitoljska bitka u Prvom balkanskom ratu, u kojoj je srpska vojska 18. novembra potukla tursku Vardarsku armiju Zeki-paše.

1914. Počela Kolubarska bitka, najveća koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu. Bitka završena 15. decembra pobedom srpske vojske nad austrougarskim trupama pod komandom generala Poćoreka, koji je bio prisiljen da se povuče iz Srbije. Izuzetne zasluge za pobedu u bici, u kojoj je zarobljeno oko 43.000 austrougarskih vojnika, imao general Živojin Mišić.

1918. Posle propasti austrougarske monarhije u Prvom svetskom ratu, Mađarska proglašena nezavisnom republikom.

1933. SSSR i SAD uspostavili diplomatske odnose.

1941. U Drugom svetskom ratu počela druga nemačka ofanziva na Moskvu, koja je 5. decembra završena porazom nemačke vojske. Nastavljajući operacije, sovjetska Crvena armija do marta 1942. odbacila nemačke trupe na 200 kilometara od Moskve. Taj nemački poraz označio kraj "blickriga" i nagovestio preokret rata u korist antihitlerovske koalicije.

1960 - Umro je američki filmski glumac Klark Gejbl. Igrao je u više od 70 filmova, a veliku popularnost je stekao kao Ret Batler u filmu "Prohujalo s vihorom". Dobitnik je Oskara za film "Dogodilo se jedne noći".

1965 - SSSR je lansirao svemirski brod "Veneru III" koji je u martu 1966. stigao na Veneru, kao prvi svemirski brod koji se spustio na neku drugu planetu.

1970 - Pakistan je saopštio da je broj mrtvih od ciklona i ogromnih talasa koji su zapljusnuli obale Istočnog Pakistana (Bangladeš) i ostrva u Bengalskom zalivu, dostigao pola miliona.

1972 - Trojica američkih astronauta su počela 84-dnevni let u svemirskoj letelici "Skajlab 4".

1991 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin je potpisao niz dekreta kojima je vlast nad privredom preneo sa sovjetske centralne vlade na vladu Rusije.

1992 - Na prvim višestranačkim izborima u Litvaniji po sticanju nezavisnosti od SSSR, ubedljivo je pobedila Demokratska radnička partija (bivši komunisti).

1992 - Savet bezbednosti UN je zaoštrio sankcije protiv SR Jugoslavije uvođenjem rečne i pomorske blokade.

1995 - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu je optužio lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i vojnog komandanata Ratka Mladića za genocid nad muslimanskim civilima tokom zauzimanja Srebrenice u julu 1995, kada je više hiljada bosanskih Muslimana ubijeno i raseljeno.

1997 - Umro je francuski političar i publicista Žorž Marše, generalni sekretar Komunističke partije Francuske (1972-94).

1998 - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu proglasio je krivim jednog bosanskog Hrvata i dvojicu Muslimana za ubijanje i zlostavljanje srpskih zatvorenika 1992. u logoru Čelebići. To je bilo prvo suđenje za ratne zločine nad Srbima tokom rata u BiH.

2000 - Bil Klinton je doputovao u Vijetnam, u prvu posetu jednog predsednika SAD toj zemlji od završetka Vijetnamskog rata 1975.

2001 - Pariski klub poverilaca je otpisao 66 odsto duga SR Jugoslavije prema državama poveriocima.

2003 - U Srbiji su, zbog malog odziva birača (39 odsto), po treći put propali predsednički izbori.

2003 - U blizini Kabula ubijena je radnica UN, Francuskinja Betina Guazlar, prva žrtva među zaposlenima u UN od kada je, dve godine ranije, svrgnuta talibanska vlast u Avganistanu.

2005 - Međunarodni tribunal u Hagu je oslobodio penzionisanog generala Armije Bosne i Hercegovine Sefera Halilovića krivice za zločine koje su trupe te armije počinile nad hrvatskim civilima u Hercegovini u jesen 1993.

2007 - Više od 3.500 ljudi je poginulo, više od 3.000 je povređeno, a oko hiljadu je nestalo u jakom ciklonu koji je pogodio Bangladeš.

[Katarina74]

Dogodilo se na dan 17.novembar

1558 - Umrla je engleska kraljica Meri I Tjudor (Mary Tudor), ćerka Henrija VIII (Henry). Tokom vladavine od 1553. kao supruga španskog kralja Felipea II pokušala je da Englesku vrati pod uticaj pape, a zbog žestokog progona protestanata (anglikanaca) dobila je naziv Krvava Meri. Posle njene smrti na presto je došla njena sestra Elizabeta I, koja je postavila temelje budućoj britanskoj imperiji.

1800 - Kongres SAD se sastao prvi put u novoj prestonici Vašingtonu, a američki predsednik Džon Adams (John) je postao prvi stanar zgrade kasnije nazvane Bela kuća.

1855 - Škotski istraživač Dejvid Livingston (David Livingstone) otkrio je vodopade na reci Zambezi, nazvane po engleskoj kraljici Viktorijini vodopadi.

1858 - Umro je velški filantrop Robert Oven (Owen), socijalista utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je svoje bogatstvo utrošio pokušavajući da ostvari projekte socijalnih reformi.

1869 - Posle više od deset godina rada pod rukovodstvom Francuza Ferdinana de Lesepsa (Ferdinand, Lešeps), otvoren je Suecki kanal kojim je Sredozemno more povezano sa Indijskim okeanom.

1913 - Prvi brodovi su prošli kroz Panamski kanal, koji je zvanično otvoren godinu dana kasnije.

1917 - Umro je francuski vajar Ogist Roden (Auguste Rodin), jedan od najvećih umetnika s kraja 19. i početka 20. veka. Njegovo delo objedinilo je romantičarski duh i moderne težnje i presudno uticalo na evropsko vajarstvo ("Mislilac", "Poljubac", "Balzak", "Građani Kalea", "Vrata pakla", "Večni idol").

1938 - Umro je hrvatski političar Ante Trumbić, koji je uz Franu Supila i Ivana Meštrovića bio glavni zastupnik ujedinjenja Hrvatske sa Srbijom i Crnom Gorom u zajedničku državu. Bio je predsednik Jugoslovenskog odbora od osnivanja 1915. do njegovog raspuštanja u decembru 1918, kada je formirana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

1947 - Puštena je u saobraćaj železnička pruga Šamac-Sarajevo, duga 242 kilometra, u čijoj su izgradnji učestvovale omladinske brigade iz cele Jugoslavije.

1954 - Egipatski general Gamal Abdel Naser (Našer) postao je šef države posle pada predsednika Mohameda Nagiba (Naguib), s kojim je 1952. srušio kralja Faruka I (Farouk).

1969 - ŠSR i SAD su u Helsinkiju otpočeli razgovore o ograničenju strateškog naoružanja (SALT).

1971 - Revolucionarna partija na čelu s Vemidom Tanomom Kitikačornom (Vemij Thanom Kittikaćorn) izvršila je vojni udar i preuzela vlast u Tajlandu. Ukinut je parlament, raspuštena vlada i suspendovan ustav.

1974 - Na prvim parlamentarnim izborima u Grčkoj posle više od deset godina i nakon sedmogodišnje vojne diktature ubedljivo je pobedila Nova demokratija Konstantina Karamanlisa (Constanine).

1976 - Kina je izvela najveću nuklearnu eksploziju u atmosferi.

1988 - Smenjivanje visokih funkcionera u Pokrajinskom komitetu Saveza komunista Kaćuše Jašari i Azema Vlasija izazvalo je masovne demonstracije Albanaca na Kosovu, uključujući i štrajk oko 1.000 rudara u rudniku Stari trg koji je počeo u februaru 1989.

1989 - Demonstracije u Pragu u znak sećanja na dan kada su Nemci 1939. pogubili devet čeških studenata i zatvorili češke univerzitete, pretvorile su se u protestni marš protiv komunističkog režima. Policija je grubo reagovala, mnogi su uhapšeni, a 71 lice je povređeno.

1989 - U jednoj od najvećih rudarskih nesreća u Srbiji, u jami "Morava" Aleksinačkih rudnika uglja poginulo je 90 rudara.

1993 - Sudije iz 11 zemalja položile su zakletvu na inauguralnom zasedanju suda UN za ratne zločine počinjene u Jugoslaviji, prvog takvog suda posle Nirnberškog i Tokijskog koji su bili osnovani nakon Drugog svetskog rata.

1996 - U drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji, koalicija opozicionih partija "Zajedno" je pobedila u najvećem broju velikih gradova, uključujući Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac. To je bila prva pobeda srpske opozicije od uvođenja višestranačkog političkog sistema 1990. Pokušaj vlasti da falsifikuje izborne rezultate izazvao je tromesečne masovne građanske proteste.

