PDA

View Full Version : Kultura



Dj.Vesna
19.12.2013, 06:55
Aleksandar Gatalica dobitnik nagrade "Kocicevo pero"



BEOGRAD - Aleksandar Gatalica je dobitnik nagrade "Kočićevo pero" za zimu 2013 godine, za zbirku "Ogromni mikrokosmosi", u izdanju "Čarobne knjige", saopštio je danas žiri u sastavu: Nikola Vukolić (predsednik), Mladen Vesković i Miljenko Jergović.

Odluka je doneta jednoglasno za "visoka dostignuća u savremenoj književnosti i odanost lepoti Kočićeve misli i reči".

U obrazloženju odluke se navodi da "Gatalica ovom knjigom vraća poverenje u moć literature, umetnosti reči, koja je, čini se, u doba opšteg tehničko - tehnološkog napretka potisnuta s glavnog horizonta uskraćenih ljudi, svodivih na razlomke osiromašenih vrednosti".
"Tri izabrana romana: "Linije života", "Euripidova smrt" i "Naličja", svaki za sebe, predstavljaju celovita dela, ali su na svojevit način povezana, srodna u kvalitetu teme, opštoj duhovnoj auri i načinu literarne struktuacije materijala, naročito kad su u pitanju kompozicija i jezik" ocenio je žiri.

Isti žiri je doneo odluku da godišnju nagradu za 2013. godinu "Kočićeva knjiga" dodeli za celokupno književno stvaralaštvo uglednom prevodiocu i književniku Kolji Mićeviću.

Nagrade koje dodeljuje Zadužbina Petar Kočcih Beograd-Banja Luka biće urucene u Biblioteci grada Beograda 24. decembra u 11 časova a u programu će učestviovati pored laureata i članova žirija MIlerta Aćimović Ivkov i Mladen Vesković.


Tanjug

Dj.Vesna
19.12.2013, 06:56
Premijera filma "Montevideo, vidimo se" 15. januara

BEOGRAD - Film "Montevideo, vidimo se" reditelja Dragana Bjelogrlića biće premijerno prikazan 15. januara u Sava centru, najavljeno je danas na konferenciji za novinare.

Bjelogrlić je rekao da su za četiri godine uspeli da snime dva velika filma i tri ciklusa serije od 30 epizoda.
"Želeli smo da uradimo nešto lepo i veliko, a sada svi možemo da se složimo da je "Montevideo" postao sinonim za nešto lepo i humano što svima nama, naročito u Srbiji, danas nedostaje. Zbog toga sam ponosan na sve nas", rekao je Bjelogrlić, dodavši da nisu imali lak zadatak posle uspeha prvog filma.

On je u izjavi medijima naglasio da bi voleo, koliko god je to moguće, da se drugi film posmatra sam za sebe, kao umetničko delo.
"Imao sam dilemu nakon velikog uspeha prvog filma, da li da ulazimo u avanturu sa drugim. Jako me je brinulo da li je moguće da napravim nešto što neće biti prosti nastavak prvog filma, već autohton film koji funkcioniše sam po sebi i to mi je odnelo najviše energije i truda. Nisam se vodio time da li ću nadmašiti prvi film i mislim da je kvalitet u tome što su to slični, a opet potpuno različiti filmovi", istakao je Bjelogrlić.

Dodatnu snagu da istraje Bjelogrliću je dalo učešće Armanda Asantea, činjenica da je "takva umetnička i ljudska veličina poverovala u ono što rade" i naglasio da mu je rad i druženje sa celom ekipom "pomoglo da bude malo bolji čovek".

Fudbalska saga iz 1930. godine se nastavlja u glavnom gradu Urugvaja, gde se nakon napornog tronedeljnog putovanja preko Atlanskog okeana, prva formirana reprezentacija tadašnje Kraljevine Jugoslavije našla među učesnicama Prvog svetskog prvenstva.

Predvođeni čvrstim entuzijazmom, vizijom i idejom zajedništva Tirke, Moša, Milutinac, Jakša i ostali momci iz tima, zahvaljujući talentu i istrajnosti, ulaze na velika vrata sportske scene.

Glumac Viktor Savić je primetio da smo svi navikli da nastavak bude lošiji od prvog filma, ali da to nije slučaj sa "Montevideom". "Ovo je pokretački film što naša umetnost nema i nadam se da će nam drugi deo doneti bar onoliko humanitarnih utakmica koliko smo odigrali na krilima prvog, jer nam je to najznačajnije", dodao je Savić.

Njegov kolega Miloš Biković je priznao da nije verovao da bi Bjelogrlić mogao da nadmaši prvi film. "Napraviti ovakav film u materijalnoj, duhovnoj i emotivnoj krizi je podvig. Možete očekivati spektakl kakav se retko dešava i u Holivudu, jer oni snimaju po šablonu, a mi smo napravili jedinstven film", istakao je popularni glumac.

