PDA

View Full Version : Biologija



Dj.Vesna
29.11.2013, 09:29
Biologija

Biljni svet


Smokva

Smokva je rod od oko 800 vrsta biljaka koje pripadaju porodici Moraceae. Najpoznatija vrsta je obična smokva (Ficus carica). Smokva potiče iz Mesopotamije, u Egiptu se spominje 4.000 godina pre Hrista, a bila je čak i Kleopatrino omiljeno voće. Smatra se da je smokva iz Jugozapadne Azije, preko Turske dospela na Mediteran. Danas se uzgaja u svim toplijim krajevima zemaljske kugle.


Smokva je relativno nisko listopadno drvo sa jako razgranatom krošnjom. Dostiže visinu od 3 do 10 metara, sa prečnikom stabla do 1,5 metar. U pogledu staništa nije izbirljiva i veoma je otporna na sušu. Listovi su veliki i nepravilno usečeni, veoma interesantnog oblika, tamnozelene boje. Cvetovi smokve zatvoreni su omotačem kruškastog oblika. Od tog cveta posle nastaje sočni plod s mnoštvom semenih koštica koji sazreva u leto ili na jesen. Plod je sladak, mesnat, žućkaste ili purpurne boje.


Za razliku od ostalih vrsta iz ove porodice, jedino se smokva kultivira za proizvodnju voća. U najveće proizvođače smokve spadaju Turska, Egipat, Alžir, Iran i Maroko. Turska proizvodi četvrtinu ukupne svetske produkcije smokve.


Smokve se jedu sveže, konzervirane ili sušene. Koriste se u prehrambenoj industriji za proizvodnju punjenog keksa i džema.
Smokve su neizostavne u slatkišima, ali se odlično slažu i u kombinaciji s mesom, ribom i povrćem. Preporuka je da se čuvaju na tamnom i hladnom mestu i da se nikako ne posipaju brašnom jer se na taj način podstiče pojava grinja.


Smokva spada u takozvane drevne biljke čija je lekovitost poznata čoveku još od samih početaka civilizacije.

Jedna od osnovnih karakteristika smokve vezana za njenu lekovitost je visok sadržaj magnezijuma. Osim magnezijuma u smokvama ima još i kalijuma, kalcijuma, gvožđa, fosfora, bakra, vitamina B6, vitamina C i betakarotena. Sušene smokve sadrže trostruko više magnezijuma nego obične. Smokva sadrži vrlo nizak sadržaj masnoća i veći sadržaj vlakana nego bilo koje drugo voće i povrće.

Osnovno delovanje smokve je laksativne prirode, kao što su i šljive, ali se osim toga smokva u narodnoj medicini koristila i za lečenje bradavica (tačnije beli sok smokve), tumora, kašlja, upale grla, čireva itd. Čaj od smokve leči bolesti jetre, grla, disajnih organa, žučnog kamenca.

Konzumacija smokvi smanjuje umor i poboljšava memoriju. Svakodnevna konzumacija smokvi u kombinaciji s mlekom, dobar je lek protiv anemije. Smokve su odlične i u balansiranju ph vrednosti tela.


Iako se suvih plodova većina uglavnom seti tokom posta, malo je onih koji znaju da ovo voće sadrži više kalcijuma nego kravlje mleko.
Šaka suvih plodova otklanja neraspoloženje i nervozu, poboljšava koncentraciju i pamćenje, jer stimuliše rad ćelija i podstiče razmenu materija u mozgu, a istovremeno otklanja i umor.


Poznati prorok Muhamed je jednom rekao "Ako bih zaželeo rajsko voće, to bi zasigurno bila smokva". Sigurno najpoznatije voće u biblijskoj tradiciji, smokva se spominje i u Kuranu. List smokve simbolizuje požudu i plodnost, a 'odenuli' su ga i Adam i Eva.


Prema rimskom verovanju pod smokvom su rođeni Romul i Rem. Budisti smokvu smatraju svetim drvetom, jer je pod krošnjom smokvinog drveta, Buda doživeo prosvetljenje.

Smokva je mediteranskim narodima ono što je jabuka kontinentalcima.


Ova veoma ukusna i lekovita voćka, poznata vekovima, predstavlja još i simbol života, mira, blagostanja ali i erotičnosti.
Veruje se da smokve donose sreću i da štite kockare, a koriste se i u ljubavnim napicima, kao i u seksualnoj magiji. Uz pomoć smokve žene navodno mogu začarati svoje ljubavnike.

Izvor; Zelena Srbija

Dj.Vesna
29.11.2013, 09:30
Jarebika

Jarebika je listopadna vrsta koja pripada porodici ruža (Rosaceae). Drvo je visine do 15 metara. Ima retku okruglastu krošnju, vitko i tanko deblo. Od prirode je rasprostanjena u Evropi i zapadnoj Aziji. Dostiže starost do 100 godina.

Listovi su perasti, dugi do 20 centimetara, sa gornje strane tamnozeleni, sa donje svetlijezeleni, u jesen dobijaju crvenkastožutu boju. Cvetovi su beli, neprijatnog mirisa, skupljeni u štitaste (oblika kišobrana) cvasti.Cveta u maju mesecu. Plodovi su okrugli, slični bobicama, mesnati, narandžastocrvene boje, sazrevaju u septembru i ostaju na granama preko zime.

Sa svojim blistavim belim cvetovima u proleće i retkim perastim lišćem, ta vrsta, jedinstvene lepote, uspeva na gotovo svim staništima. Ipak, tek krajem godine dolazi do izražaja njen najveći potencijal. Kao neobičan prirodni nakit sa grana vise bobičasti plodovi. Oni mogu da posluže kao materijal za dekoraciju ili čak za kulinarske eksperimente.

