PDA

View Full Version : Na danasnji dan...



Dj Slaki
19.08.2012, 11:11
Dogodilo se na današnji dan - 19. avgust
- Danas je Preobraženje, dan kada se, prema hrišćanskom predanju, Isus Hristos na visokoj gori Tavor preobrazio pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom. "Njegovo lice zasjalo je kao sunce, a haljine njegove postadoše bele kao sneg", kaže predanje. U crkvama se toga dana osvećuje grožđe, a u narodu postoji verovanje da to voće ne treba jesti pre Preobraženja. Od tog dana obično prestaju velike vrućine, a noći postaju svežije, pa je i nastala izreka da se od tada "preobražava i gora i voda".
1691. - Austrijanci su kod Slankamena, pod komandom feldmaršala Ludviga Vilhelma Badenskog, potukli Turke koje je predvodio veliki vezir Mustafa Ćuprilić. U bici u kojoj je na strani Austrijanaca učestvovalo i oko 10.000 Srba, pod komandom Jovana Monasterlije, Turci su potpuno razbijeni i uz velikog vezira je poginulo 18 paša, stotinak oficira i oko 20.000 vojnika, a Austrijanci su imali oko 7.000 poginulih i ranjenih.
1888. - U Belgiji je održano prvo takmičenje za najlepšu devojku sveta. Pobedila je osmanaestogodišnja devojka iz Indije.
1909. - Održana je prva trka na autodromu u Indijanapolisu.
1967. - Singl Bitlsa "All You Need is Love" našao se na prvom mestu britanske liste.
1983.. - Umro je jugoslovenski državnik srpskog porekla, Aleksandar Marko Ranković, potpredsednik SFRJ i član najužeg rukovodstva vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije do smenjivanja sa svih funkcija 1966. Posle zavođenja Šestojanuarske diktature 1929, osuđen je na šest godina robije zbog ilegalne komunističke aktivnosti, a 1940. je postao član Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije. U Drugom svetskom ratu je rukovodio pripremama za ustanak protiv okupatorske nemačke vojske i nacistička policija Gestapo ga je uhapsila u Beogradu krajem jula 1941. Posle hapšenja je zverski mučen i potom prebačen u bolnicu radi lečenja, gde je držan pod stražom, ali je oslobođen smelom akcijom beogradskih skojevaca. Kao organizacioni sekretar KPJ i član Vrhovnog štaba partizanskih jedinica, osnovao je 1944. službu bezbednosti pod nazivom Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA). Posle rata je bio ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik savezne vlade. U političkom obračunu s njim na Četvrtom plenumu Centralnog komiteta SKJ 1966. na Brionima, jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito ga je optužio za zloupotrebe Službe državne bezbednosti i "grupašku i antipartijsku delatnost" i lišen je svih funkcija, mada javnosti nisu predočeni uverljivi dokazi na osnovu kojih je eliminisan iz političkog života. Njegova sahrana u Beogradu, kojoj je prisustvovalo više od 100.000 ljudi, veoma je uznemirila komunističko rukovodstvo Jugoslavije koje je u tome videlo znak buđenja "srpskog nacionalizma"
1988. - Iran i Irak potpisali su sporazum o prekidu vatre nakon osmogodišnjeg sukoba.
1989. - Tadeuš Mazovjecki postao je prvi nekomunistički predsednik Poljske.

Dj Slaki
20.08.2012, 15:45
Dogodilo se na današnji dan - 20. avgust
1872. - Prestao je da izlazi srpski list "Danica", najznačajniji književni časopis srpskog romantizma, koji je od februara 1860. triput mesečno štampan u Novom Sadu. List je pokrenuo i uređivao srpski pisac i pravnik Đorđe Popović, koji je okupio mlade srpske pesnike romantičare: Jakova Ignjatovića, Đuru Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Lazu Kostića.
1877. - Rođen je srpski književni kritičar i istoričar književnosti, Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije, najuticajniji kritičar svog vremena. Diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu i doktorirao u Lozani. Presudno je uticao na srpsku literaturu, boreći se za realizam i verodostojnost književnog dela. Prve radove je objavio u satiričnim i socijalističkim listovima, a zatim se visprenom kritikom - često beskompromisnom i presuditeljskom - najčešće oglašavao u "Srpskom književnom glasniku", koji je od 1905. do 1907. uređivao s Pavlom Popovićem, a potom sam do smrti 1914. Dela: rasprave i studije "Pogled na današnju francusku književnost", "Uništenje estetike i demokratizacija umetnosti", "Francuski romantičari i srpska narodna poezija", "Srpska književnost u XVIII veku", "Omladina i njena književnost", "Istorija nove srpske književnosti", "Jakov Ignjatović", kraće studije, kritike i prikazi sakupljeni u devet knjiga pod naslovom "Pisci i knjige".