1997 - Pripadnici najveće egipatske militantne organizacije "Al Gama al Islamija" ubili su u blizini hramova u Luksoru 58 stranih turista i četvoricu Egipćana.

1998 - Izraelski Kneset (parlament) ratifikovao je većinom glasova "Vaj sporazum", kojim je predviđeno ustupanje dela okupirane teritorije palestinskoj samoupravi.

2001 - Na Kosovu su održani prvi parlamentarni izbori od dolaska međunarodnih snaga u tu pokrajinu u junu 1999. Ubedljivu pobedu odneo je Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove osvojivši 45,6 odsto glasova. Srpska koalicija "Povratak" osvojila je 11,34 odsto glasova. Na izbore je izašlo 63 odsto Albanaca i 56 odsto Srba.

2003 - Srbija je vratila Hrvatskoj matične knjige koje su 1995. odnete iz delova Hrvatske koji su bili pod kontrolom Srba.

2005 - Na svečanosti u Dejtonu bivšem američkom izaslaniku za Balkan Ričardu Holbruku uručena je Dejtonska nagrada za mir, u znak priznanja za postizanje sporazuma kojim je 10 godina ranije okončan rat u Bosni i Hercegovini.

[Katarina74]

Dogodilo se na dan 18.novembar

9. - Rođen je rimski car Tit Flavije Vespazijan (Titus Flavius Vespasianus), osnivač dinastije Flavija. Tokom vladavine od 69. do smrti 79. pokorio je Galileju i zauzeo krajeve oko Jerusalima. U Rimu je podigao veličastvene građevine poput Koloseuma, Kapitola i Amfiteatra.

1477. - Engleski štampar Vilijam Keksten (William Caxton) izdao je u Vestminsteru prvu knjigu štampanu u Engleskoj na engleskom jeziku "The Dictes and Sayings of the Philosophers".

1626. - Papa Urban VIII osveštao je baziliku Svetog Petra u Rimu.

1739. - Otomanskom carstvu su Beogradskim mirom, posle 21 godine pod Austrijom, ponovo pripali Beograd i sve teritorije severno od Zapadne Morave.

1786. - Rođen je nemački kompozitor Karl Marija Fridrih Ernst fon Veber (Carl Maria Friedrich, von Weber), tvorac nemačke romantične opere. Posebno je značajna njegova opera "Čarobni strelac" kojom je prekinuo sa tradicijom italijanske opere i uveo romantizam u muzičko-scensku umetnost.

1836. - Rođen je Čezare Lobrozo, italijanski antropolog, osnivač reakcionarne kriminalističke antropologije. Postavio je tezu urođenosti zločinačkih sklonosti i teoriju o uskoj povezanosti između genija i ludaka. Glavna dela: "Genije i ludilo" i "Genijalni čovek".

1860. - Rođen je poljski državnik, pijanista i kompozitor, Ignac Jan Paderevski (Ignacy, Paderewski), profesor Konzervatorijuma u Varšavi. Od 1919. do 1921. bio je premijer i šef diplomatije a 1940. predsednik Poljske (opera "Manra", "Poljska fantazija" za klavir i orkestar, jedna simfonija, klavirska dela, solo pesme).

1903. - SAD su s Panamom potpisale ugovor kojim su dobile neograničeno pravo korišćenja Panamskog kanala. Godine 1979. postignut je sporazum da Panama dobije potpuni suverenitet nad kanalom 31. decembra 1999.

1905. - Rođen je srpski pisac i revolucionar Jovan Popović, pripadnik grupe pisaca koja je između dva svetska rata negovala socijalnu literaturu. Posle zavođenja Šestojanuarske diktature 1929, osuđen je zbog komunističke propagande. Nakon oslobođenja Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, pokrenuo je i jedno vreme uređivao "Književne novine". Dela: zbirke pesama "Hadžija večnosti", "Lasta u mitraljeskom gnezdu", "Ples nad prazninom", proza "Lica u prolazu", "Istinite legende", "Reda mora da bude", "Sremska hronika", studije i eseji "Đura Jakšić i njegovo doba", "Sterija i počeci srpske drame", "Svetozar Marković".

1910. - U Meksiku je izbila seljačka revolucija čije su vođe bili Pančo Vila (Pancho Villa) i Emilio Zapata. Tokom revolucije koja je trajala do 1917. poginulo je više od milion ljudi.

1915. - U Kačaničkom tesnacu na Kosovu i Metohiji srpska vojska je u Prvom svetskom ratu vodila žestoku borbu s bugarskim trupama koje su udarile s leđa i time onemogućile njeno povlačenje prema Skoplju u susret saveznicima. Premorene i desetkovane srpske trupe, pritisnute nemačkim snagama sa severa i bugarskim s juga, morale su da obustave pokret prema Skoplju i ubrzo je srpska Vrhovna komanda naredila povlačenje preko Albanije.

1918. - Belgijska armija je ušla u Brisel posle četiri godine nemačke okupacije u Prvom svetskom ratu.

1922. - Umro je francuski pisac Marsel Prust (Marcel Proust). Njegov književni postupak u ciklusu romana "U potrazi za izgubljenim vremenom" (1913), i na planu sadržaja i na planu forme, zaokuplja pažnju književnih kritičara i istoričara tokom čitavog 20. veka. Smatra se da je, uz Kafku i Džojsa, Prustovo delo presudno uticalo na razvoj modernog romana u prošlom veku.

1923. - Rodjen je Alen Šepard (Alan Shepard), prvi američki astronaut.

1928. - U filmu "Parobrod Vili" prikazanom u Njujorku prvi put se pojavio Miki Maus (Mickey Mouse), popularni junak crtanih filmova Volta Diznija (Walt Disney).

1935. - Grad Veliki Bečkerek menja ime u Petrograd, a 1946. u današnje ime - Zrenjanin.

1936. - Nemačka i Italija su priznale vladu generala Fransiska Franka (Francisco Franco) u Španiji.

1945. - Na prvim izborima u Bugarskoj posle Drugog svetskog rata, koje je opozicija bojkotovala, pobedio je Otečestveni front predvođen komunistima.

1956. - Umro je srpski glumac Dobrica Milutinović, prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije su 1980. ustanovili nagradu za glumačko životno delo "Dobričin prsten".

1969. - Modul američkog vasionskog broda "Apolo 12" s astronautima Čarlsom Konradom (Ćarles Conrad) i Alenom Binom (Alan Bean) spustio se na Mesec. Bio je to drugi svemirski brod koji je dotakao mesečevo tlo.

1978. - U Džonstaunu u Gijani 914 Amerikanaca pripadnika sekte "Hram naroda" izvršilo je kolektivno samoubistvo. Oni su zajedno sa svojim vođom Ximom Xonsom (Jim Jones) popili cijanid izmešan sa voćnim sokom. Članovi sekte koji su odbili da ispiju otrov su ubijeni.

1991. - Umro je čehoslovački državnik slovačkog porekla Gustav Husak, predsednik Čehoslovačke od 1975. Na čelo Komunističke partije došao je posle vojne intervencije Varšavskog pakta 1968, zamenivši Aleksandera Dubčeka (Alexander Dubcek). Pod pritiskom javnosti 1989. je podneo ostavku.

1991. - Nakon 86 dana opsade pripadnici Jugoslovenske narodne armije ušli su u razrušeni Vukovar. U borbama sa hrvatskim snagama poginulo je više hiljada ljudi, među kojima veliki broj civila. Od 45.000 stanovnika, oko 10.000, koliko je ostalo u gradu, izašlo je iz podruma u kojima su proveli gotovo tri meseca.

1993. - Lideri Južne Afrike, crnci i belci, odobrili su ustav kojim je označen kraj politike aparthejda u toj zemlji.

1999. - Na samitu OEBS-a u Istanbulu usvojena je Povelja o evropskoj bezbednosti kojom se sukobi unutar država smatraju legitimnim predmetom brige međunarodne zajednice.

2001. - Nakon petogodišnje zabrane, tokom talibanske vlasti u Avganistanu, televizija Kabul je počela da emituje program.

2002. - Umro je američki glumac Džejms Koburn (James Coburn) koji je najzapaženije uloge ostvario u filmovima "Naš čovek Flint" i "Sedam veličanstvenih".

2003. - Haški tribunal obelodanio je optuznicu protiv bivšeg lidera samoproklamovane Republike Srpske Krajine (Hrvatska) Milana Babića za zločine protiv čovečnosti nad hrvatskim civilima 1991-92. godine. Babić je priznao krivicu i 29. juna 2004. osuđen na 13 godina zatvora.

2003. - U Beogradu je održana poslednja sednica koalicije Demokratske opozicije Srbije (DOS), koji je prestao da postoji nakon raspisivanja parlamentarnih izbora za 28. decembar te godine. DOS je došao na vlast u Srbiji nakon pobede na izborima 2000. kada je poražen bivši režim koji je oličavao haški optuženik Slobodan Milošević.

