13 GODINA SA VAMA !!! Dobrodosli na Delta Radio Forum !!! Uzivajte uz najbolju narodnu muziku na internetu !!!

Trenutna pesma: Loading ...
Bit rate:
Status servera:

Slušajte radio Delta i Prijatelji - narodna muzika pomoću:
Winamp, iTunes   Windows Media Player   Real Player   QuickTime

Strana 16 od 29 PrvaPrva ... 6141516171826 ... ZadnjaZadnja
Prikaz rezultata 151 do 160 od 284
  1. #151
    Katarina74's Avatar
    Registrovan
    Mar 2020
    Postovi
    830
    Country: Germany
    Thanked: 208
    Sveti Cirilo i Metodije




    24 maj / 11 maj

    Ova dva brata rođena su u Solunu, u kući znamenitih roditelja. Stariji brat Metodije proveo je, kao oficir, deset godina među Slovenima (makedonskim) i tako naučio slovenski jezik. Po povratku u Grčku zamonašio se, a malo posle toga pridružio mu se i mlađi brat Kirilo (Konstantin). Po povratku u Carigrad sastavili su slovensku azbuku od 38 slova, i počeli da prevode crkvene knjige sa grčkom na slovenski. Na poziv kneza Rastislava otišli su u Moraviju da šire veru Hristovu, a umnožene crkvene knjige davali su sveštenicima koji su nastavljali rad na prosvećivanju. Na papin poziv stigli su u Rim gde se Ćirilo razboleo i umro 14. februara 869. godine. Metodije se vratio u Moraviju i nastavio širenje vere među Slovenima sve do smrti 6. aprila 885. godine. Njegovo delo nastavili su njegovi učenici na čelu sa svetim Klimentom kao episkopom. Prešli su Dunav i spustili se na jug, u Makedoniju (Ohrid). Tu su produžili delo braće Ćirila i Metodija, šireći veru i pismenost među Slovenima.
    -----------------------------------------
    Sveštenomučenik Mokije

    Rimljanin po rođenju, i sveštenik u Amfipolju, gradu makedonskom. Postradao za vreme Dioklecijana. Molitvom sokrušio kip boga Dionisa, čime neke od neznabožaca ogorči protiv sebe a neke opet privede k veri. Posečen za Hrista 295. godine.
    ------------------------------------------------------
    Sveti Nikodim, arhiepiskop pećki

    Ovaj veliki jerarh beše Srbin po rođenju. Podvizavao se u Svetoj Gori, i bio iguman Hilandara. Po smrti Save III bude izabran za arhiepiskopa "vseja serbskija i pomorskija zemlji" 1317. godine. On je krunisao kralja Milutina 1321. godine. Preveo je Jerusalimski tipik na srpski. U predgovoru ove knjige on kaže: "Svemogući Bog, koji zna nemoć našu, daće nam moć duhovnu, no ako mi prvo trud pokažemo". Iskreno je voleo podvižnički život, i trudio se na iskorenjivanju bogumilske jeresi i utvrđivanju vere pravoslavne. Upokojio se u Gospodu 1325. godine. Čudotvorne mošti počivaju mu u manastiru u Peći.

  2. #152
    Katarina74's Avatar
    Registrovan
    Mar 2020
    Postovi
    830
    Country: Germany
    Thanked: 208
    Sveti Epifanije, episkop kiparski




