Istorija - by Katarina74

[Katarina74]

Dogodilo se na dan - 25. decembar

800. Papa Leo III u Rimu krunisao franačkog vladara Karla Velikog za svetog rimskog cara, što će biti titula nemačkih i austrijskih monarha do vremena Napoleona I.

1000. Krunisan prvi mađarski hrišćanski kralj Stefan.

1066. U Vestminsterskoj katedrali u Londonu normanski vojvoda Vilijam I Osvajač krunisan za kralja Engleske, pošto je kod Hestingsa potukao vojsku Harolda II, poslednjeg saksonskog kralja. 1070, kada je Vilijam osvojio celu zemlju, Normani počeli da se stapaju s pokorenim Anglosasima u englesku naciju.

1642. Rođen engleski matematičar, fizičar i astronom Isak Njutn, osnivač moderne fizike. Njegova teorija gravitacije smatra se jednim od najvećih dostignuća ljudskog uma. Značajna i njegova otkrića na području matematike, optike, mehanike i astronomije. Epohalnim delom smatra se njegov rad "Matematički principi filozofije prirode".

1741. Švedski fizičar Anders Celzijus objavio da je izumeo skalu od 100 stepeni za merenje temperature.

1745. U Drezdenu potpisan mirovni ugovor kojim je okončan Šleski rat Austrije i Prusije.


1818. - U Austriji je otpevana prva poznata božićna pesma - "Silent Night, Holy Night" Franca Jozefa Grubera i Jozefa Mora.

1830. - Premijerno je izvedena "Fantastična simfonija" Hektora Berlioza.

1834. - Atina je proglašena za prestonicu novostvorene Helenske Kraljevine.

1868. - Zbog finansijskih teškoća, u Beogradu je prestao da izlazi časopis "Vila", koji je 1865. pokrenuo srpski istoričar i državnik Stojan Novaković.


1870. Rođena nemačka revolucionarka Roza Luksemburg, na čelu levice u poljskom i nemačkom radničkom pokretu, jedna od osnivačica Komunističke partije Nemačke, 1918, predstavnica levog krila Druge internacionale. Hapšena i zatvarana, ubijena s Karlom Libknehtom, posle poraza nemačkih radnika u januarskoj pobuni 1919.

1876. Rođen pakistanski državnik Mohamed Ali Džina, osnivač i prvi predsednik Pakistana. S Gandijem i Nehruom borio se za nezavisnost indijskog potkontinenta od Velike Britanije. Kasnije se s njima sukobio, tražeći posebnu muslimansku državu.

1899. Rođen je glumac Hemfri Bogart, ikona film-noira i jedan od najčuvenijih glumaca u istoriji filma. Najpoznatije uloge ostavario u filmovima Malteški soko, Kazablanka, Imati-nemati, Blago Sijera Madre i Afrička kraljica, za koji je i dobio Oskara.

1914. U Prvom svetskom ratu na Zapadnom frontu stupilo na snagu nezvanično Božićno primirje, kada su dve grupe vojnika, britanskih i nemačkih, obustavile paljbu, izašle iz rovova i srele se na ničijoj zemlji.

1917. - Prva drama koja je osvojila Pulicerovu nagradu, "Zašto Meri?", premijerno je izvedena u Njujorku.


1918. Rođen egipatski državnik Anvar el Sadat, predsednik Egipta od oktobra 1970. do oktobra 1981, kad su ga na vojnoj paradi u Kairu ubili protivnici sklapanja mira sa Izraelom. Jedan od protagonista trojnog sporazuma SAD-Izrael-Egipat u Kejmp Dejvidu 1977. i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1978, koju je podelio s premijerom Izraela Menahemom Beginom.

1926. Japanski regent, princ Hirohito, nasledio presto Japana posle smrti oca cara Jošihita. Hirohito umro 1989.

1932. Britanski kralj Džordž V uputio prvi put božićnu poruku naciji preko radija.

1938. Umro češki pisac Karel Čapek, poznat po utopističkim romanima "Fabrika apsolutnog" i "Krakatit", u kojima je predočio apsurdnost tehničke civilizacije. U delu "Razgovori s T.G. Masarikom" izneo filozofske i političke poglede čuvenog češkog političara i filozofa.

1941. Japanska armija u Drugom svetskom ratu okupirala Hongkong posle 17 dana opsade.


1942. - Srpski kompozitor, dirigent i muzikolog Vojislav Vučković streljan je u okupiranom Beogradu posle provale specijalne policije. Završio je konzervatorijum u Pragu, gde je doktorirao muzikologiju. Bio je profesor Muzičke škole "Stanković" u Beogradu, dirigent Beogradske filharmonije, saradnik mnogih listova i časopisa. Između dva svetska rata je učestvovao u radničkom pokretu, organizovao studentske i radničke horove, pisao muzičku kritiku. U Drugom svetskom ratu se uključio u Narodnooslobodilački pokret i u ilegali nastavio da komponuje, stvorivši svoje najznačajnije delo - "Herojski oratorijum". Komponovao je i simfonijske poeme "Ozareni put" i "Burevesnik" i balet "Čovek koji je ukrao sunce".

1943. - Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije poslalo je u Drugom svetskom ratu premijeru Vinstonu Čerčilu telegram u kojem se kaže: "Naša politika mora da se osloni na činjenicu - partizani će zavladati u Jugoslaviji. Oni su za nas u vojnom pogledu od velike vrednosti i moramo im pružiti punu podršku. Vojni razlozi važniji su od političkih. U najvećoj meri se može sumnjati u tačnost shvatanja da monarhiju i dalje treba smatrati elementom jedinstva u Jugoslaviji".

1963. - Kompanija Dizni realizovala je crtani film "Mač u kamenu".

1974. Ciklon gotovo uništio australijski grad Darvin.

1977. Umro engleski filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin, jedan od pionira kinematografije i najvećih umetnika u istoriji filma. Svetsku slavu stekao u SAD ulogom sentimentalnog klovna-lutalice u komedijama nemog filma. Dobitnik Oskara za životno delo 1972.

1979. Sovjetske trupe ušle u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji SSSR-a van Varšavskog pakta, da bi podržale vladu Babraka Karmala. U ratu, iz kog se povukao posle 10 godina, SSSR izgubio 27.000 vojnika.

1990. - Održana je premijera trećeg nastavka kultnog filma "Kum".


1991. Mihail Gorbačov podneo ostavku na mesto predsednika SSSR-a i predao dužnost Borisu Jeljcinu.

1997. Na Kubi prvi put posle tri decenije javno proslavljen Božić. Predsednik Fidel Kastro proglasio taj dan praznikom u čast pape, koji je u januaru 1998. posetio Kubu.