1884. - Posle četiri godine gradnje, svečano je otvorena zgrada Beogradske železničke stanice, s koje je uskoro krenuo prvi voz na tek izgrađenoj pruzi Beograd-Niš. Glavni investitor i izvođač radova bilo je Francusko društvo, a radove je nadzirao srpski arhitekta Dragiša Milutinović, sin pisca Sime Milutinovića Sarajlije.
1901. - Rođen je Salvatore Kvazimodo, italijanski pesnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1959. godine. Kvazimodo se rodio u Sirakuzi na Siciliji. Njegovo pesništvo obuhvata teme od klasične starine do ratne tragike savremenog čoveka. Bio je antologičar italijanske poezije, oštar polemičar, prevodilac sa engleskog i klasičnih jezika. Kao profesor na Konzervatorijumu u Rimu, bio je tumač i naše savremene poezije. Umro je u Napulju, 14. jula 1968. godine.
1914.. - Završena je Cerska operacija potpunom pobedom srpske vojske. To je bila prva značajnija pobeda saveznika nad centralnim silama u Prvom svetskom ratu. Izvojevale su je jedinice Druge armije pod komandom Stepe Stepanovića, koji je za zasluge u bici na Ceru dobio čin vojvode. Bitka je počela 12. avgusta. Sledećih dana su srpski borci napali Drugu austrougarsku armiju između Krupnja i Šapca, nanevši joj teške gubitke. Austrougarska komanda je tada naredila opšte povlačenje svojih jedinica.
1920. - Allen Woodring osvojio je zlatnu olimpijsku medalju u trci na 200 metara, noseći pozajmljene patike.
1940. - U Meksiku je ubijen Lav Trocki, ruski revolucionar, političar i publicist. On je bio Staljinov veliki protivnik, zalagao se za svetsku revoluciju. Posle dugotrajne političke borbe, proteran je iz zemlje, a smatra se da je likvidiran po Staljinovom naređenju.
1968. - 650.000 trupa Varšavskog pakta izvršilo je invaziju na Češku, kako bi slomilo "Praško proleće" - kratak period liberalizacije u ovoj tada komunističkoj zemlji. Česi su protestovali velikim demonstracijama i drugim nenasilnim taktikama, ali to nije bilo dovoljno da se suprotstave sovjetsikm tenkovima.
1994. - Umro je srpski filmski režiser i pisac Aleksandar Petrović, jedan od sineasta koji su smelošću tretiranja osetljivih tema i originalnim ostvarenjima proslavili srpski film u svetu. Sedamdesetih godina 20. veka, s ostalim autorima filmskog "crnog talasa", podvrgnut je snažnom ideološkom pritisku komunističkog režima Josipa Broza. Dela: kratkometražni filmovi "Let nad močvarom", "Petar Dobrović", "Putevi", igrani filmovi "Dani", "Dvoje", "Tri", "Skupljači perja" (nagrada na Kanskom festivalu), "Biće skoro propast sveta", "Maestro i Margarita", "Grupni portret s damom", "Seobe", eseji "Novi film".
1996. - U udesu transportnog aviona "Iljušin 76" ruske kompanije "Sper erlajns" blizu piste beogradskog aerodroma u Surčinu, poginulo je svih 12 ljudi u letelici. Prethodno je avion koji je iz Beograda poleteo ka Malti, zbog otkazivanja navigacione opereme i sistema radio veza, kružio u vazduhu oko tri sata, pokušavajući da se oslobodi goriva, ali je prilikom prinudnog sletanja promašio pistu.

Dj Slaki
21.08.2012, 11:35
Dogodilo se na današnji dan - 21. avgust
1165. - Rođen je Filip II Avgust, francuski kralj 1180-1223. Ojačao je kraljevsku vlast i uspešno ratovao protiv engleskog kralja Jovana bez Zemlje, kojem je oteo vlast u zapadnoj Francuskoj (Normandija). Učestvovao je i u III krstaškom ratu. Za njegove vladavine, otpočelo je zidanje Bogorodičine crkve u Parizu (Notre Dame) i osnovan je Univerzitet u Parizu (1208).
