PDA

View Full Version : Odlomci i citati iz knjizevnih dela



Dj.Vesna
12.08.2012, 14:03
Odlomci i citati iz knjizevnih dela


"Nije najveća budala onaj koji ne zna da čita, nego onaj koji misli da je sve ono što pročita istina."



Vecina potrebnih stvari u zivotu coveku dolazi kasno.Najcesce kad od njih nema narocite koristi.Mudrost, izmedju ostalih.Prava osecanja ponekad.Istine uvek nekako stignu na vreme da ih covek odnese u grob.

B.Pekic-Besnilo

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:04
Poziv - Oriah Mountain Dreamer


Mene ne zanima kako zarađujes za život.

Ja želim da znam za čim žudis i da li se usuđujes da sanjaš
o tome...

da ispuniš čeznju svoga srca.

Mene ne zanima koliko godina imaš.

Ja želim da znam da li ćes rizikovati da ispadnes budala zbog
ljubavi, zbog snova,
zbog avanture koja se zove biti živ .

Mene ne zanima koje planete utiču tvoj Mesec.

Ja želim da znam da li si dodirnuo središte spostvene tuge, da li
su te životna razočarenja otvorila ili si se skvrčio
i zatvorio

iz straha od daljeg bola! Želim da znam možes li sedeti sa bolom,
sa bolom mojim ili svojim,
ne meškoljeći se da ga prikriješ ili umanjiš ili izbrišeš.

Želim da znam možeš li drugovati sa radošću, sa radošću
mojom ili svojom;

Možeš li se prepustiti divljem plesu i
dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju i ne
upozoravati nas da budemo pažljivi, da budemo realistični,
niti da se setimo svih ljudskih ograničenja.

Mene ne zanima da li je priča koju mi kazuješ iskrena.

Ja želim da znam možeš li razočarati druge da bi bio iskren
prema samom sebi;

možeš li podneti optužbu izdaje i ne izdati spostvenu dušu.

Ja želim da znam možes li biti veran te stoga dostojan poverenja.

Želim da znam mozes li videti lepotu čak i ako nije
lepa svaki dan.

Želim da znam možes li živeti sa promašajem, sa promašajem
svojim i mojim, i još uvek stajati na rubu jezera i srebrnastoj
mesečini uzvikivati "To"!

Mene ne zanima gde živiš ili koliko para imaš.

Ja želim da znam možes li se dići posle noći bola i očaja,
Iscrpljen, satrt do srži, i uraditi ono što se mora uraditi.

Mene ne zanima ko si ti ni kako si se obreo ovde.

Ja želim da znam hoćeš li stati u središte ognja zajedno samnom
i ne ustuknuti.

Mene ne zanima gde si ili šta si ili sa kim studirao.

Ja želim da znam šta je to što te drži iznutra,
u trenucima kada se sve ostalo ruši.

Ja želim da znam možeš li biti sam sa sobom; i da li zaista
voliš društvo u kome se nađeš u trenucima praznine.

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:20
Covek nije drvo, i vezanost je njegova nesreca, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost.
Vezuci se za jedno mesto, covek prihvata sve uslove, cak i nepovoljne, i sebe plasi neisvesnoscu koja ga ceka. Promena mu lici na napustanje, na gubitak ulozenog, neko drugi ce zaposesti njegov osvojeni prostor, i on ce pocinjati iznova.
Ukopavanje je pravi pocetak starenja, jer je covek mlad sve dok se ne boji da zapocinje. Ostajuci, covek trpi ili napada. Odlazeci, cuva slobudu, spreman je da promieni mesto i nametnute uslove.
Kuda i kako da ode? Nemoj da se smesis, znam da nemamo kud. Ali mozemo ponekad, stvarajuci privid slobode. Toboze odlazimo, toboze menjamo. I opet se vracamo, smireni, utesljivo prevareni.

Dervis i smrt

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:20
ако човек воли бога, нема право да очекује да и бог заволи њега.


одавде до вечности

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:21
"Ne možete zamisliti kakva tuga i srdžba obuzimaju dušu kada veliku ideju, koju odavno poštujete kao svetinju, dohvate nevešti ljudi i izvuku je na ulicu pred glupake kakvi su i sami, i najedanput je nadjete na tržnici stareži, u prljavštini, naopako nameštenu, bez proporcija, bez harmonije - kao igračku kod nerazumnog deteta, i ne možete je više prepoznati... Ne!"

Dostojevski "Zli dusi"

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:22
много година касније, кад је био врло богат и имао око себе много жена, успио је да мисли на њу само као најљепшу од кинеских девојака које је купио у макау.
али те ноћи је вриснуо њено име.
и плакао над својим кукавичлуком.
и над њом.

харолд робинс

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:23
Važan je život,sve njegove manifestacije,kao i shvatiti da živimo u zemlji prepunoj dogadjaja,uzbudjenja,nepredvidivosti,stresova ,nesreća,turbulencija...ali zato imamo bar osam života za razliku od onog jednog dosadnog koji ima,recimo,bankarski činovnik u Bernu.