2000. U požaru u jednoj diskoteci u kineskom gradu Liojangu život izgubilo 311 osoba.

2001. Više od 540 osoba poginulo u sukobima pobunjenika i vojske Burundija tokom zauzimanja pobunjeničkog utočišta u šumi Tenga, blizu prestonice Budžumbure.

2003. U pokušaju ubistva predsednika Pakistana Perveza Mušarafa u Ravalpindiju najmanje 14 prolaznika poginulo, a 46 povređeno.

[Katarina74]

Dogodilo se na dan - 26. decembar


1716 - Rođen je engleski pisac Tomas Grej, autor pesme "Elegija napisana na seoskom groblju" koja se smatra jednom od najlepših pesama napisanih na engleskom jeziku.

1805 - Francuska i Austrija potpisale su u Požunu (Bratislava) mirovni ugovor, posle Napoleonove pobede u bici kod Austerlica, kojim je Francuska dobila Veneciju, Istru bez Trsta, Dalmaciju i Boku Kotorsku i učvrstila svoju poziciju u Evropi. Odredbe sporazuma poništene su 1814. na Bečkom kongresu.

1825 - U Sankt Peterburgu, na dan polaganja zakletve novom caru Nikolaju I izbila je pobuna dekabrista, protivnika carizma u Rusiji.

1854. - U Bufalu je prvi put izložena pulpa (drvena masa) za izradu papira.

1878. - U Filadelfiji je prvi put jedna američka prodavnica osvetljena električnim sijalicama.

1883 - Rođen je Moris Utrilo, samouki slikar pariskih veduta i motiva iz francuskih provincijskih gradova, koji je mimo svih slikarskih pravaca i strujanja izgradio sopstveni doživljaj ambijenta i likovni izraz.

1890 - Umro je nemački arheolog Hajnrih Šliman, koji je 1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja". Otkrio je i Mikenu, Orhomen i Tirint, utrošivši na arheološka iskopavanja ceo imetak stečen u mladosti trgovinom.

1893 - Rođen je kineski revolucionar i državnik Mao Cedung, jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu i do smrti 1976. bio njen neprikosnoveni lider. Njegove misli i ideje objavljene su u čuvenoj "Crvenoj knjižici". Godine 1966. pokrenuo je "Veliku proletersku kulturnu revoluciju" tokom koje je smenjen veliki broj partijskih funkcionera, mađu kojima i njegovi najbliži saradnici.

1898 - Pjer i Marija Kiri otkrili su prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum.

1908 - Amerikanac Džek Džonson je pobedom nad Kanađaninom Tomijem Barnsom postao prvi crni bokser prvak sveta u teškoj kategoriji.

1922 - Vođa Oktobarske revolucije Vladimir Ilič Lenjin završio je prvi deo svog "Pisma kongresu", kasnije poznatog kao "Lenjinov testament", u kojem je pozvao komuniste da sačuvaju jedinstvo partije i predložio reforme. U drugom delu "testamenta", koji je napisao 4. januara 1923. Lenjin je sugerisao da Staljin bude smenjen sa mesta generalnog sekretara Komunističke partije.

1924. - Legendarna američka glumica Džudi Garland debitovala je u svetu šou biznisa.

1925. - U Turskoj je prihvaćen gregorijanski kalendar.

1941 - Suočen s napredovanjem japanskih snaga u Drugom svetskom ratu ka Manili, američki general Daglas Makartur proglasio je filipinsku prestonicu "otvorenim gradom". Uprkos tome u Manili su 1941, 1942. i 1945. vođene teške borbe američkih i japanskih jedinica, tokom kojih su porušeni mnogi delovi grada.

1943 - Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu potopila "Šarnhorst", poslednji veliki nemački bojni brod.

1944. - "Staklena menažerija", komad Tenesi Vilijamsa, premijerno je izveden u Čikagu.

1968 - U Saveznoj narodnoj skupštini usvojeni su amandmani na Ustav SFR Jugoslavije, kojima se širi autonomija pokrajina i one dobijaju status sličan republikama. Pokrajine su dobile pokrajinski Ustavni zakon, čime je otvoren put gotovo potpuno samostalnoj zakonskoj, izvršnoj i sudskoj vlasti. Pokrajini Kosovo i Metohija uveden je naziv Kosovo.

1971 - U znak protesta zbog američkog angažovanja u Vijetnamu, 16 američkih ratnih vetarana Vijetnamskog rata okupiralo je Statuu slobode u njujorškoj luci.

1972 - Umro je Hari Truman, predsednik SAD 1945-53. Za predsednika je izabran nakon smrti Frenklina Rozevelta. Učesnik je Potsdamske konferencije, a avgusta 1945, po njegovom nalogu na Japan je bačena atomska bomba. Godine 1947. uveo je doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim revolucionarnim pokretima, a njegova administracija je iste godine sačinila Maršalov plan o posleratnoj obnovi Evrope. Doneo je zakon protiv radničkih sindikata i osnovao Komisiju za ispitivanje protivameričke delatnosti čiji se rad pretvorio u "lov na veštice" (makartizam). Uveo je SAD u Korejski rat.

1975 - Letom na liniji Moskva-Alma Ata, "Tupoljev-144" je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju.

1989 - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeskuom na čelu, dan posle pogubljenja Nikolae Čaušeskua.

1990 - Skupština Slovenije proglasila je samostalnost te republike, nakon plebiscita 23. decembra na kome se 86 odsto glasača izjasnilo za nezavisnu slovenačku državu.

1990. - Gari Kasparov je pobedio Anatolija Karpova i zadržao titulu prvaka sveta u šahu.

1991. - Pištolj Džeka Rubija kojim je ubijen Hari Li Osvald (atentator na predsednika Kenedija) prodat je na aukciji za 220.000 dolara.

1991 - U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962.

1994 - Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobođeno je 239 putnika i članova posade koje su islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista.

1998 - Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan i Nuon Čea predali su se kambodžanskoj vladi. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Kambodži je ubijeno ili je umrlo od gladi i bolesti 1,7 miliona ljudi.

1998 - Srpske snage bezbednosti na Kosovu počele su napad na području mesta Podujevo, nakon što je u selu Obrandže ubijen jedan Srbin.

2000 - U požaru u diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo 311 ljudi.

2001 - Izraelski ministar odbrane Bendžamin Ben-Elizer izabran je za predsednika Laburističke partije.

2003 - U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio iranski grad Bam, poginulo je oko 50.000 ljudi.