    25. maj / 12. maj

    Rođen kao Jevrejin, no uvidevši silu vere Hristove, krstio se zajedno sa svojom sestrom Kalitropijom. U dvadeset šestoj godini svojoj zamonašio se u manastiru svetog Ilariona. Docnije osnuje zaseban manastir, gde se pročuo po celoj Palestini i po Misiru zbog svog podvižništva, duhovne mudrosti, i čudotvorstva. Bežeći od slave ljudske, udalji se u Misir. Na putu se sretne sa velikim Pafnutijem, koji mu proreče, da će biti arhijerej na ostrvu Kipru. I zaista, posle više godina Proviđenjem Božjim dođe Epifanije na Kipar, gde bude iznenadno izabran za episkopa. U šezdesetoj godini postane episkopom u gradu Salamini, i kao episkop upravljao je crkvom Božjom pedeset pet godina. Svega je živeo na zemlji sto petnaest godina, i upokoji se od ovoga života da večno živi u carstvu Hristovom. Pred smrt bude pozvan u Carigrad od cara Arkadija i žene mu Evdoksije na sabor episkopa, koji je trebalo po želji carevoj i caričinoj da osudi svetog Jovana Zlatousta. Prispevši u Carigrad, on ode u dvor carev, gde ga car i carica duže zadrže nagovarajući ga da se izjasni protiv Zlatousta. Čuju građani, čuje i Zlatoust, kao da se Epifanije saglasio s carem protiv Zlatousta. Zato mu Zlatoust napisa pismo: "Brate Epifanije, čuh da si savetovao cara, da se ja prognam; znaj da i ti više nećeš videti prestola tvoga". Na to mu Epifanije otpisa: "Stradalniče Jovane, odolevaj uvredama; znaj da i ti nećeš stići do mesta, u koje te progone". - I oba ova svetiteljska proročanstva zbiše se ubrzo: ne hoteći se saglasiti nipošto s carem na progonstvo Zlatousta. Epifanije tajom sede u lađu i pođe za Kipar, no na lađi umre; a Zlatousta otera car u progonstvo u Jermeniju; no svetitelj ovaj usput umre. Upokoji se sveti Epifanije 403. godine. Od mnogih dela svetog Epifanija najpoznatije je Kovčežić, po grčki: Panarion, u kojem je izloženo i pobijeno osamdeset jeresi.
    --------------------------------------------------------------
    Sveti German, patrijarh carigradski

    Sin prvog carskog senatora, koga ubi car Konstantin Pogonat. Isti ovaj zli car uškopi senatorovog sina, ovoga Germana, i silom ga odagna u manastir. Kao monah German zasvetli kao zvezda svojim životom dobrodeteljnim. Zbog toga bude izabran prvo za episkopa kizičkog, a potom, kada se zacari Anastasije II, i za patrijarha carigradskog. Kao patrijarh krstio je zloglasnog Kopronima, koji u vreme krštenja uprlja vodu nečistotom. I proreče tada patrijarh, da će to dete kad postane carem uneti u Svetu Crkvu nekakvu nečistu jeres. To se i zbi. Kada Kopronim posta carem, obnovi jeres ikonoboračku. Lav Isavrjanin, otac Kopronimov, otpoče gonjenje ikona, a kad mu se patrijarh German usprotivi, osorni Lav uzviknu: "Ja sam car i sveštenik!" pa zbaci Germana s prestola i otera u manastir, gde ovaj svetitelj prožive još deset godina, dok ga Gospod ne pozva k Sebi u Carstvo nebesko 740. godine.
    --------------------------------------------------
    Sveti mučenik Pankratije

    Iz Frigije došao beše u Rim gde kao četrnaestogodišnji dečak bi namučen i ubijen za Hrista 304. godine. Ovaj svetitelj mnogo se štuje na Zapadu. U Rimu postoji crkva njegovog imena, i u toj crkvi počivaju svete mošti njegove.

  3. #153
    Katarina74's Avatar
    Registrovan
    Mar 2020
    Postovi
    830
    Country: Germany
    Thanked: 208
    Sveta mučenica Glikerija




    26. maj / 13.maj

    Kći nekoga guvernera Rima. Osirotevši po smrti očevoj, nastani se Glikerija u Trajanopolju u Trakiji. U vreme nečestivog cara Antonina bi Glikerija izvedena da prinese žrtvu idolu Dijevom. Ona nacrta krst na svome čelu; pa kad je namesnik carski upita, gde je njena lampada (jer svi nošahu lampade u rukama), Glikerija pokaza krst na čelu i reče: "Ovo je moja lampada". Po njenoj molitvi grom udari u idola i razbi ga u komade. Razgnjevi se namesnik i naredi te je biše i u tamnicu vrgoše. I zapečati namesnik tamnična vrata, rešen da umori devicu glađu. No angel Božji javljaše se Glikeriji i davaše joj nebesnu hranu. Posle izvesnog vremena, kada namesnik mišljaše da je mučenica morala skončati od gladi, otvori tamnicu i začudi se, kad je vide zdravu, svetlu i veselu. Tamničar Laodikije, videvši to čudo, i sam ispovedi Hrista Gospoda, i odmah bi posečen. Po tom Glikerija bi bačena u peć ognjenu, no osta nepovređena od ognja. Stojeći usred ognja, ona hvaljaše Gospoda spominjući čudo na tri otroka u peći vavilonskoj. Najzad bi bačena pred lavove, i pomolivši se Bogu, ova sveta deva predade dušu svoju Gospodu, za koga je junački pretrpela mnoge muke. Česno postrada 177. godine. Iz njenih moštiju poteklo je celebno miro, kojim se lečahu bolesnici od najtežih bolesti.
    ------------------------------------------------------
    Sveti mučenik Aleksandar