Vrsta je otporna prema niskim temperaturama. U senci ne cveta. Ako ima dovoljno sunca, pojavljuje se čak i na nadmorskoj visini od 2000 metara. Bez problema podnosi vetar, mraz i sneg. U severnim predelima Nemačke jarebika se već decenijama tradicionalno koristi kao živa ograda za zaštitu od vetra na otvorenom prostoru.

Često je gajena kod nas po parkovima i pojedinačno, u grupama i u zajednici sa drugim vrstama. Dekorativna je vrsta zbog veličine, oblika i boje listova, zbog cvetova i crvenih plodova koji se zadržavaju na granama preko zime. Može da se primenjuje i u uličnim drvoredima.

Drvo jarebike upotrebljavalo se u kotlarstvu i rezbarstvu.

Jarebikini plodovi su jestivi kada se prerade sirovi su opori i gorki, a uzeti u velikim količinama, mogu delovati otrovno. Pri branju plodova, najbolje je odrezati cele cvasti. Poželjno ih je brati posle prvih mrazeva, kada plodovi sadrže više šećera, do sedam odsto. Nakon prerade, služe za spremanje mešanih marmelada, želea, kompota, kaša, sokova, sirupa, vina i vitaminskih koncentrata. U Nemačkoj se pripremaju mešane marmelade od plodova jarebike, jabuke, kruške, šipka i drugog voća dodavajući do 50 odsto šećera. U slovenskim zemljama priprema se rakija, koja ulazi u sastav nekih vrsta votke. Od plodova se priprema i sirće, osušeni služe kao zamena za ruski čaj.

U narodnoj medicini smatra se, da povoljno deluju protiv dijabetesa, promuklosti, kašlja, reume, bolesti žuči i za izlučivanje kamenaca. Smanjuju količinu holesterola u krvi, a poseduju i jako antimikrobno dejstvo.

Dobro prezreli plodovi, u stanju laganog vrenja, služe kao sredstvo za otvaranje, a deluju i na izlučivanje mokraće. Kompot, žele ili sok (sveži ili sterilizovani) deluje povoljno kao sredstvo za grgotanje kod promuklosti.

Konzumiranje svežeg soka se preporučuje kod bolnog otvrdnuća želuca, kod preopterećenosti creva zbog neuredne stolice. Sveži sok plodova koristan je prirodni lek kod bubrežnih kamenaca kao i kod teškog mokrenja.

Jarebika, starogermansko drvo zdravlja, u germanskoj mitologiji bila je, kao i koze, posvećena bogu Donaru. U nekim krajevima, gde još drže koze, uobičajeno je i danas bolesne koze hranili lišćem jarebike. Istraživači narodnih običaja smatraju da je to ostavština starih narodnih običaja. Uz grane lešnika mnogo se upotrebljavaju i grane jarebike kao viline rašlje za traženje vodenih žila i izvora.


Izvor; Zelena Srbija

Dj.Vesna
29.11.2013, 09:31
Orah

Orah je biljka iz porodice Juglandaceae. Drvo je visine do 25 metara, sa jajastom do okruglastom krošnjom. Kora je u mladosti glatka, sivkasta, kasnije ispuca i postaje tamnija. Listovi su perasti, dugi 20 do 30 centimetara, aromatičnog mirisa. Muški cvetovi razvijaju se u pazuhu listova, kao obešene rese. Ženski cvetovi razvijaju se pojedinačno, ili u manjim skupinama, na novim izdancima. Plod je orah (koštunica) koji je zreo u septembru, okruglastog je do eliptičnog oblika. Mesnati deo ploda se odvaja od oraha.

Orah može da doživi starost do 400 godina. Drvo mu je kvalitetno, tvrdo, elastično i trajno i ima raznovrsnu upotrebu ( za izradu nameštaja, trupa kočija, drški pištolja...). Lišće, kora i mesnati deo ploda služe za bojenje tkanina i ima primenu u medicini.

Gaji se i kao parkovska vrsta zbog dekorativnih svojstava krošnje i listova, zbog brzine porasta, otpornosti na štetne gasove, dim i prašinu u gradskim uslovima.

Orah se ubraja među najstariju hranu na svetu. Domovina mu je Azija, od Dalekog istoka do Male Azije. Bila je to divlja biljka, kakvih i danas ima u orahovim šumama u podnožju Himalaja. Odatle je, preko Mediterana, osvojio čitav svet. U osmom veku, ostao je zapis, Karlo Veliki naredio je da se sadi kao lekovito bilje i tako je krenuo na sever Evrope i dalje.

Danas je Kina najveći proizvođač oraha, sa oko 360.000 metričkih tona ploda godišnje. Među najvećim odgajivačima su i SAD, Iran, Turska, Ukrajina i Rumunija.

Milenijumima je ukrštanjem dobijena 21 vrsta, ali najkvalitetnijim se i dalje smatraju oni stari, indijski, odnosno engleski, i iranski orasi, iz okoline Kaspijskog jezera.

Plod oraha podseća na ljudski mozak pa su ga u stara vremena smatrali lekom za mozak. Plodovi sadrže velike količine ulja i nezasićenih masnih kiselina. Bogati su i kvalitetnim belančevinama pa mogu u prehrani zameniti mesni obrok. Odlikuju se bogatim sadržajem vitamina i minerala i njihova biološka vrednost je vrlo visoka.

Čaj od mladog lišća oraha, uz dodatak meda, koristi se za čišćenje, poboljšavanje i jačanje krvi, za jačanje želuca, olakšavanje probave, protiv raznih čireva, kostobolje, skrofuloze, gnojnih rana svih vrsta, kao i za ispiranje i oblaganje upaljenih očiju. Orahom se ljudi već dugo vremena bore protiv znojenja nogu, a koriste ga i za jačanje kose. Poslednja naučna istraživanja su pokazala da orah jeste mastan, ali da je to dobar holesterol, koji smanjuje loš holesterol u krvnim sudovima i snižava šećer u krvi. Time se taj koštunjavi plod svrstao u prvi red spasilaca srca.