2004 - U naletu plimnog talasa cunamija izazvanog zemljotresom jačine devet stepeni Rihterove skale, nedaleko od indonežanskog ostrva Sumatre, stradalo je preko 300.000 ljudi u zemljama regiona: Malezija, Indija, Bangladeš, Šri Lanka, Tajland, Indonezija, Maldivi, Somalija, Tanzanija, Sejšeli, Mjanmar, Kenija i Madagaskar.

[Katarina74]

Dogodilo se na dan - 27. decembar


1571. Rođen je nemački astronom, matematičar i fizičar Johan Kepler , koji je s tri fundamentalna zakona o kretanju planeta dokazao Kopernikovu hipotezu o heliocentričnom sistemu.

1822. Rođen je francuski hemičar i biolog Luj Paster, pronalazač vakcina protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Otkrio je postupak konzerviranja hrane sprečavanjem razmnožavanja bakterija, koji je kasnije nazvan "pasterizacija". Osnovao je mikrobiologiju i stereohemiju i organizovao 1888. čuveni institut, nazvan njegovim imenom.

1831. Engleski prirodnjak Čarls Darvin isplovio je brodom "Bigl" iz Plimuta i započeo petogodišnju naučnu ekspediciju. Na istraživanjima koja je obavio tokom tog putovanja zasnovao je čuvenu teoriju o evoluciji živih bića objavljenu 1859. u kapitalnom delu "Poreklo vrsta".

1882. - U Beogradu je objavljen sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa Srbije i SAD. U skupštini je pročitan ukaz kneza Milana Obrenovića o odobrenju Trgovinskog sporazuma i Konzularne konvencije dveju zemalja. Konvencija je štitila prava građana dveju država, što je posebno koristilo srpskim iseljenicima u SAD. Sporazum je obezbedio građanima dveju zemalja slobodan ulaz, kretanje i boravak na bilo kom delu teritorije druge zemlje i obavljanje poslova uz ličnu i imovinsku zaštitu, na isti način kao i građanima "najpovlašćenije nacije".

1901. - Rođena je Marlen Ditrih (pravo ime Maria von Losch), glumica nemačkog porekla, najtipičniji primer filmskog vampa. Stekla je mesto u istoriji filma ulogom u Šternbergovom "Plavom anđelu". Ostali filmovi: "Maroko", "Šangaj-ekspres", "Kismet"...

1927. Jedan od vođa Oktobarske revolucije i prvi šef sovjetskediplomatije Lav Trocki isključen je iz Komunističke partije, nakon što je u političkim sukobima pobedila frakcija Josifa Staljina. Trocki je potom proteran iz SSSR-a i ubijen u Meksiku 1940. po Staljinovom nalogu.

1937. - Nemačke imigracione vlasti zabranile su bez objašnjenja ulazak u Nemačku Huanu Karlosu Zabali, argentinskom maratoncu, osvajaču zlatne olimpijske medalje iz 1932.

1941. - Sporazumom o tome da bugarska fašistička armija okupira istočnu Srbiju, u Sofiji su u Drugom svetskom ratu završeni nemačko-bugarski pregovori. Bugarske okupatorske trupe su na osnovu tog sporazuma ubrzo zaposele Niški, Moravski, Kruševački i Zaječarski okrug i otpočele - kao i u Prvom svetskom ratu - teror nad srpskim civilima u ime velikobugarskog sna o "Bugar-Moravi" u sastavu Bugarske. Srpski narod je odgovorio oružanim otporom dok okupatori nisu izbačeni iz zemlje.

1945. U Vašingtonu je osnovan Međunarodni monetarni fond. Pravilnik o radu Fonda izradila je monetarna i finansijska konferencija 44 zemlje UN, koju je u leto 1944. u Breton Vudsu sazvao predsednik SAD Frenklin Rozevelt.

1948. Mađarske vlasti su uhapsile rimokatoličkog kardinala Jožefa Mindsentija zbog antikomunističkog delovanja.

1949. Holandska kraljica Julijana potpisala je dokument kojim je Indonezija dobila suverenitet posle više od tri veka holandske kolonijalne uprave. Za prvog predsednika Indonezije izabran je Ahmed Sukarno, vođa oslobodilačkog pokreta.

1956. Flota UN počela je čišćenje Sueckog kanala koji su Egipćani onesposobili tokom Sueckog rata potopivši u njemu veći broj brodova.

1969. Libija, Sudan i Ujedinjena Arapska Republika (unija Egipta i Sirije) postigli su dogovor o stvaranju vojnog, političkog i ekonomskog saveza.

1972. Umro je kanadski državnik Lester Bouls Pirson, šef diplomatije (1948-57), premijer (1963-68) i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1957. za napore uložene u rešavanju Suecke krize.

1972. Australija je obustavila vojnu pomoć Južnom Vijetnamu i time okončala učešće u Vijetnamskom ratu.

1975. Više od 400 rudara poginulo je prilikom eksplozije u rudniku uglja u Časnali u indijskoj državi Bihar.

1978. - Španski kralj Huan Karlos ratifikovao je prvi demokratski ustav u Španiji u prethodnih 50 godina.

1978. Umro je alžirski državnik Huari Bumedijen, predsednik Alžira od juna 1965, kada je državnim udarom oborio s vlasti Ahmeda Ben Belu.

1979. Avganistanski predsednik Hafizula Amin pogubljen je posle državnog udara koji su podržale sovjetske trupe, ušavši dva dana ranije u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji ŠSR izvan zemalja Varšavskog pakta.

1981. - Hokejaš Vejn Gretski ušao je u istoriju NHL lige kao igrač koji je najbrže postigao svoj stoti gol na samo 38 odigranih utakmica.

1985. U istovremenim napadima palestinskih terorista na putnike ispred šaltera izraelske avikompanije "El Al" na aerodromima u Rimu i Beču ubijeno je 16 ljudi, među kojima i jedan napadač, a ranjeno je više od 100.

1989. Egipat i Sirija su posle 12 godina prekida obnovili pune diplomatske odnose.

1995. Francuska je izvršila petu u seriji nuklearnih proba u Južnom Pacifiku, što je izazvalo osude širom sveta.

1996. U Ruandi je počelo prvo suđenje za genocid učesnici mamasakra nad 800.000 pripadnika plemena Tutsa 1994.

1996. Bivši španski premijer Felipe Gonzales saopštio je da je Komisija OEBS-a utvrdila da je koalicija "Zajedno" pobedila na lokalnim izborima u 13 gradova u Srbiji i u devet beogradskih opština. Mirni protesti građana u Srbiji, koji su tražili priznavanje izbornih rezultata, nastavljeni su uprkos intervencije policije.

