Stanislav Binicki - Biografija

Stanislav Binicki - Biografija


kompozitor, dirigent, muzičar, direktor Opere
(Jasika, 27.07.1872 — Beograd, 15.02.1942)

BINIČKI Stanislav, kompozitor i dirigent (Jasika kod Kruševca, 27. VII. 1872 — Beograd, 15. II. 1942). Prvo muzičko znanje i izvesnu muzičku praksu (svirao na violini i flauti, obrađivao i spremao kompozicije za đački orkestar) stekao je u gimnaziji, koju je pohađao u Nišu i Beogradu. Za vreme studija na Filosofskom fakultetu (Prirodno-matematički otsek) u Beogradu, Binički aktivno učestvuje kao pevač u Obiliću i Beogradskom pevačkom društvu i osniva na Velikoj školi Akademsko muzičko društvo, kome je bio zadatak negovanje instrumentalne muzike. Po završenom fakultetu postaje 1894 predavač na gimnaziji u Leskovcu, gde piše svoju Zbirku pesama iz okoline Leskovca za mešoviti hor. Sledeće godine napušta službu u gimnaziji i odlazi u München na Muzičku akademiju gde studira kompoziciju i solo-pevanje. U Münchenu nastupa na više koncerata kao dirigent i solo-pevač. Iz toga perioda potiče nekoliko njegovih mešovitih horova na stihove nemačkih pesnika. Po dolasku u Beograd postaje 1899 vojni dirigent i osniva prvi veliki simfoniski orkestar pod imenom Beogradski vojni orkestar, sa kojim redovno koncertira do 1903. Sa Stevanom Mokranjcem i Cvetkom Manojlovićem osniva 1899 Srpsku muzičku školu (današnja škola Mokranjac), u kojoj radi i kao nastavnik. Godine 1904 osniva Muziku Kraljeve garde, u kojoj radi kao dirigent neprekidno do 1920. Kao horovođa radi u Beogradskom pevačkom društvu, Obiliću, Tipografskom pevačkom društvu Jakšić i u Pevačkoj družini Stanković. Ovim poslednjim horom Binički diriguje dvadeset godina i izvodi, prvi put u Beogradu, u zajednici sa Muzikom Kraljeve garde, niz krupnih oratorijskih dela, među kojima Sedam reči Kristovih (1907) i Stvaranje (1908) od Haydna i Beethovenovu Devetu simfoniju (1910). Sa tim ansamblima održava Binički 1911 nekoliko koncerata u Odesi. Iste godine postaje prvi direktor tada osnovane Muzičke škole Stanković. Za vreme Prvoga svetskog rata, kao dirigent orkestra Kraljeve garde, priređuje Binički niz koncerata na Krfu i u Solunu, zatim u Parizu, Lyonu, Bordeauxu, Montaubanu, Orangeu, Marseilleu, Toulonu i Nici. Posle završenog rata, sa istim orkestrom nastavlja veću turneju po celoj SHS. Po osnivanju prve stalne Opere u Beogradu 1920 Binički postaje njen prvi direktor, radeći uporedo i dalje kao horovoda Pevačkog društva i nastavnik Muzičke škole Stanković. Godine 1924 prestaje njegova javna umetnička delatnost i on se otada isključivo posvećuje komponovanju.

Odgovarajući potrebama muzičke kulture u Beogradu početkom XX veka i stupnju njene razvijenosti, kompozitorska delatnost Biničkoga, koja dolazi upravo u vreme najjačeg uspona građanske klase u Srbiji, kretala se u okviru tadašnjih izvodačkih mogućnosti u Beogradu. Pretežno apsorbovan muzičko-reproduktivnom i organizatorskom aktivnošću, Binički je najpozitivnije rezultate dao u svojoj društvenoj delatnosti. U prve dve decenije ovoga veka Binički je bio ne samo veoma aktivan pokretač celokupnog muzičkog života u Srbiji, nego i nosilac mnogih pionirskih poteza. Iako i njegova dela, kao i dela njegovih ranijih prethodnika u srpskoj muzici, pretežno baziraju na srpskom folkloru, Binički unosi i mnogo elemenata koji su tipični produkti srpske građanske kulture toga vremena. Folklor u kompozicijama Biničkog većinom je prilagođen gradskom ukusu i tretiran kroz prizmu gradskog sentimentalizma, kako u delima koja su nastala na stihove domaćih književnika (Nušić, Šantić, Iliić), tako i u kompozicijama koje je napisao po pevanju građanskih pevača sevdalija (Mijatovke). U orkestarskim i ostalim kompozicijama, koje nisu vezane za srpski tekst, dosta je vidan uticaj zapadnoevropskog neoromantizma.