Za najdragoceniji efekat koji orah izaziva smatraju se omega 3 masne kiseline i antioksidansi koje taj plod sadrži. Orah je, kao jak antioksidans, istovremeno i veliki zašitnik zdravlja u borbi protiv raka. Zeleni orasi, u kombinaciji s medom, posebno su poglavlje narodnog lečenja koje priznaje i zvanična medicina. U tom pravcu, kao i u proizvodnji preparata, najdalje su otišli Rusi.

Poslovica kaže "U kameno doba, dok je čovek jeo žireve, bogovi su jeli orah".

Zahvaljujući svom ukusu, ima neverovatno široku primenu u slatkim i slanim jelima. Čuveni ruski prirodnjak Mičurin orah je zvao voćkom kombinatom.

Bez oraha se torte ne mogu zamisliti, kao ni baklave i orasnice. Orah se lepo slaže sa čokoladom, šlagom, kafom, medom, sušenim i ponekim svežim voćem. Od začina ide sa vanilom, rumom, indijskim oraščićem, karanfilićem, s belim lukom.

Drevna verovanja u afrodizijačku moć oraha zadržali su i savremeni muškarci. Taj mit nije najdirektnije dokazan, ali podizanje čitavog organizma jedenjem oraha svakako dovodi do veće živosti, boljeg zdravlja, i naravno, želje. A ni placebo efekat ne izostaje.

Orah je opevan u pesmama i u literaturi, a najveću pohvalu izrekao mu je Petar Petrović Njegoš metaforom da je „voćka čudnovata, zube slomi, al’ ga ne polomi“.

Aleksa Šantić je u svojim stihovima pesme „Pretprazničko veče“ kucanje oraha na prozor - uporedio sa kucanjem uspomena na vrata ljudskog srca...

Izvor; Zelena Srbija

Dj.Vesna
29.11.2013, 09:32
Božikovina

Božikovina je zimzeleni dvodomi (1) žbun ili drvo koje dostiže visinu do pet metara, retko do 10 metara. Raste sporo, ali može doživeti starost i do 300 godina. Pripada familiji Aquifoliaceae. U prirodi raste u srednjoj i zapadnoj Evropi, maloj Aziji i severozapadnoj Africi.

Krošnja božikovine je piramidalna, prečnika do tri metra. Listovi su kožasti, tamnozeleni, sjajni, valoviti i po obodu bodljikavi. Cvetovi su maleni, skupljeni u cvasti, bledožute boje, razvijeni u pazuhu listova. Cveta u maju i junu. Plod je crvena koštunica poput bobice, veličine je graška. Sazreva u novembru i na granama ostaje do proleća.

Božikovina dobro podnosi gradske uslove sredine kao i orezivanje. Uspeva na sunčanim, polusenovitim i senovitim staništima, ali je treba zaštititi od hladnih vetrova zimi.

Pripada grupi biljaka koje više ili manje štite od buke. Listovi božikovine zasađene kao npr. živa ograda, imaju sposobnost da ublažuju zvukove.

Zbog svojih dekorativnih osobina veoma je cenjena u hortikulturi i cvećarstu. Često se sadi u parkovima i vrtovima, a upotrebljava se i za žive ograde. Osim u vrtu, božikovina se može posaditi i u žardinjeru i tako zasađena može ukrašavati terasu ili balkon.

Grančica božikovine još se u doba starih Rimljana upotrebljavala kao simbol zaštite od munje, uroka i čarolije. Čudesna moć koja se pripisivala grančici božikovine prenešena je i u hrišćanstvo. Svetli cvet božikovine postao je simbol rođenja Isusa, crveni plodovi njegova krv, a bodljikavo lišće simbolizuje krunu od trnja.

U narodu je ostalo mišljenje da biljke koje daju zimi plod imaju jaku moć u zaštiti čoveka, jer i one samo prkose prirodi. U vreme zime kad sve miruje, one se rađaju.

Božikovina je jedna od biljaka koje tradicionalno obeležavaju Božić. Motivi grančica tamnozelenih listova s crvenim bobicama nalaze se kao božićni simbol na ubrusima, ukrasnim papirima, stolnjacima, svećnjacima...

Zbog prelepog izgleda, često se koristi i u novogodišnjim dekoracijama. Zbog toga je božikovina u mnogim zemljama zaštićena vrsta.

LEKOVITA SVOJSTVA

Listovi ove biljke sadrže glikozid ilicin, triterpenoid, treslovinu, a kora tanin i lepljive supstance, žutu boju, pektin. Njome se leče bolesti poput artritisa i drugih reumatskih oboljenja, giht, groznica i malarija, bolesti jetre (žutica), bolesti krvi (malokrvnost), bolesti disajnih organa (bronhitis i katar), bolesti probavnog trakta , krvarenja, tegobe sa mokrenjem.
Sok iz listova dobija se tako što se sveže ubrani listovi samelju i iz njih se iscedi sok koji se najviše koristi u lečenju bolesti jetre. Koren se koristi za izlučivanje mokraće, izazivanje pojačanog znojenja i kod povišene telesne temperature. Tinktura se koristi uz čaj u lečenju artritisa, reumatskih oboljenja, tegoba sa želucem.