Scenario su napisali Srđan Dragojević, Ranko Božić, Dimitrije Vojnov, producent je Dejan Petrović, direktor fotografije Goran Volarević, scenografi Goran Joksimović i Nemanja Petrović, montažer Dejan Urošević, kostimograf Dragica Laušević, muziku je radio Magnjifiko, pesme izvodi Luz Kasal, a za specijalne efekte je bio zadužen Nebojša Rogić.

Pored Bikovića i Savića, igraju Petar Strugar, Elena Martinez, Conća Hidalgo, Nebojša Ilić, Branko Đurić Đura, Predrag Vasić, Vojin Ćetković, Ivan Zekić, Aleksandar Radojičić, Nikola Đuričko, Srđan Todorović, Srđan Timarov, Andrija Kuzmanović, Nenad Heraković, Uroš Jovčić, Milan Nikitović, Rade Ćosić, Bojan Krivokapić.

Bjelogrlić je skrenuo pažnju da je ceo film urađen u Beogradu i da je ohrabrujuće znati koje tehničke mogućnosti i kreativnost leže ovde.

On je rekao i da bi voleo da se u skorijoj budućnosti desi još jedan projekat kao što je "Montevideo", dodavši da trenutno ne zna da li će se uopšte dalje baviti režijom.
"Moja osnovna profesija je gluma i ja ću se time baviti celog života. Ovaj deo mog života se završava i nadam se da ću i posle ovoga biti zadovoljan bar onoliko koliko sam bio zadovoljan posle prvog dela", rekao je Bjelogrlić, poručivši publici da će se uz film smejati i plakati, a iz sale će izaći sa uverenjem "da stvarno treba da uradimo nešto kako bi postali bolji ljudi".


Tanjug

Dj.Vesna
06.02.2014, 22:24
Počinje 64. Berlinale

BERLIN - Međunarodni filmski festival u Berlinu, 64. po redu, danas će otvoriti željno očekivani film Vesa Andersena "Grand Budapest Hotel" koji će srpska publika imati priliku da vidi tokom predsojećeg Festa.

Film sa Rejfom Fajnsom u glavnoj ulozi je istorijska freska, delimično zasnovana na beleškama austrijskog pisca Štefana Cvajga o ratom uništenoj Evropi. Film počinje 1914. godine i pokriva period do dolaska nacista na vlast, 1933. Uz Fajnsa u filmu igraju i Edvard Norton, Džud Lou, Adrijen Brodi, Bil Marej, Tilda Svinton.

Manje glamurozan od Kana, manje popularan od Venecije, ali ništa manje prestižan, Berlinale je festival koji se verovatno najviše obraća najzahtevnijim sinefilima, onima koji uvek traže nešto novo, van utabanih staza.

Oko 400 ostvarenja - velikih holivudskih produkcija, nezavinskih filmova i dokumentaraca biće prikazano tokom ovogodišnje smotre.

Samo u takmičarskoj selekciji je 23 filma iz 20 zemalja, od kojih će se 20 nadmetati za glavnu nagradu, Zlatnog medveda, a 18 će u Berlinu imati svoju svetsku premijeru.

Drugi svetski rat je siže i filma "Operacija: čuvari nasleđa" (The Monuments Men) Džordža Klunija, priče o grupi američkih, britanskih i francuskih stručnjaka koji pokušavaju da spasu evropsko umetničko nasleđe od nacista.

Film u srpske bioskope stiže 13. februara a istoimena knjiga, po kojoj je rađen, u izdanju "Lagune"dolazi nekoliko dana ranije.

Proslavljeni nemački reditelj Folker Šlendorf, nagrađen Oskarom za "Limeni doboš", predstaviće na Berlinalu film "Diplomatie", sa Andreom Disolijeom i Nilsom Arestrupom, o razlozima zbog kojih su nacisti poštedeli Pariz od rušenja.

Dokumentarac "The Decent One" bavi se otkrićem, u Izraelu, na stotine pisama, beleški i fotografija zloglasnog S S-ovca Hajnriha Himlera, desne ruke Adolfa Hitlera.

Publika berlinskog festivala imaće priliku da vidi i "Memory of the Camps", film koji je snimio Imperijalni ratni muzej u Londonu na osnovu materijala prikupljenog nakon oslobođenja u nemačkom konc logoru Bergen-Belsen.

Britanski reditelj Alfred Hičkok je svojevremeno učestvovao u tom projektu, čiji je cilj bio da se Nemci suoče sa svojom odgovornošću.

Od 20 filmova u takmičarskoj selekciji, čak tri dolazi iz Kine. Nijedan, međutim, nema ništa zajedničko sa "Velikim majstorom", spektakularnom kung-fu epopejom Vonga Kar-vaja, koja je prošle godine otvorila Berlinale.

