PDA

View Full Version : Anegdote



Dj.Vesna
27.11.2015, 07:01
Anegdote





KOLET de ŽUVENEL (ćerka čuvene francuske književnice Kolet)

Ćerka je bila ponosna na svoju slavnu majku i obožavala je. Ni kao dete nije zamerala majci što sate i sate provodi za radnim stolom pišući, ni što često putuje na književne večeri i promocije svojih knjiga. Jer kad je bila kući, Kolet je bila veoma nežna i požrtvovana majka. Doduše, puritansko društvo početkom XX veka smatralo je da su život i ponašanje ove književnice skandalozni, jer se razvela i od svog drugog muža, oca svoje kćeri, promenila nekolicinu ljubavnika i u mlađim danima igrala u pozorištu uloge u kojima je bila veoma oskudno obučena.

Nisu mogli da joj oproste ni što se posle desetogodišnje ljubavne veze sa 16 godina mlađim Morisom Gudekoom udala za njega, a imala je 62 godine. Kada je izbio II svjetski rat Morisa su Nemci zatvorili, pa je kćerka pozvala svoju obožavanu majku da napusti Pariz i preseli se kod nje, u Korezu. Kolet je pristala, ali je bila veoma nesrećna jer je brinula za muža. Ali i dalje se bavila pisanjem.

Da bi razveselila majku, kćerka je za majčin prvi rođendan u izbeglištvu pripremila malu svečanost, na koju je pozvano i nekoliko prijatelja. Kolet je bila duboko dirnuta ovom pažnjom, a posebno trudom kćeri da u ratnim danima oskudice nabavi namirnice i uz savete lokalnog poslastičara napravi rođendansku tortu.

Torta je nazvana "Kolet". Kasnije je Kolet isticala da je ni 4 dobijena ordena Legije časti, ni izbor za Gonkurovu akademiju koja dodeljuje najveće književne nagrade u Francuskoj, nisu toliko obradovali i uzbudili koliko ta jednostavna, ali ukusna torta u danima rata….

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:01
ARNOLD BENET

Pisac je bio neurotični ekscentrik koji je sve radio po specijalno određenim pravilima. Kada bi njegova kućna pomoćnica stavila čaj u prokuvanu vodu, gledao bi na sat i tačno četiri minuta kasnije izdao uputstvo da mu se čaj sipa.

(Piščev kraj bio je ironičniji od kraja bilo kojeg njegovog romana. Umro je od tifusa koji je dobio pošto je u Parizu ispio čašu vode kako bi dokazao da je ista bezbedna za piće.)

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:02
DŽEJMS METJU BARI (Autor Petra Pana)

Barijev prijatelj nije mogao a da ne primeti kako ovaj iz dana u dan za ručak naručuje prokelj. Kada ga je upitao zašto to čini, Bari je odgovorio: ¨Sam naziv tako lepo zvuči da prosto ne mogu a da ga ne naručim¨.

Jednom je na nekoj večeri sedeo pored Džordža Bernarda Šoa kada su čuvenom piscu doneli njegov uobičajeni vegetarijanski obrok koji se sastojao od zelene salate i nekog preliva. Bari se sagnuo, zagledavši se prvo u salatu, a potom u Šoa upitavši onako u poverenju, ¨Reci mi jednu stvar Šo, jesi li ti to već jeo ili ćeš tek sada da počneš?¨

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:02
DANTE ALIGHIERI (1265-1321)

Priča se da je Dante imao neverovatno dobro pamćenje. Jednoga dana sreo je čoveka koji ga upita:

- Koje je najbolje jelo?

- Jedno jaje - odgovori pesnik.

Godinu dana kasnije isti prolaznik sretne Dantea i upita ga:

- Sa čime?

- Sa solju - odgovori spremno Dante.

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:03
MARK TVEN

Jednom je bio pozvan na ručak kod jedne porodice koja je mnogo držala do forme. Kad je prineo usnama prvu kašiku supe i srknuo, opekao je usta i jezik i ispustio i sadržaj iz usta i kašiku u tanjir.