Izvor; Zelena Srbija

Dj.Vesna
07.08.2014, 18:45
BELI LUK [allium sativum]


narodni naziv:
češnjak,češan, češan luk, češanj, luk cešnjak

engleski naziv: GARLIC

Opis biljke:
Beli luk je jednogodišnja zeljasta biljka sa okruglom stabljikom visine do 1 metra. Pri dnu stabljike nalazi se, uglavnom, 5 dugačkih, zašiljenih, zelenih listova. Cvat u obliku glavice je obavijena dugačkim, zašiIjenim, belim cvetnim omotačem. Glavica se sastoji od 25 do 30 jajastih lukovičastih pupoljaka, izmedju kojih se nalaze samo male količine belih cvetova, koji su gotovo uvek jalovi.

Stanište:
Uspeva u vrtovima, a zbog potražnje uzgaja se i na većim površinama.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se koristi lukovica.

Lekovito delovanje:
Kao lek beli luk ima višestruko upotrebnu vrednost. Svojim lekovitim materijama poboljšava protok krvi, čime povećava aktivnost probavnih organa. Sok od belog luka pospešuje rad jetre I žuči. Sok od belog luka nije samo preventivno sredstvo, nego i lek za infekcijska oboljenja creva. Lekovite materije belog luka u samom početku imaju izrazitu snagu dezinfekcije i sposobnost da spreče, odnosno suzbiju razvoj bakterija koje omogućuju truljenje u crevima.Takodje poboljšava rad srca. Beli luk se koristi sa uspehom u lečenju svih bolesti organa za disanje, posebno kod bronhitisa sa žilavom sluzi, i kod astme, a osim toga jedan je od najjednostavnijih lekova kod suzbijanja tuberkuloze.
izvor:herbateka.com

Dj.Vesna
07.08.2014, 18:46
ARNIKA [arnica montana]


narodni naziv:
brdjanka, veprovac, vučji zub

engleski naziv: ARNICA

Opis biljke:
Arnika je dugotrajna, aromatična biljka visine do 60 cm. Stablo je uspravno i malo razgranato sa jednom cvetnom glavicom. Listovi su sitni, nasuprotni i malo nazubljeni, a pri dnu stabla složeni u rozetu. Cvetovi su žuti ili narandzasto crveni.

Stanište:
Raste na suvim livadama, obroncima i brdima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se koristi cvet, koren, odnosno podanak i listovi. Cvet se skuplja u vreme cvetanja, a korenje u proleće.

Lekovito delovanje:
Amika se pre svega, koristi se u lečenju rana, pri čemu ublažava bolove i pospešuje njihovo zarastanje. U tu svrhu priprema se tinktura od moravke koja se pomeša sa vodom. Korisna je, takodje, u lečenju grla i sa drugim travama u lečenju upale pluća, tifusa, slabosti srca, za bolju cirkulaciju krvi i izlučivanje znoja i mokrace.
izvor;herbateka.com

Dj.Vesna
07.08.2014, 18:47
ANDJELIKA [angelica silvestris]


narodni naziv:
angelika, andjeoski koren, andjeosko drvo, kravojac, divlja pirevina, siriš, šiviz

engleski naziv: ANGELICA

Opis biljke:
Andjelika je dvogodišnja biljka iz porodice štitarki. Prilično je nalik kimu i anišu. Dostiže visinu do 2 m. Stabljika je okrugla, uzdužno brazdasta, šuplja i plavičaste boje. Grana se samo na gornjim delovima. Listovi su veliki, dvostruko i trostruko razdeljeni i na krajevima nazubljeni. Cvet je štitac sa zelenim i žuto belim cvetićima. Ogranci štica imaju kratke, čekinjaste zaštitne listiće. Koren je smedje ili crveno smedje boje. Miris korena je jako aromatičan i prijatan, a ukus sladunjav, posle oštar i gorak.U nekim delovima naše zemlje raste srodna vrsta Angelica archangelica L. I jedna i druga su lekovite osim što se A. Archangelica od A. Silvestris razlikuje po izrazitoj aromatičnosti i skoro kuglastim, 20 do 40 raširenim štitovima. Naraste u visinu 2-3 m, a donji listovi su joj 60-90 cm dugački. Podanak je u A. silvestris puzav, dug oko 1 m, sa mnogo žila. Aromatični, oštar ukus daje korenu eterično ulje, kiseline valerijane i angelike, i jabučnu kiselinu. Miris i ukus angelice slični su mošusu ili vanili.

Stanište:
Rasprostranjena je na planinskom području, uglavnom na visinama od 1500 do 2500 metara.

Lekoviti deo biljke:
Cela biljka.

Lekovito delovanje:
Čaj od listova andjelike greje želudac, čisti krv i mokraćni mehur. U mešavini sa drugim biljkama izlučuje otrovne i pokvarene sokove iz krvi, želuca i črieva, takodje otklanja bolove u stomaku, nadimanje, dizenteriju, grčeve i otvorene i zatvorene šuljeve (hemeroide), sluz u prsima, bolesti grla, a isto tako, veoma je koristan u lečenju kožnih bolesti i osipa. Dobro deluje na želudac jer pospešuje izlučivanje sokova za varenje i ostale funkcije. Angelika prvenstveno povećava apetit, pa zbod toga ulazi u sastav mnogih čajeva za želudac. Ekstrakt sirove biljke deluje izvrsno kod slabog varenja. Kapi angelike sa medom pomažu kod začepljenosti bronhija i protiv hroničnog bronhitisa. Andjelika je jedna od najstarijih lekovitih biljaka, koja do danas nije izgubila na vrednosti. Kao čaj se koristi korenje, ali ga ne treba dugo kuvati da ne bi isparila eterična ulja. Za spoljnu upotrebu koristi se alkoholni ekstrakt andjelike kod ishijasa, bolnih nerava, i kao preparat za masiranje.
izvor:herbateka.com