DELA: Uvertira Iz moga zavičaja (izgrađena na splelu narodnih melodija); vojni marševi. — Opera u jednom činu Na uranku, 1903 (na tekst B. Nušića; prva izvedena srpska opera); muzika za Nušićevu bajku Ljiljan i omorika, 1900; uvertira i simfoniski intermeco za Ekvinocio I. Vojnovića, 1903; melodramska muzika za spev V. Iliića Periklova smrt; muzika za Put oko sveta, 1908 i Nahod, 1923, B. Nušića; preradba Jenkove muzike Đidu J. Veselinovića i D. Brzaka, 1922. — Mešoviti horovi na stihove nemačkih pesnika: Komm, schliesse mich in deinen Arm; Maienseligkeit; Schlummerlied ; Ein vergessenes Grab; Blaublumlein; Spatherbst. Ciklus Seljančice: Čuješ duso ; Jesen stiže; Čini ne čini; Hm; Divna noći; Dvoje dragih. Ciklus Tetovke: Site momčinja dojdova; T'mna magla; Dremka mi se; Se zapali odojceto ; Što mi e milo i drago. Solo-pesme: Grivna; Kad ja vidjeh oči tvoje; Da su meni oči tvoje; Po polju je ki'sa pala; Spava moma; Pod jorgovanom; Na Liparu. Ciklus Pesme iz Južne Srbije: Pojdo na gore; Memete more; Puknala majko presnala; Vanka ima crne oči. Ciklus Mijatovke: Poslala me stara majka; Kad sum bil mori Đurđo; Razbole se belo done; Pevnula Jana; Pošla Vanka na voda; Zašto, Sike, zašto; Cigančica.

LIT.: B. Nušić, O životu i radu Stanislava Biničkog, Comoedia, 1924, 5. — S. Đurić-Klajn, Deset godina od smrti S. Biničkog, Književne novine, 1952.

Stana Đurić Klajn



BINIČKI Miroslava (rođ. Frieda Blanke), koncertna pevačica i muzički pedagog (München, 9. X. 1876 — Beograd, 5. VIII. 1956). Posle završenih studija na Muzičkoj akademiji u Münchenu, dolazi 1899 u Beograd sa svojim suprugom Stanislavom Biničkim. Tu sudeluje u osnivanju Srpske muzičke škole i škole Stanković, gde je prvi nastavnik solo-pevanja, nastupa kao koncertna pevačica na mnogim koncertima u prvoj četvrtini ovog veka, a radi izvesno vreme i kao horovođa pevačkog društva Stanković. Pri ostvarivanju prvih operskih pretstava u Beogradu, ona, uz Stanislava Biničkog, aktivno sarađuje kao korepetitor, horovođa, pa i reditelj. Po osnivanju Udruženja muzičkih umetnika NR Srbije bila je izabrana za prvog počasnog člana.

Stana Đurić Klajn.

PRVA SRPSKA OPERA

U razvoju muzičke kulture Beograda pored Stevana Mokranjca značajnu ulogu je imao i Stanislav Binički.—

Prva srpska opera, Na uranku, izvedena je 1904. godine u beogradskom Narodnom pozorištu, a dirigent je bio sam kompozitor Stanislav Binički. Liberto je napisao Branislav Nušić. U muzici se prepliću elementi srpskog folklora (Hor i Kolo devojaka i momaka) i orijentalnog melosa (Arija Redžepa i Mujezinova pesma na početku i kraju opere).

Radnja opere "Na uranku" zbiva se u jednom srpskom selu u vreme života pod Turcima. Stanka i Rade se iskreno vole i spremaju za venčanje. Anđa, Radetova majka, blagosilja njihovu ljubav, a devojke i momci radosno igraju i beru cveće da okite mladence.

Redžep, seoski aga, zaljubljen je u Stanku i želi je za sebe. On joj priča o svojoj ljubavi, ali Stanka ga odbija.
Ljutiti aga, želeci da je povredi i odvrati od Radeta, govori joj o nepoznatom poreklu njenog verenika, kome se ne zna otac. Očajan i uvređen Rade nasrće na Redžepa. U to dolazi Anđa i priznaje da je Rade dete njene mladalačke ljubavi. Nesrećna Anđa, braneći istinu u Redžepovim rečima, gine od puške svoga sina. Rade joj ljubi ruke i moli je za oproštaj.

Gordana Stojanović & Nadežda Ćirić


NA URANKU: opera u jednom činu
U BUNARU: komična opera u jednom činu


OPERA U JUGOSLAVIJI. Srbija. Uvod u opersku delatnost, kako u stvaralačkom tako i u izvodačkom smislu, bile su prve pozorišne predstave na početku XIX veka u Vojvodini i Srbiji; muzika je tamo bila zastupljena u velikoj meri. Te su predstave povremeno priredivale diletantske družine u ponekim gradovima Vojvodine, a zatim u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu. U tom pozorištu nastao je — sa scenskom muzikom koju je komponovao Josif Šlezinger (1794—1870) — specifični srpski muzičko-scenski žanr — komad s pevanjem, potom negovan u čitavom XIX veku, pa i na početku XX veka. Među komadima sa Šlezingerovom muzikom, koji su se tada izvodili, isticala se "Ženidba cara Dušana" (1840) koju je savremena štampa smatrala operom. Ista vrsta komada, pretežno sa muzikom Nikole Đurkovića (1812—1875), izvodena je u pozorištima koje je on 1841—48 vodio u Beogradu i Pančevu.

