PDA

View Full Version : Obicne Pesme by Dj.Vesna



Dj.Vesna
12.09.2012, 06:18
D O B A R P O S A O

Poznajem ljude koji bi rado kopali i svoj grob
ako bi im neko ponudio dobre pare .

Zbog istog posla ,
nešto sporije
i sa nešto više smisla ,
rasporedjujem ...
dobijeno vreme.

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:18
B A L K A N S K I R A T

Ukazala se prilika da učestvujem u jednom
¨prljavom i smrdljivom¨ ratu ...
NARAVNO!
Nisam je propustio.

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:19
S V E T S K I R A T

Ma koliko ga nazivali oslobodilačkim
ili ničim izazvanim ,
rat je,
pored točka i struje ,
najisplativiji izum čovečanstva !

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:19
I S K U S T V O

Iskustvo je najvrednija stvar u životu!
Osim ako ti ne dodje glave!

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:20
K A O D A O S E Ć A M I

Već danima ležim u tami memljive sobe i,
iako roletna nije pokvarena,
ne dozvoljavam suncu da udje unutra
plašeći se da će,
svojim zracima,
otkriti još slika
i ispuniti album agonije,
koji,
otvoren leži pored kreveta.

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:20
K A O D A O S E Ć A M II

Retko i ustajem.
A kada to i uradim
osetim višak pokreta.
Svu besmislenost napora umornog tela...

A tamo,
napolju,
u svakom kriku
u svakom razgovuru
u svakom zvuku
u svakoj pesmi
kao da osećam
kako radjaju se prelepe životne priče
koje nikada neću znati da pročitam.

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:21
I Z L A Z A K

Dugo sam razmišljao kako bi bilo dobro da izadjem,
odvezem se do nekog bara i popijem nešto.
Piće,flašu u glavu, batine, bilo šta!
Mogućnost izbora nije bila velika
ali je izbor mogućnosti uvek bio iznenadjujući...
Nisam morao da donosim odluku.
Ona je donela mene do kola,
i strpala unutra.

A kola?

Pa bila su skoro starija od mene
i vožnja njima nije predstavljala neko zadovoljstvo.
Svejedno, ja sam bio zadovoljan.
Ipak mučilo me je to što se nijedna vrata nisu mogla zaključati.
Iako sam negde, ne baš duboko u sebi,
pokušavao da potisnem misao
kako bih voleo da ih neko ukrade...

To bi bio krunski dokaz da je ovde sve propalo!

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:21
S L A G A L I C A

Bar jednom u životu dogodi se da te nešto
(ili neko)
tako dobro prodrma i rasturi
da veoma teško,
(a neretko nikada više)
ne uspeš da vratiš sve na svoje mesto!
A onda...
(P)ostaneš zbunjen.
Kao dete koje ima slagalicu
ali ne i sliku koju treba da sastavi.

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:22
R A Z U M E V A NJ E

Pre neki dan sedeo sam u baru sa čovekom
od kojeg sam bio trezniji tek toliko
da sam imao snage da se povremeno oteturam do WC-a
i da po povratku, pokretom ruke,
velikodušno naručim turu pića za preživele goste.
Čovek je pričao i pričao
a ja sam,
uklapajući se u opšti trend razumevanja, klimao glavom
(mada drugačije nisam ni mogao da je držim)
i ponavljao da je u pravu.
Naravno da nisam ni slutio o čemu priča,
a verujem,
(ako sam u tim trenucima uopšte mogao u nešto da verujem)
da ni on nije bio svestan reči koje je izgovarao.

Ljudi su zaista čudni!
Očekuju da ih slušaš kada ni sami sebe ne čuju
a ti ne želeći da ih povrediš
potvrdjuješ sve što kažu,
ulivajući im lažnu nadu,
kako je vredno probuditi se i narednog jutra.

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:23
B I R O I Z G U B LJ E N I H S T V A R I

Koliko je nesto vredno,
koliko ti je do nečega zaista stalo...
shvatiš
tek kada ga izgubis!

Sreću!
Do sada se nisam obraćao birou za izgubljene stvari.
Nisam ni imao šta da izgubim!

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:23
H R A B R O S T

Hrabrost je,
posle neprospavane noći,
ugledati se u ogledalu
sa upaljenim svetlom u kupatilu.

Hrabrost je započeti već izgubljeni rat.

Hrabrost je pustiti omiljenu kasetu
iako znaš da će je neispravan kasetofon verovatno umrsiti.

Hrabrost je napustiti i ono malo što imaš.

Hrabrost je i pisati o samoći
dok stoji iznad tebe,
duva ti u vrat
i lagano šapuće gluposti.