2004. - Češki predsednik Vaclav Klaus potpisao je zakon kojim se nakon 140 godina ukida vojni rok, a od januara 2005. uvodi potpuno profesionalna vojska.

[Katarina74]

Dogodilo se na dan 19.novembar

1493. - Kristifor Kolumbo se iskrcao na ostrvo koje je prvi put video dan ranije. Nazvao ga je San Juan Bautista, a kasnije ne naziv promenjen u Porto Riko (Puerto Rico).

1711. - Rodjen je Mihail Lomonosov, ruski naučnik, pisac i matematičar (umro 1765. godine).

1805. - Rodjen je Ferdinan d Leseps (Ferdinand de Lesseps), francuski diplomata i glavni inženjer u gradjevinskom poduhvatu izgradnje Sueckog kanala (umro je 1894. godine).

1816. - Osnovan je univerzitet u Varšavi,

1828. - Umro je u Beču, u 31. godini života, austrijski kompozitor Franc Šubert (Franz Peter Schubert) koji se smatra poslednjim velikim majstorom bečke klasičarske škole, u koju se ubrajaju Betoven Hajdn i Mocart, kao i jedan od začetnika pravca Romantizma. Iako je umro veoma mlad, napiso je preko 600 pesama, 9 simfonija, veliki broj sonata, kvarteta i ostalih muzičkih dela. Rodjen je 31. januara, 1797. godine.

1863. - Američki predsednik Abraham Linkoln (Lincoln), je oržao čuveni 'Getisburški govor' po okončanju Američkog gradjanskog rata.

1883. - Umro je Viliam Simens (William Siemens), nemački elektro inženjer, osnivač firme Siemens (rodjen 1823. godine).

1888. - Rodjen je Hoze Raul Kapablanka (José Raúl Capablanca), slavni kubanski šahovski velemajstor (umro 1942. godine).

1893. - Novine 'New York World' su po prvi put u istoriji dnevne štampe, objavile dodatak u boji.

1896. - Rodjen je Georgij Žukov, ruski general (umro 1974. godine).

1917. - Rođena je Indira Gandi, indijski političar i socijalni radnik, ćerka Džavaharlala Nehrua. Studirala je u Švajcarskoj i na Oksfordu. I pre Drugog svetskog rata bavila se politikom, pa je bila zatvarana. Godine 1947. učestvovala je u pokretu za nezavisnost Indije pod vođstvom Mahatme Gandija. Posle rata je bila član i rukovodilac brojnih zdravstvenih i dečjih ustanova. Od 1959. do 1960. bila je predsednik Sveindijske kongresne stranke, a od 1960. član Izvršnog odbora UNESKO-a. Bila je ministar informacija u vladi B. Šastrija, a posle njegove smrti 1966, izabrana je za predsednika vlade Indijske unije.

1941. - Drugi svetski rat: odigrala se pomorska bitka kod obale Zapadne Australije, izmedju australijskog i nemačkog broda, HMAS Sydney i HSK Kormoran. Brodovi su medjusobno potopili jedan drugoga. Poginulo je 645 australijskih i oko 77 nemačkih mornara.

1942. - Sovjetski general Georgij Žukov, pokrenuo je operaciju Uran, veliku sovjetsku kontraofnazivu koja je promenila tok bitke za Staljingrad.

1942. - Rodjen je čuveni američki modni kreator Kalvin Klajn (Calvin Klein).

1946. - Avganistan, Island i Švedska su primljeni u članstvo Ujedinjenih Nacija.

1949. - Princ Renije krunisan je u Monaku.

1963. - Rodjena je Džodi (Jodie) Foster, holivudska filmska glumica i dobitnica nagrade 'Oskar'.

1969. - Pele je postigao svoj 1000. gol na fudbalskoj utakmici protiv Tima "Vasko de Gama" na Marakani u Rio de Ženeiru. Jedan od najvećih svetskih fudbalera, Pele je rođen 1940. godine u Brazilu kao Edson Arantes do Nascimento. Sa samo 17 godina odveo je nacionalnu reprezentaciju do pobede na Svetskom prvenstvu, postigavši dva gola u finalnoj utakmici protiv Švedske. Još dva puta je nacionalni tim Brazla bio svetski prvak zahvaljujući Peleu, a njegov matični klub "Santos" osvojio je tri nacionalna klupska prvenstva, dva kupa Južne Amerike i titulu klupskog svetskog šampiona 1963. godine. Pele je objavio da se povlači iz fudbala 1974. godine, ali je 1975. potpisao sedam miliona dolara vredan ugovor sa timom "New York Cosmos". Ovaj tim odveo je u Ligu šampiona i učinio mnogo za promovisanje fudbala u SAD-u. Prvog oktobra 1977. odigrao je poslednju utakmicu, i to protiv svog starog tima "Santosa". U toku svoje duge karijere, Pele je postigao 1282 gola u 1363 utakmice.

1978. - Vodja verske sekte 'Hram naroda', Džim Džons (Jim Jones) je organizovao masovno ubistvo i samoubistvo članova sekte. Tela 914 ljudi, od kojih je bilo 276-oro dece, su pronadjena u mestu boravka sekte, Džonstaunu, u Gvajani, u Južnoj Americi.

1984. - Serija eksplozija u stovarištu nafte kompanije PEMEX u gradiću San Juan Ixhuatepec u blizini Meksiko Sitija (Meksiko) prouzrokovala je požar ogromnih razmera i smrt preko 500 ljudi.

1985. - Američki predsednik Ronald Regan i sovjetski predsednik Mihail Gorbačov sastali su se prvi put.

1998. - Platno slikara Vinseta Van Goga (Vincent van Gogh) pod nazivom 'Portret slikara bez brade' je prodato na aukciji za rekordnih 71.5 miliona američkih dolara.

1998. - Počelo je saslušavanje svedoka u aferi Luinski (Lewinsky): američki predsednik Bil Klinton (Bill Clinton) i ostali su pred članovima parlamentarnog komiteta dali izjave o predsednikovoj seks-aferi sa Monikom Luinski (Monica Lewinski).

1999. - Narodna republika Kina je lansirala svoju prvu vasionsku letelicu pod nazivom šenžu 1.

2000. - Tajvanski premijer Tang Fei saopštio je da podnosi ostavku, samo četiri i po meseca pošto je preuzeo vlast.

2002. - Turski sud formalno je ukinuo smrtnu presudu izrečenu vođi kurdskih pobunjenika Abdulahu Odžalanu, uhvaćenom 1999. i ubrzo osuđenom na najtežu kaznu.

[Katarina74]

Dogodilo se na dan 20.novembar

1602 - Rođen je nemački fizičar i pronalazač Oto fon Girike, koji je prvi demonstrirao vakuum i prikazao čuveni eksperiment o vazdušnom pritisku ("magdeburške polulopte").

1780 - Velika Britanija je objavila rat Holandiji, nakon što je utvrdila da holandski brodovi snabdevaju američke pobunjenike francuskim i španskim oružjem.

1818 - Južnoamerički revolucionar i državnik Simon Bolivar objavio je nezavisnost Venecuele od Španije.

1847 - Umro je srpski pisac, prevodilac i glumac Joakim Vujić, otac srpskog pozorišta, osnivač i direktor "Knjaževsko-serbskog teatra" u Kragujevcu (1833).

1863 - Rođen je srpski pisac, estetičar i književni kritičar Bogdan Popović, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača "Srpskog književnog glasnika". Znatno je uticao na evropeizaciju srpske književnosti uoči Prvog svetskog rata. Objavio je "Antologiju novije srpske lirike" i veći broj studija iz književnosti i umetnosti.

1873 - Dva grada na desnoj i levoj obali Dunava, Budim i Pešta spojeni su u jedan i formirali mađarsku prestonicu Budimpeštu.

1894 - Umro je ruski kompozitor i pijanista Anton Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu, jedan od najvećih pijanista 19. veka. Komponovao je opere ("Demon"), klavirske kompozicije, solo pesme (ciklus "Persijske pesme").

1910 - Umro je ruski pisac i mislilac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od velikana ruske i svetske književnosti. Romanom "Rat i mir" stvorio je tip romana "vremena i prostora" (roman-epopeja). Umetnik analitičar zaokupljen je moralno-etičkim i socijlnim problemima, a kao književni estetičar zalaže se za didaktičku umetnost za narod ("Ana Karenjina", "Sevastopoljske priče", "Narodne priče", "Šta je umetnost").

1914 - Na Vrapčem brdu kod Lazarevca u Prvom svetskom ratu u Kolubarskoj bici poginuo je srpski oficir Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji.

1917 - U bici kod Kanbreja u Prvom svetskom ratu Britanci su prvi put u borbu uključili veći broj novog oružja - 324 tenka. Tenk je prvi put upotrebljen u bici na Somi 1916.