1998. Na severu Kosova su, nakon kratkotrajnog primirja, obnovljeni sukobi srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca.

1998. Irak je saopštio da ne priznaje zone zabranjenog leta, koje je posle Zalivskog rata 1991. Zapad uspostavio iznad severa i juga te zemlje, i počeo seriju sukoba s američkim snagama.

2000. Većina Rusa izabrala je za ličnost stoleća vođu Oktobarske revolucije Vladimira Iljiča Lenjina.

2000. Kina i Kuba su potpisale u Havani protokol o jačanju vojne saradnje.

2001. Na opštim izborima u Zambiji glasači su satima čekali da glasaju. To su treći opšti izbori u toj zemlji od sticanja nezavisnosti.

2002. U bombaškom napadu čečenskih pobunjenika, bombaša samoubica, na zgradu lokalnih vlasti u Groznom, poginulo je 63, a povređeno 178 osoba, a od siline detonacije srušena je kompletna zgrada.

2004. Umrla je Suzan Zontag radikalna američka književnica i kritičarka.

2006. Umro je francuski tekstopisac Pjer Delanoe, koji je pisao za desetine francuskih pevača od Edit Pjaf i Šarla Aznavura do rokera Džonija Halideja.

2007. U samoubilačkom napadu u predgrađu Islamabada ubijena je bivša pakistanska premijerka i liderka opozicije Benazir Buto, nakon predizbornog mitinga u gradu Ravalpindi. U napadu je poginulo još najmanje 20 ljudi, a u neredima koji su usledili ubijeno je više desetina osoba.

2007. Umro je francuski tekstopisac Pjer Delanoe, koji je pisao za slavne francuske pevače, od Edit Pjaf (Edith Piaf) i Šarla Aznavura (Charles Aznavour) do rokera Džonija Holideja.

[Katarina74]

Dogodilo se na dan - 28. decembar

1065. - U Londonu je otvorena Vestminsterska opatija.

1836 - Španija je priznala nezavisnost Meksika, kojeg sušpanski konkvistadori osvojili 1526, razorivši državu Asteka.

1849. - M Jolly-Bellin je otkrio hemijsko čišćenje kada je slučajno prevrnuo lampu sa terpentinom i uljem na svoje odelo i video efekat čišćenja.

1856 - Rodjen je američki državnik Vudro Vilson, predsednik SAD od 1912. do 1920. Nakon bezuspešnih pokušaja da sondira teren za sklapanje mira izmedju Antante i Centralnih sila i podmorničkog rata u kojem su Nemci potapali i američke brodove, pristupio je 1917. Antanti i uveo SAD u Prvi svetski rat. Na osnovu njegovog plana od "14 tačaka" Nemci su 11. novembra 1918. potpisali primirje. Na njegovu inicijativu osnovana je Liga naroda, ali nije uspeo da ubedi Kongres da SAD pristupe toj medjunarodnoj organizaciji. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1920.

1869 - Vilijem Sempl iz Ohaja prvi je patentiraožvakaću gumu.

1879 - U udesu putničkog voza na liniji Edinburg-Dandi u Škotskoj, koji se survao u reku kada je popustio most preko kojeg je prelazio, poginulo je 90 ljudi.

1895. - U Parizu je otvoren prvi bioskop. Braća Ogist i Luj Limijer održali su prvu filmsku predstavu na svetu. Oko 30-tak ljudi je platilo da pogleda kratke filmove u kojima je prikazivan običan život francuskih građana - hranjenje bebe, vojnike koji marširaju, igranje karata i sl. Jedan od filmova koji je prikazivao lokomotivu koja ulazi u stanicu izazvao je paniku među gledaocima koji su pomislili da ide na njih.

1897. - Održana je premijera komada Edmona Rostana "Sirano de Beržerak" u Parizu.
1908. - U južnoj Italiji je bio epicentar najdestruktivnijeg zemljotresa u istoriji Evrope koji je sravnio sa zemljom gradove Mesinu na Siciliji i Ređo di Kalabrija. U ovom zemljotresu je poginulo oko 100.000 ljudi.

1923 - Umro je francuski inženjer Aleksandar Gistav Ajfel, graditelj kule u Parizu nazvane njegovim imenom. Bio je specijalista za čelične konstrukcije i mostove i medju prvima je primenio pneumatsku gradnju temelja velikih mostova.

1925 - Ruski pesnik Sergej Jesenjin izvršio je samoubistvo. Bio je jedan od najpopularnijih pesnika 20. veka čije su pesničko delo, a posebno stil života ("jesenjština") imali značajan uticaj na rusku i evropsku omladinu ("Kafanska Moskva", "Povratak u zavičaj", "Ispovest mangupa", "Sovjetska Rusija).

1937 - Umro je francuski kompozitor Žozef Moris Ravel (JosephMaurice), koji je zajedno sa Foreom i Debisijem znatno doprineo preporodu francuske muzike i utemeljenju novije francuske škole na prelazu u XX vek. Inspirisao se španskom muzikom i džezom ("Bolero", "Dafne i Kloe", "Sat Španije").

1942 - Japanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovaliindijski grad Kalkutu.

1945 - Rodjen je kralj Nepala Birendra koji je nakon smrti ocaMahendre 1972. nasledio presto. Vladao je do 1990, kada ga je narodni pokret primorao da prihvati parlamentari sistem i legalizuje političke partije. Zajedno sa članovima porodice ubijen je 1. juna 2001. u kraljevskoj palati u Katmanduu. Masakr nad kraljevskom porodicom izvršio je prestolonaslednik Dipendra, koji je potom pucao u sebe.

1945 - Umro je američki pisac Teodor Drajzer autor obimnih romana u kojima daje sumornu sliku savremene Amerike. Iako mu književni kritičari zameraju na stilu, mnogi ga smatraju jednim od najvećih američkih pisaca 20. veka ("Američka tragedija", "Dženi Gerhard", "Finansijer", "Titan", "Genije").

1947 - U Egiptu je umro bivši italijanski kralj Vitorio EmanueleIII, poslednji monarh Italije (1900-46). Podržao je 1922. Musolinijevu fašističku vladu, 1936. se proglasio carem Etiopije, a 1939. kraljem Albanije. Abdicirao je posle pobede republikanaca na izborima 1946.

1948 - Tokom višemesečnih socijalnih nemira i nasilja u Egiptuje ubijen premijer Nokraši Paša.

1950 - U Korejskom ratu, kineske trupe prešle su 38. paralelu.

1959. - U Vinči kod Beograda pušten je u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji, što je omogućilo domaću proizvodnju radioizotopa koji se koriste u medicini, industriji, poljoprivredi i istraživačkim institucijama.