    Sloven. Osamnaestogodišnji vojnik u vojsci cara Maksimilijana. Odreče da po carevoj naredbi oda počast idolima rimskim, zbog čega bi dat kapetanu Tiverijanu, da ga ili usavetuje, da se odrekne Hrista, ili pak da ga muči i pogubi. Pošto svi saveti behu uzaludni, uze ga Tiverijan sobom i povede preko Makedonije u Carigrad, kuda i sam morade po dužnosti ići. U svakom mestu mladi Aleksandar beše ljuto mučen; no u svakom mestu izlažahu preda nj hrišćani moleći ga za blagoslov i hrabreći ga u podvigu. Za njim sledovaše majka njegova Pimenija. U toku ovoga putovanja Aleksandru se više puta javljao angel Božji blažeći muke njegove i hrabreći ga. Na jednom mestu, zvanom Karasura, mučenik stvori čudo molitvom; naime, kada žeđ dosadi i njemu i vojnicima, koji ga praćahu, on izvede izvor hladne vode u mestu suhu. Na obali reke Ergine naredi Tiverijan, da dželat poseče Aleksandra i telo mu baci u vodu. Kada dželat zamahnu nad glavom mučenikovom, vide svetle angele Božje unaokolo, i uplaši se, i klonu mu ruka. Upita ga Aleksandar, zašto mu klonu ruka, a on reče, da vidi neke svetle mladiće okolo njega. Željan smrti i sjedinjenja s Gospodom Aleksandar se pomoli Bogu, da odstupe angeli, te da se dželat ne plaši. I tako dželat svrši svoj posao 298. godine. Pimenija izvadi telo svoga sina i česno ga pogrebe. Behu mnoga isceljenja na grobu mučenikovom. Po smrti javi se mučenik svojoj majci i navesti joj njen skori prelazak u drugi svet.
    ----------------------------------------------------------------
    Prepodobni Jovan, Jevtimije Georgije i Gavril Iverski

    Osnivači znamenitog Iverskog (Gruzinskog) manastira u Svetoj Gori. Sveti Jovan podvizavao se najpre u Atanasijevoj lavri, potom osnovao svoj manastir, Iver. Upokojio se 998. godine. Jeftimije i Georgije preveli su Sveto Pismo na gruzijski jezik. Jevtimije se upokojio 1028., a Georgije 1066. godine. Gavril se udostojio prihvatiti ikonu čudotvorne Božje Matere, koja je morem došla u manastir.

  4. #154
    Katarina74's Avatar
    Registrovan
    Mar 2020
    Postovi
    830
    Country: Germany
    Thanked: 208
    Sveti mučenik Isidor




    27. maj / 14. maj

    U vreme carovanja Dekijeva ovaj Isidor beše uzet sa ostrva Hiosa silom u vojsku. On se odmalena držaše vere Hristove i život svoj provođaše u postu, molitvi i dobrim delima. Pa kad se u vojsci prokaza kao hrišćanin, uze ga vojvoda na odgovor i savetovaše mu da se odrekne Hrista i prinese žrtve idolima. Odgovori svetitelj: "Ako mi i ubiješ telo, nad dušom mojom nemaš vlasti. Ja imam istinitog i živog Boga Isusa Hrista, koji i sad u meni živi i po smrti mojoj biće sa mnom; i ja sam u NJemu, i ostaću NJemu, i neću prestati da ispovedam NJegovo sveto ime dokle je duh u telu mome". Naredi vojvoda, te najpre biše Isidora volovskim žilama, a potom odsekoše mu jezik. No i bez jezika Isidor Duhom Božjim govoraše i ispovedaše ime Hristovo. Međutim, vojvodu postiže kazna Božja, i on na jedanput zanemi. Nem vojvoda dade najzad znak da poseku Isidora. A Isidor se obradova toj presudi pa hvaleći Boga, izađe na gubilište gde mu glava bi odsečena 251. godine. NJegov drug Amonije pogrebe telo njegovo, no zato i sam postrada i primi venac mučenički.
    --------------------------------------------------------------
    Prepodobni Serapion Sindonit