1923 - Garet A. Morgan je patentirao prvi automatski semafor.

1924 - U Turskoj je ugušena pobuna Kurda, čija je teritorija ugovorom u Lozani posle Prvog svetskog rata, podeljena između nekoliko država.

1925 - Rođena je ruska balerina Maja Pliseckaja, zvezda Boljšoj teatra gotovo pola veka. Sa 11 godina pocela je da igra u baletskom horu, 1943. postala je solista, a potom primabalerina ostvarivši niz glavnih uloga u klasičnom i modernom baletu.

1945 - U Nirnbergu je pred Međunarodnim vojnim sudom počelo suđenje nacističkim ratnim zločincima u Drugom svetskom ratu, na kojem je prvi put u istoriji jedan međunarodni forum osudio agresiju kao zločin protiv čovečanstva i kaznio vinovnike. Posle deset meseci, 12 optuženih osuđeno je na smrt, trojica na doživotnu robiju, četvorica na zatvor od 10 do 20 godina, a petorica su oslobođena.

1945 - Saveznička Kontrolna komisija dala je dozvolu za preseljenje šest miliona Nemaca iz Austrije, Poljske i Mađarske u Zapadnu Nemačku.

1959 - Generalna skupština UN je usvojila Deklaraciju o pravima deteta, kojom su proklamovana jednaka prava za svu decu, bez obzira na rasu, veru, poreklo i pol.

1959 - U Stokholmu su Velika Britanija, Norveška, Švedska, Danska, Austrija, Portugalija i Švajcarska potpisale konvenciju o formiranju EFTA (Evropsko udruženje slobodne trgovine).

1975 - Umro je španski diktator Fransisko Franko, koji je 36 godina diktatorski upravljao Španijom. Dva dana kasnije Huan Karlos postao je kralj Španije.

1980 - U Kini je počelo suđenje "četvoročlanoj bandi", koju je predvodila Đang Čing, udovica predsednika Mao Cedunga. Oni su optuženi za izdaju i zločine tokom Kulturne revolucije 1966-76.

1995 - Na predsedničkim izborima u Poljskoj kandidat levice, bivši komunista Aleksandar Kvašnjevski pobedio je dotadašnjeg šefa države Leha Valensu.

1998 - Sa kosmodroma u Bajkonuru Rusija je lansirala prvi modul Međunarodne svemirske stanice, koji je koštao 60 milijardi dolara.

2001 - Na opštim izborima u Danskoj socijaldemokrate su prvi put posle 80 godina izgubile vlast. Pobedili su liberali Andersa Foga Rasmusena.

2003 - U Beogradu je preminuo poznati fotoreporter i fotograf Radivoje Vican Vicanović (56).

[Katarina74]

Dogodilo se na dan 21.novembar

1694. - Rođen je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Mari Arue, poznat kao Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u 18. veku ("Kandid", "Eseji o običajima i duhu nacije", "Filozofska pisma", "Traktat o metafizici").
1783. - Francuzi Fransoa Pilatr de Rozije i Fransoa Loran izveli su prvi uspešan let balonom napunjenim toplim vazduhom, preletevši iznad Pariza za 25 minuta razdaljinu od osam kilometara.

1806. - U nameri da ekonomski slomi protivnika, Napoleon Bonaparta je objavio Berlinski dekret o blokadi Velike Britanije, koji je uključivao i zabranu pristajanja britanskih brodova u sve evropske luke.

1832. - Rođen je srpski arhimandrit i istoričar Nićifor Dučić, predsednik Srpskog učenog društva. Bogosloviju je završio u Beogradu, a opštu istoriju, geografiju i filozofiju studirao je na Sorboni. Učestvovao je u Hercegovačkom ustanku Luke Vukalovića 1861. i 1862, potom prebegao u Crnu Goru a 1868. prešao u Srbiju. Bio je vođa dobrovoljačkih četa u srpsko-turskom ratu od 1876. do 1878, predsednik Vrhovnog suda Srbije i poslanik. Svu imovinu je ostavio u dobrotvorne svrhe - u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti postoji njegov fond za nagrađivanje istorijskih dela. Kao sledbenik Vuka Karadžića u "Srpsko-dalmatinskom mozaiku", štampao je radove Vukovom reformisanom azbukom.

1837. - Tomas Moris (Thomas Morris) iz Australije postavio je rekord preskočivši konopac 22.806 puta.

1844. - Rođen je srpski lekar, pisac i političar Vladan Đorđević, član Srpske kraljevske akademije, osnivač Srpskog lekarskog društva i Srpskog društva Crvenog krsta. U vreme kralja Milana Obrenovića, bio je ministar i premijer, ali je emigrirao posle veridbe kralja Aleksandra Obrenovića s dvorskom damom Dragom Mašin. Napisao je više dela iz srpske istorije, romana, putopisa i pripovedaka.

1844. - Umro je ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov. Izdavač humorističkih časopisa i autor satiričnih "pisama", najveću popularnost je stekao basnama, koje je pisao po uzoru na Ezopa inspirišući se i ruskim folklorom.

1869. - Rođen je srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku. U Londonu je u Drugom svetskom ratu 1942. i 1943. bio predsednik emigrantske jugoslovenske vlade, a posle rata je u odsustvu osuđen na 20 godina robije na procesu Draži Mihailoviću. U svetu je bio izuzetno cenjen i smatran jednim od najvećih svetskih autoriteta u teoriji ustavnog prava, što ilustruje i podatak da mu je francuski predsednik Šarl de Gol poslao Nacrt ustava Pete republike, zamolivši ga da ga prouči i oceni. Umro je 1958. u emigraciji u Velikoj Britaniji. Napisao je mnoštvo studija i rasprava. Dela: "O suverenosti", "O državi" (Osnovi jedne pravne teorije o državi), "Ustavobranitelji i njihova vlada", "Svetozar Marković", "Makijaveli", "Druga vlada Miloša i Mihaila", "Vlada Milana Obrenovića", "Ustavno pravo Kraljevine Srbije", "Ustavno pravo Kraljevine SHS", "Vođe Francuske revolucije".

1871. - Moses Gale patentirao je upaljač.

1877. - Tomas Edison došao je do svog prvog otkrića - fonografa, mašine za beleženje i reprodukciju zvuka.

1888. - Rodjen je Harpo Marks (Marx), američki filmski glumac, komičar, iz filmova sa čuvenom braćom Marks.

1902. - Rođen je srpski slikar Marko Čelebonović, učesnik Pokreta otpora u Francuskoj u Drugom svetskom ratu. Potom je bio profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, diplomata, generalni sekretar Saveza likovnih umetnika Jugoslavije i doživotni predsednik Međunarodnog udruženja likovnih umetnika. Bio je član likovnih grupa "Oblik" i "Dvanaestorica". Snažno je uticao na generacije mlađih slikara.

1916. - Umro je Franc Josip I, hrvatsko-ugarski kralj i car Austrougarske Monarhije. On je poslednji predstavnik feudalno-apsolutističkih težnji u Evropi, nosilac ideje o pangermanskoj ulozi Austrije, protagonist politike nacionalnog ugnjetavanja i žestok neprijatelj slovenskih naroda.

1922. - Rodjen je Teli Savalas (Telly Savalas), američki filmski i televizijski glumac grčkog porekla, poznat po TV seriji 'Kodžak' ('Kojak').

1937. - Osnovana je Muzička akademija u Beogradu, koja je 1973. dobila status fakulteta.

1938. - Nemačka je okupirala sudetsku oblast u Čehoslovačkoj i priključila je nemačkom Rajhu.

1945. - Rodjena je Goldi Hon (Goldie Hawn), holivudska filmska glumica i dobitnica nagrade "Oskar".

1963. - Rimokatolički Vatikanski koncil odobrio je upotrebu domicilnog jezika u crkvenim obredima umesto latinskog.

1974. - U eksplozijama koje su u dva paba u engleskom gradu Birmingemu podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije poginula je 21 osoba, a 162 su ranjene.

1977. - U jugoistočnoj Indiji ciklon je usmrtio oko 3.000 ljudi a ogromni talasi su zbrisali čitava sela.

1980. - Džon Lenon i Joko Ono napravili su svojevrsni skandal pozirajući nagi fotografu Alenu Tanenbaumu.

1981. - Umro je srpski pisac i istoričar umetnosti i književnosti Milan Kašanin, pre Drugog svetskog rata direktor Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja kneza Pavla, a posle rata Galerije fresaka. Pripovetkama "Jutarnja i bdenja" i "Zaljubljenici" u srpsku literaturu je uneo atmosferu vojvođanske palanke, romanom "Pijana zemlja" naslikao je potresnu priču o raspadanju porodice, a studijom "Srpska književnost u srednjem veku" posegao ka korenima srpske književne baštine. Ostala dela: pripovetka "U senci slave", roman "Trokošuljnik", kritike "Savremeni beogradski umetnici", "Pronađene stvari", "Umetničke kritike", "Priviđenja", eseji "Sudbine i ljudi", dela iz istorije umetnosti "Kamena otkrića", "Srpska umetnost u Vojvodini", "Dva veka srpskog slikarstva", "Umetnost i umetnici", "L'art yougoslave".