Reč je o tri ostvarenja snimljena sa ograničenim budžetom, pričama inspirisanim žanrovskim filmom, koje su delo nove generacije reditelja. "Black Coal, Thin Ice" Daoa Jinana je triler o policajcu u potrazi za serijskim ubicom. "Blind Mašage" Lua Jea je filmska adaptacija romana o slepom fizioterapeutu, dok "No Man"s Land" Ninga Haoa uvodi gledaoce u sumornu svakodnevnicu kineskih marginalaca.

Francuski reditelj Alen Rene, autor klasika kao što su "Hirošimo ljubavi moja" (1959) i "Prošle godine u Marijenbadu" (1961), predstaviće se filmskom verzijom komada "Life of Riley" britanskog dramatičara Alana Ejkborna o čoveku u terminalnoj fazi bolesti.

Veteran japanske kinematografije Jodi Jamada, najpoznatiji po samurajskoj trilogiji, vraća se u Berlin sa filmom "The Little House" koji govori o životu porodice u Tokiju pre i za vreme Drugog svetskog rata.

Porodica je tema i filma "Boyhood" američkog reditelja Ričarda Linklejtera, sa Itanom Houkom i Patrišom Arket u glavnim ulogama.

Imidž opasnog momka Vensana Kasela dobija bajkoviti obrt u filmu Francuza Kristofa Gansa "Lepotica i zver" u kom naslovnu rolu tumači Lea Sejdu. OVaj film u domaće bioskope stiže, zahvaljujući Mega Kom Filmu, 20. marta.

Forest Vitaker kao bivši robijaš i Harvi Kajtel kao šerif opsednut osvetom suočavaju se u filmu "Dva čoveka u gradu" u režiji francusko-alžirskog reditelja Rašida Bušareba. Ovaj film srpska publika biće u prilici da vidi na proleće.

Peruanska rediteljka Klaudija Ljosa, čije je "Čemerno mleko" osvojilo Zlatnog medveda 2009. i bilo nominovano za Oskara, prikazaće svoje najnovije ostvarenje "Visina". Film u kome glume Dženifer Koneli i Silijen Marfi, govori o majci odvojenoj od bolesne ćerke.

Mladi argentinski reditelj Benjamin Naištat debitovace filmom "History of Fear", dok će njegova iskusnija zemljakinja Selina Murga, koja je bila učenica Martina Skorsezea i proslavila se filmom "Ana i drugi", prikazati priču o adolescentima koji otkrivaju život u "Third Shore".

Američki producent i scenarista Džejms Šejmus predvodiće žiri ovogodišnjeg Berlinala, sastavljen od poznatih imena svetskog filma, među kojima su austrijski glumac i dvostruki Oskarovac Kristof Valc, američka glumica Greta Gervig, hongkonška zvezda Toni Leung, francuski reditelj Mišel Gondri i producentkinja filmova o Džejmsu Bondu Barbra Brokoli.

Berlinski filmski festival održaće se od 6. do 18. februara.


Izvor; Tanjug

Dj.Vesna
06.02.2014, 22:25
U Amsterdamu se otvara Muzej prostitucije

AMSTERDAM - Aktivnosti golišavih lepotica čuvenog kvarta "crvenih fenjera" u Amsterdamu tema su malog, edukativnog muzeja koji će sutra biti otvoren u ovom holandskom gradu.

Muzej pod nazivom "Tajne crvenih fenjera" namenjen je onima koji žele da saznaju više o tome kako se najstarije zanimanje na svetu obavlja, a da pritom ne moraju da potraže usluge prostitutki, rekao je organizator postavke Melher de Vind, prenosi AP.

Kao što sam sadržaj nameće, muzej je smešten u bivšoj javnoj kući, jednoj od tipčno uskih amsterdamskih zgrada.

U muzej se ulazi prolazeći pored holograma prostitutke koja želi dobrodošlicu. Eksponati pokušavaju da odrede mesto lepotica noći u društvu, a kratak film upoznaje posetioce sa ljudima koji rade sa njima.

Amsterdamske prostitutke iznajmljuju izloge na pola dana, obično rade smene od po 11 sati, šest dana u nedelji. Veći deo vremena provode čekajući na klijente. U slobodno vreme posećuju frizerske salone, uređuju nokte i kupuju odeću.

Ideja pokretača muzeja bila je da se dokumentuje istorija prostitucije u Amsterdamu, počev od 16. veka, kada je ovaj lučki grad bio centar trgovine začinima, preko Napoleonovih ratova, kada su prostitutke bile prvi put primorane na redovne lekarske preglede kako bi se sprečilo širenje veneričnih bolesti među vojnicima, do današnjih dana.