M.Kapor

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:23
Prije 1 sat obavio je upečatljivu ceremoniju na terasi zgrade policijske uprave. Iza njega su stajali oficiri, a dolje na trgu njegovi vojnici, dok je čitao proglas stanovnicima Kantolije. Oslobođeni su, stajalo je u proglasu, teškog ugnjetavanja od sopstvene zemlje; od sada će uživati sav blagoslov teških poreza i tajne policije u kome uživaju osvajači. Radovaće se jer su sada građani svog velikog susjeda, a svako ko se ne bude radovao biće streljan. Ukratko, general Tompson je pročitao oglas o aneksiji Kantolije i pri tom se osećao kao budala. Prilika nije bila baš svečana. Jedini svedoci, sem njegovih jedinica, bila su 2 zablenuta čistača ulica i grupica od 20-tak kvislinga, koja je pokušala svojim povicima da nadglasa ćutanje 20.000 stanovnika koji se nisu pojavili.

Mari Linster

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:25
U Africi se svakog jutra budi gazela.Zna da mora trčati brže od
najbržeg lava ili će je on ubiti.Svakog se jutra budi i lav.On
zna da mora prestići najsporiju gazelu ili će umreti od gladi.Nije
važno jeste li lav ili gazela; kad sunce izađe, počnite trčati....

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:26
Kahlil Gibran (1883-1931)

Prorok


...Kad vas ljubav pozove, podjite za njom, Premda su staze njene tegobne i strme. A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se, Premda vas mac, skriven medju perima njenim, može povrediti. A kad vam progovori, verujte joj, Premda vam glas njen može unistiti snove, k'o što severac opustoši vrt. Jer, baš kao sto vas krunise, ljubav ce vas i razapeti. Isto kao što vas podstice da rastete, isto tako ce vas i okresati. Kao sto se uspinje do visina vaših i miluje vam grancice najtananije što trepere na suncu, Tako ce se spustiti i do vašeg korenja i protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju. Poput snoplja pšenicnog, sakupice vas u narucje svoje. Omlatice vas, da bi vas ogolila. Prosejace vas, da bi vas otrebila od kukolja. Samlece vas, do beline. Umesice vas, dok ne postanete gipki; A onda ce vas izložiti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hleb za svetu Božiju svetkovinu.

Sve ce vam to ljubav uciniti, ne biste li spoznali tajne svoga srca i u spoznaji toj postali deo srca života.
Budete li, pak, u strahu svome tražili samo ljubavni mir i zadovoljstvo, bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju, i odete sa gumna ljubavi, u svet koji ne poznaje godišnja doba gde cete se smejati, al' ne punocom smeha svog i plakati, al' ne do poslednje suze svoje.

Ljubav ne daje ništa osim sebe i ništa ne uzima, osim sebe. Ljubav ne poseduje, niti dopušta da je poseduju; Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.

Kad volite, ne treba da kažete: "Bog mi je u srcu", vec: "Ja sam u srcu Božijem."
I nemojte misliti da možete usmeriti puteve ljubavi, jer ljubav, ako joj se ucinite vrednima, usmerice vaše puteve.

Ljubav nema drugih želja nego da se ispuni. Ali, ako volite a morate još i da želite, neka vam ovo budu želje: Da se istopite i budete kao potok razigrani što peva svoj milozvuk noci. Da spoznate bol prevelike nežnosti. Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi; I da krvarite drage volje i radosno. Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i uputite zahvalnicu za još jedan dan ljubavi; Da otpocnete u poslepodnevnom casu i razmišljate o ljubavnom zanosu; Da se s veceri vratite kuci sa zahvalnošcu, A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu i pesmom slavljenickom na usnama.

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:28
"Odlučio sam se za ljubav.
Manje je istinito i manje vjerovatno, ali je plemenitije.

I ljepše.

Tako sve ima više smisla.

I smrt.

I život. "



---II---

"Hodaćemo - bez razloga,

radovaćemo se - bez razloga,

smijaćemo se - bez razloga,

s jednim jedinim razlogom,
što smo živi i što se volimo.

A kud ćes veći razlog?"

(Meša Selimović)

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:28
"U burnim, nesigurnim ili prijelaznim razdobljima
posvuda se i uvijek pojavljuju razliciti nitkovi.
Taj ološ koji postoji u svakom društvu ispliva na
površinu i kad se pojavi, onda ne samo što nema
nikakva cilja, nego nema cak ni mrvicka neke ideje u glavi,
vec samo zraci, kako najbolje zna i umije, nemirom i nestrpljenjem.
Medutim, taj ološ, a da on toga sam i nije svjestan, gotovo uvijek
uhvati u šake grupica 'naprednih', koji djeluju u skladu s odredenim
ciljem, i ona upravlja svim tim ljudima onako kako im se svida ako se
slucajno i u njoj ne nade pravih pravcatih idiota, što se takoder cesto dogada."