    Sindon znači krpa platna. Sindonitom nazvan bi ovaj svetitelj, jer svoju telesnu nagotu skrivaše samo jednom krpom platna. U ruci nosaše Jevanđelje. Življaše Serapion kao ptica bez krova i bez brige, prelazeći s jednog mesta na drugo. Svoj sindon dade jednom bedniku, koji drhtaše na mrazu, a on osta sasvim nag. Kad ga neko upita: "Serapione, ko te obnaži?", on pokaza na Jevanđelje i reče: "Ovo!" No potom i Jevanđelje dade za otkup nekoga dužnoga čoveka, koga poverilac mu gonjaše u tamnicu za dug. Jednom u Atini četiri dana ne jede ništa, jer nemade, i poče vikati od gladi. Kad ga upitaše filosofi atinski, zašto viče, on odgovori: "Trojici bejah dužan; dvojicu podmirih, a treći me još muči. Prvi zajmodavac jeste telesna pohot, koja me mučaše od mladosti; drugi srebroljublje, a treći trbuh. Ona dvojica me ostaviše, još me ovaj treći muči". Dadoše mu filosofi zlatnik da kupi hleba. On ode hlebaru, uze jedan hleb samo, ostavi ceo zlatnik, i ode. U starosti predstavio se mirno Gospodu, u V veku.
    ------------------------------------------------------------
    Blaženi Isidor Jurodivi, Hrista radi

    Nemac poreklom. Došavši u Rostov zavoli veru pravoslavnu, pa ne samo da postade član Pravoslavne crkve, nego uze na se teški podvig jurodstva. Noćivaše u jednoj kolibi od granja, što sam beše napravio u nekom blatištu. Velika i strašna čudesa pokaza ovaj svetitelj i za života i po smrti. Jednome trgovcu, koji beše izbačen iz lađe i davljaše se u moru, javi se Isidor idući po vodi i izvede ga na obalu. U knjaza Rostovskog presušiše odjednom svi sudovi s vinom kada sluge njegove oteraše Isidora ispred vrata i ne dadoše mu ni poiskanu čašu vode. Kada umre, 1484. godine maja 14. u svojoj kolibi, sav Rostov zamirisa nekim divnim mirisom. Onaj trgovac, koga Blaženi spase na moru, podiže mu crkvu na onom mestu gde mu beše koliba.

  5. #155
    Katarina74's Avatar
    Registrovan
    Mar 2020
    Postovi
    830
    Country: Germany
    Thanked: 208
    Prepodobni Pahomije Veliki