Posebna pažnja data je periodu od 2000. godine kada je prostitucija postala legalna aktivnost na celoj teritoriji Holandije. Od tada, grad pokušava - mnogi tvrde s uspehom - da iskoreni podvodače i trgovinu ljudima.

Jolanda van Deveren, koja se stara o socijalnim programima za prostitutke u gradu, kaže da se o kvartu "crvenih fenjera" brinu policija, socijalni i zdravstveni radnici, poreznici i organizacije za civilno društvo.

Nova devojka koja bi se pojavila u nekom od izloga bila bi odmah primećena i morala bi da pruži dokaz da ima dovoljno godina i dozvolu za rad. Prema holandskom zakonu, prostitucijom se može baviti osoba starija od 21 godinu.

Posetioci muzeja imaju priliku da sednu u pravom izlogu i da zavire u tipičnu, "radnu" sobu prostitutke.

Vodič Ilonka Stakelboro, koja je ujedno i predsednica jednog od gradskih sindikata seks radnica, objašnjava da su sobe, veličine tri puta dva metra, standardnog izgleda.

Sve imaju niske i čvrste krevete, lavabo i mali ormarić sa lubrikantima, sredstvima za higijenu, kondomima i seks igrackama.
"Bez parfema", ističe Stakelboro i dodaje: "Jer bi muškarac čija bi odeća upila parfem mogao da ima problema kod kuće".

Na pitanje da li su oženjeni muškarci najčešće mušterije, ona odgovora da se ne može generalizovati.
"Razni muškarci - oženjeni i neoženjeni, mladi i stari, posećuju prostitutke, i to u svako doba dana. Neki čak pre posla, rano ujutru", navodi ona.

A ko najviše zarađuje? Ni tu nema pravila. Najlepše i najmlađe devojke nemaju obavezno i najviše mušterija, niti najveću zaradu. Kao ni devojke koje rade u elitnim javnim kućama ili agencijama za poslovnu pratnju. One po pravilu imaju manje klijenata, duže se s njima zadržavaju i imaju puno troškova.

Izlog u kvartu "crvenih fenjera" iznajmljuje se na pola dana po ceni od 150 evra. Imajući u vidu da 15-minutna usluga prostitutke košta u proseku 50 evra, njihova dnevna zarada, nakon odbitka poreza, iznosi svega 150 evra za opsluživanje šest klijenata.

Oko 75 odsto prostitutki je poreklom iz siromašnih zemalja, najčešće Rumunije i Bugarske.

Na kraju muzeja je zid sa porukama prostitutki. "Ovaj posao nije za slabiće", piše na jednoj s potpisom izvesne Eve.
"Osećam se usamljeno, moja majka ne zna čime se bavim", stoji u drugoj koju je napisala žena po imenu Karmen.

Pre nego što se vrate na ulicu, posetioci mogu da napišu svoje skrivene seksualne želje u kabini nalik ispovedaonici.

Ulaz u muzej, koji je otvoren svakog dana od podneva do ponoći, košta 7,50 evra.

Izvor; Tanjug

Dj.Vesna
09.03.2014, 21:24
Autori "Filomene" predstavili se publici Festa

BEOGRAD - Autori filma "Filomena" doputovali su večeras u Beograd i poklonili se publici Festa pre projekcije filma o ženi koja sredinom 20. veka u Irskoj ostaje u drugom stanju i odlazi u manastir a njeno vanbračno dete biva poslato u SAD na usvajanje. Filomena Li potom 50 godina traži bezuspešno svoje dete uz pomoć jednog političkog novinara.

Scenarista, producent i glumac Stiv Kugan rekao je danas na vanrednoj konferenciji za novinare da je pre četiri godine pročitao članak o Filomeni Li koji ga je dirnuo i o kome je pričao producentkinji Gabrijeli Tana koja je predložila da ga produciraju zajedno.
"Tada su se sve kockice složile i Džef Poup i ja smo narednih godinu i po dana pisali scenario, potom smo ga predstavili (glumici) Džudi Denč koja je odmah rekla "da" i (režiseru) Stivenu Frirsu koji je najpre rekao "možda" a onda "da"", reklao je Kugan inače vrstan komičar.

Frirs, režiser filmova poput "Opasne veze," "Obećana zemlja" "Hi-Fi" ili "Kraljica", rekao je da ga se lako odlučio da radi film jer ga je je oskarovka Džudi Denč izabrala a veoma mu se dopao scenario i priča koja je istovremeno tragedija i komedija.

Kugan je otkrio da u početku nije ni planirao da piše scenario ali da se onda predomislio. Potom nije želeo da glumi u filmu ali mu se veoma dopao lik novinara Martina Siksmita "pa sam ga kao producent dodelio sebi".

Poup je rekao da je rad sa Kuganom bio interesantan jer je on i "glumio" sve likove u priči tako da je njegov (Poupov) posao bio samo da "hvata" dijalog i glasove likova.