1958. - Umro je srpski kompozitor i dirigent Stevan Hristić, obdareni polifoničar koji je osnovno nadahnuće crpao iz narodnih motiva, jedan od osnivača Muzičke akademije u Beogradu, šef Beogradske filharmonije, dirigent Narodnog pozorišta, direktor Opere, član Srpske akademije nauka i umetnosti i prvi predsednik Saveza kompozitora Jugoslavije. Muzičko obrazovanje stekao je u Beogradu, Rimu, Beču, Lajpcigu, Moskvi i Parizu. Dela: orkestarska "Simfonijska fantazija", "Rapsodija", "Vranjanska svita", "Poema zore", "Marš slobode", "Skice za klavir", muzička drama "Suton", balet "Ohridska legenda", oratorijum "Vaskresenje", scenska muzika za drame "Čučuk Stana", "Sunce", "Lazarevo vaskrsenje", "Uobraženi bolesnik", "Hamlet", "Večiti mladoženja", "Bura", horovi, solo pesme.
1959. - Američki predsednik Dvajt Ajznehauer potpisao je proklamaciju kojom Havaji postaju 50. država u okviru SAD-a. Predsednik je istovremeno izdao naređenje da se američkoj zastavi doda još jedna zvezdica - simbol nove države.
1963.. - Uvedeno je vandredno stanje u Južnom Vijetnamu.
1972. - Prvi put je jedan balon preleteo Alpe.
1977. - Donna Patterson Brice postavila je rekord u zabeleženoj brzini na skijama na vodi - 111,11 milja na sat.

Dj Slaki
22.08.2012, 13:12
Dogodilo se na današnji dan - 22. avgust
1485. - U poslednjoj velikoj bici u toku Rata ruža - bici kod Bosvorta - poginuo je engleski kralj Ričard III (1483-1485) u borbi sa Henrijem Tjudorom, koji je potom krunisan za kralja. Kralj Henri VII je prvi vladar na engleskom prestolu iz dinastije Tjudor koja će biti na vlasti do smrti kraljice Elizabete 1603. godine.
1848. - Rođen je srpski general lužičko-srpskog porekla Pavle Jurišić Šturm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, veoma zaslužan za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. U srpsku vojsku je primljen 1876. kao dobrovoljac sa činom poručnika i već u srpsko-turskom ratu 1876-1877. istakao se kao komandant Šabačkog i posavsko-tamnavskog bataljona. U srpsko-turskom ratu 1877-1878, veoma je uspešno komandovao Prvim dobrovoljačkim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota. U srpsko-bugarskom ratu 1885, komandovao je Šestim pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Dunavskom divizijom. U Prvom svetskom ratu je 1914. kao komandant Treće armije primio prvi udar znatno nadmoćnije austrougarske Pete armije i usporio njeno napredovanje, što je omogućilo srpskim snagama da se pregrupišu za Cersku bitku. Trećom armijom je komandovao i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916.
1854. - Rođen je srpski kralj Milan Obrenović, tokom čije je vladavine Srbija stekla međunarodno priznanje kao nezavisna država. Postao je knez 1868, posle ubistva kneza Mihaila Obrenovića i u spoljnoj politici se isprva oslanjao na Rusiju. Pod pritiskom javnog mnjenja, objavio je 1876. rat Turskoj koji je 1877. neuspešno okončan. Iste godine je, pod uticajem Rusije, ponovo zaratio s Turskom, ovog puta uspešno, pa je Srbija 1878. iz rata izašla ojačana, dobivši Vranjski, Niški, Pirotski i Toplički okrug, a u julu iste godine na Belinskom kongresu i formalno joj je priznata nezavisnost. Zbog ruske podrške Bugarskoj i Sanstefanskog ugovora sklopljenog u martu 1878. na štetu Srbije, oslonio se na Austrougarsku, s kojom je 1881. zaključio tajnu konvenciju. Njome se obavezao da neće raditi protiv austrougarskih interesa u Bosni i Hercegovini, niti sklapati sporazume s trećim zemljama bez prethodnog dogovora s Austrougarskom. Beč je zauzvrat garantovao njegov ostanak na prestolu i diplomatsku pomoć za širenje Srbije ka jugu, ali je nagodba u narodu shvaćena kao izdaja nacionalnih interesa. Proglasio je 1882. Srbiju kraljevinom a sebe kraljem, a 1883. je u krvi ugušio Timočku bunu. Kad se Bugarska 1885. ujedinila sa Istočnom Rumelijom, proglasio joj je rat da bi zauzeo deo bugarske teritorije i tako povratio navodno poremećenu ravnotežu na Balkanu. Postao je još nepopularniji posle neuspeha u tom ratu, koji je, uz to, neodlučno i nevešto vodio, pa je 1888. morao da prihvati liberalni ustav kojim je Srbija postala parlamentarna monarhija. Izazvao je nezadovoljstvo pokušajem da izigra ustavne odredbe, 1889. je abdicirao u korist maloletnog sina Aleksandra, a 1901. je umro u Beču.