Komad s pevanjem doživljuje svoj puni rascvat od 1869 nadalje u Narodnom pozorištu u Beogradu. Tomu je naročito doprinela muzika koju su komponovali Davorin Jenko (1835—1914; "Đido", "Potera", "Devojačka kletva" i dr.), Stanislav Binički (1872—1942; "Put oko sveta", "Ljiljan i omorika" i dr.), Petar Krstić (1877—1957; "Koštana", "Dorćolska posla" i dr.) i Stevan Hristić (1885—1958; "Čučuk-Stana"). Tesna povezanost između ovih komada i potonjega razvoja opere i operete ogleda se i u tome što su dramski glumci muzički vaspitani na osnovu komada s pevanjem, bili, pored gostiju sa strane, i prvi izvodači opera i opereta. Tako se u Beogradu 1882 izvodi prva srpska opereta "Vračara" od Davorina Jenka, 1894 opera "U bunaru" V. Blodeka, 1899 opereta "Ptičar" C. Zellera, a 1903 izvedena je i prva domaća opera "Na uranku" Stanislava Biničkog, na tekst B. Nušića, opet u izvedbi dramskih glumaca.—

Stana Đurić Klajn, Muzička enciklopedija


Decembra 2003. godine u Nišu, a ubrzo potom i u Beogradu, održana je premijera prve srpske opere Na uranku Stanislava Biničkog povodom njene stogodišnjice. Neki podaci, međutim, govore da je ona po prvi put prikazana 1904. Stvar je vrlo jednostavna — radi se o razlici između starog i novog kalendara, ali ova mala konfuzija kao da je obeležila ne samo prilike u kojima se pojavila prva srpska opera već i celokupan odnos srpske nacije prema ovom žanru. On će od samog početka pa do današnjeg dana (uključujući pomenutu novu postavku dela Biničkog) ostati konzervativan sa izuzetkom nekih skorašnjih autorskih poduhvata na alternativnoj sceni. Drugim rečima, Srbi se sa ovim žanrom nisu baš najbolje snašli — domaći komadi posle premijernih prikazivanja uglavnom bivaju zaboravljeni ili se obnavljaju povodom jubileja i sl, a prisustvo srpske opere na redovnom repertoaru doživljava se kao kuluk (izuzetak može biti Koštana Petra Konjovića, neprevaziđena u svojoj vrsti).—

U kontekstu početka srpske operske istorije dodatnu zabunu, naime, unosi činjenica da je opera Na uranku prva izvedena, a da su pre nje komponovane dve opere na istu temu Ženidba Miloša Obilića Božidara Joksimovića (1902), odnosno Petra Konjovića (1903). Međutim, jedino je Binički imao sreće sa upravom Narodnog pozorišta, pa i to u drugom pokušaju, posle smene upravnika. Problem je bio u tome što se muzika na sceni, odnosno opera smatrala za zabavljačku, drugim rečima neozbiljnu umetnost u poređenju sa dramom koja je imala vaspitnu, pa i edukativnu ulogu, "jer je opera oblik u kojem se ne rešavaju viši etički i moralni problemi pomoću svih estetskih valera muzičke umetnosti, već oblik koji je stvoren radi golicanja čula sluha"1. A bilo je i anonimnih kritičara koji su smatrali da su tekstovi za opere uglavnom glupi, što ponekad nije daleko od istine, ali nije u tome poenta.

Gledaoci su, u stvari, stručni ili ne, bili uskraćeni za pravi doživljaj zbog najblaže rečeno skromnih uslova produkcije opere koja je ipak najkompleksnija pozorišna forma. U to vreme ni produkcija drama nije bila ništa bolja. Tek pred I svetski rat zahvaljujući gostovanju ruskih umetnika prikazana je jedna Šekspirova drama na odgovarajući način. Njena produkcija koštala je koliko tri srpske istorijske drame do tada. Kako onda da govorimo o operi za koju je trebalo obezbediti orkestar, hor, eventualno i balet, kad ni solista-pevača gotovo da nije bilo i njihove role tumačili su glumci koji su umeli da pevaju? Stanislav Binički je za svoju premijeru angažovao čuvenog Dobricu Milutinovića "koji je bio kolosalan Redžep, nenadmašan do danas. Iako je pevao onako više sevdalijski, bez naročite škole, ostavio je duboku impresiju i oduševio publiku".

Odlomak iz biografije preuzet sa sajta;.riznicasrpska.net

Muzika Stanislava Biničkog izvođena na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu


Opera:

Na uranku
Opera u jednom činu. Liberto: Branislav Nušić.
Dirigent: Stanislav Binički.
Premijera 20. XII 1903. Premijera 26. IX 1968.
Režija: Jovan Putnik.
Instrumentacija: Krešimlr Baranović.
Dirigent: Bogdan Babić. Scenografija: Miomir Denić.
Kostimi: Ljiljana Dragović.


Muzika za komade:

Lilijan i Omorika
Bajka u V činova.
Pisac: Branlslav Nušić.
Režija: Miloradl Gavrilović. Premijera 21. XI 1900.

Smrt Periklova
Dramska poema.
Pisac: Vojislav J. Ilić.
Režija: Milorad Gavrilović.
Premijera (u okvirui Vojislavljeve večeri) 12. V 1901.