Svi prisutni za stolom pogledali su se zgranuto, ali Twain se nije zbunio:

- Vidite, sad imate priliku da utvrdite kakva je razlika između inteligentnog čoveka i budale. Budala bi progutala ovu kašiku vrele supe i ne bi ništa rekla…

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:03
MARK TVEN

Neko je jednom zamolio Twaina da definiše grižu savesti. Veliki pisac je umesto odgovora ispričao ovu anegdotu:

- Kada sam bio mali, prišao sam jednoga dana kolicima nekog piljara i, iskoristivši priliku dok je taj razgovarao s mušterijom, ukrao sam mu jednu krušku. Odmah sam pobegao i sakrio se u jedan grm. Čim sam zagrizao krušku, osetio sam grižu savesti. Vratio sam se piljarovim kolicima, stavio sam ukradenu krušku na njeno mesto i uzeo drugu… zreliju!

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:04
KAFA I ČAJ

Kakve je samo boje kafa bila i kakvog ukusa! Balzak ju je sam kuvao ili u najmanju ruku morao je biti prisutan uvek dok se kuva - znalački, sa izvesnom suptilnošću i zadivljenjem, kafa je za njega bila važna koliko i njegov talenat. Tu kafu su sačinjavale tri vrsta zrna: burbon, martinik i moka. Burbon je on kupovao u ulici Monblan, martinik je kupovao u ulici Vijej Odrijet, a moku u predgrađu Sen Žermen kod jednog bakalina iz Univerzitetske ulice. Ja sam ga jednom ili dva puta pratio na tim putovanjima u potrazi za dobrom kafom. Te trke za kafom po Parizu uvek su trajale najmanje po pola dana. Ali za dobru kafu vredi i više trčati. Stoga je Balzac-ova kafa bila uvek bolja od ostalih. Pokatkad se pila posle čaja.

A taj čaj, fini kao duvan iz Latakija, žut poput venecijanskog zlata, bez sumnje je bio dostojan hvale kojom ga je Balzak obasipao pre no što vam ponudi da ga degustirate: ali uistinu trebalo je izdržati tu vrstu preširokog uvoda njegovog pre no što dobijete pravo da uživate u toj degustaciji. Samo prilikom zvonjave zvona o praznicima on ga je vadio iz jedne kamčatske limenke u koju ga je zatvarao kao nekavu relikviju, pa ga je polako izvlačio iz hartije ispisane hijeroglifima…

Balzak je tvrdio, da ako se ko tri puta napije ovog čaja, oćoravi u jedno oko, a ako ga popije šest puta, postaje potpuno slep. Neophodno je dakle bilo prethodno ga konsultovati. I tako, kad je Žan Loran hteo da popije jednu šolju tog famoznog čaja koji simoblizuje mesta iz Hiljadu i jedne noći, uzviknuo je:

- Ja rizikujem jedno oko, sipajte!

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:04
POSLE RUČKA

Jednog dana Žorž Sand je ručala kod Balzaka u njegovom stanu u ulici Kasini u društvu jednog svog prijatelja. Meni ručka je bio izvanredan: supa sa mlekom, kuvana govedina, dinja i šampanjac. Balzak je sve nadgledao, obučen u svoju napadnu kućnu haljinu, svilenu, sa cvetićima, u kojoj je izgledao vrlo gordo. Kad su se gosti spremali da pođu svojim kućama, on htede da ih otprati do Odeona u toj kućnoj haljini. U to vreme kvart Opservatorije nije imao plinskih svetiljki. Imao je ručne svećnjake u koje su se postavljale upaljene sveće. Žorž Sand htede da ga odvrati od namere da je prati.

- Ostanite kod kuće, reče mu ona, da vas ne pokradu za vreme dok nas pratite ili da vas po povratku ne ubije kakav zločinac.

- Nema opasnosti, odgovori Balzak smejući se - ako me lopovi budu smatrali za ludaka, imaće obzira prema mojoj smušenosti, a ako me drže za princa, u tom slučaju će se plašiti da su privukli revnosnu policiju.