1994. - Avijacija NATO je sa 36 bombardera iz baza u Italiji izvršila napad na aerodrom Udbine. Napad je usledio nakon pisma Franje Tuđmana UN u kojem je predsednik Hrvatske optužio krajiške Srbe da sa tog aerodroma vrše napade na Bosnu i Hercegovinu. To je bila najveća vazdušna operacija Severoatlantskog pakta od njegovog osnivanja 1949.

1995. - Argentina je izručila Italiji nacističkog oficira Eriha Pribkea odgovornog za masakr nad 335 civila u Drugom svetskom ratu.

1995. - Nakon tronedeljnih pregovora, u vojnoj bazi Rajt Petersonu američkom gradu Dejton predsednici Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, Franjo Tuđman, Alija Izetbegović i Slobodan Milošević parafirali su mirovni sporazum kojim je okončan rat u Bosni.

2000. - Napadom na policijsku stanicu u selu Končulj, u kojem su poginula četiri pripadnika srpskih snaga bezbednosti, obnovljeni su sukobi naoružanih Albanaca i srpskih snaga u Kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije.

2002. - Međunarodni tužilac na Kosovu Antoni Rič podigao je optužnicu protiv nekadašnjeg komandanta OVK Rustema Mustafe, zvanog Remi i još trojice bivših pripadnika OVK za ratne zločine na Kosovu od avgusta 1998. do sredine juna 1999.

2004. - U Ukrajini je održan drugi krug predsedničkih izbora, posle kojih su, zbog izborne krađe, na ulicama Kijeva izbili protesti više hiljada pristalica
kandidata opozicije Viktora Juščenka. Višednevna kriza u zemlji okončana je, 3. decembra, kada je Ustavni sud doneo odluku da se drugi izborni krug poništi i zakažu novi izbori za 26.decembar, na kojima je Juščenko izabran za predsednika Ukrajine.

[Katarina74]

Dogodilo se na dan 22.novembar

1497. - Tražeći morski put u Indiju, Portugalac Vasko da Gama postao je prvi moreplovac koji je oplovio Rt Dobre Nade, na krajnjem jugu Afrike.

1699. - Danska, Rusija, Saska i Poljska, nakon pobede nad Švedskom vojskom, potpisale su sporazum o podeli Kraljevine Švedske.

1819. - Rođena je engleska književnica Meri En Evans, poznata kao Džordž Eliot, jedan od utemeljivača engleskog psihološko-socijalnog romana ("Sajlas Marner", "Mlin na Flosi").

1842. - Na planini Sent Helen u američkoj državi Vašington izbila je erupcija. To je bila prva vulkanska erupcija u Americi čiji je datum izbijanja zabeležen.

1868. - Održana je prva pozorišna predstava u Beogradu u zgradi na Varoš-kapiji. Bio je to komad "Đurađ Branković" Karla Obernjika.

1869. - U Parizu je rođen Andre Sid, jedna od najkontroverznijih i najuticajnijih ličnosti francuske književnosti 20. veka. Romanopisac, esejist, kritičar dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1947. ("Kovači lažnog novca", "Podrumi Vatikana", "Pastoralna simfonija").

1890. - Rođen je Šarl de Gol, francuski general i državnik. U Drugom svetskom ratu je organizovao pokret "Slobodna Francuska" (1940-1944) i vojsku za borbu protiv Italijana i Nemaca. Godine 1958. izabran je za predsednika vlade, a 1959. za predsednika Republike.

1906. - S.O.S je usvojen kao novi signal za pomoć.

1913. - Rođen je Edvard Bendžamin Britn, jedan od najznačajnijih engleskih kompozitora 20. veka. Sa operskim pevačem Piterom Pirsom osnovao je 1948. Aldeburški muzički festival ("Piter Grajms", "Otmica Lukrecije", "Ratni rekvijem", "Prolećna simfonija").

1916. - Umro je američki pisac Džek London, jedan od najčitanijih autora u prvoj polovini 20. veka ("Zov divljine", "Beli očnjak", "Mesečeva dolina", "Ljudi s dna") .

1922. - U Egiptu je istraživač arheolog Hauard Karter (Howard Carter), uz pomoć Lorda Karnarvona (Carnarvon), otvorio grobnicu egipatskog faraona Tutankamona.

1928. - U Parizu je premijerno izvedena orkestarska kompozicija "Bolero" Morisa Ravela.

1943. - U Libanu je proglašena nezavisnost, čime je ukinut mandat koji je nad ovom državom imala Francuska od 1. jula 1920. Arapske zemlje, Velika Britanija i SAD su odmah priznali nezavisnost Libana, a francuske trupe su sporazumno napustile zemlju 1946.

1943. - Rodjena je Bili Džin King (Billie Jean King), američka teniserka, višestruka pobednica turnira u Vimbldonu i drugih velikih takmičenja.

1950 - Zabeležen je najmanji rezultat u NBA ligi. Utakmica između Ft Wayne Pistons-a i Minneapolis Lakers-a završena je rezultatom 19:18.

1954. - Umro je ruski pravnik i diplomata Andrej Višinski, državni tužilac (od 1935) u vreme velikih čistki koje je u drugoj polovini tridesetih godina 20. veka sproveo sovjetski lider Staljin. Bio je šef sovjetske diplomatije 1949, a potom stalni predstavnik SSSR u UN.

1956. - U Melburnu su počele 16. moderne Olimpijske igre.

1963. - Umro je engleski književnik Oldos Haksli, jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka, kosmopolita i aktivista pacifističkog pokreta (Peace Pledge Movement, 1935). Njegovi "romani ideja" zasnovani su na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela ("Kontrapunkt života", "Vrli novi svet", "Slepi u Gazi").

1963. - U Dalasu, Teksas, ubijen je predsednik SAD Džon Ficdžerald Kenedi (J. F. Kennedy). Za izvršenje atentata osumnjičen je Li Harvi Osvald (Lee Harvy Oswald), kojeg je dva dana kasnije u policijskoj stanici ubio Džek Rubi. Kenedijev zamenik, Lindon Džonson (Lyndon B. Johnson) je položio zakletvu kao 35. predsednik SAD neposredno posle atentata.

1965. - U Las Vegasu, Kasijus Klej (Cassius Clay) je pobedio izazivača Flojda Patersona (Floyd Paterson) i odbranio titulu svetskog šampiona u boksu u teškoj kategoriji.

1968. - Grupa Bitlsi (The Beatles) su objavili svoj novi LP (long play) album, pod nazivom 'The Beatles', koji je takodje poznat pod drugim imenom 'Beli album' (The White Album).

1972. - Predsednik SAD Ričard Nikson ukinuo jenakon 22 godine zabranu putovanja američkih brodova i aviona u Kinu.

1972. - U vijetnamskom ratu, SAD su izgubile svoj prvi B-52 strateški bombarder.

1974. - Generalna skupština UN dala je status posmatrača Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji.

1975. - Huan Karlos je postao kralj Španije, dva dana posle smrti diktatora Fransiska Franka. Poslednji Španski monarh bio je Alfonso XIII koji je 1931. pobegao iz zemlje.

1977. - Britanska aviokompanija Britiš Ervejz (British Airways) je uvela supersonični anglo-francuski putnički avion Konkord (Concorde) u redovni saobraćaj, na letu od Londona do Njujorka. Konkord je leteo dva puta brže od brzine zvuka i skratio putovanje izmedju ova dva grada na samo 2 sata. Uprava grada Njujorka je zabranila sletanje ovog aviona zbog jačine buke koju taj avion proizvodi. Redovni letovi su ponovo uspostavljeni nakon dve godine pravnih rasprava.

1980. - Umrla je u 88. godini života holivudska filmska zvezda Me Vest (Mae West, pravo ime Mary Jane West). Rodjena 17. avgusta 1893. godine u Bruklinu (Njujork), počela je sa 12 godina u vodviljima u njujorškim pozorištima, da bi kasnije prešla u Holivud i postala jedna od 'kraljica pokretnih slika'. Bila je proslavljena kao seks simbol svoga vremena, često cenzurisana, jedna od najkontraverznijih filsmkih zvezda. Posle uspešne karijere kao glumica, oprobala se i kao pisac scenarija, režiser i dramski pisac. Čak je objavila i rock'and'roll album. Vratila se filmu sedamdesetih godina 20. veka, kada je snimila još dva filma.