Ekvinocijo
Drama u IV čina.
Pisac: Ivo Vojnović.
Režija: Sava Todorović.
Premijera 16. XII 1903. Premijera 18. IV 1940.
Režija: Bojan Stupica.
Dirigent: Ivan Brezovšek.
Kostimi: Mllica Bešević.

Poslednji gost
Poema.
Pisac: Vojislav J. llić.
Premijera 29. XI 1906.

Put oko sveta
Cudnovati doživljaji Jovanče Micića u 9 slika.
Pisac: Branislav Nušić.
Režija: llija Stanojević.
Premijera 26. III 1911. Obnova 25. VI 1926.
Režija: Jurije Lj. Rakitin.
Obnova 19. VI 1935.
Scenografija i kostimi: Stanislav Beložanski.

Nahod
Tragedija u V činova.
Pisac: Branislav Nušić. Režija: Mihailo Isajlović.
Scenografija: Leonid Brailovski.
Kostimi: Leonid i Rima Brailovski.
Premijera 17. I 1923.

Tašana
Drama u IV čina s pevanjem.
Pisac: Borislav Stanković.
Režija: Dimitrije Ginić. Premijera 1. VII 1927.

Kaplar Miloje
Komad u V činova s muzikom i pevanjem.
Preradio Branislav Nušić po Filipu Dimanoaru i Adolfu d'Eneriu.
Muzika: Ivan pl. Zajc i Stanislav Binički.
Režija: Dragoljub Gošić.
Dirigent: Alfred Pordes. Premijera 5. XII 1938.

Đido
Slika iz seoskog života u V činova s pevanjem.
Pisci: Janko Veselinović i Dragomir Brzak.
Muzika: Stanislav Binički po Davorinu Jenku.
Režija: Dušan Radenković.
Scenografija: Sava Rajković.
Kostimi Milica Babić.
Obnova 20. XII 1903.


Dirigovanje u operi Narodnog pozorišta

Trubadur
Opera u IV čina.
Libreto: Salvator Kamarana.
Prevod: Milan Dimović.
Muzika: Đuzepe Verdi.
Režija: A. I. Andrejev.
Scenografija: V. V. Baluzek.
Premijera 24. IV 1913.

Toska
Opera u III čina.
Libreto: Luiđi llike i Đuzepe Đakoza po Viktorienu Sarduu.
Prevod: Milan Dimović. Muzika: Đakomo Pučini.
Premijera 10. I 1914.

Čarobni strelac
Opera u III čina.
Libreto: Fridrih Kind.
Prevod: Milan Dimović.
Muzika: Karl Maria Veber.
Režija: Rudolf Fejfer kao gost.
Premijera 26. II 1914.

Minjon
Opera u III čina.
Libreto: Zil Barbie i Mišel Kare po J. V. Geteu.
Prevod: Milan Dimović i Aleksandar Binički.
Muzika: Ambroaz Toma.
Režija: Milutin Čekić.
Premijera 21. V 1914.
Premijera 24. IX 1921.
Režija: Vojislav Turinski.

Madam Beterfiaj
Opera u III čina.
Libreto: Luiđi llike i Duzepe Đakoza po Džonu Longu i Davidu Belaku.
Prevod: Aleksandar Binički.
Muzika: Đakomo Pučini.
Režija: Vojislav Turinski.
Scenografija: Jovan Bijelić.
Premijera 11. II 1920.

Evgenije Onjegin
Lirske scene u IV čina.
Libreto: Modest Čajkovski po A. S. Puškinu.
Prevod: Miloje Milojević. Muzika: Petar I. Čajkovski.
Režija: M. Zackoj.
Premijera 8. V 1920.

Seviljski berberin
Komična melodrama u II čina, tri slike.
Libreto: Čezare Sterbini po Bomaršeu.
Prevod: Velimir Živojinović.
Muzika: Đoakino Rosini.
Premijera 24. I 1921.

Rigoleto
Opera u IV čina.
Libreto: Frančesko Pjava.
Prevod: Milan Dimović.
Muzika: Đuzepe Verdi.
Režija: Evgenije Marijašec.
Premijera 9. II 1921.

Karmen
Opera u IV čina:
Libreto: Anri Melak i Lidovik Halevi.
Prevod: Milan Dimović.
Muzika: Zorž Bize.
Režija: Teofan Pavlovski.
Scenografija: Leonid Brailovski.
Kostimi: Leonid i Rima Brailovski.
Premijera 4. IV 1923.


Režija u operi Narodnog pozorišta

Toska
Premijera 10. I 1914.


Prevodi iibreta

Maskota (Batlija devojka)
Komična opereta u III čina.
Libreto: Alfred Diri i Anri Šivo.
Prevod: Dušan Đokić (proza) i Stanislav Binički (stihovi).
Muzika: Edmon Odran.
Premijera 29. I 1900.

Vilarovi dragoni
Komična opera u III čina.
Libreto: Zozef Lokroa i Ernst Kormon.
Muzika: Luj Eme Majar, Premijera 7. I 1912.

Aida
Opera u IV čina.
Libreto: Antonio Gislanconi.
Muzika: Đuzepe Verdi.
Premijera 1. V 1925.
Premijera 11. XII 1948.