I tako je autor "Šagrinske kože" otpratio svoje goste do Odeona, ogrnut svojim lepim sobnim ogrtačem, gologlav i noseći upaljeni svećnjak u ruci…

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:04
DŽORDŽ VAŠINGTON

Prvi predsednik SAD, Džordz Vašington (1723-1799), nije imao smisla za humor. Zabeleženo je da se samo jedanput u životu našalio, i to za vreme rasprave o američkom Kongresu, kada su predlagali da redovna vojska broji samo tri hiljade vojnika.

- U redu! - reče Vašington. Ali samo pod uslovom da unesemo u zakon i odredbu po kojoj našu državu može napasti samo dve hiljade neprijateljskih vojnika.

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:05
VOLTER (VOLTAIRE)

Voltaire je neko vreme proveo na dvoru pruskog kralja Friedricha. Jednom je s kraljem krenu na reku na veslanje. Kada su stupili u čamac Voltaire primeti da u čamac ulazi voda i naglo skoči na obalu. Kralj, koji je ostao u čamcu, s osmehom reče:

- Zar se toliko bojite smrti?

- Naravno da se bojim, na svetu je mnogo kraljeva, ali je samo jedan Voltaire.

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:05
FRIDRIH VILJEM III

Pruski kralj Fridrih Viljem III (1770-1840) bio je veoma ćutljiv. Ako je već morao da otvori usta, izgovorio bi samo po neku reč. Kada se jednom lečio u banji, saznao je da se među gostima nalazi i jedan Mađar koji je, navodno, još šutljiviji od njega. Zato je odlučio da ga upozna.

Na prvoj narednoj šetnji pretstavili su mu Mađara. Njihov razgovor vodio se zaista odsecno.
- Reuma? - počeo je kralj.
- Žuč!
- Vojnik?
- Magnat!
- Tako.
- Detektiv? - upitao je Mađar.
- Kralj.
- Čestitam.
- Hvala.

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:06
FRIDRIH VILJEM II

Pruskog kralja Fridriha Viljema II (1744-1797) je u njegovoj poslednjoj bolesti lečio hanoverski lekar Cimerman.

- Da li ste mnogo ljudi poslali na onaj svet? - upita ga kralj.

- Ne toliko kao Vi, pa ni slavan nisam postao kao što ste postali Vi.

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:06
VAJLD (WILDE)

Oscar Wilde odluči prisustvovati premijernoj pozorišnoj predstavi jednog usputnog poznanika. U njegovoj loži sedeo je i autor drame. Wilde ni posle prvog ni posle drugog čina ne izusti ni reč. Zatim se autor ohrabri i upita ga kako mu se dopada predstava. Wilde zamišljeno reče:

- Napolju mora da pada strašna kiša.

- Zašto?

- Jer niko ne odlazi s predstave.

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:09
TIN UJEVIĆ

Čuvena anegdota vezana je za Tina Ujevića poznatog po nekonvencionom ponašanju. Možda sebi ne bi nikada kupio novo odelo da ga konobari hotela "Moskva" jednog dana zbog neurednosti nisu izbacili iz restorana rekavši mu: "Upristoji se, pa dođi." Ujeviđ je kupio belu košulju i frak, ali sakrivene u torbi, poneo je i svoje stare stvari. Ušao je u hotel lepo odeven i naručio odmah pet litara kuvane rakije. U toaletu se presvukao i ponovo se pojavio u uobičajenom izdanju sa frakom koji je potopio u šerpu sa rakijom, a zaprepašćenom kelneru poručio: "E, a sad prodaj ovaj frak, pa naplati piće".

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:09
MARK TVEN (TWAIN MARK, Samuel Langhorne Clemens) (1835-1910)

Jednoga dana neka gospođica upita Marka Twaina, čuvenog američkog humoristu, kakva je, po njegovom mišljenju, vrednost knjige.