1989. - Jugoslavija je priznala Republiku Koreju (Južna Koreja) i odlučila da s njom uspostavi diplomatske odnose.

1989. - U Bejrutu je ubijen predsednik Libana Rene Muavad dok je prolazio kroz grad u svečanoj povorci povodom Dana nezavisnosti. U bombaškom napadu poginulo je još 16 ljudi.

1990. - Prva žena premijer u istoriji Velike Britanije, Margaret Tačer, je zbog neslaganja u njenoj Konzervativnoj stranci podnela ostavku posle 11,5 godina provedenih na mestu premijera.

1992. - Pomorsko-vazduhoplovne snage NATO-a i Zapadnoevropske unije započele su kontrolu brodova u međunarodnim vodama Jadranskog mora u cilju onemogućavanja snabdevanja SR Jugoslavije naftom i drugim strateškim materijalima.

1995. - Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma kojim je okončan bosanski rat, Savet bezbednosti UN suspendovao je ekonomske sankcije SR Jugoslaviji i počeo skidanje embarga na oružje državama nastalim od bivše Jugoslavije. SR Jugoslavija je bila pod ekonomskom blokadom 1.253 dana (od 31. maja 1992).

2000. - Umro je u Pragu, u 78. godini, Emil Zatopek, legendarni češki trkač i jedini atletičar koji je osvojio tri zlatne medalje u trkama na duge staze na jednoj olimpijadi. Prvo olimpijsko zlato osvojio je u Londonu 1948, a tri olimpijske zlatne medalje u Helsinkiju 1952. Zatopek je 1. decembra proglašen za češkog sportistu stoleća.

2001. - Turski parlament odobrio je reviziju 75 godina starog građanskog zakona, pred kojim bi, za razliku od postojećeg, žene i muškarci bili jednaki.

2002. - Nigerija je odlučila da se takmičenje za Mis sveta održi u nekoj drugoj državi, zbog muslimansko-hriš¡ćanskog sukoba u kojima je poginulo najmanje 215 ljudi.

2004. - U glavnom gradu Ukrajine, Kijevu, je počela 'Narandžasta revolucija', protest stanovništva protiv korupcije i kradje izbornih glasova. Pokret je doveo do predsedničkih izbora i smene vlasti.

2005. - Angela Merkel je postala prva žena Kancelar Nemačke u istoriji. Rodjena je 17. jula 1954. g.

[Katarina74]

Dogodilo se na dan 23.novembar

1221. - Rođen je Alfonso X Učeni (el Sabio), kralj Kastilje i Leona (1252-82), utemeljivač zakonodavstva, pokrovitelj nauke i književnosti, pobornik verske tolerancije. Pokrenuo je pisanje španske istorije i astroloških dela, a njegovom zaslugom prevedeni su Biblija, Talmud i Kuran.

1531. - Mirom u Kapelu završen je drugi građanski rat u Švajcarskoj i rimokatoličke oblasti su priznate kao deo Švajcarske Konfederacije.

1831. - Dvodnevni štrajk lionskih tkača prerastao je u organizovani ustanak lionskih radnika. Ustanici su zauzeli ključne punktove u Lionu i uspostavili privremenu vladu. Njihovi zahtevi za povećanje nadnica nisu prihvaćeni, a vojska je početkom decembra ugušila ustanak.

1852. - Otomansko carstvo počelo je rat protiv Crne Gore, da bi kaznilo Crnogorce zbog pomoći Hercegovcima u borbi protiv Turaka i sprečilo Crnu Goru da postane kneževina s knezom Danilom Petrovićem na čelu. Posle odbijanja Crne Gore da se preda, Turci su krenuli ka Cetinju sa 25.000 vojnika u nameri da razbiju crnogorsku vojsku od oko 9.000 vojnika, ali su se povukli posle intervencije evropskih sila - Rusija i Austrija izdejstvovale su prekid borbi u februaru 1853. Iz rata je Crna Gora, mada materijalno iscrpljena, izašla moralno ojačana, a nezavisnost je izborila i uspostavila granice prema Otomanskom carstvu posle pobede nad turskom vojskom u bici na Grahovu 1858.

1853. - Umro je srpski lekar i kulturni radnik Jovan Stejić, koji je u duhu racionalizma 18. veka gajio kult razuma i propovedao etiku vrline, rada i dužnosti. Studirao je u Pešti i Beču i potom bio lekar u Šapcu, Kragujevcu i Valjevu. Posle štampanja jedne knjige u kojoj se služio novim pravopisom Vuka Karadžića, sukobio se s knezom Milošem Obrenovićem i otišao iz Srbije. Po povratku 1840, postavljen je za načelnika saniteta, zatim za sekretara Državnog saveta. U filozofskim spisima napadao je verski fanatizam. Napisao je stručnu kritiku Vukovog prevoda "Novog zaveta".

1855. - Rođen je srpski pisac Stevan Sremac, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih realista u srpskoj književnosti. Pisao je duhovite pripovetke iz provincijskog života u kojem je našao starinsku atmosferu, poetsku nežnost, humorističke zaplete, a pod naslovom "Iz knjiga starostavnih" izdao je poetizovane pripovetke iz narodne istorije. Ostala dela: drame "Ivkova slava", "Zona Zamfirova", romani "Pop Ćira i pop Spira", "Vukadin", politička satira "Luminacija na selu".

1859. - Rodjen je u Njujorku Bili Kid (Billy The Kid , Dete Bili) pod pravim imenom Henri Makarti (Henry McCarty) mada se spominju i druga imena kao Vilijem Boni (William Bonny) i Henri Antrim (Henry Antrim). Bio je legendarni američki revolveraš i pljačkaš sa Divljeg zapada. Pričalo se da je ubio 21 čoveka (za svaku godinu svoga života), mada je verovatnije da je broj bio izmedju 8 i 10. Posle mnogih pljački i ubistava, sa velikom ucenom na njegovu glavu, ubio ga je šerif Pat Garet, 14. jula, 1881.

1863. - Patentiran je postupak za pravljenje fotografija u boji.

1881. - Rođena je srpska književnica Milica Janković, koja je slikarsku školu završila u Beogradu, gde je bila nastavnik crtanja. Dela: zbirka pripovedaka "Ispovesti", romani "Pre sreće", "Plava gospođa".

1883. - Rođen je meksički slikar Hose Klemente Orosko, osnivač novog meksičkog likovnog izraza koji je prekinuo s evropskom tradicijom i našao inspiraciju u autohtonoj umetnosti predkonkvistadorskog doba. Smatra se najvećim slikarom murala u 20. veku.

1887. - Rodjen je Boris Karlof (Karloff), engleski glumac, poznat po svojim ulogama u 'horor' filmovima u kojima je igrao Frankenštajna.

1889. - U Pale rojal salonu u San Francisku postavljen je prvi džuboks.

1891. - Deodoroda Fonseka, vođa prevrata 1889. kojim je oboreno brazilsko carstvo i prvi predsednik Brazila, zbog sukoba sa Kongresom prisiljen je da napusti položaj.

1903. - Jedan od najboljih pevača svoga vremena, Enriko Karuzo, italijanski operski pevač, debitovao je u operi "Rigoleto" pred američkom publikom u Njujorku.

1909. - Rođen je jugoslovenski revolucionar i političar srpskog porekla Aleksandar Marko Ranković, potpredsednik SFRJ i član najužeg rukovodstva vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije do smenjivanja sa svih funkcija 1966. Posle zavođenja Šestojanuarske diktature 1929, osuđen je na šest godina robije zbog ilegalne komunističke aktivnosti, a 1940. je postao član Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije. U Drugom svetskom ratu je rukovodio pripremama za ustanak protiv okupatorske nemačke vojske i nacistička policija Gestapoa uhapsila ga je u Beogradu krajem jula 1941. Posle hapšenja je zverski mučen i potom prebačen u bolnicu radi lečenja, gde je držan pod stražom, ali je oslobođen smelom akcijom beogradskih skojevaca. Kao organizacioni sekretar KPJ i član Vrhovnog štaba partizanskih jedinica, osnovao je 1944. službu bezbednosti pod nazivom Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA). Posle rata je bio ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik savezne vlade. Na Četvrtom plenumu Centralnog komiteta SKJ 1966. na Brionima, jugoslovenski predsednik Josip Broz optužio ga je za zloupotrebe Službe državne bezbednosti i "grupašku i antipartijsku delatnost". U skladu s komunističkom praksom političkih obračuna, iskonstruisane optužbe su prihvaćene, iako nisu bile potkrepljene uverljivim dokazima, pa je Ranković smenjen sa svih funkcija. Njegova sahrana 1983. u Beogradu, kojoj je prisustvovalo više od 100.000 ljudi, veoma je uznemirila komunističko rukovodstvo Jugoslavije, koje je u tome videlo znak buđenja "srpskog nacionalizma".

