PDA

View Full Version : Seselj oslobodjen svih optuzbi - izbor iz stampe



Dj.Vesna
31.03.2016, 16:21
Seselj oslobodjen svih optuzbi - izbor iz stampe

Haški tribunal oslobodio je danas lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja po svih devet tačaka optužnice, koja ga tereti da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i proterivanje Hrvata iz Vojvodine.


HAG - Haški tribunal oslobodio je danas lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja po svih devet tačaka optužnice, koja ga je teretila da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i proterivanje Hrvata iz Vojvodine.

Većina članova veća, uz suprotno mišljenje sudije Flavije Latanci, zaključila je da Šešelj nije kriv ni po jednoj od devet tačaka optužnice.

Latanci je bila suprotnog mišljenja po osam tačaka optužnice, dok je po jednoj tački Šešelj oslobođen jednoglasno.

"Šešelj je po izricanju ove presude slobodan čovek", rekao je predsedavajući sudskog veća, sudija Žan Klod Antoaneti.

Ta presuda je prvostepena i haško tužilaštvo ima pravo da se na nju žali, s obzirom da je za Šešelja tražilo osuđujuću odluku i kaznu od 28 godina zatvora.

Nakon oslobađajuće presude, očekuje da Haški tribunal povuče ranije izdat nalog Vladi Srbije za hapšenje i izručenje Šešelja, pošto je sudija Antoaneto konstatovao da je on od danas "slobodan čovek".

Sudija Antoaneti rekao je da je danas pročitao sažetak presude, koja ukupno ima 100 strana, a na kraju izricanja cela presuda biće podeljena učesnicima u postupku.

Današnjom presudom Šešelj je oslobođen po tri tačke iz optužnice za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju i prisilno premeštanje.

Po preostaloh šest tačaka, lider radikala je oslobođen optužbi za kršenje zakona i običaja rata - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.

Većina članova veća je konstatovala da Šešelj nije odgovoran za optužbe tužilaštva da je govorom i propagandom mržnje 1991 - 1992. počinio progon Hrvata iz Vukovara i sremskog sela Hrtkovci.

Kada su u pitanju zločini u Zvorniku, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju, Bosanskom Šamcu, Brčkom i širem području Sarajeva, većina članova veća je zaključila da tužilaštvo nije dokazalo da ih je Šešelj "podstakao, pomogao i podržao" time što je dobrovoljce SRS, kao fizičke počinioce, regrutovao, indoktrinirao mržnjom prema nesrbima, organizovao i poslao na ratišta.

Većina članova veća, prema rečima sudije Antoanetija, smatra da Šešelj nije bio hijerarhijski nadređen dobrovoljcima na terenu, te da se ne može smatrati da je su počinjeni zločini bili deo plana za stvaranje velike Srbije.

"Nismo se uverili da regrutovanje i raspoređivanje dobrovoljaca podrazumeva da je Vojislav Šešelj znao za zločine ili da je za njih davao uputstva. Ne može se smatrati da su ti zločini deo plana o stvaranju velike Srbije", rekao je sudija.

Većina članova veća je takođe konstatovala da su zločini "šešeljevaca", kako ih je nazivalo tužilaštvo, nad Hrvatima i Muslimanima bili izvršeni u udruženom zločinackom poduhvatu, čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorije Hrvatske i BiH, odnosno "velike Srbije".

U zločinački poduhvat bili su, prema optužnici, uključeni i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, generali JNA Veljko Kadijević i Blagoje Adžić, rukovodioci Državne bezbednosti u Srbiji Jovica Stanišić i Franko Simatović Frenki.

U njemu su, prema optužnici, učestvovali i lideri Srba u Hrvatskoj i BiH Milan Babić, Milan Martić i Radovan Karadžić, zatim vođa paravojnih jedinica Željko Ražnatović Arkan i drugi.

Lider radikala je oslobođe i optužbi za ratno huškačke govore, jer je većina članova veća mišljenja da su oni mahom bili upereni na podizanje vojnog morala.

Lider radikala je u pritvoru Haškog tribunala proveo gotovo 12 godina, od februara 2003, kada se predao i dobrovoljno i otišao u Hag, do novembra 2014. kada je pušten da se brani sa slobode zbog lošeg zdravstvenog stanja.

On, međutim, kao ni svi koji su oslobođeni pre njega, neće imati pravo na naknadu štete, jer Savet bezbednosti koji je osnivač Haškog tribunala, ne plaća odštetu za neosnovane pritvore, dok Republika Srbija ima stav da nije odgovorna za neosnovane pritvore u Tribunalu, jer ih nije ni odredila.


Sudija Antoaneti: Optužnica puna nejasnoća i nedoslednosti

Predsednik pretresnog veća Haškog tribunala Žan Klod Antoaneti rekao je da veće smatra da su optužnica i dokazni predlozi tužilaštva puni nejasnoća i nedoslednosti, koje su zakoplikovale rad i tužilaštva i odbrane i sudskog veća.

"Pretresno veće je bilo prisiljeno da sledi put koje je zacrtalo tuzilaštvo, pa je uz poteškoće pokušalo da rasplete mrežu", napomenuo je sudija čitajući presudu.

Prema njegovim rečima, štiče se utisak da navodni zločinački cilj varira po potrebi optužnice.

"Tužilac nedosledno koristi reči nasilje i zločin, neke formulacije ostavljaju utisak da je sama ideja 'velike Srbije' kriminogena, a u drugim delima se napadaju sredstva kojima se želela ostvariti", naveo je sudija i izrazio žaljenje zbog takvog rada tužilaštva.

On je podsetio da je pretresno veće tokom suđenja dobijalo dodatne dokaze od tužilaštva, ali većina članova veća nije bila za to da se ti dokazi uvrste u predmet pošto su ocenjeni kao dupli dokazi, mada je sudija Flavia Latanci imala suprotno mišljenje.

"Iste činjenice koje se kvalifikuju kao ubistvo, mučenje, deportacije, razaranje i pljačke isto se podvode i pod dela progona. Tužilac je imao cirkularni pristup u kome je svako krivično delo dobilo više kvalifikacija", naveo je sudija.

Tanjug