U dolini
Muzička drama u IV čina.
Libreto: Rudolf Lotar po Anhelu Gimeri.
Muzika: Ežen d'Alber.
Premijera 2. VII 1926.
Premijera 27. VI 1946.

Bal pod maskama
Opera u III čina, pet slika.
Libreto: M. Some i Frančesko Pjave.
Muzika: Đuzepe Verdi.
Premijera 22. II 1927.
Premijera 6. I 1951.

Čarobna frula
Opera u II činaf 16 slika.
Libreto: Ludvik Gizeke i Emanuel Šikaneder.
Muzika: Volfgang A. Mocart.
Premijera 27. VI 1929.

Fidelio
Opera u II čina, 4 slike.
Libreto: J. Vonlajtner i F. Trajčke.
Muzika: Ludvig Van Betoven.
Premijera 22. XI 1929.
Premijera 23. IX 1950.

Hugenoti
Opera u IV čina.
Libreto: Ežen Skrib.
Prevod: Stanislav Binički i Aleksandar Binički.
Muzika: Đakomo Majerber.
Premijera 11. III 1931.

Saloma
Muzička drama.
Libreto: Oto Singer po Oskaru Vajdlu.
Muzika: Rihard Štraus. Premijera 25. XI 1931.

Kazanova
Opera u III čina, 6 slika s prologom i epilogom.
Libreto: Julijan Kševinskh
Muzika: Ludomir Rožicki.
Premijera 25. IV 1932.

Halka
Opera u IV čina.
Libreto: Vladimir Volski.
Muzika: Stanislav Monjuško.
Premijera 11. XI 1933.

Dalibor
Opera u III čina, 7 slika.
Libreto: Jozef Vencig.
Muzika: Bedžih Smetana.
Premijera 27. X 1935.

Romeo i Julija
Opera u V činova, 6 slika.
Libreto: Žil Barbie i Mišel Kare po Viljemu Šekspiru.
Premijera 17. XII 1935.

Car i drvodelja
Komična opera u III čina.
Libreto i muzika: Albert Lorcing.

Don Žuan
Komična opera u II čina, 9 slika.
Libreto: Lorenco da Ponte.
Muzika: V. A. Mozart.
Premijera 17. I 1938.
Premijera 20. X 1953.

Falstaf
Lirska komedija u III čina, 6 slika.
Libreto: Arigo Boito po V. Šekspiru.
Muzika: Đuzepe Verdi.
Premijera 26. I 1940.

Orfej (Orfej i Euridika)
Opera u III čina, 5 slika.
Libreto: Raniero Kalzabiđi.
Muzika: Kristof Vilibald Gluk.
Premijera 29. II 1940.
Premijera 26. XI 1959.

Pajaci
Opera u II čina, s prologom.
Libreto i muzika: Ruđero Leonkavalo.
Premijera 7. III 1945.

Figarova žendba
Komična opera u IV čina.
Libreto: Lorenco da Ponte po Bomaršeu.
Muzika: V. A. Mozart.
Premijera 21. III 1946.
Premijera 7. IV 1956.
Obnova 24. X 1964.

Štampana muzička dela* Stanislava Biničkog


Scenska muzika

01) "Ljiljan i Omorika", bajka u 5 činova sa pevanjem — B. Nušić — 1903.
"Moj venčiću", "Suzo moja".
02) Opera "Na Uranku" po libretu B. Nušića — 1903.
"Tamo za tom gorom", "Ti si moja", "Kad bi znala dilber Stano".
03) Pozorišni komad "Put oko sveta" — B. Nušić — 1908.
Igre mornara; Španska igra; Crnačka igra; Kineska igra; Haremske pesme; Ah dilber beli golube; Aj bulbul poje;
Čempres viti; Čočečka igra; Oj mladosti tužni dani.
04) Pozorišni komad "Đido" — J. Veselinovlć— 1922. Orkestracija muzike D. Jenka.
05) Pozorišni komad "Nahod" — B. Nušić —1923.
"Sicilijanska pesma".
06) Pozorišni komad "Tašana" — B. Stanković — 1927.
Pesme iz okoline Vranja: Živovale dve drugačke: Katarinče devojče; Begovski sevdah; I Stambol da; Teško oro;
Veaelo Stojne; Čoček avasi — oro; Memeto more.
07) Pozorišni komad "Taras Buljba", sa pevanjem, po priči N. Gogolja napisao Đura Janković — 1902.
S galebom se čajka zavitlala; Tam gde se cvetne šire doline.
08) Pozorišni komad "Potera" — M. Glišić.


Instrumentalna dela

01) Uvertira "Iz mog zavičaja" — 1899 — Rukopis i štampano delo propali za vreme ratova.
02) Simfonijsko melodramska poema "Periklova smrt" na spev V. Ilića, pozorišni komad u 1 činu — 1901.
Rukopis i štampano delo propali.
"Četvorka" i "A što si se Jano" — sonatni oblik dve teme iz srpskih narodnih pesama.
03) Simfonijsko melodramska poema "Posiednji gost" na spev V. Ilića — 1906. Rukopis i štampano delo propali.
04) Uvertira i simfonijski intermeco za dramu "Ekvinocijo" od I. Vojnovića — 1903.
05) Vojnički marševi komponovani za duvački orkestar:
a) Marš Kraljeve garde (Svečani marš) — 1904.
b) Gardijski marš
c) Marš "Hajd junaci" — 1905.
d) Marš "Kreni, kreni"
e) Marš "Na Drinu" — 1914.