Potom smo scene davali Frirsu koji, suprotno verovanju nije diktator već čovek otvoren za saradnju koji bi nam rekao "ova scena nije dobra, uradite je bolje" što je za nas bio izazov na koji smo rado odgovarali, rekao je Poup.

Prava Filomena Li, koja je sada u svojim 80im, sarađivala je na filmu. Prema rečima Kugana, polovina scenarija rađena je prema knjizi Martina Siksmita dok je dijalog "izvučen" iz razgovora koje su on i Popu vodili sa Filomenom.

Popu je ukazao da je Li prešla dug put od žene koja se, kada su se upoznali, i dalje stidela zbog toga što je rodila vanbračno dete do žene koja sada putuje po svetu i pomaže razdvojenim majkama i deci uz pomoć Filomena fondacije.

Producentkinje Tana i Stejsi Sivord izrazile su zadovoljstvo što su se upoznale sa Filomenom Li i podvukle da je "Filomena" bila prikazana i u Vatikanu uz blagoslov pape.

Kugan, koji je bio na toj projekciji, rekao je da su mu papini najbliži saradnici rekli da je "Filomena" film o praštanju i pomirenju i da je u skladu sa porukama novog pape.

Kugan je i sam priznao da je "Filomena" film o moći opraštanja i tome kako mržnja može da uništi i onog koji mrzi i onog koga mrze. Sama Filomena Li nije dozvolila da je mržnja "pojede".

Ovo je film o dvoje ljudi sa različitim pogledima na svet koji nalaze zajednički jezik i uzajamno poštovanje iako ne ne slažu u svemu, rekao je Kugan.
Film "Filomena" bio je nominovan za četiri Oskara a distributer je MegaKom Film.


Tanjug

Dj.Vesna
09.03.2014, 21:25
"Groznica tame" urbana fantazija za "odrasle" čitaoce

BEOGRAD - Ljubiteljke Irske (i zgodnih Kelta), misterije, mitologije i urbane fantastike nikako ne bi smele da propuste roman Karen Mari Moning "Groznica tame" koju je nedavno objavila mlada izdavačka kuća "Urban reads", specijalizovana za ovu vrstu žanrovske literature.

Kod nas nepravedno percepirana kao literatura za mlade, urbana fantastika u svetu privlači sve veći broj "odraslih" čitalaca, mahom čitateljki, uzbudljivom kombinacijom seksi likova, misterije, avanture i mitologije.
"Groznica tame" je prvi roman u seriji "Groznica" Njujork tajmsove bestseler autorke Karen Mari Moning i prati glavnu junakinju Makajlu Lejn, devojku sa američkog Juga opterećenu svojim savršenim manikirom, pastelnim bojama i frizurom, koja se posle ubistva sestre Aline u Dablinu nađe uvučena u rat vilenjaka i demona, uz brojne živopisne likove, senke i bogatog i tajanstvenog Džerika Baronsa.

U jednakoj meri iritantna i duhovita, Makajla je savršen izbor za glavnu junakinju ovog simpatičnog, pitkog romana koji se čita u jednom dahu.

Serijal "Groznica" ima još četiri romana i jednu grafičku novelu i interesovanje za njih je bilo toliko da je Moningova počela novu trilogiju koja se nastavlja tamo gde se "Groznica" završila i čije se završne dve knjige sa nestrpljenjem očekuju.

Izvor;Tanjug

Dj.Vesna
09.03.2014, 21:26
Niška galerija "Srbija" pod znakom pitanja zbog restitucije

NIŠ - Gradsko javno pravobranilaštvo u Nišu podnelo je žalbu na rešenje Agencije za restituciju kojim se nalaže vraćanje postojećeg izlagačkog prostora galerije "Srbije" bivšim vlasnicima.

U galeriji smatraju da ovaj prostor spada u izuzetke od vraćanja imovine u naturalnom obliku predviđene Zakonom o vraćanju
imovine i obeštećenju. Oni ističu da je galerija "Srbija" postala brend grada Niša i brend Srbije jer je izgradila ugled i predstavlja prestižno mesto za predstavljanje umetnickog rada
"Borba za galeriju "Srbija" je borba za očuvanje likovne kulture Srbije" rekao je za Tanjug Milić Petrović, direktor galerije Savremene likovne umetnosti u Nišu kojoj galerija "Srbija" pripada.

Petrović kaže da još nije bilo kontakata sa direktinim vlasnicima koji traže pravo nad galerijom jer još nisu doneta izvršna rešenja.
"Posle sudskog procesa postoji mogućnost da objekat ostane u sadašnjoj upotrebi sve dok grad ne obezbeti nešto novo. S obzirom na to da je galerija ušla u proces restitucije, mi smo usmereni na gradske strukture da zaštite ovaj objekat kao galeriju. Apelujemo na grad da nađe mogućnost da u dogovoru sa Vladom Srbije zaštiti ovaj
objekat kako bi sačuvali likovnu kulturu Niša " kaže direktor Petrović.