1962 - U Mozambiku, portugalskoj koloniji u Africi, osnovan jeFront za oslobodjenje Mozambika, pod čijim je vodjstvom zemlja posle dugotrajne borbe stekla nezavisnost 1975. Nakon sticanja nezavisnosti izbio je gradjanski rat izmedju Frelima i rivalskog pokreta Renamo koji je trajao gotovo dve decenije.

1966 - Kina je izvršila petu nuklearnu probu.

1968 - U napadu na aerodrom u Bejrutu izraelski komandosi suuništili 13 arapskih aviona.

1974 - U zemljotresu koji je razorio sela u pakistanskojplaniskoj oblasti Karakom, poginulo je oko 5.200 ljudi.

1989 - Bivši prvi sekretar Komunističke partije Aleksandar Dubček izabran je za predsednika parlamenta Čehoslovačke, vrativši se nakon dve decenije na političku scenu. Glavni inspirator i vodja "Praškog proleća" smenjen je nakon intervencije Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj 1968.

1989 - Litvanija je postala prva država Sovjetskog Saveza ukojoj je uveden višepartijski politički sistem.

1992 - Inflacija u SR Jugoslaviji postigla je svetski rekord -19.810,2 odsto za 1992. godinu.

1995 - Na beogradski aerodrom Surčin sletela su tri transportera NATO sa trupama iz sastava mirovnih snaga UN za Bosnu i Hercegovinu.

2000 - Crnogorska vlada usvojila je Platformu za redefinisanjeodnosa Srbije i Crne Gore na osnovu koje bi te dve federalne jedinice SR Jugoslavije trebalo da postanu suverene i nezavisne države.

2001 - Evropska unija je objavila listu organizacija koje sesmatraju terorističkim, posebno navodeći radikalne baskijske separatiste, kao i grupe u Severnoj Irskoj i Srednjem Istoku.

2002 - Na godišnjem kongresu Islamske reformske partije u Sani (Jemen) ubijen je istaknuti član vodeće opozicione partije u zemlji,
Socijalističke partije, Džaralah Omar. Ubio ga je Alija Džaralah, član islamske opozicione partije Islah.

2005 - Umro je istaknuti dramski umetnik Stevo Žigon, koji jenajznačajnija glumačka ostvarenja postigao na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, kao i u brojnim ulogama na filmu, radiju i televiziji.

2005 - Evropska unija je lansirala svoj prvi navigacioni satelit"Galileo".

2007 - Umro je poljski sineasta Jerži Kavalerovič jedan od osnivača poljske filmske škole 1950-tih. Medju najpoznatijim filmovima koje je snimio su "Faraon", "Majka Jovana Andjeoska", "Noćni voz".

[Katarina74]

Dogodilo se na dan - 29. decembar

1170 - Nadbiskup Tomas Beket ubijen je po nalogu engleskog kralja Henrija II pred oltarom Kenterberijske katedrale. Ranije blizak kraljev prijatelj i kancelar do izbora za nadbiskupa 1162, usprotivio se nameri Henrija II da ograniči crkvenu vlast i odbio da položi zakletvu na kraljeva "Klarendonska pravila" o odnosima crkve i države. Papa Aleksandar III proglasio ga je 1173. svecem.

1721 - Francuzi su okupirali ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu. Ostrvo je 1810. potpalo pod britansku vlast, a nezavisnost je steklo 1968.

1782. - Samjuel Sterns (Samuel Stearns) objavio je prvi nautički almanah u SAD-u.

1800. - Rođen je Čarls Gudjir (Charles Goodyear), američki pronalazač. Godine 1839. otkrio je proces vulkanizacije kaučuka koji je doprineo brzom razvoju industrije kaučuka (gume). Umro je 1860. godine.

1809 - Rođen je Vilijam Juart Gledston, četiri puta premijer Velike Britanije između 1868. i 1894. Poznat po političkim i socijalnim reformama, smatra se jednim od najvećih britanskih državnika. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.

1825 - Umro je francuski slikar Žak Luj David, osnivač i glavni predstavnik klasicizma, član Konventa i dvorski slikar Napoleona I ("Zakletva Horacija", "Napoleonovo krunisanje", "Porodica Žerar", "Ubijeni Mara", "Gospođa Rekamje").

1835. - Umro je srpski guslar i pesnik Filip Višnjić, Srbin iz Bosne, "Homer srpske epske književnosti". Slep od osme godine, rano je počeo da uz gusle stvara prelepe pesme o borbama za oslobođenje od Turaka, krstareći balkanskim krajevima od Temišvara do Skadra, od Banjaluke do Smedereva. Priključio se 1809. Prvom srpskom ustanku i postao "pesnik bune". Posle sloma ustanka 1813, prešao je u Srem i nastanio se u selu Grk (sadašnje Višnjićevo), u kojem je ostao do smrti. U Sremu je 1815. upoznao Vuka Karadžića, koji je zapisao mnoge njegove pesme, uključujući "Početak bune na dahije", "Boj na Mišaru", "Knez Ivo Knežević", "Smrt Marka Kraljevića".

1876 - Rođen je katalonski violončelista i dirigent Pablo Kazals, koji je otvorio novu epohu u sviranju violončela. Napustio je Španiju kada je Franko došao na vlast i do smrti 1973. živeo je u Francuskoj i Porto Riku.

1890 - Američki vojnici su kod "Ranjenog kolena" u Južnoj Dakoti masakrirali više od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, među kojima je bio veliki broj žena i dece.

1911 - Revolucionarna privremena skupština je za prvog predsednika Kine izabrala Sun Jat Sena, čime je posle više od tri milenujuma ukinuta monarhija.

1914 - Počela je bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu u kojoj je, mnogo slabija ruska vojska, nanela težak poraz turskoj armiji. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.

1920. - Vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Obznanom je zabranila Komunističku partiju Jugoslavije, prokomunističke sindikate i Savez komunističke omladine Jugoslavije. Na izborima održanim ranije 1920. komunisti su osvojili 58 mandata u parlamentu i bili treća politička stranka u zemlji.