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:24
P R I J A T E LJ S T V O

Prijateljstvo je mnogo više
od šetnje parkom
odlaska u bioskop,
besmislenih i predugih razgovora
o tudjim ljudima i drugim životima,
razglabanja o muzici i sportu,
pozajmljivanja para i stvari
ili zajedničkih letovanja.

Prijateljstvo je
kad satima sediš,
ćutiš,
i ne pritiska te obaveza da izgovoriš bilo šta
samo da bi srušio zid tišine.

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:24
J E D N O G D A N A

Plašim se da ću,
jednog dana,
pasti u krevet
i da ću,
potpuno miran,
potpuno tih,
toliko dugo ležati na njemu
da ću i zaboraviti razlog.

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:25
T E Š K E R E Č I




Sve teže uspostavljam kontakt sa ljudima
a komunikacija se svodi
na priče o fudbalu i kladionici,
raznim bolestima koje vrebaju
neoprezne konzumente lažnih rakija,
ženama,
parama i poslednjim poskupljenjima benzina i struje.




I razgovori telefonom nisu više vredni novca koji,
na kraju meseca,
moram da izdvojim za utrošene impulse.




Moje reči postale su teže od krda slonova
koji pokušavaju da pređu truli, viseći most
i sve češće završavaju u ponoru
ne uspevajući da stignu na drugu stranu!

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:26
S C E N A R I O




Kažu da pred sam kraj,
kada sa bezobraznom samouverenošću,
smrt već stoji pored tebe
i uči te novim pravilima,
pred očima prolete najbitniji trenuci života.




Nisam verovao u tu priču
sve dok mi se nije ukazala prilika
da pogledam svoj,
doduše,
loše sinhronizovani, crno-beli film.




I uprkos mojoj glupoj želji
da tu tragičnu komediju pogledam do kraja,
nevidljivi i moćni režiser odlučio je
da promeni scenario,
a srećom po mene,
i glavnog glumca.

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:27
S A M O U B I S T V O

Odlučiti se na samoubistvo
isto je što i odlučiti se na skok
sa poslednjeg sprata zapaljenog solitera
dok ti dim i vatra već miluju telo
a ti,
svestan sopstvene krivice,
da si im dopustio da previše pridju,
više ne možeš da pronadješ požarne stepenice
mada znaš,
da su još malopre
bile tu negde...
na dohvat ruke.

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:28
L O Š A N A V I K A I




Gospode,
OPROSTI MI!
Teraju me da verujem!
Onako, naslepo,
Iz navike...

Ja, slepac nisam,
ali ni nevernik!
A loših navika imam mnogo!
Još jedna?
Dotukla bi me sigurno.

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:29
D O B A R P E S N I K

U današnje vreme zaista je teško prepoznati
pravog i dobrog pesnika!
Bez obzira da li je napisao samo tri pesme,
kako bi ispoštovao uslove jednog od milion konkursa
ili iza sebe ima desetak zbirki i knjiga
koje su, uglavnom,
rezultat povredjene sujete
i kompleksa iz detinjstva.

Zaista je teško prepoznati dobrog pesnika!
teže nego profesora fizičkog
u nepreglednoj masi naprednih osnovaca.

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:29
L O Š A N A V I K A I I

Verovao sam ljudima
i događajima
i fenomenima...
I ne,
nisam se razočarao!
Jer, verovao sam u njih onako,
kako u sebe verujem.

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:30
Ž R T V A

Ideja o novoj pesmi
uvek se pojavi u najgorem mogućem trenutku.
Najčešće dok vozim kola,
sedim u baru
ili se, okupan znojem,
borim sa mesečnim sledovanjem ženskog sala.

Prvo se mota po glavi
a onda počne da vuče za rukav
i stavlja olovku u ruku...
I uvek se pitam:
Koliko veliki treba biti ulog?
Šta je to što vredi žrtvovati
a da pesma bude bar toliko dobra
da ti ne bude žao izgubljenog vremena,
propuštene prilike ili
gore pomenutog mesečnog sledovanja?

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:30
S T R A H

Jedini i pravi strah je strah od vremena.
Svega što će nam doneti
i svega što je već donelo.
Njega se plaše i besmrtno smrtni predsednici
i žive legende.
Plaše ga se i sajdžije u švajcarskim fabrikama satova
kao i voditelji jutarnjeg programa lokalne TV stanice.
Plaše ga se i roditelji deteta koje prebrzo raste,
radnici dok otkucavaju svoje kartice
kao i navijači na polupraznim stadionima
čekajući da podplaćeni sudija odsvira kraj.
Plaše ga se i raznorazni Bogovi,Sai Babe i Muhamedi,
proročnici koji za utehu,
kao u nekom telešopu,
nude reinkarnaciju za male pare.
Njega se plaše i heroji kojima lagano oduzima
teškom mukom stečene privilegije...