Horske pesme

01) Srpske narodne pesme iz okoline Leskovca.
02) Sest pesama za zbor "Seljančice" po tekstu Mllorada Petrovića: Čuješ dušo; Jesen stiže; Divna noći; Čini ne čini;
Dvoje dragih; Hm.
03) U kolu — iz zbirke "Seljančice" po tekstu M. Petrovića —1927.
04) Divna noći
05) Haj, nek planu srca mlada — po tekstu A. Šantića.
06) Srpskoj slobodi — partitura za muški zbor.
07) Himna "Joakimu Vujiću" — specijalna kompozicija za mešoviti zbor, komponovana 1899. godine.
Prvi put izvedena u Narodnom pozorištu u Beogradu prilikom proslave 50. godišnjice smrti J. Vujića.
Rukopis i štampano delo propali u ratu.


Zbirke solo pesama

01) Zbirke srpskih narodnih pesama "Mijatovke" po pevanju M. Mijatovića:
Poslala me stara majka; Kad sum bil mori Đurđo; Razbole se belo Done; Pevnula Jana; Pošla Vanka na voda;
Zašto Sike, zašto; Cigančica.
02) Zbirka pesama iz Južne Srblje "Tetovke"
Svite momčinja dojdova; Tamna magla; Dremka mi se; Se zapali odajčeto; Što mi je milo i drago.
03) Pesme iz Južne Srbije
Pojdo na gore...; Memeto more...; Puknala, majko, tresnala...; Vanka ima crni oči...


Solo pesme

01) Grivna — A. Šantić.
02) Kad ja vidjeh oči tvoje — J. Ilic.
03) Da su meni oči tvoje — J. Ilić.
04) Po polju je kiša pala — J. Jovanović -Zmaj.
05) Spava moma
06) Jorgovan grana procvala — A. Šantić.
07) Na Liparu — Đ. Jakšić.
08) Mila sliko njena — A. Šantić.
09) Dan za danom u nepovrat tone.
10) Siđi mi draga, siđi — J. Jovanović - Zmaj.
11) Imam jednu želju.


Duhovna stvaranja

01) Liturgija Jovana Zlatousta.
02) Opelo.
03) Venčanica.
04) Blagodarenje.
05) Razni tropari.
06) Tebe pojem.
07) Dostojno jest jako vo istinu — Irmos,
posvećeno pevačkoj družini na Sušaku "Jeka sa Jadrana" — 1929.
08) Hvalite.


Sastavi:

Ljubim te — polka franse — Rukopis i štampano delo propali.
Proplanak slave — slika u jednoj pojavi u spomen Đ. Jakšiću — od D. Ilića — Rukopis i štampano delo propali. U zagrljaju — koncertna mazurka — Rukopis i štampano delo propali.
"Enon Arden" — muzika R. Štrausa — aranžman teksta za recitaciju: Stanislav Binički.



Prema podacima porodice Binički — Mllić.


Originalni rukopisi

01) Put oko sveta — B. Nušić
02) Tašana — B. Stanković
03) Zlato moje, srce moje, Cvetala mi ruža, Imam jednu želju
04) Kraljevo kolo
05) Srpskoj slobodi — muški zbor
06) Đido — po D. Jenku
07) U kolu (Iz zbirke "Seljančice")
08) Na Uranku — opera
09) Jorgovan grana procvala
10) Mijatovke
11) Ekvinocijo — Uvertira — I. Vojnović
12) Ježeva molitva
13) Pesme iz Južne Srbije
14) Svečani marš (Marš kraljeve garde)
15) Potera — pesme
16) Ljiljan i Omorika — bajka
17) Taras Buljba
18) Enon Arden — muzika R. Štraus — ar. teksta za recitaciju Stanislav Binički
19) Gardiski marš
20) Irmos
21) Duhovne pesme
22) Marš na Drinu