1921. - Rođen je srpski pisac Dobrosav Ćosić, poznat kao Dobrica Ćosić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije, učesnik Narodnooslobodilačkog rata od 1941. Iz političkog života izopšten je kad je u maju 1968. javno progovorio o progonima Srba na Kosovu i Metohiji. Za predsednika Jugoslavije izabran je 15. juna 1992, ali mu je Savezna skupština izglasala nepoverenje 2. juna 1993, pre isteka mandata, uz nedokazanu optužbu da je prekršio Ustav. Prvim romanom, "Daleko je sunce", objavljenim 1951, predstavio se kao pisac strasno zainteresovan za revoluciju u njenom humanom, složenom vidu. U literaturu je na velika vrata ušao romanom "Koreni", u kojem je - opisujući selo i prve izdanke građanstva obrenovićevske Srbije - ispoljio moćan talenat za poniranje u najdublje slojeve ljudske psihe. U romanu "Deobe" prikazao je dramsko-psihološku panoramu srbijanskog seljaštva u Drugom svetskom ratu i zlu kob podela na partizane i četnike, koje su prolazile ne samo kroz porodice nego i kroz pojedine ličnosti. Roman "Vreme smrti", velika freska srpskog društva uoči i u vreme Prvog svetskog rata, poslužio je ideološkim čistuncima da, na podsticaj političkih moćnika, "utvrde" reputaciju Ćosića kao srpskog nacionaliste, čak šoviniste, ali je za većinu poštovalaca njegovog dela tim romanom postao "patrijarh srpske književnosti", a trilogija "Vreme zla" ("Grešnik", "Otpadnik", "Vernik") učvrstila je njegov status disidenta stečen za vreme režima Josipa Broza. Knjiga "Prizori Miće Popovića" svedoči o razvoju i slikarstvu Miodraga Popovića i širokom krugu njegovih prijatelja, mahom najistaknutijih srpskih antirežimskih intelektualaca. Ostala dela: roman "Vreme vlasti", knjiga članaka "Sedam dana u Budimpešti", eseji "Akcija", "Moć i strepnje", "Odgovornosti", "Stvarno i moguće".

1940 - Nemačko vazduhoplovstvo izvelo je najteže bombardovanje Londona u Drugom svetskom ratu, koje je britanskoj prestonici nanelo najveća razaranja od "velikog požara" 1666. kada su uništene četiri petine grada.

1944 - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u Budimpeštu.

1973 - Filipinski diktator Ferdinand Markos, nastavio je da vlada po okončanju drugog predsedničkog mandata, iako po ustavu nije mogao ponovo da bude biran. Na osnovu vanrednog stanja koje je zaveo 1972. vladao je dekretima dok u pobuni 1986. nije zbačen s vlasti.

1981 - Umro je hrvatski književnik Miroslav Krleža, jedna od najznačajnijih ličnosti u kulturno-književnim zbivanjima 20. veka na jugoslovenskom prostoru. Od 1950. bio je na čelu Jugoslovenskog leksikografskog zavoda i glavni i odgovorni urednik Enciklopedije Jugoslavije. Njegov obimni književni opus obuhvata poeziju, romane, pripovetke, drame i eseje ("Hrvatski bog Mars", "Povratak Filipa Latinovića", Gospoda Glembajevi", "U agoniji").

1982. - Na Jamajci su izašle poštanske markice sa likom rege muzičara Boba Marlija.

1984. - Umro je srpski pisac Gvido Tartalja, u kom su pojedini književni kritičari videli Zmaja savremene književnosti za decu. Objavio je više od 30 knjiga, a na mnoge njegove pesme komponovana je muzika za dečje horove. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Dela: zbirke pesama "Pesma i grad", "Lirika", "Začarani krug", "Srmena u gradu ptica", "Pesme", pesme za decu "Oživela crtanka", "Šta meseci pričaju", "Od oblaka do maslačka", "Dedin šešir i vetar", "Gusarska družina", "Prvi let".

1989 - Parlament Čehoslovačke izabrao je za šefa države češkog pisca Vaclava Havela, dugogodišnjeg disidenta pod komunističkim režimom, koji je kao "državni neprijatelj" proveo pet godina u zatvoru. Havel je nasledio Gustava Husaka koji je prethodno pod pritiskom javnosti podneo ostavku.

1989. - Hokejaš Vejn Gretski i teniserka Martina Navratilova proglašeni su sportistima decenije od strane Associated Press-a.

1992 - Savezna skupština izglasala je nepoverenje prvoj vladi SR Jugoslavije i smenila sa mesta premijera srpskog biznismena iz SAD Milana Panića. Za vršioca dužnosti premijera imenovan je potpredsednik vlade Radoje Kontić. Smenjivanje Panića usledilo je nakon njegovih sukoba s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem oko sprovođenja mirovne politike prema bivšim jugoslovenskim republikama.

1996 - Vlada Gvatemale i vođe gerilskog pokreta su potpisali sporazum kojim je posle 36 godina zvanično okončan poslednji i najduži građanski rat u Centralnoj Americi.

1999 - U nevremenu koje je zahvatilo više evropskih zemalja život je izgubilo oko 130 ljudi.

2000 - Ruski ministar odbrane Igor Sergejev potpisao je dokument kojim se dozvoljava obuka iranskih oficira u Rusiji.

2001 - U Kabulu su po prvi put patrolirale avganistanske i britanske trupe, što je bila proba za mirovne operacije.

2001 - Oko 300 ljudi je poginulo, a najmanje 120 je povređeno u požaru koji je izbio od varnica vatrometa u trgovinskom centru u Limi, glavnom gradu Perua.

2004 - Umro je Džeri Orbah američki glumac koji se proslavio ulogama na Brodveju, u filmovima kao i u poznatoj TV seriji "Red i zakon".

[Katarina74]

Dogodilo se na dan - 30. decembar

1691 - Umro je engleski hemičar i fizičar Robert Bojl (Boyle) koji je prvi uočio razliku između hemijskih elemenata i spojeva i postavio zakon o odnosu pritiska i zapremine. Izolovao je metil alkohol i aceton.

1803 - Bivša francuska kolonija Luizijana, koju je te iste godine francuski car Napoleon I prodao Amerikancima, ušla je u sastav SAD. Time je skoro udvostručena tadašnja teritorija SAD.

1864. - Rođen je srpski slikar Marko Murat, osnivač Umetničke zanatske škole u Beogradu, koji je počeo kao realista, ali se kasnije približio impresionistima. Slikarsku akademiju završio je u Minhenu. U srpsko slikarstvo uneo je nova umetnička shvatanja i razvio interesovanje za probleme svetlosti. Snažno je uticao na stvaranje slikarske Beogradske škole. Slikao je portrete, istorijske kompozicije, predele. Njegova najznačajnija dela nalaze se u Narodnom muzeju u Beogradu: "Doček cara Dušana u Dubrovniku", "Proleće", "Cveti", "Konavoka", "Dum Ante", "Dubrovnik".