Vremena se jedino ne plaše ludaci.
Njima, više nema šta da uzme!
Oni su, sve svoje već odavno dali!

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:31
M A Š I N A

U pisaćoj mašini uvek treba da stoji papir.
Mašina bez papira je isto što i kola bez benzina.
I ne sme da te nervira što papir stoji prazan već danima,
nedeljama,
mesecima,...
i što skuplja prašinu
i što mušice seru po njemu
i što po njemu prolivaš vino ili pivo
ili ga cepkaš da bi napravio džoint
ili zapisao broj telefona, poruku...
Papir jednostavno treba da stoji tamo!
Da te opominje...
I čeka svojih 5 minuta!

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:31
S K E P T I K

A imao sam ja i žena,
i prijatelja,
i planova!
...imao sam i strica u Americi!

Ne veruješ?

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:32
P O S L E D I C E

Teško je i nezahvalno u okvir pesme
staviti baš sve one slike iz života
u kojima ne možeš da sakriješ mišljenje
o onima koji će se, kad tad, prepoznati.
I moraš biti spreman na najveće žrtve i odricanja
kada nastanu problemi
sa uvredjenim roditeljima i kolegama,
rasplakanim tetkama i devojkama,
razočaranim prijateljima
ili pesnicima čije si pesme još do juče
nazivao antologijskim,
iako su bile dobre samo kao loš primer.

Ipak , najteže je bilo
kada mi je pre neki dan ponestalo kafe
pa sam morao da je pozajmim od komšinice.
Tek posle večnosti kucanja i lupanja u vrata
shvatio sam da sam pogrešio
što sam je u poslednjoj zbirci, negde na samom početku,
nazvao debelom i dosadnom kravom.

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:33
V I DJ E N I LJ U D I

Biti popularan,
slavan,
poznat...
Jednom rečju biti vidjen
možeš postići i ako dozvoliš da ti, oštricom sekire,
na crvljivom panju uspeha
odseku glavu!
A onda je pronose ulicama
kako bi je za kratko vreme
videlo što više ljudi.

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:33
R A V N O D U Š N O S T

Pesma čitaocu treba da pokaže vrata.
Vrata raja.
Ili pakla!
Da u njemu pokrene dobro.
Ili zlo!
Ništa više.

Važno je da ga ne ostavi ravnodušnim...
To bi sigurno dotuklo pesnika!

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:34
S M E Š N O J E

Mrzim ljude koji su ubedjeni
da su na pravom mestu
u pravo vreme....

Mrzim njihovu samouverenost
i već unapred pripremljene pobedničke izraze na licima.

Ubediće te da su videli svetlost
iako su slepi,
da su srećni
iako su jadni,
imaju odgovor na svako pitanje
pre nego ga i čuju
i nikada neće dopustiti da ih pobediš
jer, ONI ZNAJU SVE!

A to je smešno, zaista je smešno.

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:35
S R E Ć N I J A V R E M E N A

U retko kojem stanu koji bih iznajmio
mogao sam da glasno slušam muziku.
I ne samo to.
Nisam smeo da dolazim kasno,ulazim prljavim cipelama,
nenajavljeno dovodim prijatelje i devojke,
ostavljam dlake na sapunu
ili dozvoljavam budilniku da zvoni duže nego što je potrebno.
A morao sam da pazim i na mali bojler u kuhinji
kako se ne bi pregrejao
a da u njemu ipak bude dovoljno tople vode za pranje sudova...
Jednostavno, bio sam pripitomljen.
Gazde su me navikle na takve sitnice
koje u početku izgledaju kao kompromis
a tek kasnije pokažu svoje pravo lice
i suoče te sa još kompleksa
koje ćeš vući celoga života.

Tako sam, mada ni sam nisam primetio,
postao oprezniji od vozača kamiona
na auto-putu Beograd – Solun
iz nekih srećnijih vremena.

Dj.Vesna
12.09.2012, 06:36
U T E Š N A F I L O S O F I J A

Nedavno sam u starim knjigama,
preturajući po tavanu,
naišao na učenje nekog filosofa koji je tvrdio
da stvari postoje samo onda,
i u trenutku dok ih posmatramo.

Nikada se u životu nisam osetio tako živim
kada se pogled,
unezverenog i uplašenog,
u klopku uhvaćenog miša
sreo sa mojim!