Prema njegovim rečima, galerija "Srbija" nije samo izložbeni prostor za orgnizovanje izložbi slika i skulptura, već obuhvata i muzejsku delatnost, odnosno smeštaj, čuvanje i zaštitu umetničkih dela.
"Ova galerija ima status ustanove kulture od nacionalnog značaja i kao takva ima obavezu staranja o više od 1200 umetničkih dela koji predstavljaju jednu od najznačajnijih kolekcija umetničkih dela jugoslovenskog i srpskog slikarstva druge polovine dvadesetog vek," kaže Petrović.
U zbirci se, kako dodaje, nalaze dela Miće Popovića, Mladena Srbinovića, Stojana Ćelića, Petra Omćikusa i mnogih drugih.
"Da bi prerasla u moderan galerijski prostor po evropskim standardima u adaptaciju galerije je u poslednjih dvadeset godina uloženo je mnogo rada i sredstava, a to agencija za restituciju nije potpuno i činjenično sagledala," navodi se u žalbi Javnog gradskog pravobranilaštva u Nišu.

Direktor galerije Milić Petrović navodi i da je grad Niš
ulagao značajna sredstva u izgradnju depoa po svim kanonima muzeologije Evrope o uslovima čuvanja i zaštite umetničkih dela.

Prošle godine je izložba Čedomira Vasića priređena u ovoj galeriji
proglašena za najbolju izložbu i dobila "Politikinu nagradu" a ovde je u protekloj godini izlagao i čuveni Vladimir Veličković napominje direktor.


Tanjug

Dj.Vesna
09.03.2014, 21:28
Srpski "Rabbitland" nagrađen na festivalu u Finskoj

BEOGRAD - Kratki animirani film "Rabbitland" Ane Nedeljković i Nikole Majdaka mlađeg, osvojio je specijalnu nagradu žirija (Diploma of Merit) na 44. Filmskom festivalu u Tampereu u Finskoj, koji je održan od 5. do 9. marta.

Od premijere na 63. Berlinalu 2013. godine, na kojem je dobio nagradu Kristalni medved, "Rabbitland" je uspešno prikazan na mnogobrojnim festivalima širom sveta.

U toku ovog meseca, "Rabbitland" će biti prikazan i na festivalima u Portugalu, Slovačkoj, Austriji, Nemačkoj i Ruminiji.

Film prikazuje jedan dan u životu Zečeva Bez Mozga, ružičastih stvorenja sa rupom u glavi umesto mozga, koji žive u naselju nalik ratnoj zoni i faveli. Njihovu besmislenu svakodnevicu ispunjava samo jedna aktivnost: svakoga dana ustaju rano i hodaju daleko kako bi glasali na slobodnim i demokratskim izborima koji se u "Rabbitland"-u održavaju jednom dnevno.
"Koristeći se namerno bezopasnim svetom krpenih lutki i plastelinskih figurica, ovaj ironični i antiutopijski kvazidokumentarac predstavlja brutalnu sliku savremenog društva i preispituje neke od njegovih centralnih tema - slobodu izbora, identitet pojedinca/mase, kao i modele uspostavljanja normalne svakodnevice u stanju društvenog kolapsa", navedeno je u saopštenju filmske kuće "Baš Čelik".

Film je rađen u koprodukciji kuća "Baš Čelik" i "Arhitel", a podržali su ga Filmski centar Srbije i Sekretarijat za kulturu Beograda.

Tanjug

Dj.Vesna
09.03.2014, 21:30
Suvakov: Raskinuti sporazum o premestanju Tesline urne

BEOGRAD - Pokret "Spasimo nauku" i Građanska inicijativa "Ostavite Teslu na miru" traže da se sporni sporazum o premeštanju urne Nikole Tesle raskine u toku predizborne kampanje, precizirao je danas fizičar Milovan Šuvakov u ime organizatora protesta koji je juče održan ispred muzeja Nikole Tesle.

"Jedini zahtev protesta je da se sporni sporazum o premeštanju urne raskine u toku kampanje od strane onih koji su je potpisali. Nismo pozdravili odluku privremenog veća. Ne razumemo kako neko može da zamrzne odluku kada je sporazum već potpisan," rekao je Šuvakov Tanjugu.

Gradske vlasti su saopštile da su zamrznule odluku o izmeštanju urne Nikole Tesle na plato kod hrama Svetog Save, a predsednik Privremenog organa Beograda Siniša Mali je rekao da će o tome odlučivati nova gradska vlast.