Dj.Vesna
07.08.2014, 18:48
BAGREM [Robinia pseudoacacia]


narodni naziv:
akacija, akac, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela bagrena, beli bagrem, belo drvo, belo cveće, bela bagrena, bela drača, bela kapinika, gospodinov trn, egiptonska tmina, kralj, kraljevo drvo, kratjegac, krunčica, morska drača, nerod, robinija, signojka, stambolska drača, hacija

Opis biljke:
Bagrem - akacija je stablo koje naraste do 25 m visine. Cveta u maju. Beli mirišljavi cvetovi koji rastu u grozdovima izlučuju puno nektara. Plod bagrema je pljosnata do 11 cm duga mahuna sa 4 do 10 semenki oblika pasulja. U svežim mahunama i u semenkama ima mnogo belančevina, ugkjenih hidrata i masnoće. Mahune se mogu sušenjem konzervirati i upotrebljavati kao povrće. Kuvano semenje bagrema može da zameni pasulj, a prženo da posluži kao zamena za kafu.

Stanište:
Bagrem je poreklom iz Kanade, u a Evropu je prenesen početkom 17 veka. Raširen je po celoj Evropi, a nalazi se i u svetlim prozračnim šumama.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se koristi cvet. Bagremova kora je otrovna, zbog čega je ne treba koristiti kao lek. U narodu se upotrebljava cvet, redje list . Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, a list još dok je mlad.

Lekovito delovanje:
Cvet se upotrebljava u obliku čaja za lakše iskašljavanje i protiv nazeba. List izaziva jače lučenje žuči. Narodna medicina preporučuje i čaj od osušenih cvetova, koji je ukusan i deluje lekovito kod prehlade i kašlja.
izvor:herbateka.com

Dj.Vesna
07.08.2014, 18:49
BOKVICA MUŠKA [plantago lanceolata]

narodni naziv:
konjska rebra, mala bokvica, končula, žilovlak

engleski naziv: Long-leaved Plantain

Opis biljke:
Muška bokvica je trajna biljka sa prizemnim, uskim, golim i žilavim listovima. Na listovima je naglašeno 3 do 5 provodnih žila. Cvetna stapka je uspravna i bez listova, a završava zeleno smedjim cvetnim klasom. Plod je dvosemeni tobolac.

Stanište:
Raširena je po celoj Evropi, a nalazi se na livadama, svetlim prozračnim šumama.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se skupljaju koren, listovi pre cvetanja, a seme nakon sazrevanja.

Lekovito delovanje:
U medicini se više ceni muška bokvica (Herba Plantaginis lanceolatae ). Muška bokvica sadrži mnoge lekovite materije koje joj daju moć u lečenju svih oboljenja organa za disanje. Izvrstan je prirodni lek kod astme, upale plućnih bronhija, kašlja, hripavca, čak i kod tuberkuloze pluća. Za lek se najviše koristi list od širokolisnih vrsta za rane i obloge. Čaj od listova bokvice treba piti što je moguće topliji. Sveže zgnječeno lišće služi kao obloga koja se stavlja na mesto uboda insekta ili ujeda zmije, takodje se stavljaju obloge kod vrućih otoka i rana koje teško zarastaju.
izvor:herbateka.com

Dj.Vesna
07.08.2014, 18:50
BOROVNICA [vaccinium myrtillus]

narodni naziv:
borovinka, borovnjača, brusnica, crna borovnica

engleski naziv: BILLBERRY

Opis biljke:
Borovnica je mali grm sa čvorastim stabljikama, visine 20 do 30 cm i puzavim korenom. Mladi listovi su jajastog oblika sa kratkom peteljkom i na rubu sitno nazubljeni. Cvetovi se nalaze u pazuhu lista, imaju oblik zvončića a boja im je svetlo roza. Plod je sočna modra bobica veličine graška.

Stanište:
Borovnica u velikom broju pokriva tlo crnogoričnih i belogoričnih šuma.

Lekoviti deo biljke:
Listovi se beru pre sazrevanja plodova i suše se na suvom i vetrovitom mestu. Plodovi se beru Ieti nakon sazrevanja, a suše se na suncu.

Lekovito delovanje:
Listovi se upotrebljavaju protiv stvaranja mokraćne kiseline, za lečenje kod povraćanja, proliva, grčeva u želudcu, kašlja i šećerne bolesti. Bobice se upotrebljavaju u lečenju hemoroida, protiv neuredne stolice i slabog apetita. Listovi predstavljaju važan narodni lek protiv šećerne bolesti. Toliko je delotvoran da ga neki zovu biljni inzulin. Listovi su delotvorni jedino ako ih uberemo pre nego što sazru bobice. Nakon toga listovi nemaju lekovita svojstva. Čaj o listova ne sme se piti bez nadzora. Listove sušimo u tankim slojevima u hladu ili u pećnici na 40 stepeni C. Listovi preliveni vrelom vodom ublažavaju upalu mokraćnog mehura i mokraćnih kanala.

Bobice jedemo sveže, osušene i umočene u rakiju. Sušimo ih na 45 stepeni C. Od njih pravimo i ekstrakt sa rakijom, cedimo sok ili pravimo marmeladu. Sok je najbolji za ispiranje, a marmelada rashladuje bolnu vrelinu upaljenih usta i ždrela. Najdelotvorniji je sirov sok. Suve bobice zaustavljaju proliv, naročito kod male dece. Borovnice uticu na vid i čuvaju očnu mrežnjaču. Osušene bobice zaustavljaju krvarenje hemeroida. Sok leči želudačni i crevni katar, pomaže kod smetnji varenja i nedostatka apetita.
izvor: herbateka.com

Dj.Vesna
07.08.2014, 18:51
BRŠLJAN [hedera helix]


narodni naziv:
brštan, brštika, bršljika

engleski naziv: IVY

Opis biljke:
Bršljan je do 20 m duga biljka sa trajno zelenim listovima i mnogobrojnim korenjem po stabljici kojim se pričvršćuje za drugo drveće i kamenje. Listovi su glatki. Gornji listovi su po obodu celi, dok su donji listovi razdeljeni u tri do pet dela. Cvetovi su sitni, spolja mrke, a iznutra zelene boje, skupljeni u poluloptasti štit. Bršljan je otrovna drvenasta penjačica. Kora bršljana je pepeljasto siva. Javlja se na vlažnim i humusnim zemljištima, ali dobro podnosi kamenita i krečnjačka tla, takodje voli vlažan vazduh.