1932. - Spajanjem dva kraljevstva - Nejd i Hejaz, formirana je Kraljevina Saudijska Arabija sa kraljem Abdul Azir ibn Saudom.

1933. - Rođen je poljski kompozitor Kžištof Penderecki, najmarkantnija ličnost poljske avangardne muzike u drugoj polovini 20. veka ("Emanacije", "Tužbalica za žrtve Hirošime", "Muka po Luki", opere - "Đavo iz Ludena", "Kralj Ibi").

1961. - Dominikanska Republika je promenila naziv glavnog grada Siudad Truhiljo u Santo Domingo.

1971. - Kina je postala stalna članica Saveta bezbednosti UN.

1976. - Umro je francuski pisac i političar Andre Malro, učesnik Kineske revolucije (1924-27), španskog građanskog rata, jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije, De Golov ministar kulture od 1059. do 1969. ("Kraljevski put", "Ljudska sudbina", "Iskušenje Zapada", "Antimemoari").

1980. - U zemljotresu koji je pogodio grad Eboli u južnoj Italiji poginulo je 2.735 ljudi, a ranjeno je najmanje 7.500.

1983. - SSSR je napustio razgovore o ograničenju naoružanja u Ženevi u znak protesta zbog razmeštanja američkih krstarećih raketa u Evropi.

1988. - Poznati hokejaš Vejn Gretski postigao je svoj 600. gol u NHL ligi.

1989. - Oko 300.000 ljudi okupilo se na centralnom trgu Vaclavske namesti u Pragu zahtevajući demokratske reforme u Čehoslovčkoj.

1995. - Umro je francuski filmski režiser Luj Mal, jedan od najznačajnijih predstavnika francuskog "novog talasa" ("Ljubavnici", "Lift za gubilište", "Zaza u Metrou", "Privatan život").

1996. - Oteti etiopski avion "Boing 767", sa 163 putnika i 12 članova posade, pao je u more blizu Komorskih ostrva pošto je ostao bez goriva. U nesreći je poginulo 125 ljudi.

1999. - Predsednik SAD Bil Klinton stigao je na Kosovo gde je posetio američku vojnu bazu "Bondstil" kod Uroševca i razgovarao sa predstavnicima Srba i kosovskih Albanaca. Američki predsednik je zatražio od Albanaca da "oproste Srbima" i poručio im da je "vreme za borbu prošlo".

2001. - U sukobima Izraelaca i Palestinaca na Zapadnoj obali ubijen je vođa vojnog krila Hamasa Mahmud Abu Hanod.

2001. - Tribunal u Hagu podigao je treću i najtežu optužnicu protiv bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića za genocid u Bosni i Hercegovini. Milošević je ranije optužen za zločine na Kosovu i Hrvatskoj.

2002. - Novi premijer Pakistana Mir Zafarula Kan Džamali položio je zakletvu, čime je formalno označen povratak civilne vlasti posle trogodišnje vojne diktature.

2003. - Pod pritiskom demonstranata i opozicije dugogodišnji predsednik Gruzije Eduard Ševardnadze podneo je ostavku zbog falsifikovanja izbornih rezultata. Za predsednika Gruzije je 15. januara 2004. izabran lider gruzijskog "Nacionalnog pokreta" Mihail Sakašvili.

[Katarina74]

Dogodilo se na dan 24.novembar

1572. - Umro je škotski protestantski reformator Džon Noks , sledbenik Kalvina , osnivač škotske prezbiterijanske crkve i autor "Istorije Reformacije u škotskoj".

1632. - Rođen je Baruh Spinoza, holandski filozof, materijalist. Polazeći od Dekarta, izgradio je racionalistički monističko-materijalistički, ali metafizički filozofski sistem. Znatno je uticao na kasniji francuski materijalizam. Dela: "Etika", "Teološko-politički traktat" i "Traktat o usavršavanju intelekta".

1642. - Holandski moreplovac Abel Janson Tasman otkrio je južno od Australije ostrvo i nazvao ga Van Dimenova Zemlja, koje je kasnije njemu u čast nazvano Tasmanija.

1729. - Rođen je ruski general Aleksandar Vasiljevič Suvorov, jedan od najvećih vojskovođa 18. veka. Uspešno se borio protiv Turaka (1787-91), pod njegovom komandom austrijsko-ruske trupe potisnule su Francuze iz severne Italije 1799, kada se proslavio i prelaskom preko Alpa na povratku u Rusiju. Ugušio je ustanak Pugačova u Rusiji 1774. i ustanak u Poljskoj 1794. U SSSR-u je 1942. uveden orden Suvorov za visoke vojničke zasluge.

1848. - Umro je britanski državnik lord Melburn, premijer i poverenik kraljice Viktorije po kojem je australijski grad Melburn dobio naziv.

1859. - Objavljena je knjiga engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina "Poreklo vrsta". Njegova revolucionarna teorija evolucije izazvala je velike kontroverze u naučnim krugovima, a crkveni su izrazili bojazan da će knjiga podriti religijska verovanja o postanku sveta.

1864. - Rođen je francuski slikar i grafičar Anri Tuluz Lotrek , majstor litografije, slikar boemskog Monmartra, atmosfere i likova noćnog života Pariza s kraja 19. veka.

1868. - Rodjen je Skot Džoplin (Scott Joplin), američki kompozitor i poznati pijanista 'ragtime' perioda.

1883. - Rođen je srpski pisac Jovan Jovanović Zmaj, jedna od najmarkantnijih ličnosti srpskog društva u drugoj polovini 19. veka. Borac za nacionalno i političko oslobođenje, član Srpske kraljevske akademije i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu (1890-98), urednik nekoliko časopisa, napoznatiji je kao dečiji pesnik i autor elegičnih ličnih ispovesti ("Đulići", "Đulići uveoci").

1916. - Umro je britanski konstruktor oružja američkog porekla Hajrem Stivens Maksim, izumitelj mitraljeza (1884) koji je po njemu nazvan "maksim".

1929. - Umro je francuski državnik Žorž Benžamin Klemanso , premijer od 1906. do 1909. i od 1917. do 1920, kada se povukao iz političkog života. Zbog žustrine kojom je delovao u parlamentu kao opozicija dobo je nadimak "Tigar". U vreme Drajfusove afere objavio je 1898. u svom listu "L' Oror" znamenito Zolino pismo predsedniku Republike "Optužujem". Jedan je od tvoraca Antante i predsedavajući mirovne konferencije u Versaju 1919.

1941. - Počela je nemačka ofanziva na grad Užice u Drugom svetskom ratu. Odstupnicu glavnog dela partizanskih snaga činio je Radnički bataljon. Nemci su zauzeli grad krajem novembra, a tokom borbi na Kadinjači, 14 kilometara zapadno od Užica, poginulo je 180 branilaca grada.

1957. - U Meksiko Sitiju umro je čuveni meksički slikar i komunistički aktivista Dijego Rivera. Proslavio se monumentalnim muralima u javnim ustanovama u Meksiku (124 freske u palati Ministarstva prosvete) i u SAD.

1963. - Dva dana posle atentata u Dalasu na predsednika SAD Džona Kenedija (John F Kennedy), Džek Rubi (Jack Ruby) je u policijskoj stanici ubio iz revolvera Lija Harvija Osvalda (Lee Harvey Oswald), koji je bio osumnjičen za atentat.

1974. - Predsednik SAD Džerald Ford i sovjetski lider Leonid Brežnjev postigli su u Vladivostoku privremeni sporazum o ograničenju ofanzivnog strateškog nuklearnog oružja.

1976. - U zemljotresu koji je razorio grad Muradije i stotine selana istoku Turske poginulo je oko 5.300 ljudi, a 50.000 je ostalo bez domova.

1989. - Pod pritiskom masovnih demonstracija u Pragu, kompletno rukovodstvo Komunističke partije Čehoslovačke podnelo je ostavke, uključujući i generalnog sekretara Miloša Jakeša . Na mesto generalnog sekretara partije došao je Karol Urbanek.

1990. - Probijena je leva cev tunela "Vračar" novog železničkog čvora u Beogradu. Tunel dug 3.504 metara građen je četiri godine i dva dana.

1992. - Na jugu Kine srušio se putnički avion "Boing 737". U najtežoj nesreći u istoriji kineskog vazduhoplovstva, život je izgubila 141 osoba - svi putnici i članovi posade.

1995. - Irci su na referendumu tesnom većinom (50,28 odsto) izglasali legalizaciju razvoda braka.

1998. - Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević smenio je načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije general-pukovnika Momčila Perišića.

1998. - General Emil Lahud, prvi predsednik Libana posle okončanja 15-godišnjeg građanskog rata u toj bliskoistočnoj zemlji, preuzeo je dužnost šefa države.

