PDA

View Full Version : Zoran Jovanovic - Biografija



Dj.Vesna
21.03.2014, 06:48
Zoran Jovanovic - Biografija


1951 - 2005

05.11.1951 - MART 2005


Kad zapeva pucaju stakla i sijalice na seoskim banderama

U šumadijskom selu Zagorica pokraj Topole znali su da kazu kada mladi Zoran Jovanović zapeva pucaju stakla na prozorima i sijalice na seoskim banderama! U moćnoj diskografskoj kuci Produkciji gramofonskih kuca Radio televizije Beograd (PGP RTB) čuli su za tog momka visokih glasovnih mogucnosti, koji je sjajno pevao iako nije znao ni kako izgleda notna sveska. Tako je 1980. godine snimio prvi album sa prvim u nizu hitova "Odvedi me druze pod prozore njene". Odmah je dobio svoju brojnu publiku nastupajuci na folk-spektaklima svoje kuce "Hit paradi", rame uz rame sa Miroslavom Ilićem, Radisom Uroševićem, Tozovcem, Borom Spužić Kvakom, Zoricom Brunclik, Usnijom Redzepovom, Lepom Brenom i "Slatkim grehom", Muharemom Serbezovskim, Milanom Babićem, Snežanom Djurisić, Zoranom Kalezićem...
Bez mnogo reklame, miran, povučen u zelenilo Šumadije, Zoran je pravio uspešnu karijeru i (kao i nekada) ostao je jedan od najtraženijih solista za vašare, svadbe, ispraćaje, slave i sve narodne tulume. Sa orkestrom kompozitora i harmonikasa Dragana Aleksandrića najviše je nastupao u zemlji i inostranstvu.
Ostali s nezaboravni njegovi hitovi: "Zapalio bih celo selo", "Prezivecu, prebolecu", "Ti si ono sto mi treba", "Pomoravski vrbaci", "Eh, sto nisam vetric blagi", "Tajna"... Osvaja cetiri nagrade na nekada prestižnom festivalu narodne muzike "Šumadijskom saboru", gde pobedjuje 1996. godine sa pesmom "Ljubavna prica". Osvaja prvo mesto i 1996. u Pozarevcu na manifestaciji "Svatovac".
Godine 200l. snima album "Djavole mali" za "ZAM", i kaze da je ovo njegov novi početak, kako bi naučio mlade da bez živog pevanja, dugogodišnjeg učenja i sistematskog rada nema ni uspeha u svetu estrade.



Poklon obozavaocima Zorana Jovanovica


Odvedi me druze

Jednom se zivi tako je to
jednom se voli u godina sto
prava se ljubav vecno pamti druze
ni leptiru nisu iste sve ruze

Odvedi me druze pod prozore njene
da prespavam zivot na pragu te zene
mislio sam dok ocima gledam
da je grlim da je nikom nedam

Zelim joj reci istine dve
ne moze covek da izdrzi sve
istina druga moj je san o sreci
da s ruzom u ruci prag cu joj preci

LJubav i srecu zeleh sa njom
verovah slepo u zanosu tom
verovah sebi da je sreca samnom
ne nadah se onom oblaku tamnom.





Kapetan potonulog broda

Posao sam negde nocas bez pravca i cilja
u daljini neka munja sine
vetar spira prazne trotoare
tek po neki prolaznik promine

Ja sam nocas od svih zaboravljen
i od one koju sam voleo
jedini sam covek sto ulicom hoda
ja sam kapetan potonulog broda

Umorna senka moja u stopu me prati
pod mantilom hladne ruke grejem
vetar kosu baca mi na celo
nocas srce ljubavi bi htelo

Mozes li ove case prespavati mirno
dali slutis sta se samnom zbiva
istinu ja nemam kom da kazem
koliko si za sve ovo kriva


Pocivaj u miru !