01. Stanislav Binički sa svojim roditeljima, 1876.
02. Krštenica Stanislava Biničkog.
03. Stanislav Binički kao bolničar — đak u ratu 1885.
04. Most na Moravi ti Jasici pod kućom u kojoj se rodio Stanislav Binički. Na mostu, napred, sedi njegov
otac Stevan, inženjerski poručnik.
05. Diploma Filosofskog fakulteta u Beogradu, 1894.
06. Stanislav Binički u Nišu (poslednji s desne strane).
07. Svedočanstvo VI razreda gimnazije, Niš 1888/1889.
08. Stanislav Binički kao suplent u Leskovcu 1894.
09. Stanislav Binički kao student Muzičke Akademije u Minhenu, posle 1894.
(drugi red, poslednji s desne strane).
10. Stanislav Binički u vreme studija u Minhenu.
11. Plakat prve srpske opere "Na uranku" od Staniislava Biničkog. Premijera 20. XII 1903.
12. Miroslava Binički, supruga Stanislava Biničkog i njegov vermi saradnik, umetnik i poznati muzički pedagog.
13. Program koncerta "Stvorenje sveta", oratoiiijum od Hajdna, 7. IV 1908.
14. Izvođenje Betovenove Devete Simfonije u Narodnom pozorištu, Beograd 1911.
15. Miroslava i Stanislav Binički u ateljeu Bete i Riste Vukanović.
16. Plakat velikog koncerta u korist srpskog Crvenog Krsta i sirotinje, Krf jula 1916.
17. Učionica Kraljeve Garde u baraci na Solunskom frontu.
18. Program koncerta u Solunu novembra 1916.
19. Brod "Birdigala" na kome je Garda doputovala u Francusku. Pri povratku za Solun brod je torpiljiran i potonuo.
20. Koncert u Tiljerijama, Pariz 4/17 septembra 1916. Orkestar svira Marseljezu.
21. Velika turneja po Francuskoj. Doček orkestra u Tuluzi 5/18 1916.
22. Antičko pozorište u Oranžu gde je održan koncert.
23. Program koncerta u Bordou 15. oktobra 1916.
24. Diploma Udruženja kompozitora i muzičkih izdavača Francuske kojom se Stanislav Binički
prima za člana Udruženja 29. avgusta 1917.
25. Program koncerta u Nici.
26. Grupni portret Kraljeve Garde na železničkoj stanici u Nici 1916.
27. Program koncerta u Solunu 16. mairta 1917.
28. Program koncerta siromašnih srpskih izbeglica, kod Bele kule u Solunu 1917.
29. Program koncerta u sali Sinema — Palasa u Solunu 1917.
30. Program koncerta u Solunu 1917.
31. Stanislav Binički sa svojim orkestrom, na brodu pred polazak iz Gruža za Split, maja 1919.
32. Plakat operske predstave "Evgenije Onjegin", 13. maj 1920. Dirigent Stanislav Binički.
33. Plakat operske predstave "Trubadur", 14 april 1920. Dirigent Stanislav Binički.
34. Stanislav Binički, kompozitor i dirigent (27. VII 1872— 15. II 1942).
35. Diploma nastavničkog kolegiuma Muzičke škole "Stamković" povodom jubileja Stanislava Biničkog, 1924. godine.
Karikatura Stanislava Biničkog, rad Vladimira Žedrinskog.
36. Pevačko društvo "Stanković" u Pragu 1924. Stanislav Binički (levo) i Branislav Nušić (desno).
37. Stanislav Binički: "Sicilijanska pesma" iz Nušićevog komada "Nahod" — štampana partitura.
38. Pevačka družina "Binički" iz Tetova, 1924. godine.
39. Pozorišni orkestar za vreme pauze u dvorištu "Manježa" (Binički označen sa X).
40. Premijerni plakat "Kaplar Miloje", pozorišni komad za koji su Ivan pl. Zajc i Stanislav Binički komponovali
muziku 1938.
41. Diploma beogradskog podsaveza orkestarskih muzičara svome počasnom članu Stanislavu Biničkom, 1924. povodom jubileja.
42. Plakat proslave 25. godišnjice umetničkog rada Stanislava Biničkog, 1924. godine.
43. Diploma Udruženja prodavaca novina svome utemeljaču Stanislavu Biničkom, 1936.
44. Čestitka članova Operskog hora povodom 25. godišnjeg jubileja.
45. Diploma Akademskog pevačkog društva "Obilić" Stanislavu Biničkom povodom 25. godišnjeg jubileja.
46. Klavirski izvod opere "Na uranku".
47. Uvertira za "Ekvinocijo", originalni rukopis.
48. Uvertira "Ljiljan i omorika", originalni rukopis.
49. "Put oko sveta", fragment iz I čina, originalni rukopis.
50. "Tašana", fragment partiture, originalni rukopis.
51. "Taras Buljba", fragment, originalni rukopis.
52. Album kompozicija iz 1902. godine.
53. Ordenje Stanislava Biničkog.




Gramofonske ploče iz Fonoteke Muzeja pozorišne umetnosti

54. NA URANKU. Nikolić Jelena, sopran uz pratnju orkestra Opere, Beograd.
(Odeon, A 192676 b, IX-6).
55. DA SU MENI OČI TVOJE. Janković Stanoje, bariton.
(His master's voice, AM 1083, XVII-4).
56. RAZBOLE SE BELO DONE. Mijat Mijatović, tenor; Mitrović Božidar, bariton.
(His master's voice, 15-12936, XIX-6).
57. ČEMPRES VITI, iz Puta oko sveta. Nikolić Jelena, Bošnjakavić Milica, Osvaldova Olga i Vrhiunac Anica.
(Odeon, A 192552 b, V-7).
58. DIVNA NOĆI. Nikolić Jelena, Bošnjaković Milica, Vrhunac Anica i Jeftić Jelena.
(Odeon, A 192552 a, V-7).
59. GRIVNA, (Kupiću ti zlatnu grivnu). Tomić Živojin, tenor, uz pratnju orkestra Berlinske Državne opere.
(Odeon, AA 176004 b, XCII).
60. PO POLJU JE KIŠA PALA. Tomić Živojin, tenor, uz pratnju orkestra Berlinske Državne opere.
(Odeon, A 192507 a, XXIII-3).
61. MIJATOVKE RAZBOLE SE BELO DONE. Tomić Živojin, tenor, uz pratnju orkestra BerHnske Državne opere.
(Odeon, AA 176003 a, LXXXV).
62. ČINI NE ČINI. Mešoviti hor Narodnog pozorišta u Beogradu. (Odeon, A 19258 a, XXIll-8).
63. MARŠ NA DRINU. Orkestar Beogradskog Garnizona. Dirigent Franc Klinar.