1865. - U Bombaju je rođen Radjard Kipling, engleski književnik. Objavio je veliki broj knjiga pesama, pripovedaka i romana. Iako je rado pisao o deci i za decu ("Izistinske priče", 1902), kao i priče o životinjama ("Knjiga o džungli", 1894/95), on je prevashodno pesnik "britanskog imperijalizma". Teme njegovih pripovedaka i romana najčešće su iz angloindijskog društvenog života ("Kim", 1901) i britanske trgovačke i ratne mornarice. Dobio je 1907. godine Nobelovu nagradu za književnost.

1886 - Nemačka i Portugal potpisali su sporazum kojim su odredile granice između Angole i nemačke Jugozapadne Afrike (Namibija).

1903 - U požaru u čikaškom pozorištu "Irikvoi" poginulo je 588 ljudi.

1906. - Iran je postao ustavna monarhija.

1906 - Rođen je Kerol Rid (Carol Reed), uz Dejvida Lina (David Lean), vodeći britanski filmski režiser posle Drugog svetskog rata ("Zvezde gledaju s neba", "Treći čovek", "Naš čovek u Havani", "Agonija i ekstaza"...). Dobitnik je Oskara za mjuzikl "Oliver".

1915 - Nemačka podmornica je kod Krita u Prvom svetskom ratu torpedovala britanski putnički brod "Persija". Poginulo je 330 od 501 putnika i člana posade.

1916. - Ruski plemići, monarhisti, predvođeni knezom Jusufovim,U Petrogradu ubili su i bacili u reku Nevu, Grigorija Raspućina, samozvanog proroka, zbog štetnog uticaja koji je imao na rusku carsku porodicu. Raspućin je rođen 1872. godine i u mladosti je bio konjokradica. Godine 1905. došao je u Petrograd i preko sujeverne i razvratne aristokratije dospeo na carski dvor dve godine kasnije. Vršio je veliki uticaj na poslednjeg ruskog cara Nikolaja, a naročito na caricu. Njegov štetan uticaj pokazao se u Prvom svetskom ratu, kada je, okružen nemačkim agentima i aferašima, uticao na smenjivanje i postavljanje vojnih zapovednika i ministara.

1922. - Na Lenjinov predlog obrazovana je savezna ili federativna sovjetska socijalistička država pod nazivom Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR), Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije, kao socijalistička država radnika i seljaka sa glavnim gradom Moskvom.

1933 - Pripadnik rumunske organizacije "Gvozdena garda" ubio je premijera Jona Duku (Ion Duca). Na mesto premijera došao je profašista George Tartaresku (Tartarescu), koji je potom Rumuniju približio silama Osovine.

1944 - Umro je francuski pisac i muzikolog Romen Rolan (Romain Rolland), kosmopolit, pacifista, često nazivan francuskim Tolstojem i savešću svoga vremena. Njegov književni opus sadrži 75 knjiga iz različitih oblasti, a najpoznatiji su romani "Žan Kristof", "Kola Brenjan" i romansirane biografije. Dobitnik je Nobelove nagrade za
književnost 1915.

1947 - Rumunski kralj Mihal I abdicirao je pod pritiskom komunista koji su potom proglasili Narodnu Republiku Rumuniju.

1965. - Ferdinand Markos inaugurisan je za predsednika Filipina.

1968 - Umro je norveški državnik Trigve Li (Trygve Lie), prvi generalni sekretar UN, od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norveške i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940. šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu.

1974. - Grupa Bitlsi zvanično se raspala.

1988 - Jugoslovenski premijer Branko Mikulić i njegova vlada podneli su ostavku zbog brojnih kritika da vlada nije u stanju da reši ekonomsku krizu u zemlji.

1990 - Vlasti Albanije su prvi put dozvolile Jevrejima iseljavanje u Izrael.

1991 - Na sastanku u glavnom gradu Belorusije Minsku lideri Zajednice Nezavisnih Država (ZND), nastale posle raspada ŠSR-a, nisu uspeli da se dogovore o zajedničkoj vojsci, pa je svim bivšim sovjetskim republikama prepušteno da formiraju sopstvene oružane snage.

1993 - Izrael i Vatikan su, posle dva milenijuma uglavnom neprijateljskih odnosa rimokatoličke crkve i Jevreja, potpisali sporazum o međusobnom priznavanju i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa.

1997 - Kina i Južna Afrika su potpisale sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa od 1. januara 1998.

2000 - General Omar el-Bašir izabran je po drugi put za predsednika Sudana i obećao da će nastaviti napore za uspostavljenje mira u zemlji u kojoj je oko dva miliona ljudi poginulo u sukobima u građanskom ratu ili umrlo od gladi. El-Bašir je došao na vlast državnim udarom 1989, a pobedio je na izborima 1995. godine.

2003 - Bivši predsedik Kambodže i lider Crvenih kmera Kije Sampan, jedan od glavnih pristalica Pola Pota, priznao je da su tokom njihove vladavine (1975-1979) u Kambodži počinjeni zločini i masakri. Za vreme tog režima poginulo je oko 1.700.000 građana Kambodže, od kojih su mnogi pogubljeni, a veliki broj njih umro je od gladi i bolesti.

[Katarina74]

Dogodilo se na dan - 31. decembar

1494. U Rim su ušle snage francuskog kralja Šarla VIII. U nameri da osvoji Italiju i pripremi krstaški rat protiv Turske, francuski kralj je prodro do Napulja, ali je bio prisiljen da se povuče pred vojnim savezom pape, Španije, Mletaka i milanskog vojvode.

1600. Engleska kraljica Elizabeta I izdala je povelju o osnivanju Istočnoindijske kompanije za trgovinu, koja je krajem XVII veka imala znatna suverena prava kao što su pravo na vođenje rata i sklapanje mira, kovanje novca, da bi 1757. postala najjača vlast u Indiji. Velika Britanija je 1858. preuzela sve upravne funkcije kompanije.

1617. Rođen je španski slikar Bartolomeo Esteban Muriljo, koji je stvorio tip Madone po modelu crnokose španske žene (slike za crkve u Sevilji). Pored religioznih tema, slikao je i prizore sa ulice - "Mali prosjak", "Deca jedu dinju".

1719. Umro je engleski astronom Džon Flemstid, prvi kraljevski astronom, osnivač nacionalne opservatorije u Griniču (1675).

1781. - Otvorena je prva banka u SAD-u ("Bank of North America").