- Čujte, vrednost knjige je neprocenjiva - odgovori Twain - ali varira prema prilici. Knjiga uvezena u kožu odlična je za oštrenje britve. Mala knjiga, kakve obično prave Francuzi, može odlično poslužiti da se stavi pod nogu od stola, ako je kojim slučajem malo kraća, pa se sto drma. Antikvarna knjiga, uvezena u pergament, može izvanredno poslužiti za bacanje na mačku kada je čovek želi isterati iz kuće. I, najzad, atlas sa velikim stranama nezamenljiv je za cišcenje prozora…

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:10
MARK TVEN (TWAIN MARK, Samuel Langhorne Clemens) (1835-1910)

Jednom je bio pozvan na ručak kod jedne porodice koja je mnogo držala do forme. Kad je prineo usnama prvu kašiku supe i srknuo, opekao je usta i jezik i ispustio i sadržaj iz usta i kašiku u tanjir.

Svi prisutni za stolom pogledali su se zgranuto, ali Twain se nije zbunio:

- Vidite, sad imate priliku da utvrdite kakva je razlika između inteligentnog čoveka i budale. Budala bi progutala ovu kašiku vrele supe i ne bi ništa rekla.

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:11
MARK TVEN (TWAIN MARK, Samuel Langhorne Clemens) (1835-1910)


Neko je jednom zamolio Twaina da definiše grižu savesti. Veliki pisac je umesto odgovora ispričao ovu anegdotu:

- Kada sam bio mali, prišao sam jednoga dana kolicima nekog piljara i, iskoristivši priliku dok je taj razgovarao s mušterijom, ukrao sam mu jednu krušku. Odmah sam pobegao i sakrio se u jedan grm. Čim sam zagrizao krušku, osetio sam grižu savesti. Vratio sam se piljarovim kolicima, stavio sam ukradenu krušku na njeno mesto i uzeo drugu… zreliju!

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:11
MARK TVEN (TWAIN MARK, Samuel Langhorne Clemens) (1835-1910)

Kad je bio mlad, učio je za brodskog krmanoša. Prolazeći svakodnevno kroz neki tesnac, kapetan mu je često govorio:

- Mark Twain (na engleskom jeziku to znaci: zabeleži dva).

Kad je kasnije postao humorista, setio se toga merenja, pa je uzeo pseudonim Mark Twain, po kojem ga i danas svi znaju.

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:12
MARK TVEN (TWAIN MARK, Samuel Langhorne Clemens) (1835-1910)

Videvši da ispred groblja radnici podižu zid, Mark Twain upita:
- Šta to radite?
- Ograđujemo groblje zidom - odgovore radnici.
- Mislim da je to suvišan posao. Oni koji su unutra neće izaći, a oni koji su napolju nemaju nameru da uđu!

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:13
MARK TVEN (TWAIN MARK, Samuel Langhorne Clemens) (1835-1910)

Jednom je slučajno u jednoj radnji oborio vazu. Videvši to, trgovac odmah zatraži pola dolara kao odštetu za razbijenu vazu. Kako nije imao sitno da vrati Twainu ostatak od jednog dolara, ponudi mu:

- Možete uzeti još jednu vazu!

- O, hvala, radije ću još jednu razbiti - reče Twain i udari vazom o pod.

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:14
MARK TVEN (TWAIN MARK, Samuel Langhorne Clemens) (1835-1910)

Dva američka novinara, koji su se zabavljali intervjuišući poznate ljude, obratili su se Marku Twainu s pitanjem šta misli o raju, a šta o paklu.

- Na žalost, moram biti neutralan i uzdržati se od odgovora. Imam dobre prijatelje i u jednom i u drugom ambijentu!

Dj.Vesna
27.11.2015, 07:14
MARK TVEN (TWAIN MARK, Samuel Langhorne Clemens) (1835-1910)

Neki mesar koji je stanovao u susedstvu Marka Twaina, upita ga da li je on, zaista, napisao sve one knjige koje se nalaze u izlogu knjižare, a on mu odgovori:

- Jeste, ja sam ih napisao, ali vi ste ih stvorili…