1862. - Rođen je Klod Debisi, francuski kompozitor i muzički kritičar, tvorac muzičkog impresionizma. Naročito je poznat kao klavirski kompozitor. Dela: simfonijske poeme "More", "Nokturno", "Popodne jednog fauna"; opera: "Peleas i Melisanda"; klavirske kompozicije: "25 Prelida", "Dve arabeske"...
1910. - Japan je aneksirao Koreju.
1911. - Da Vinčijeva slika "Mona Liza" ukradena je iz Luvra. Ova slika je poznata i kao "Đokonda" i jedan je od najčuvenijih portreta na svetu. Da Vinči je radio na njoj četiri godine. Portretisana Mona Liza bila je žena Firentinca Frančeska del Đokonde. Slika je izazivala divljenje majstorstvom senčenja i mekoćom tona, a kasnije je o slici i modelu stvorena čitava legenda.
1941. - Iz zatvora u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu su pobegla 32 robijaša, mahom komunisti. U bekstvu kroz podzemni kanal pomogao im je učenik srednje tehničke škole u Novom Sadu, partizan s Fruške Gore, Boško Palkovljević-Pinki, kasnije proglašen za narodnog heroja, koji ih je odveo u partizanski odred.

Dj Slaki
23.08.2012, 18:10
Dogodilo se na današnji dan - 23. avgust
79. - Došlo je do erupcije vulkana Vezuv u blizini Napulja. U katastrofalnoj erupciji razoreni su stari rimski gradovi Pompeja i Herkulanum. Grad Pompeja je ispod pepela očuvan i predstavlja jedinstveno arheološko nalazište i autentično svedočanstvo o životu i kulturi Rimljana od početka prvog veka pre nove ere do početka prvog veka nove ere.
1876. - U boju na Šumatovcu, brojno slabija srpska vojska je pod komandom ruskog dobrovoljca, generala Mihaila Grigorjeviča Černjajeva, odbila više snažnih napada turske vojske, predvođene Abdul Kerim-pašom, na Aleksinac. Pretrpevši velike gubitke, Turci su se prebacili na levu obalu Južne Morave i produžili operacije prema Đunisu.
1926. - Umro je Rudolf Valentino, američka filmska zvezda s početka ovog veka, inače italijanskog porekla. Proslavio se u nemom filmu ulogama zavodnika, te je i ostao upamćen kao prvi muški seks simbol. Filmovi: "Četiri konjanika Apokalipse", "Šeik", "Šeikov sin", "Dama sa kamelijama", "Crni orao"...
1939. - Ministri Nemačke i Sovjetskog Saveza, Ribentrop i Molotov, potpisali su u Moskvi sporazum o nenapadanju. Sklapanjem svojetsko-nemačkog pakta o nenapadanju, Hitler je dobio odrešene ruke za napad na Poljsku. Nepune dve godine kasnije, Nemačka je prekršila pakt i pre objave rata 22. juna 1941. godine, napala Sovjetski Savez.
1945. - Privremena Narodna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije donela je Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji, kojim je oduzet "višak" zemlje i poljoprivredne imovine seljacima, crkvama i manastirima i tzv. nezemljoradnicima.
1958. - Počelo je emitovanje beogradskog televizijskog programa. Prvi program beogradske televizije odvijao se paralelno sa održavanjem Drugog sajma tehnike i tehničkih dostignuća, i emitovan je od 23. avgusta do 2. septembra 1958. godine. Tadašnji program činile su informativne emisije, dokumentarni filmovi, zabavna emisija "Otvorena vrata" i domaći igrani filmovi.
1958. - Umro je francuski književnik Rože Martin di Gar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Napisao je ciklus romana i osam knjiga o porodici Tibo u kojima je opisao moralnu propast građanskog društva. Pored romana, pisao je i drame i novele.
1960. - U Ekvatorijalnoj Gvineji uhvaćena je najveća žaba na svetu, teška 3,3 kilograma.