    28. maj / 15. maj

    Rodom Misirac, i u mladosti neznabožac. Kao vojnik učestvovao u borbi cara Konstantina protiv Maksencija. Potom doznavši od hrišćana za jednoga Boga, i videvši njihov blagočestiv život, Pahomije se krsti i ode u Tivaidsku pustinju, znamenitom podvižniku Palamonu, kod koga se deset godina učio životu podvižničkom. Tada mu se javi angel u odelu shimnika na mestu zvanom Tavenisiot, i dade mu daščicu, na kojoj beše napisan ustav opštežitelnog manastira, naredivši mu da takav manastir ustroji na tom mestu, proričući mu da će se u tom manastiru steći mnogi inoci radi spasenja duša. Poslušav angela Božjega, Pahomije poče strojiti mnoge ćelije, iako na tom mestu ne beše nikoga osim njega i brata njegovog Jovana. Kada ga ukori brat za to što stroji nepotrebne zgrade, Pahomije mu prosto reče, da on sleduje zapovesti Božjoj bez obzira kad će i ko će tu doći da stanuje. No uskoro se slegoše na to mesto mnogi ljudi, pokrenuti Duhom Božjim, i počeše se podvizavati po ustavu Pahomijevom, dobijenom od angela. A kada se broj inoka uveliča, to Pahomije postepeno osnova još šest manastira. Broj njegovih učenika iznosio je do sedam hiljada. Sveti Antonije se smatra osnivačem otšelničkog života, a sveti Pahomije manastirskog opštežića. Smirenje, trudoljublje i uzdržanje ovog svetog oca bi i osta redak primer za podražavanje ogromnog broja monaha. Bezbrojna čudesa sotvori sveti Pahomije, no i bezbrojna iskušenja pretrpe od demona i ljudi. I posluži ljudima kao otac ili brat rođeni. I pobudi mnoge da pođu putem spasenja. I upravi mnoge na put istine. Bi i osta veliko svetilo Crkve i veliki svedok istine i pravde Hristove. Upokojio se mirno 348. godine u sedamdeset četvrtoj godini svoga zemnoga života. Mnoge od njegovih učenika crkva je uvrstila u red svetitelja, kao što su: Teodor, Jov, Pafnutije, Pekuzije, Atinodor, Eponih, Sur, Psoj, Dionisije, Psentaisije i drugi.
    -------------------------------------------------------------
    Sveti Ahil, episkop lariski

    Ovaj veliki jerarh i čudotvorac rođen bi u Kapadokiji. Učestvovao na I vaseljenskom saboru, na kome je posramio jeretike i, kako svojom učenošću tako i svetošću, izazvao veliko divljenje. Uzevši jedan kamen, sveti Ahil vikne arijevcima: "Ako je Hristos stvorenje Božje, kako vi kažete, recite, neka iz ovog kamena poteče jelej!" Jeretici su ćutali i čudili se takvom pozivu svetog Ahila. Tada svetac opet reče: "A ako je Sin Božji ravan Ocu, kao što mi verujemo, neka potekne jelej iz ovog kamena". I jelej zaista potekne na udivljenje sviju. Sveti Ahil upokojio se mirno u Larisi 330. godine. Samuil, car makedonski, kada osvoji Tesaliju, prenese mošti Ahilove u Prespu, na ostrvo u jezeru, koje se prozva a i danas zove Ahil, ili Ail.
    --------------------------------------------------------
    Prepodobni Siluan

    Najpre bio komedijant glumeći se nad svim i svakim. Potom, zagrejan ljubavlju Hristovom, postao učenikom svetog Pahomija. "Gotov sam život svoj dati," govorio je sveti Siluan, "samo da bih dobio oproštaj grehova".
    ---------------------------------------------------
    Blažena devica Muza

    O njoj priča sveti Grigorije Dvojeslov, da je bila samo devet godina stara, kada joj se u dva maha javila Presveta Bogorodica, okružena sjajnim devicama. Kada je Muza izjavila želju, da i ona bude u tako sjajnoj pratnji Carice Nebesne, Bogorodica joj rekne da će kroz mesec dana doći po nju i uzeti je. Još joj naredi kako treba da živi za tih trideset dana. Dvadeset petog dana pade Muza u postelju, a tridesetog dana opet joj se javi Sveta Prečista zovući je tihim glasom, na što Muza odgovaraše: "Evo me idem, Gospođo, evo me idem!" I ispusti duh svoj. Prešla iz svog života u večni u I veku.

  6. #156
    Katarina74's Avatar
    Registrovan
    Mar 2020
    Postovi
    830
    Country: Germany
    Thanked: 208
    Sveti sveštenomučenik Teodor, episkop vršački



    29. maj / 16. maj

    Vršački vladika Teodor Nestorović 1594. godine je podigao Banaćane na ustanak protiv Turaka, pod barjakom sa likom Svetog Save.
    Nakon nekoliko meseci Turci su povratili izgubljene gradove. Narod je sa vladikom Teodorom izbegao u Erdelj. Banaćani su se na poziv Turaka, uz obećanje da će im sve biti oprošteno, vratili u svoje domove.
    Temišvarski paša uhvati u Vršcu vladiku Teodora i živog ga odere.
    -------------------------------------------------------
    Prepodobni Teodor Osveštani