Izdanje Muzeja pozorišne umetnosti SR Srbije
Stručno veće Muzeja pozorišne umetnosti SR Srbije
Predsednik: dr Petar Volk, upravnik
članovi: Siniša Janić, Olga Milanović, Ksenija Orešković, Veroslava Petrović
Autor izložbe i kataloga: Veroslava Petrović
Realizacija: Studio Structure, Beograd
Design: Saveta i Slobodan Mašić
Lektor: prof. Slobodan Ristić
Tehnicki urednik: Ratomir Radović
Štampa: Srboštampa, Beograd
Klišea: Glas, Beograd
Rešenjem broj 413-717/73-02 RSK SRS oslobođeno poreza na promet.

O TEKSTU POEME "NA DRINU"

Miloje Popović je pisac poeme — teksta koji se peva uz naš najpoznatiji marš "Na Drinu" Stanislava Biničkog. Binički je marš komponovao na Ceru. Godine 1964. Miloje Popović napisao je poemu, povodom obeležavanja pola veka od Cerske bitke, koja se fantastično ukopila sa muzikom. Nešto kasnije snimljena je ploča na kojoj je ovu pesmu otpevao Ljubivoje Vidosavljević, uz muzičku pratnju Miodraga Jašarevića i orkestra "Carevac".


NA DRINU

Tekst: Miloje Popović 1964.
Muzika: Stanislav Binički
patriotska pesma

Tiho spuštala se letnja noć
na Cer, na tu gordu planinu.
Čak i divlja zver gubila je smer
od čudnog straha
da će smetat' četama što kreću se bez daha.

Drini, Savi, svuda gde je plač
tamo hita britak, srpski mač,
samo laki bat
niko nikog zvat' te noći neće
dok se vojska s proplancima i brdima sreće.

Sred tog mraka
preko obronaka
svakog srce mori
svakom vatra u grudima gori
da se odmah bori.

U toj zemlji gunja, opanka
gde su zore večno crvene
nikad boj ne spi
a kad žito zri
tad bez prestanka
svuda se čuje pesma tanka, pesma od
uranka.

Jedan rat tek što je prošao
drugi je sa letom došao
tuđin je za tren
kao neka sen iz mrklog mraka
Prekinuo letinu i pesmu devojaka.

Nije teško
za seljaka, đaka
za pravog junaka
iz veselja, kola devojaka
latit' se pušaka.

Borac svaki nema pušku, ne
ali nosi srce planine.
Borče, drži steg
Tuđin će u beg se brzo dati
Ponovo će sunce Šumadiju obasjati.

Zov junaka s bojne Drine te
sve se ori, sve do daljine.
Svuda, svaki puk
puške, trube zvuk i juriš pravi
pevala se pesma rata, slobodi i slavi.

Pucaj, momče
majka ti ne plaka
jer je kuća svaka
dala Ceru po jednog junaka
oca, sina, brata.

Na Cer, pođite sa snagom svom
znajte, vi branite rod i dom
svud' je poklič, zov
taj viteški kov starca, momaka
to je oganj što ga nose od svojih predaka.

U boj, krenite junaci svi
kren'te i ne žal'te život svoj
Cer da čuje tvoj, Cer nek' vidi boj
a reka Drina — slavu, hrabrost
i junačku ruku srpskog sina.

Napred borče
brani svoju zemlju
ne daj, nikad ne daj
za nju život uvek rado predaj
ali je nikom ne daj!

Poj, poj Drino, vodo hladna ti
pamti, priče kad su padali
pamti hrabri stroj
koji je pun ognja, silne snage
proterao tuđina sa reke naše drage.

Poj, poj Drino, pričaj rodu mi
kako smo se hrabro borili
pevao je stroj,
vojevo se boj kraj hladne vode
krv je tekla
Krv se lila Drinom zbog slobode.


"Sad kad razmišljam o toj pesmi, imam utisak kao da mi je neko izdiktirao! Jer, šta je Stanislav Binički želeo da kaže svojom muzikom? Čini mi se upravo ovo. Ali, nije bilo sve tako lako i jednostavno. Naime, to što sam napisao poemu nikako nije značilo i da će se ona izvesti. Jer, Binički je umro 1942., pa sam saglasnost za to morao da tražim od njegovih ćerki. Tada sam upoznao Zoru Binički-Milić, Maru, Olgu, Stevanu, divne osobe. Očigledno je da su pristale."
Miloje Popović

Dušan Jakšić — Marš "Na Drinu"
Odlomak iz biografije preuzet sa sajta;.riznicasrpska.net