1989. - Umro je srpski vajar Nebojša Mitrić, u čijem opusu posebnu celinu čine medaljoni s portretima i biste. U ranijoj fazi pretežno je radio u tehnici kovanja dekorativne kompozicije, a kasnije je skulptorski jezik zasnivao na spoju figuralnih i apstraktnih elemenata, inspirišući se srpskom srednjovekovnom istorijom. Beogradu je poklonio monumentalne skulpture despota Stefana Lazarevića i Milutina Bojića, Kruševcu cara Lazara, a na reljefima je ovekovečio mnoge glumce i znamenite ličnosti kulture i umetnosti. Obično je uz ime dodavao potpis "vajar varoši beogradske". Poslednje njegovo delo je krst na hramu Svetog Save na Vračaru.

Dj Slaki
24.08.2012, 15:47
Dogodilo se na današnji dan - 24. avgust
1572. - Desio se masovni pokolj hugenota inspirisan katoličkom reakcijom u Francuskoj, poznat u istoriji kao Bartolomejska noć. Dva dana ranije, majka francuskog kralja Šarla IX, Katarina Mediči, naredila je ubistvo hugenotskog vođe admirala Kolinjija, iz bojazni da bi ovaj mogao presudno da utiče na kralja da stupi u rat sa Španijom. Kolinji je bio samo ranjen, a Šarl IX zavanično je naredio istragu o tom incidentu, kako bi umirio uveliko nezadovoljne hugenote, a zapravo je naručio pokolj svih hugenotskih vođa. Oni su se većinom nalazili u Parizu na proslavi povodom venčanja kraljeve sestre, princeze Margaret, i hugenotskog vođe Henrija od Navare. Zato je ovaj dan poznat i kao Pariska krvava svadba. Samo u Parizu je u toj noći ubijeno oko 3.000 hugenota, a u celoj Francuskoj oko 70.000.
1821. - Španija je prihvatila nezavisnost Meksika. Jedanaest godina od izbijanja Meksičkog rata za nezavisnost, španski potkralj Juan de O'Donoj potpisao je mir u Kordobi kojim je dozvoljeno stavaranje nezavisne Meksičke države kao ustavne monarhije.
1853. - George Crum napravio je prvi čips.
1869. - Izmuljena je sprava za pečenje vafli.
1891. - Tomas Edison patentirao je kameru za snimanje kino-filmova.
1937. - Mitropolit crnogorsko-primorski, dr Gavrilo Dožić, nazvao je u govoru u Podgorici Krvavom litijom događaj u Beogradu 19. jula 1937, kad su žandarmi napali pravoslavno sveštenstvo koje je protestovalo protiv konkordata. Kao član Velike narodne skupštine u Podgorici, predvodio je 1918. deputaciju za ujedinjenje sa Srbijom, a za patrijarha je izabran 1938, posle smrti patrijarha Varnave. Oba svetska rata proveo je u okupatorskom zarobljeništvu.
1961. - Bivši nacistički vođa, Johannes Vorster, postao je ministar pravde u Južnoafričkoj Republici.
1963. - Don Schollander postavio je rekord, preplivavši prvih 200 metara slobodnim stilom za manje od dva minuta (1.58).
1968. - Francuska je postala peta termonuklearna sila.
1991. - Mihail Gorbačov dao je ostavku na mesto predsednika komunističke partije Sovjetskog Saveza.
1991. - Ukrajina je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza.

Dj Slaki
26.08.2012, 13:28
Na današnji dan, 25. avgust
325. - U Nikeji je završen Prvi vaseljenski crkveni sabor, koji je sazvao rimski car Konstantin Veliki. Nikejski sabor osudio je različite jeresi, posebno aleksandrijskog sveštenika Arija, uspostavio doktrinu o "svetom trojstvu" i reformisao Julijanski kalendar.
1270. - Umro je francuski kralj Luj IX, koji je tokom vladavine od 1226. ojačao dotad slabu kraljevsku vlast i predvodio Šesti i Sedmi krstaški rat.
1530. - Rođen je ruski car Ivan IV Vasiljevič, poznat kao Ivan Grozni. Nadimak Grozni dobio je zbog grubog načina na kojim je suzbijao samovolju boljara. Osnovao je grad Arhangelsk i pripojio Sibir Rusiji, a za njegove vladavine počela je da radi prva štamparija u Rusiji (1553).
1718. - Francuski iseljenici u Americi, u Luizijani su osnovali grad Nju Orleans, po francuskom vojvodi od Orleana.