Stanište:
Bršljan raste po stenama, ruševinama i šumama. U gradovima se uglavnom uzgaja kao ukras na zidovima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se upotrebljavaju listovi i plodovi.

Lekovito delovanje:
Bršljanov list već u malim količinama deluje na krvne sudove i srce. Koristi se za lečenje bolesti slezine, polipa u nosu, bolesti očiju, mekih kostiju, kamena i peska u bubrezima, upale mokraćne bešike i belog pranja kod žena. Koristi se, zatim, u lečenju kožnih bolesti, rana i skrofulozne dece (koju je potrebno kupati u uvarku od bršljanova lista). Bršljanov plod potrebno je oprezno koristiti. Mešanjem sa preslicom i nanom koristi se u lečenju nekih unutrašnjih bolesti. Ušmrknut bršljanov sok leči od nosnih polipa.
Čaj od bršljana se koristi protiv peruti tako sto se kosa svako večeispira čajem (ova terapija ne sme trajati više od 14 dana), čaj se takodje koristi za čišćenje tela od otrovnih pesticida I štetnog radioaktivnog zračenja. Nije preporučljivo uzeti više od dve kasike usitnjenog lista brsljana na litru vode. Bobice bršljana ne ostavljajte na dohvat male djece i nemojte ih koristiti za pravljenje čaja.
izvor: herbateka.com

Dj.Vesna
07.08.2014, 18:52
BRUSNICA [Vaccinium vitis idaea, Vaccinium macrocarpa]


engleski naziv: CRANBERRY

Opis biljke:
Brusnice spadaju u bobičasto voće koje, kao i borovnice, poticu iz Severne Amerike. To je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujući većoj količini vitamina C u svom sastavu ima kiselkasti ukus. Brusnicu su koristili u davnim vremenima starosedeoci Amerike kao lek za mnoga stanja, izmedju ostalog i za upalu mokraćnih puteva.
U poslednje vreme, veoma je popularan sok od brusnica. Osim toga, ovaj se dragoceni plod može koristiti u svežem obliku, može se čuvati smrzavanjem ili sušenjem, a sa njim se mogu pripremati i različite sosovi i ukusna jela. Brusnice su, nutricionistički gledano, posebni plodovi bogati različitim zaštitnim materijama, uz klasične vitamine i minerale i druge hranjljive sastojke (vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna). U njima su okriveni brojni bioflavonoidi (npr. quercetin) koji imaju snažno antioksidativno delovanje, čime smanjuju rizik oboljevanja od različitih karcinoma (posebno se spominju rak dojke i rak debelog creva). U laboratorijskim eksperimentima na životinjama, brusnice su svojim bioflavonoidima ne samo sprečavale rast ćelija raka, već i njihovo metastaziranje. Antioksidansi osim toga pomažu i pri prevenciji odredjenih faktora koji podstiču nastanak kardiovaskularne bolesti. Hipuricna kiselina, koja se takodje nalazi u brusnicama, predstavlja prirodni antibiotik, tako da se brusnicama pridodaju ne samo antibakterijska, već i antifungalna (protiv gljivica) svojstva. Antocianini i proantocianidi iz brusnica, osim antikancerogenog delovanja, pomažu i pri obnovi ćelija koje su odgovorne za vid. Brusnice uz sve to, deluju i na snižavanje glukoze u krvi, što je jako korisno za dijabetičare.
Najvažnija stanja kod kojih se preporučuje svakodnevna upotreba tih izuzetnih plodova jeste u svakom slučaju upala mokraćnih puteva, budući da flavonoidi iz brusnica imaju posebno antibakterijsko delovanje baš u tom delu tela, zahvaljujući posebnim receptorima kojima se one vežu. Istraživanja su pokazala da sastojci iz brusnica uništavaju i Helicobacter pylori, koji je u najvećem slučaju uzročnik čira na želudcu. Osim toga, brusnice uništavaju i bakterije koje su naseljene u ustima i koje inače vremenom dovode do raznih bolesti zuba i desni.
izvor: herbateka.com

Dj.Vesna
07.08.2014, 18:53
ŽUTI NOĆURAK [Oenothera biennis]

Opis biljke:
Žuti nocurak (Oenothera biennis) je stigao iz južne Amerike na sever, na istočnu obalu Kanade. Bio je popularan već medju Indijancima, izmedju ostalog, u lečenju kožnih bolesti i lečenju rana, a koristio se kod astme, prehlada i gripa. U 17. veku dospeo je u Englesku. U ulju žutog noćurka nalaze se dve važne nezasićene masne kiseline : alfa-Iinolenska kiselina i gama-Iinolenska kiselina. Prva spada medju esencijalne masne kiseline, koju organizam ne proizvodi, već ju je potrebno uneti hranom. Gama- Iinolensku kiselinu, organizam može proizvesti iz sirovina koje se nalaze u hrani, ali samo pod idealnim uslovima.

Ulje dobijeno od žutog noćurka sastoji se od 72 % linolenske kiseline, a 9 % cini gama linolenska kiselina, pa se ova biljka može smatrati najbogatijim prirodnim izvorom biološki aktivnog vitamina F. On ima osobine antioksidansa, neutralizuje slobodne radikale koji su štetni za organizam, a uz to sprečava i njihov nastanak.