Mali je ranije izjavio da će predložiti novom sazivu Skupštine grada Beograda da pre donošenja odluke o Sporazumu inicira raspravu u kojoj treba da učestvuju najvažnije institucije društva, kao što su Srpska akademija nauka i umetnosti, Matica srpska, Srpska pravoslavna crkva, Univerzitet u Beogradu ugledne kulturne i javne ličnosti.
"Verujem da će ova rasprava da obezbedi nacionalni konsenzus na koji način Srbija treba da se oduži najvećem umu našeg naroda. Siguran sam da je to pravi put da se ova neprimerena rasprava koja se ovih dana vodila u medijima prekine i da se stavi tačka na nju", istakao je Mali.

On je je 28. februara sa patrijarhom SPC Irinejem i ministarkom energetike Zoranom Mihajlović potpisao sporazum o prenosu urne s pepelom Nikole Tesle u Hram svetog Save.

Tanjug

ratili
16.03.2014, 19:06
Izlozba dela sa Likovne kolonije povodom 800 godina Mileseve

BEOGRAD, 16.marta (Tanjug) - Izložba fotografija Milana Đakova i mozaika Bisenije Tereščenko, nastalih na Likovnoj koloniji povodom 800 godina manastira Mileševe, biće otvorena u utorak, 18. marta u Holu Radio-Televizije Srbije.

Zajednička izložba pod nazivom "Izvor" biće otvorena do 28.marta do kada će posetioci RTS-a moći da vide fotografije Đakova i mozaike Tereščenko nastale tokom desetodnevnog boravka u manastiru Mileševa na likovnoj koloniji, kao jednoj u nizu manifestacija u susret obeležavanju 800 godina ovog zdanja.

U najavi izložbe istaknuto je da je posvećenik umetničke fotografije Đakov pronalazio najlepše uglove da svojim objektivom ovekoveči Belog anđela, mesto gde se nalazila štamparija, freske, ali i način na koji danas živi ova svetinja.

Istražujući, pronalazio je ono što drugi nisu zabeležili, peo se čitav dan da bi fotografijom dočarao ptičiju persepektivu pogleda na manastir, aparatom je hvatao oblake koji plove iznad manastirskih livada, uporno je tražio najbolje svetlo da bi freske pred nama bile što bliže lepoti onih u manastirskom zdanju.

Slikarka Tereščenko svoje mozaike radi starom tehnikom koja joj zbog sporosti u radu i teškoća oko praktičnog ostvarivanja ne može obezbediti trenutni uspeh. Mozaici su rađeni minuciozno, sa sićušnim komadima kamena, raskošnim u boji i senčenju, preciznog su crteža i složenih figuralnih kompozicija.

Ova umetnica stvara realistička likovna dela koja iznenađuju bogatstvom i finoćom detalja.Njeni kamerni formati, skoro minijaturna tonda sa intimnim scenama, izraz su mozaika shvaćenog kao vida štafelajnog slikarstva čime je otvorila put ulaska ove umetnosti u domove i galerije, navedeno je u najavi izložbe.

Dj.Vesna
17.03.2014, 06:42
Deseta izlozba studenata Akademije SPC

BEOGRAD - Deseta izložba ikona i fresaka, radova studenata Akademije Srpske pravoslavne crkve za umetnosti i konservaciju, biće otvorena sutra uveče u Parohijskom domu Hrama Svetog Save, objavljeno je na sajtu Akademije.

Na izložbi će biti radovi budućih restauratora srpskih manastira i hramova, kopije ikona i fresaka manastira i crkava sa Kosova i Metohije. Akademija SPC za umetnosti i konzervaciju desetu godinu zaredom obeležava 17. mart 2004. godine kada su od albanskog nasilja ugašeni ljudski životi i uništene brojne svetinje.

Izložbom ikona i fresaka, kopija iz manastira i crkava sa područja Kosova i Metohije Akademija SPC obeležava ovaj datum pod motom "Da se ne zaboravi".

Sećanje na kulturno i umetničko nasleđe sa Kosova i Metohije studenti Akademije SPC preneli su na daske i platna, biće izloženo desetine radova, kopija rađenih na osnovu duhovne i umetničke riznice kosovsko-metohijskih svetinja.

U katalogu izložbe ocenjeno je da umetnička izražajnost kopija ikona i fresaka i njihova duhovna lepota u potpunosti odgovaraju originalima. Svojim talentom i tehničkim usavršavanjem studenti su uspeli da ožive likove brojnih svetaca iz kosovsko-metohijskih manastira i podsete na neprolazno i neizmerno bogatstvo srpskog duhovnog blaga na Kosovu i Metohiji.

Prvu izložbu kopija fresaka i ikona sa Kosova i Metohije otvorio je u Galeriji fresaka Narodnog muzeja u Beogradu Patrijarh srpski Pavle 2005. godine.

Izložba sa dopunjenom postavkom, predstavljena je i u Minhenu, Bostonu, Njujorku, Nišu, Kraljevu, Sarajevu.

Izložba u Parohijskom domu Hrama Svetog Save traće do 24. marta.

Izvor;Tanjug

Dj.Vesna
25.03.2014, 06:56
Dunav Ars organizovao izložbu Milene Pavlović Barili

BEOGRAD - Udruženje umetnika "Dunav Ars", koje deluje u okviru kompanije "Dunav osiguranje", večeras je na spektakularan način obeležilo 25 godina od svog osnivanja izložbom dela Milene Pavlović Barili.

Izložbu naslovljenu "Poezija Mileninih boja" otvorila je u izložbenom prostoru "Dunavski umetnički izlog" predsednica Udruženja Naderžda Gligorović, koja se zahvalila Fondaciji Milenin dom - Galeriji Milene Pavlović Barili u Požarevcu što su omogućili da Dunav Ars, čiji su osnivači zaposleni kompanije Dunav osiguranje, obraduju Beograđane ovako izuzetnim događajem.

Gligorijević je napomenula da je ovo, posle pet godina, prva izložba u Beogradu dela jedne od najistaknutijih predstavnica evropske umetničke avangarde četvrte decenije 20. veka, a dobro odabrana postavka pruža presek umetničkog opusa ove neobične i nadasve talentovane umetnice.

Prema njenim rečima, o visokom mestu Milene Pavlović Barili u evropskoj i svetskoj istoriji umetnosti svedoče izložbe njenih radova koje su u međuvremenu obišle svetske metropole Pariz, Parmu, Bukurešt, Prag, Bratislavu Rim, Rimini, Evropski parlament u Briselu, a od večeras do 17. aprila su ponovo u Beogradu u sedištu kompanije "Dunav osiguranje (Makedonska 4).

O konceptu izložbe koja obuhvata 29 radova čuvene Požarevljanke, govorila je autorka, kustost Galerije Milene Pavlović Barili, Violeta Tomić, koja je naglasila da je pošstovala hronološki red i da se postarala da ilustruje sve tri glavne faze u njenom stvaralaštvu.

Naglasivši da je sudbinu mlade Milene, rođene 1909. u Požarevcu, u mnogome odredilo njeno poreklo jer je rođena iz braka Danice Pavlović, iz porodice potomaka Karađorđevića, što ju je vezivalo za srpsku tradiciju, i Bruna Barilija, kompozitora, pesnika i muzičkog kritičara, poreklom iz čuvene parmske porodice umetnika, Tomoćeva je primetila da je od najranijeg detinjstva pokazala da je izuzetno talentovana.

Veoma rano obilazi svetske muzeje, uči slikarstvo, stiže na beogradsku Umetničku školu, a zatim na minhensku Akademiju, ali steceno znanje joj samo pomaže u traganju za sopstvenim izrazom, koji ilustruju izloženi "Autoportret sa majkom", "Portret Branke Jocić"...

Potom dolazi period kada će slikati pod snažnim uticajem art dekoa sve dok se, početkom 30-tih, ne okrene renesansom slikarstvu i magičnom svetu Đorđa de Kirika i nadrealistima.

Iz poslednje "američke faze" koja traje od 1936. do njene prerane smrti 1945, Milena se okreće ilustraciji, kostimografiji i scenografiji, što je takođe ilustrovano na ovoj izložbi.

Svojevrstan kolaž odlomaka iz njene prepiske, kombinovanih njenim stihovima i citatima iz zabeležaka o Milemi iz pera savremenika s kojima se družila, poput pesnika Pola Valerija, vodila je PR Udružzenja Evica Milenković.

Ona je u izjavi Tanjugu naglasila da "energija kosmička zrači i danas sa njenih slika, a one su večeras među nama".

Zato, rekla je Milenković, "sa Mileninim slikama svet je ušao u kompaniju Dunav osiguranja i u Beograd, obojivši ovaj prostor poezijom njenih boja."



Izvor; Tanjug

Dj.Vesna
25.03.2014, 06:58
Preminuo glumac Džejms Rebhorn

NJUJORK - Američki glumac Džejms Rebhorn, poznat po ulogama u filomovima "Dan nezavisnosti", "Miris žene" i "Moj rođak Vini" preminuo je u 66. godini, saopštila je danas njegov agent.

Agent Dajan Buš je izjavila da je Rebhorn preminuo u petak u svom domu u Nju Džersiju, ali nije navela šta je bio uzrok smrti.

U pet decenija dugoj televizijskoj i filmskoj karijeri, Rebhorn je ostvario više od 100 uloga.

Glumio je u "Talentovanom gospodinu Ripliju", "Karlitovom putu" televizijskoj komediji "Sajnfeld", "Bostonskim advokatima", "Zakonu i redu", seriji "Homlend", prenela je agencija AP.

Bio je poznat po ulogama negativca.