    Učenik svetog Pahomija. Rođen i odrastao kao neznabožac, no kao mladić došao do poznanja prave vere, krstio se, i čuvši za svetog Pahomija, dobegao ovome u manastir tajno od svojih roditelja. Sveti Pahomije ga zamonaši i zavoli zbog njegove neobične revnosti i poslušnosti. Kad mu je došla majka da ga zove natrag doma, on se ne htede ni javiti majci, no moljaše se Bogu za nju, da bi i nju Bog prosvetio istinom. I zaista, majka ne samo ne povrati svoga sina kući, nego se i sama ne povrati. Videći nedaleko ženski manastir, kojim upravljaše sestra Pahomijeva, ona stupi u njega i zamonaši se. Posle izvesnog vremena dođe u manastir i brat Teodorov, Pafnutije, te se i on zamonaši. Desi se jednom, da episkop grada Panopolja pozva svetog Pahomija, da mu ustroji manastir za mnoge koji željahu monaškog života. Pahomije uze sobom Teodora, i predade u glavnom ovome dužnost oko ustrojenja manastira. Po smrti svetog Pahomija Teodor posta igumanom svih Pahomijevih manastira, i do duboke starosti požive bogougodno upravljajući mnoštvo monaha na put spasenja. Upokojio se mirno i preselio u carstvo večne svetlosti 368. godine.

  7. #157
    Katarina74's Avatar
    Registrovan
    Mar 2020
    Postovi
    830
    Country: Germany
    Thanked: 208
    Sveti apostol Andronik



    30.maj / 17. maj

    Jedan od Sedamdesetorice. Srodnik apostola Pavla, kao što sam Pavle piše (Rm 16, 7), spominjući i svetu Juniju, pomoćnicu Andronikovu. Andronik bi postavljen za episkopa Panonije, no ne stanovaše na jednom mestu, nego propovedaše Jevanđelje po celoj Panoniji. Sa svetom Junijom on uspe da mnoge privede Hristu i da razori mnoge hramove idolske. Imađahu oboje blagodatnu silu čudotvorstva, kojom demone izgonjahu iz ljudi i isceljivahu svaku nemoć i svaku bolest. Postradaše oboje za Hrista, i tako primiše dvostruk venac: i apostolstva i mučeništva. NJihove svete mošti nađene su u predelima Evgenijskim
    -----------------------------------------------------
    Sveti mučenik Solohon

    Rodom bi Misirac i vojnik rimski pod vojvodom Kampanom, u vreme nečestivog cara Maksimijana. Kada dođe carska naredba, da svi vojnici prinesu žrtve idolima, Solohon se izjasni kao hrišćanin. To isto učiniše i dva njegova druga: Pamfamir i Pamfalon. Vojvoda naredi te ih biše i mučiše strašnim mukama, pod kojima izdahnuše sveti Pamfamir i Pamfalon. Solohon osta još u životu, i bi stavljen na nove muke. Tako, naredi vojvoda vojnicima, da mu mačem otvore zube i saspu u usta žrtvu idolsku. Mučenik zubima slomi gvožđe i ne primi u se smradnu žrtvu idolsku. Najzad mu probodoše pisaće pero kroz oba uha i tako ga ostaviše da umre. Hrišćani uzmu mučenika i odnesu u dom udovice, gde se malo okrepi jelom i pićem, pa nastavi savetovati verne da budu istrajni u veri i u mukama za veru. Posle toga uzdiže hvalu Bogu, skonča svoj zemni život, i predsta Gospodu u Carstvu nebeskom 298. godine.
    --------------------------------------------------------
    Sveti Stefan patrijarh, carigradski

    Sin cara Vasilija Makedonca i brat cara Lava Mudrog. Na presto patrijaršijski došao je posle Fotija i upravljao Crkvom Božjom od 889-893. godine. Mirno skončao i predstao Gospodu koga je mnogo ljubio.