2000. - Oko 900.000 ljudi protestovalo je na ulicama Barselone zbog terorističkih akcija baskijske separatističke organizacije ETA. Na čelu protestne kolone bili su španski premijer Hose Maria Aznar i drugi visoki državni i politički zvaničnici.

2000. - Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica doputovao je u Zagreb na Samit na vrhu država jugoistočne Evrope i EU. To je prva poseta srpskog zvaničnika Hrvatskoj od raspada bivše Jugoslavije.

2003. - Vrhovni sud u Glazgovu (Škotska) osudio je na 27 godina zatvora libijskog obaveštajca Abdela Baseta Ali al-Megrahija, koji je 2001. proglašen krivim za učešće u rušenju Pan Am-ovog aviona na letu broj 103 iznad jezera Lokerbi u Škotskoj 1998. godine.

[Katarina74]

Dogodilo se na dan 25.novembar

1560. - Umro je Andrea Doria, srednjevekovni heroj Đenove, koji se do pred kraj života, u 87. godini uspešno borio protiv Turaka i berberskih pirata u Mediteranu. Uz pomoć Karla V oslobodio je 1528. Đenovu od Francuza u uspostavio nezavisnu republiku.

1562. - Rođen je Lope de Vega, reformator španskog pozorišta i jedan od najznačajnijih dramskih pisaca u evropskoj književnosti. Veliki pesnik i dobar prozaist, sa 1.800 komedija i drama, preko 3.000 soneta, epovima, romanima, istorijskim zapisima, smatra se najplodnijim književnim stvaraocem u istoriji književnosti ("Vitez od Olmeda", "Seviljska zvezda", "Peribanjes", "Dovitljiva devojka").

1783. - Poslednji britanski vojnici su napustili Njujork, nakon završetka Američkog rata za nezavisnost.

1826. - Rođen je srpski pisac Jovan Đorđević, osnivač Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i jedan od osnivača Narodnog pozorišta u Beogradu, profesor istorije na Velikoj školi u Beogradu. Kratko je bio i ministar prosvete. Objavio je "Opštu istoriju" i više prevoda, naročito za pozorište. Napisao je alegoriju "Markova sablja", iz koje je pesma "Bože pravde", za koju je muziku komponovao Davorin Jenko, postala srpska himna.

1828. - Rođen je hrvatski sveštenik, istoričar i političar Franjo Rački, jedan od ideologa Ilirskog pokreta i pobornik južnoslovenskog jedinstva. Osnivač je Narodne stranke sa Josipom Štrosmajerom (1860) i prvi predsednik Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti (1866).

1835. - Rođen je američki industrijalac škotskog porekla Endrju Karnegi (Andrew Carnegie), koji je veliko bogatstvo uložio u dobrotvorne svrhe, uglavnom u osnivanje javnih biblioteka u SAD i drugim zemljama. Objavio je knjigu "Jevanđelje bogatstva" (1900). Karnegijeva zadužbina je 1926. sa 100.000 dolara pomogla izgradnju Univerzitetske biblioteke u Beogradu.

1844. - Rodjen je Karl Fridrih Benc (Friedrich Benz), nemački automobilski inženjer, osnivač fabrike automobila Benc (Benz) preteče Deimler-Benz-a, i Deimler-Chrysler-a.

1877. - Izbila je Topolska buna na Stanovljanskom polju blizu Kragujevca, kada su Lepenički i Jasenički bataljoni odbili da polože zakletvu knezu Milanu Obrenoviću uoči Drugog srpsko-turskog rata i pokušali da na vlast dovedu Petra Karađorđevića. Ustanak je ugušen 29. novembra, a od 70 učesnika optuženih za veleizdaju, 24 su osuđena na smrt, od kojih su sedmorica streljana.

1884. - U Sent Luisu u američkoj državi Misuri Džon Majenberg patentirao je mleko u prahu.

1884. - Otvoren je prvi tečaj engleskog jezika u Velikoj školi u Beogradu.

1914. - Umro je srpski kompozitor slovenačkog porekla Davorin Jenko, autor srpske himne "Bože pravde", član Srpske kraljevske akademije, horovođa i kapelnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Komponovao je muziku za oko 90 "komada s pevanjem". Dela: opereta "Vračara", uvertire "Kosovo", "Srpkinja", "Aleksandar", "Đido", "Milan", fantazija "Prvo Doba Srbije", muzika za komade "Blago cara Radovana", "Dobrila i Milenko", "Dušan Silni", "Miloš Obrenović", "Seoba Srbalja", "Pribisav i Božana", "Za veru i slobodu", "Mladost Dositejeva", "Markova sablja", "Proslavljanje kneza Mihajla", "Knez Dobroslav", "Izbiračica", "Krvni mir", "Merima", "Divlji lovac", "Ljubavno pismo", "Četiri miliona rubalja", "Čestitam", "Potera", "Saćurica i šubara", "Vuk Branković", oko 110 horskih kompozicija, 15 crkvenih kompozicija, solo pesme.

1915. - Vrhovna komanda srpske vojske je u Prvom svetskom ratu izdala zapovest o odstupanju preko Crne Gore i Albanije u kojoj je pisalo: "Kapitulacija bi bila najgore rešenje, jer se njome gubi država, a naši saveznici bi nas sasvim napustili." Prilikom povlačenja srpskih vojnika praćenih izbeglicama, povlačenju jedinstvenom u istoriji ratovanja, život je izgubilo više od 240.000 ljudi. Na ostrvo Krf stiglo je 135.000 vojnika, a u Bizertu oko 12.000, od kojih je ponovo formirana srpska armija koja je 1918. oslobodila okupiranu zemlju.

1936. - Nemačka i Japan su potpisale Antikominterna pakt kojim su se obavezale na borbu protiv širenja komunizma.

1941. - Poginulo je 848 britanskih mornara kada je nemačka podmornica potopila britanski ratni brod "Baram" u Drugom svetskom ratu.

1952. - U Londonu je prvi put izvedena "Mišolovka" Agate Kristi (Aghata Ćristie), pozorišni komad koji se i danas prikazuje u pozorištima širom sveta. U londonskom pozorištu Sent Martin neprekidno se izvodi već 50 godina.

1959. - Umro je francuski filmski i pozorišni glumac Žerar Filip (Gerard Philipe), jedan od najpopularnijih glumaca posle Drugog svetskog rata ("Đavo u telu", "Parmski kartuzijanski manastir", "Fanfan Lala", "Crveno i crno", "Opasne veze").

1963. - Sahranjen je Džon F. Kenedi (John F Kennedy), bivši američki predsednik, posle atentata izvršenog na njega.

1965. - Vojnim udarom pod vođstvom generala Žozefa Mobutua (Joseph) u Kongu je zbačen sa vlasti predsednik Žozef Kasavubu. Kasnije je proglašena Demokratska Republika Kongo, 1971. naziv je promenjen u Republika Zair, a njen predsednik je uzeo ime Mobutu Sese Seko.

1969. - Član "Bitlsa" Džon Lenon (John) vratio je titulu Reda Britanske Imperije koju mu je 1965. dodelila kraljica Elizabeta II (Elizabeth), u znak protesta zbog podrške Velike Britanije agresiji SAD u Vijetnamu i britanske politike u nigerijskoj provinciji Bijafra.

1970. - Japanski pisac Jukio Mišima (Yukio Mishima), je počinio javno rutualno samoubistvo (harikiri), u znak protesta protiv "vesternizacije" Japana.

1974. - Umro je burmanski diplomata U Tant (Thant), generalni sekretar UN od 1962. do 1971. Kongoanska, berlinska i kubanska kriza, rat u Vijetnamu, sukobi na Bliskom istoku i rat Indije i Pakistana bili su dramatični događaji s kojima se suočavao tokom mandata.

1992. - Parlament Češke je glasao za podelu Čehoslovačke na posebne države Češku i Slovačku od 1. januara 1993.

1996. - Više od 100.000 ljudi protestovalo je ulicama Beograda zbog sudskog poništavanja pobede opozicione koalicije "Zajedno" na lokalnim izborima, optužujući predsednika Slobodana Miloševića da je pokrao izbore.

2001. - Američka kompanija "Edvansd sel tehnolodži" saopštila je da je klonirala ljudski embrion. Prema izjavi naučnika dostignuće će biti korišćeno u medicini, a ne za kloniranje ljudskog bića.

2002. - Predsednik Crne Gore Milo Đukanović podneo je ostavku. Dan kasnije predložen je za mandatara nove crnogorske vlade.

2002. - UNMIK preuzeo kontrolu nad opštinskom administracijom u severnom delu Kosovske Mitrovice, koju su do tada kontrolisali Srbi. Time je nakon tri godine i pet meseci međunarodna zajednica uspostavila vlast na čitavoj teritoriji Kosova.

2003. - U Tenesiju (SAD) u 71. godini umro je jedan od vodećih kantri muzičara Tedi Vilburn (Teddy Wilburn)