1744. - Rođen je nemački pisac, filozof i protestantski teolog Johan Gotfrid von Herder. Svojim delom uticao je na nemački romantizam, posebno na mladog Getea i književni pokret "Šturm und drang". U zbirku "Glasovi naroda u pesmama" uvrstio je i četiri srpske narodne pesme među kojima je "Hasanaginica" u Geteovom prevodu.
1819. - Rođen je američki detektiv škotskog porekla Alen Pinkerton, koji je 1850. osnovao Nacionalnu detektivsku organizaciju "Pinkerton".
1822. - Umro je engleski astronom nemačkog porekla Vilijam Heršel. Otkrio je 1781. planetu Uran, što mu je obezbedilo članstvo, a potom i položaj predsednika u Londonskom kraljevskom društvu.
1825. - Urugvaj je objavio nezavisnost od Španije.
1839. - U Užicu je osnovana gimnazija. Tu gimnaziju pohađali su neki od prvaka socijalističkog pokreta u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka, Radovan Dragović, Dimitrije Tucović i Dušan Popović i druge istaknute ličnosti kao što su Ljubomir Davidović i Milan Predić.
1842. - U Kragujevcu su ustavobranitelji predvođeni Tomom Vučićem Perišićem podigli bunu seljaka nezadovoljnih povećanjem poreza i oborili sa vlasti kneza Mihaila Obrenovića. Vučić je potom, kao "predvoditelj naroda", u Beogradu za kneza proglasio Aleksandra Karađorđevića. Mihailo Obrenović ponovo je bio knez Srbije od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku.
1867. - Umro je engleski fizičar i hemičar Majkl Faradej, koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, a 1883. dva osnovna zakona elektrolize.
1875. - Kapetan Metju Veb je postao prvi čovek koji je preplivao kanal Lamanš.
1900. - Umro je nemački filozof poljskog porekla Fridrih Niče(Friedrić Nietzće). Otac nihilizma, filozofije života bez svrhe i značaja, umro je mentalno bolestan i paralizovan od sifilisa. Njegovo delo značajno je uticalo na filozofiju 19. i 20. veka ("Tako je govorio Zaratustra", "S onu stranu dobra i zla", "Volja za moć", "Slučaj Vagner", "Sumrak idola", "Antihrist", "Ljudsko, odviše ljudsko").
1921. - SAD su potpisale s poraženom Nemačkom mirovni ugovor,čime je formalno okončano ratno stanje dveju država u Prvom svetskom rata.
1930. - Rođen je škotski filmski glumac Šon Koneri koji se proslavio filmovima o tajnom agentu Džejmsu Bondu snimanim prema pričama engleskog pisca Jana Fleminga.
1940. - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu bacilo prve bombe na Berlin. Do završetka rata 1945. na Berlin je palo oko 80.000 tona savezničkih bombi.
1944. - Savezničke snage su oslobodile Pariz u Drugom svetskom ratu.
1961. - Predsednik Brazila Žanio Kvardos je posle samo sedam meseci na tom položaju neočekivano podneo ostavku, navodeći kao razlog neidentifikovane "okultne snage".
1964. - Kenet Kaunda je postao prvi predsednik Zambije.
1965. - Snežna lavina koja se sručila s glečera u švajcarskim Alpima zatrpala je 108 ljudi.
1972. - Kina je prvi put upotrebila veto u Savetu bezbednosti UN iusprotivila se prijemu Bangladeša u svetsku organizaciju.
1989. - Posle 12 godina i šest milijardi pređenih kilometara,američki vasionski brod bez ljudske posade "Vojadžer 2" dospeo je do planete Neptun i njenog satelita Triton i poslao na Zemlju snimke tih nebeskih tela.
1999. - Na osnovu tajne optužnice Haškog tribunala za zločine protiv čovečnosti, u Beču je uhapšen načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske general-pukovnik Momir Talić. Uhapšen je u sali u kojoj je u toku bio seminar o vojnoj doktrini.
2000. - U Beogradu je nestao Ivan Stambolić, bivši predsednik Predsedništva Srbije, blizak prijatelj predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića krajem osamdesetih kada je Milošević počinjao svoju političku karijeru, a potom jedan od njegovih najvećih kritičara. Telo ubijenog Stambolića pronađeno je 28.marta 2003. godine na Fruškoj Gori.
2001. - Mete-Marit Tjesem Hojbi, samohrana majka i bivša kelnerica, udala se u Oslu za norveškog prestolonaslednika, princa Hakona.