  8. #158
    Katarina74's Avatar
    Registrovan
    Mar 2020
    Postovi
    830
    Country: Germany
    Thanked: 208
    Sv. muč. Teodot i sedam devojaka mučenica



    31. maj / 18. maj

    Sveti mučenici Teodot i sedam devojaka mučenica, Tekusa, Aleksandra, Klavdija, Faina, Efrasija, Matrona, i Julija. Teodot beše oženjen i beše krčmar u Ankiri za vremena cara Dioklecijana. Iako beše oženjen, življaše po reči apostolovoj: "Odsada i oni koji imaju žene da budu kao da ih nemaju" (1. Kor 7, 29). A krčmu držaše, da bi mogao ne posumnjano što bolje pomagati hrišćane. NJegova krčma bi sklonište gonjenim vernim. Tajno šiljaše Teodot pomoć razbegnutim hrišćanima po planinama, i tajno prikupljaše tela poginulih i sahranjivaše. U to vreme behu izvedene na sud i mučene za Hrista sedam devojaka, behu mučene, porugane, i najzad utopljene u jezeru. Jedna od njih, sveta Tekusa, javi se na snu Teodotu i reče mu da izvadi tela njihova iz jezera i sahrani. Po tamnoj noći pođe Teodot sa jednim drugom da ispuni volju mučenice, i, vođen od angela Božjih, uspe te nađe svih sedam tela i sahrani. No taj drug izdade ga sudiji, i sudija ga stavi na muke teške. No sve muke trpljaše Teodot kao da beše u tuđem telu imajući sav svoj um udubljen u Gospoda. Kada mu mučitelj sve telo pretvori u rane, i zube mu kamenjem razdrobi, naredi da se mačem poseče. Kada bi izveden na gubilište, mnogi hrišćani plakahu za njim, a sveti Teodot im govoraše: "Ne plačite, braćo, za mnom nego proslavite Gospoda našeg Isusa Hrista, koji mi pomože svršiti podvig i dušmana pobediti". - Rekavši to, položi svoju glavu na panj pod mač, i bi posečen 303. godine. Sveštenik neki česno sahrani telo mučenikovo na jednu uzvišicu izvan grada. Na tome mestu docnije bi podignut hram u ime svetog Teodota.

  9. #159
    Katarina74's Avatar
    Registrovan
    Mar 2020
    Postovi
    830
    Country: Germany
    Thanked: 208


  10. #160
    Katarina74's Avatar
    Registrovan
    Mar 2020
    Postovi
    830
    Country: Germany
    Thanked: 208
    Sveti sveštenomučenik Patrikije



    01. jun / 19.maj

    Sveti sveštenomučenik Patrikije
    Sveti mučenik Patrikije episkop bruski, sa tri prezvitera: Akakijem, Menandrom i Polienom.

    Postradali za veru Hristovu u vreme Julijana Odstupnika u Brusi azijskoj. Namesnik carski Junije dovede ove svetitelje do vrućih voda i upita Patrikija: “Ko stvori ove lekovite vode, zar ne naši bogovi Eskulap i drugi, kojima se mi klanjamo?”

    Odgovori sveti Patrikije: “Vaši su bogovi demoni, a ove vode kao i sve ostalo stvorio je Hristos Gospod i Bog naš”. Onda upita namesnik: “A da li će te tvoj Hristos spasti, ako te ja bacim u ovu vrelu vodu?” Odgovori svetitelj: “Ako hoće, On me može sačuvati cela i nepovređena, premda bih ja želeo, da se u toj vodi razrešim od ovog vremenskog života, da bih sa Hristom večno živeo; no neka bude na meni Njegova sveta volja, bez koje ni vlas ne otpada sa glave čovekove!”

    Čuvši ovo namesnik naredi te Patrikija baciše u vrelu vodu. Vrele kaplje prsnuše na sve strane i ožegoše ljuto mnoge prisutne, no svetitelj Božji, na čijem jeziku beše neprestana molitva, osta nepovređen kao da stajaše u hladnoj vodi. Videći ovo, namesnik razjari se od srama i naredi, da se i Patrikiju i ostaloj trojici njegovih prezvitera odseku glave sekirom. Tada nezlobivi ovi sledbenici Hristovi očitaše molitvu i položiše svoje glave pod sekiru dželatsku. Kada im glave behu odsečene, duše njihove vesele uzneše se u svetlo carstvo Hristovo, da večno caruju.

Strana 16 od 29 PrvaPrva ... 6141516171826 ... ZadnjaZadnja

Slične Teme

  1. Religija
    By Dj.Vesna in forum Svet Oko Nas
    Odgovori: 58
    Zadnji Post: 06.01.2018, 16:42

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts
  •  

Prijatelji Sajta: