PDA

View Full Version : Vukasin Vule Jevtic - Biografija



Dj.Vesna
24.02.2014, 20:44
Vukasin Vule Jevtic - Biografija

20.januar 1913 Rosica (Župa) - 10.avgust 1981. Ribarska Banja


"Vukašin, Vule Jevtić, rođen je 1913. godine u Rosici (Župa), jedan je od naših najpoznatijih vokalnih interpretatora narodne muzike. Vukašin Jevtić je stekao široku popularnost kod ljubitelja narodne muzike svojevrsnim doživljavanjem narodne melodije i emotivnom interpretacijom. Za njegov muzički razvoj od velikog je značaja bio susret sa Vlastimirom Pavlovićem Carevcem i saradnja ove dvojice vrsnih umetnika. Interpretacija pesme 'Što grad Smederevo' na najbolji način pokazuje osobine njegovog pevanja. Carevac je prihvatio njegov način interpretacije bez ikakvih izmena, a stil toga izvođenja nazvao 'Vulizam'."
"Vule Jevtić je uoči Drugog svetskog rata sa Vlastimirom Pavlovićem Carevcem bio vodeći muzički tandem Radio Beograda. Kada su se 1945. godine, obojica vratila iz Dahaua, prihvatio ih je Radio Beograd, u kojem je Vule ostao narednu deceniju, a zatim se vratio kafanama i pre rata modernom takozvanom, 'astalskom pevanju'.
Malo je poznato da je Jevtić kompozitor čuvene 'narodne' pesme 'Još litar jedan'! Bio je prvi dobitnik Estradne nagrade Jugoslavije. Tokom sedamdesetih, i sam u sedmoj deceniji života, imao je svoje mesto u Šumatovcu (pre podne) i Maderi (predveče)."

"Godine 1935. pojavljuje se potreba da se program obogati i osveži, pa na Radio Beograd dolaze i „obični ljudi koji lepo pevaju". Formiraju se i prvi zvanični radio-orkestri: Tamburaški orkestar Aleksandra Aranickog, u kome je svirao i njegov potonji šef Pančevac Maksa Popov (1910-1973), i Narodni orkestar Sime Begovića, u kome je bio i Vlastimir Pavlović Carevac (1895-1965), koji ga je preuzeo posle Drugog svetskog rata. Tada na Radio dolaze pevači koji nisu imali stalni angažman, već su nakon audicije bili pozivani da pevaju prema potrebi, i to repertoar koji su sami birali. U komisiji koja je organizovala audiciju za pevače bili su kompozitor i profesor Petar Krstić (predsednik), zatim kompozitori Mihajlo Vukdragović i Vojislav Vučković i šef Narodnog orkestra Sima Begović. Među prvim „običnim" pevačima primljeni su Nata Pavlović, Ružica Protić, Ruža Denić, Zorka Katinski kasnije Butaš i njen suprug Bogdan (rodom iz Kovina), a kasnije su došle Jelena Vujanović, Emilija Putnik, Vera Kokošević, Ružica Kalušić i druge. Od pevača valja spomenuti Uroša Seferovića, Rašu Radenkovića, Dobricu Grozdanovića, Dragog Čkonjevića, Vojislava Petruševića i nezaobilaznog Vukašina - Vuleta Jevtića, koji je već tada stekao veliku popularnost, koja ga je pratila sve do smrti 1981. godine. Mnogi od ovih pevača bili su gosti u kafani „Savinačka kasina" na Čuburi, koja je bila vlasništvo Vlastimira Pavlovića Carevca, gde su slušali i učili kako se pesma peva i bili prvi nazvanični učenici velikog Cara...

"To što je pevao i od svog života uradio Vule Jevtić niko ne može da protumači. Godinama u vrhu narodnih pevača, on je unosio neku posebnu dužinu u pesmu koju smo bukvalno svi znali. Pevao je samo i isključivo pravu narodnu pesmu, onako kako je zapisano pre ko zna koliko godina i to na način koji je samo on znao. Ljudi su jednostavno govorili - Večeras nisa kod kuće, idem da slušam Vuleta Jevtića... Nije voleo da priča o onome što je prošlo, a to je u stvari, bio njegov život. Rekao bi ponekad poneku primedbu, pošalicu, na račun novokomponovane pesme, i teksta u njoj... Njegova radost što je pevao samo ono što ima večitu vrednost i što je neibrisivo, bila je očogledna. Sve što je doživeo desilo se u kafani, koja je bila srednišnje mesto njegovog života. Tu je naučio kako se gaji cveće i zašto klekovača miriše na mrave. U kafani je upoznao akademike, druge vidjene ljude i boeme, ko je visoko rangirao, jer je i sam bio takav. Vuleta su sve kategorije gostiju jednako volele i poštovale....Nema više tako rodjenog pevača, gospodina i boema kakav je bio Vule Jevtić. Ostao je samo u priči i kad se pomene njegovo ime, sa respektom se pomene. (Branko Ciga Milenković).