2003. - U Ruandi su održani prvi višestranački predsednički izbori od sticanja nezavisnosti 1962. i skoro deset godina od genocida u toj zemlji u kojem je život izgubilo više stotina hiljada ljudi. Na tim izborima pobedio je dotadašnji predsednik Ruande Pol Kagame (bivši vođa pobune plemena Tutsi).
2003. - U eksploziji dva automobila bombe u Bombaju, finansijskom centru Indije, poginulo je 52, a povređeno najmanje 150 osoba.
2004. - Južnoafrička policija uhapsila je Marka Tačera sina bivše britanske premijerke Margaret Tačer, zbog sumnje da je umešan u puč u Ekvatorijalnoj Gvineji. U dogovoru sa tužiocima Tačer je priznao krivicu, nakon čega je osuđen na četiri godine uslovno i 500.000 dolara kazne, čime je izbegao zatvor.
2011. - Umrla je Vangari Matai prva Afrikanka koja dobila Nobelovu nagradu za mir 2004. za doprinos održivom razvoju, demokratiji i miru.

Dj Slaki
26.08.2012, 13:51
Na današnji dan, 26. avgust

1189. - Dubrovnik je sklopio ugovor sa bosanskim banom Kulinom kojim se Dubrovčanima daje sloboda trgovanja u Bosni bez ikakvih ograničenja i nameta. Ugovor je jedan od najstarijih sačuvanih dokumenata u regionu.
1521. - Turci su pod komandom sultana Sulejmana II Veličanstvenog osvojili Beograd i proglasili ga za sedište Smederevskog sandžaka. Beograd je postao pogranična tvrdjava iz koje je turska vojska napadala Ugarsku i Austriju.
1526. - U bici kod Mohača turska vojska pod komandom Sulejmana II Veličanstvenog pobedila je trupe mađarskog kralja Ludvika II, koji se prilikom povlačenja utopio u reci. Ugarska država se raspala na tri dela: jedan je potpao pod Turke, drugim je zavladao ugarski vladar Ivan Zapolja, a treći je došao pod vlast Habsburga,
koji su nakon Zapoljine smrti 1540. preuzeli ugarski presto.
1619. - Rođen je francuski državnik Žan Batist Kolber, ministar finansija kralja Luja XIV od 1661, koji je merkantilističkom politikom učinio Francusku evropskom privrednom silom.
1632. - Rođen je engleski filozof Džon Lok jedan od utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije, čije je delo presudno uticalo na razvoj evropske filozofske i društveno-političke misli ( "Ogled o ljudskom razumu", "Pisma o toleranciji", "Dve rasprave o vladi", "Vaspitanje").
1756. - Napadom na Saksoniju, pruski kraj Fridrih II je otpočeo Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila koji se potom preneo na ratišta u Aziji i Severnoj Americi. Završen je 10. februara 1763. mirom u Parizu.
1820. - U Oportu u Portugaliji je počela građanska revolucija koja je prisilila kralja Žoaoa VI da 1821. donese liberalni ustav, kojim su ukinuti inkvizicija i privilegije feudalaca.
1825. - Portugalija je priznala nezavisnost Brazila pod carem Pedrom I.
1842. - Završen je prvi Opijumski rat izmedju Kine i Velike Britanije sporazumom o miru u Nankingu, prema kojem je Kina morala da otvori svoje luke za evropsku trgovinu pod eksteritorijalnom režimu, a Hong Kong da prepusti Britancima.
1871. - Rodjen je francuski državnik Alber Lebren, predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik Treće republike, posle nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu bio je prisiljen da vlast preda marionetskoj vladi maršala Anrija Filipa Petena.
1885. - Nemački inženjer Gotlib Dajmler patentirao je prvi motocikl.
1915. - Rođena je švedska glumica Ingrid Bergman, koja je svetsku slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. Dobitnik je tri Oskara za filmove - "Plinsko svetlo", "Anastasija" i "Kazablanka".
1943. - U pobuni protiv nemačke okupacije Danska je u Drugom svetskom ratu potopila svoju flotu od 30 ratnih brodova i nekoliko podmornica.
1944. - Na zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije kralj Petar II Karadjordjević posebnim ukazom oduzeo je komandu generalu Draži Mihajloviću i pozvao vojsku da se stavi pod komandu Josipa Broza Tita. Kraljeva odluka objavljena je preko radija 12. septembra.
1945. - Trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala počele su u Drugom svetskom ratu iskrcavanje na tlo poraženog Japana.
1949. - SSSR je u tajnosti izveo prvu eksploziju atomske bombe.Vest o tome objavile su 22. septembra SAD, Velika Britanija i Kanada.