Primena ulja žutog noćurka u velikoj meri sprečava neugodne simptome koji se javljaju pre menstruacije (predmenstrualni sindrom .PMS). Ulje žutog noćurka može biti korisno u odvikavanju od alkohola. S obzirom da alkohol sprečava pretvaranje linolenske kiseline u gama-linolensku kiselinu, kod alkoholičara se smanjuje razlika prostaglandina E 1 u organizmu, što dovodi do depresije.
izvor:herbateka.com

Dj.Vesna
07.08.2014, 18:53
ŽALFIJA [salvia officinalis]

narodni naziv:
kuš, lekovita slavulja, krstašica, žalfija, kadulja

engleski naziv: Sage

Opis biljke:
Žalfija je višegodišnja polugrmovita biljka visine 30 do 60 cm. Ima jak koren i drvenastu stabljiku. Donji delovi stabljike su drvenasti a gornji zeljasti. Stabljika je uspravna i četvorouglasta. Listovi su uski, eliptični, sitno naborani sa dugačkom peteljkom. Veliki tamno ljubičasti cvetovi skupljeni su u cvatove poput klasa koji su sastavljeni od pršljenova. Cvet je dvousnat, a caška i venčić imaju žlezdaste dlake.

Stanište:
Raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se pre cvetanja skupljaju listovi i mlade grančice.

Lekovito delovanje:
Žalfija leči promuklost, čisti krv i jača nerve, greje želudac, otklanja gasove, pomaže kod svake vrste prehlade, katara i influence. Ima i protivupalno dejstvo, tako da se toplo preporučuje kod svih zapaljenja, od zapaljenja ždrela, preko unutrašnjih organa, do bešike i vaginalnih upala.Žalfija je u stanju da reguliše i znojenje, odnosno da ga dovede na pravu meru(kada se znojite od slabosti posle gripa ili zapaljenja pluća žalfija taj problem rešava za par dana). Vrlo je stimulativna i podiže tonus. Takodje leči i obolele od reumatizma. Ako uberete sveže listove žalfije i protrljate njima predeo oko zuba, desni, učinićete ih zdravijim i čvršcim.
izvor:herbateka.com

Dj.Vesna
07.08.2014, 18:54
ZLATICA SA KAMENA [ceterach officinarum]


narodni naziv:
tlatinjak

engleski naziv: STONE FEM

Opis biljke:
Zlatica sa kamena je trajna biljka koja rate na kamenu, odakle je dobila ime. Prilegla stabljika dostiže dužinu do 15 cm. Listovi su odozgo zeleni, a odozdo belo sivi ili smedji. Listovi su duguljasti i na krajevima zaobljeni. Stabljike su, u stvari izdanci, sa listovima koji izbijaju iz korena.

Stanište:
Raste po zidovima i izmedju pločastog kamenja.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se bere stabljika bez korenja, tj. nadzemni deo biljke.U proleće ilil jesen se skuplja koren, a cela biljka za vreme cvetanja.

Lekovito delovanje:
Zlatinjak pospešuje izlučivanje mokraće i znojenje, čisti krv i pomaže u lečenju nervnih bolesti. Za spoljnu upotrebu koristi se za pripremanje obloga i melema za razne bolesti. Za lečenje reumatckih bolesti preporučuje se pripremanje kupke od zlatice sa kamena.
izvor: herbateka.com

Dj.Vesna
07.08.2014, 19:03
VRANILOVKA - ORIGANO [Origanum vulgare]


narodni naziv:
mravinac, mirišijavac, crnovr, crnovrška, džodžan, dušica, babina dubcica, bolmet, bolja dušica, vrigan, gorka meta, gocman, dobra misel, dobra misu, dobrovoljka, zabrta, zavrta, ksaberta, mažuran, majoran, mravinjac, mravic, mravlinjak, origanj, rigan, rohogan, sovr, sovro, sušica, tosta, crljena meta, crljena metvica, crnovrh

engleski naziv: MARJORAM

Opis biljke:
Vranilovka je dugovečna zeljasta biljka suncanih i suvih krajeva. Ima uspravne čvrste drške, visoke oko pola metra, crvene boje i obrasle krupnim listovima. Cveta od jula do oktobra. Cvetovi su na vrhu stabljika udruženi u kompaktne okruglaste cvasti, prijatnog mirisa i lepog izgleda. Ukus je opor i gorak. Spada u grupu aromatičnih oporih, gorkih neotrovnih droga koje se kod nas mnogo cene. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejstvo vranilovke je vrlo blisko i slično majčinoj dušici pa se na isti način može upotrebiti. Isto tako se bere, suši, čuva i pakuje.

Stanište:
Svuda.

Lekoviti deo biljke:
Seku se vrhovi grančica dužine oko 20 cm za vreme cvetanja.

Lekovito delovanje:
Omiljena je u narodu kao čaj i lek za jačanje, za lecenje bolesti organa za varenje (naročito proliva) i disanje, a spolja se upotrebljava protiv raznih zapaljenja kože i sluznica. Etarsko ulje od vranilovke sadrži oko 50% timola, zbog čega ima veoma izražena antibakterijska svojstva. Na taj način se može i objasniti vekovna upotreba i ogromno poverenje u lekovitu moć ove biljke u nekim našim krajevima.
izvor: herbateka.com

Dj.Vesna
07.08.2014, 19:04
VIDAC [euphrasia officinalis]


narodni naziv:
dragočka, dragonka, radoka, vidica, vidova trava,očanica

engleski naziv: EYEBRIGHT

Opis biljke:
Vidac je jednogodišnja biljka visine 10 do 15 cm. U gornjem delu je razgranata i pokrivena mekanim dlačicama. Listovi su nasuprotni, jajastog oblika i na vrhu oštro nazubljeni. Cvetovi se pojavljuju u pazušcima gornjih listova, a boja im je bela ili bledo ljubičasta. Po cevastim cvetovima nalaze se male žute mrlje.