1845. - Rođen je srpski državnik Nikola Pašić, jedan od osnivača Radikalne stranke 1881. i njen vođa, tvorac Vidovdanskog ustava 1921, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao student Ciriškog politehnikuma u Švajcarskoj, prišao je socijalistima i prihvatio ideje Svetozara Markovića i njegovog pokreta protiv apsolutističke vladavine dinastije Obrenović. Po povratku u Srbiju, uređivao je socijalistički list "Oslobođenje", a 1878. izabran je u parlament, u kojem se kao opozicioni vođa borio protiv autoritarnog režima Milana Obrenovića, zalažući se za uspostavljanje parlamentarne demokratije. Posle gušenja Timočke bune 1883, koju su u zaječarskom kraju podstakli radikali, emigrirao je i u odsustvu je osuđen na smrt, a kad se kralj Milan 1888. pomirio s radikalima, odlučujuće je doprineo da Srbija dobije veoma liberalan ustav. Ubrzo po abdikaciji kralja Milana u korist sina Aleksandra 1889, postao je predsednik parlamenta, a 1891. premijer. Dominantnu političku poziciju u Srbiji učvrstio je posle dolaska na vlast kralja Petra I Karađorđevića 1903. Premijer je ponovo postao 1904. i potom je još tri puta formirao srpsku vladu, a posle Prvog svetskog rata bio je triput i predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i uticao je na ključne istorijske događaje. Odlučno se odupro pokušajima Austro-Ugarske da potčini Srbiju, učestvovao je u stvaranju Balkanskog saveza uperenog protiv Otomanskog carstva i bio odan pristalica carske Rusije. Kao premijer i šef diplomatije, predvodio je Srbiju u pobedonosnim balkanskim ratovima 1912. i 1913. i u Prvom Svetskom ratu od 1914. do 1918. Imao je istaknutu ulogu u stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koju je posle rata zastupao 1919. na Versajskoj mirovnoj konferenciji.

1857. - Kraljica Viktorija proglasila je Otavu za novi glavni grad Kanade.

1877. U Švajcarskoj je umro francuski slikar Gistav Kurbe, osnivač realističke škole i jedan od prvih umetnika koji je radio u prirodi, učesnik Pariske komune 1871. Osuđivan i progonjen zbog svoje demokratske političke delatnosti emigrirao je u Švajcarsku 1873.

1879. Američki pronalazač Tomas Alva Edison prvi put je javno demonstrirao u Menlo Parku, Nju Džersi, električnu sijalicu.

1880. Rođen je američki general Džordž Maršal, načelnik Generalštaba kopnene vojske SAD (1939-45). Kao državni sekretar SAD (1947-49) sačinio je plan za obnovu posleratne Evrope (Maršalov plan) koji je prihvaćen na konferenciji 16 zemalja 1947. u Parizu. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1953.

1911. - Marija Kiri, profesor fizike i direktor Instituta za radijum u Parizu, dobila je svoju drugu Nobelovu nagradu, ovoga puta za hemiju. Prvu nagradu dobila je 1903. godine, zajedno sa svojim suprugom Pjerom Kirijem, za fiziku.

1935. - Čarls Darou (Charles Darrow) patentirao je društevnu igru "monopol".

1938. U Indijanopolisu, SAD prvi put je zvanično uveden test na alkohol za vozače ("drunkometer").

1945. U saobraćaj je pušten treći put obnovljen železnički most preko Save kod Beograda.

1946. Predsednik SAD Hari Truman formalno je proglasio kraj Drugog svetskog rata.

1968. - Sovjetski Savez testirao je TU-144 supersonični avion, nekoliko meseci pre anglo-francuskog "konkorda". TU-144 bio je tako sličan "konkordu" da ga je zapadna štampa prozvala "konkordski".

1971. - Televizija Beograd, na prostoru nekadašnje Jugoslavije, emitovala je televizijski program u boji, iz Studija 3 u Aberdarevoj ulici. Time je počeo sa radom Drugi program Televizije Beograd i pojavila se televizija u boji.

1971. Austrijski političar i diplomata Kurt Valdhajm preuzeo je dužnost generalnog sekretara UN, nakon što se sa tog mesta povukao burmanski političar U Tant.

1981. U vojnom udaru koji je predvodio poručnik vazduhoplovstva Džeri Rolings, u Gani je oborena civilna vlada Hile Limana.

1983. U vojnom udaru u Nigeriji svrgnut je predsednik Šehu Šagari, koji je na vlast došao na izborima 1979. na kojima je okončana 13-godišnja vojna vladavina. Novi predsednik postao je šef vojne hunte general Mohamed Buhari.

1984. - Radživ Gandi postao je premijer Indije nakon smrti svoje majke Indire Gandi.

1988. Indijska i pakistanska vlada su sklopile sporazum kojim su se obavezale da neće napadati nuklearna postrojenja u Pakistanu, odnosno Indiji.

1995. Američki inženjerci su završili pontonski most preko Save, a potom su američki tenkovi i trupe iz sastava snaga UN za održanje mira ušli u Bosnu.

1996. Širom Srbije stotine hiljada građana, koji su gotovo dva meseca svakodnevno protestovali tražeći priznavanje rezultata lokalnih izbora na kojima je pobedila opozicija, okupili su se na centralnim gradskim trgovima da dočekaju Novu godinu.

1997. - Kompanija Microsoft kupila je Hotmail e-mail servis.

1998. Ministri finansija Evropske unije saopštili su definitivne kurseve prema kojima će se nacionalne valute 11 zemalja EU menjati u evro kad jedinstvena evropska valuta 1. januara 1999. bude zvanično puštena u promet.

1999. Predsednik Rusije Boris Jeljcin podneo je ostavku i za vršioca dužnosti šefa države imenovao Vladimira Putina, dotadašnjeg premijera.

1999. Predsednik Paname Mireja Moskoso povratio je od SAD formalno kontrolu svoje zemlje nad Panamskih kanalom.

2000. Saudijska Arabija, Kuvajt, Bahrein, Katar, Oman i Ujedinjeni Arapski Emirati, članice Saveta za saradnju u Zalivu potpisale su pakt o zajedničkoj odbrani po kojem se napad na jednu od zemalja članica smatra napadom na svih šest zemalja.

2001. Pakistanske vlasti uhapsile su više od dvadeset članova jedne od dve muslimanske militantne grupe, Laškar-e-Taiba, koju je Indija optužila za napad na Parlament, kada je ubijeno 14 osoba.

2004. U Tajvanu je otvoren najviši oblakoder na svetu – poslovna zgrada "Tajpei 101", visoka 508 metara sa 101 spratom.

2004. U požaru tokom koncerta u jednom noćnom klubu u Buenos Airesu u Brazilu poginulo je 186 ljudi, više stotina je povređeno.

2007. U sukobima u Keniji, nastalim zbog reizbora predsednika Mvaija Kibakija, koji je tesnom pobedom osvojio drugi petogodišnji mandat, poginulo je oko 300 osoba, a oko 100.000 ljudi je raseljeno.