1960. - Jordanski premijer Haza el Madžali poginuo je u eksploziji podmetnute bombe sa još 10 ljudi, za šta su optuženi teroristi iz Sirije.
1965. - Američki vasionski brod "Džemini V", sa astronautima Gordonom Kuperom i Čarlsom Konradom spustili su se u Atlantik nakon rekordnih osam dana provedenih u zemljinoj orbiti.
1975. - Umro je irski državnik Emon de Valera, učesnik irskog ustanka 1916, jedan od lidera Šin Fejna. Kao premijer (1937-48) rešio je sporazumno mnoga sporna ekonomska, politička i vojna pitanja. Predsednik Republike Irske bio je od 1959. do 1973.
1978. - Predsednik CK kineske Komunističke partije Hua Kuo-Feng posetio je Rumuniju, Jugoslaviju i Iran. To je označilo prekid izolacije Kine iz medjunarodnih aktivnosti, koja je počela odlukom o "kulturnoj revoluciji" u toj zemlji u avgustu 1966.
1991. - Sovjetski parlament je suspendovao Komunističku partijui zamrzao njene bankovne račune, pod optužbom da je bila umešana u pokušaj državnog udara (19-22. avgusta).
1995. - Pod snažnim medjunarodnim pritiskom, rukovodstva SR Jugoslavije i Republike Srpske dogovorila su se o formiranju jedinstvene delegacije koja će učestvovati u mirovnom procesu u Bosni, a predsednik Srbije Slobodan Milošević ovlašćen je da pregovara u ime cele delegacije.
1996. - Ruski avion "Tupoljev 154", koji je prevozio rudare naudaljeno arktičko ostrvo, udario je u jedan planinski vrh u Norveškoj. U toj najtežoj avionskoj nesreći na norveškom tlu poginuli su svi putnici i članovi posade (141).
1997. - Ubistvo 300 ljudi u jednom alžirskom selu jedno je odnajgorih krvoprolića koje su izvršili islamisti u toj zemlji.
1999. - Stanovnici Istočnog Timora su, uprkos strahu od nasilja,izašli na istorijski referendum, na kojem se 99 odsto izjasnilo za odvajanje od Indonezije
2001. - Vrhovni sud SAD osudio je trojicu direktora jedne elektronske firme iz okruga Marin (Kalifornija) za ilegalnu prodaju opreme Indiji,koju bi ona mogla upotrebiti za pravljenje nuklearnog oružja.
2003. - U eksploziji automobila bombe ispred džamije Imam Ali u iračkom gradu Nadžafu poginulo je najmanje 80 osoba, medju kojima i lider muslimanskih šiita, ajatolah Mohamed Bakir al-Hakim.
2003. - U Francuskoj je u prve dve nedelje avgusta, tokom talasavelikih vrućina umrlo 11.435 osoba. Od velikih vrućina koje su zahvatile Evropu tog meseca umrlo je blizu 20.000 ljudi.
2005. - U naletu uragana Katrina koji je pogodio južne države SAD najviše je stradao grad Nju Orleans, u kome je život izgubilo 1.330 osoba.

cincin25
11.09.2012, 12:55
Dogadjaji na dan 11. Septembar

1273. - Izborom grofa Rudolfa von Habsburga za kralja Svetoga Rimskog Carstva njemačke nacije, okončana je svađa oko prijestolja. To je bio početak uspona Habsburgovaca na položaj najmoćnijega njemačkog plemstva, koje je gotovo neprekidno do 1806. vladalo Carstvom.
1697. - Bitka kod Sente: velika pobjeda habsburških snaga i saveznika nad turskim snagama.
1801. - U Leipzigu je premijerno izvedena romantična tragedija Friedricha Schillera "Djevica Orleanska", doživjevši velik uspjeh. Kasniji dramatičari kao npr. Friedrich Hebbel, Bertold Brecht i George Bernard Shaw puno su se kritičnije postavili prema toj francuskoj nacionalnoj junakinji.
1944. - Jugoslavenski partizani oslobađaju Mljet
1963. - Austrija je potpisala sporazum o prestanku atomskih pokusa.
1973. - U Čileu je desno orijentirana hunta pod vodstvom Augusta Pinocheta Ugarta (i uz pomoć SAD) razvlastila socijalističku vladu. U puču je ubijen predsjednik države Salvador Allende Gossens.
2001. - Teroristički napad na World Trade Center u New York-u i Pentagon.