Stanište:
Raste na suvim livadama, šumskim čistinama i neplodnim zemljištima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek sakuplja se citava biljka, bez korena .

Lekovito delovanje:
Ova biljka se najviše koristi se u lečenju očiju, i to kod upale očne spojnice, slabosti očiju zbog premorenosti od čitanja ili pisanja, upale rubova kapaka, upale šarenice, glaukoma, čira na rožniači, upale suzne žlezde i sl. Vidac se preporučuje i kod bolesti disajnih organa, kao što su kijavica, grip, bronhitis, probavne smetnje, i kod želucanih i crevnih bolova.
izvor: herbateka.com

Dj.Vesna
07.08.2014, 19:04
ZELENI ČAJ [Camellia sinensis]


narodni naziv:
kineski, ruski,indijski

engleski naziv: GREEN TEA

Opis biljke:
Zeleni čaj je osušeno lišće čajne biljke Camellia smensis. To je biljka sitnih listića i visine kao žbun. Lišće mu je naizmenično, eliptično, na rubovima nazubljeno. Nema mirisa. Cvetovi su beli i mirišu.

Stanište:
Raste na visoravnima Kine, Indije, Japana, Cejlona, na Javi, u Gruziji i južnim padinama Kavkaza. Za svoje stanište odabrao je najljepše pejsaže i to uz izvore pitke vode u dobro sunčanim ravnicama koje obiluju kišama. Gaji se na plantažama gde se grm seče do visine jednog metra radi većeg broja izdanaka i lakšeg branja lišća. Najbolje vrste beru se u martu(pre prolećnih kiša), kada su listovi još sasvim mali. Suši se u velikim posudama ispod kojih gori vatra i sve vreme meša vrlo osetljivim dlanovima znalaca koji znaju kad je čaj osušen i kad ga treba skloniti sa vatre. Sušenje je važno da bi se iz listova uklonola voda. Važnije od vrste posude (najveći čajnik na svetu ima zapreminu devedeset litara) su vrsta vatre i način pripreme. Od načina prerade zavisi da li će se dobiti, crni, zeleni, žuti ili crveni caj. Crni čaj se specijalnim postupkom obradjuje i pri tom fermentira pri čemu i dobija crnu boju. Zeleni čaj se obradjuje, ali se fermentacija ne sprovodi. Vrsta biljke utiče na kvalitet čaja. Medjutim, veština prerade, način pakovanja i čuvanja presudni su za kvalitet. Čaj se pre svega koristi za uživanje, koje se razvilo istovremeno sa razvojem industrijske proizvodnje šećera.

Lekoviti deo biljke:
Listovi i cvet.

Lekovito delovanje:
Ispitivanja su pokazala da se korišćenjem zelenog čaja mogu sprečiti maligna oboljenja prostate. Zeleni čaj snižava holesterol, pomaže snižavanju krvnog pritiska i blagotvorno deluje na srce i krvne sudove. Miris tog napitka nežne zelene boje i kiselkastog ukusa podstiče pozitivne misli, krepi celo telo, umiruje, opušta i pročišćava organizam. Ispitivanjem ekstrakta polifenola dobijenih iz listova biljke zelenog čaja pokazalo se da smanjuje nivo lipida, triglicerida i holesterola u krvi, a time i opasnost od bolesti krvnog sistema i arteroskleroze. Zeleni listovi čaja bogati su i fluorinom koji sprečava štetno dejstvo bakterija karijesa u usnoj duplji. Čaj sadrži i minerale važne za čovekovo zdravlje poput kalijuma, bakra, gvoždja i mangana. Sadrži malo teofilina i teobromina. Poznat je kao diuretik, pomaže protiv celulita jer ograničava apsorpciju masnoće i podstiče površinsku cirkulaciju. Ekstrakt čaja koristi se za negu kože, usne šupljine, izraslina na koži, protiv peruti u kosi, kod opekotina i za lečenje akni. Istraživanja koja su sproveli Japanci pokazala su da u delovima zemlje u kojima se bere i proizvodi zeleni čaj nema smrtnosti od raka želuca i pluća.
izvor:herbateka.com

Dj.Vesna
07.08.2014, 19:19
TROSKOT [polygonum aviculare]


narodni naziv:
dvomik, dusomaca, kokošica, krupnik, ptičja trava, uglasti solomonov pečat, oputina

engleski naziv: Knot grass

Opis biljke:
Oputina je jednogodisnja biljka. To je niska biljka visine os 30 do 60 cm i veoma često se pojavljuje kao korov. Ima dva reda malih, najviše modro zelenih listića koji imaju crvene pruge, i male bele palistice (koprica, ochrea). U pazuhu listova nalaze se cvetovi bele ili belo roze boje.

Stanište:
Raste kao korov u vrtovima, u dvoristima, na putevima, ledinama, oranicama i, na zapuštenim mestima.

Lekoviti deo biljke:
U proleće i leto skupljaju se listovi i mladi pupoljci stabljike.

Lekovito delovanje:
Oputina se uspesno koristi u lečenju plućnih bolesti, karnena, teskoća u radu bubrega, gihta (uloga), reumatizma, proliva, krvarenja creva, zutice i rana. Poboljšava krvnu sliku. Isto tako, preporučuje se u lečenju čireva na zelucu. Pomesana sa drugim lekovitim biljkama koristi se u lečenju mnogih drugih bolesti.
izvor: herbateka.com