Zli dusi - Dostojevski

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:29
Nije mi dosadno. Ja sam radoznao da doznam, sve što nisam doznao.


Mika Antić

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:30
Ta ja nisam hteo ništa drugo nego da pokušam proživeti ono što je samo od sebe htelo da izbija iz mene. Zašto je to bilo tako mnogo teško?
A ljudi hoće uvek ono što im je udobno i što im podvlađuje. Ljudi srčani i od karaktera uvek su drugim ljudima vrlo nelagodni.

( Herman Hese Demijan )

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:31
Žene imaju nedostižan dar da izraze svoja osećanja ne upotrebljavajući jake reči, njihova rečitost sastoji se naročito u naglasku, u pokretu, u stavu i u pogledima.

(Balzak Kad žena zri )

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:32
Dvije stvari su smetnja za dobre odnose među ljudima, neobavještenost i nepovjerenje. Neobavještenost dopušta proizvoljne sudove, nepovjerenje unaprijed kopa jaz.

Meša Selimović Djevojka crvene kose

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:33
Vučena postepeno u zamku jednog niskog zavodnika, vidim užasan ponor u koji srljam, a ne mogu da se zaustavim.

Žan Žak Ruso Julija ili Nova Eloiza

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:34
Rđav je onaj obični ljubavnik koji više voli tijelo nego dušu, i on nije ni postojan, jer ni postojane stvari ne voli. Čim, naime, prestane cvjetane tijela što ga je volio i on odmah odleti osramotivši mnoge govore i obećanja. Naprotiv, ljubavnik čija je ljubav posvećena plemenitom biću ostaje postojan kroz cijeli svoj život jer se vezao za nešto što je postojano.


Platon Gozba

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:35
Reci ,

Nisi li umoran od licemerja , egoizma, zavisti i taštine? Nije li dosta briga, tuge, neuroze, stresa i praznine? Ne misliš li da je nešto naopako...Da treba biti prirodniji, prijateljskiji, skromniji... I samo je problem razumeti da si previše važan da bi živeo zarobljen
i od stvari koje te ograničavaju, oslepljuju i ne dopuštaju ti da vidiš sebe i shvatiš da

MIR I ZNANJE LEŽE U TEBI !!!


N.N.

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:36
Haled Hoseini


HILJADU ZLATNIH SUNACA


Pomislila je kako je došla na ovaj svet, kao arami jedne bedne seljanke, neželjen stvor, žalostan, nesrecan slucaj, korov. A ipak, odlazi sa sveta kao žena koja je volela i koju su voleli. Ostavlja ga kao prijateljica, pratilja, cuvar. Kao majka. Napokon neko. Ne. Nije tako loše, pomislila je Marijam, što ce ovako umreti. Nije tako loše. Ovo je smislen kraj za slucajno zacet život.
Marijamine poslednje misli bile su reci iz Kur'ana, koje je tiho prošaputala. Nebesa i Zemlju je sa ciljem stvorio; On nocu zavija dan i danom zavija noc, On je Sunce i Mesec potcinio, svako se krece do roka odredenog. On je Silni, On mnogo prašta!
"Klekni", rekao je taliban.

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:37
Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim,i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila,
a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.
"Šta radiš?" - pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta....
Traži se jedan svet, prekjuče iščezao...
Traži se nada...ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav...
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju. On se traži...
Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži - taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen.....

Momo Kapor
Magija

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:39
“ CITATI IZ DJELA NIKOLAJA VELIMIROVICA “

“ Covjecanstvo je jedna gorda rijec .”
“ Ja se ne plasim samoce bez ljudi, ja se plasim samoce bez vjere. “
“ Vecina ce uvijek traziti od mene, da pretvorim kamenje u hljeb, da bi tijelo nahranila. Samo jedna manjina trazice od mene hranu duhu svome. S ovom manjinom hodicu ja kroz istoriju svijeta – hodicu s njom, ne uvijek dovoljno hitro I ne uvijek lako, ne uvijek pobjedonosno. Nas ce biti malo, no zar treba mnogo soli, da se jelo osoli? Mi cemo biti so zivotu , s toga moramo biti u manjini. “
“ Od sto ljudi koje sretnete dnevno, rijetko ce se naci jedan, koji na zivot gleda optimisticki. Svi ostali se tuze, svi se jadaju, svi hule na zivot, svi su neprijatelji Boga I ljudi, svi su kriticari. Pesimizam je bolest od koje vecina uvijek boluje. “

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:40
Sekunde su ime za spas


Sajam krikova

Kad otisci praznih cipela ostave tragove električnog naboja, okrene se masa ljudi želeći biti dio elektrona na ljusci obične pečene papige. I uvijek počnem pisati neke nervuloze na celulozi ne uzimajući vodu u ruke. Pokušaj gurnuti slane ruke u snijeg i nećeš više poželjeti čistit lopatom tuđe stepenice. Kad očaj prevaziđe granice Nirvane zelena, slinava čudovišta plešu tango. Valcer večernjih zmija što bi otrov dale da zagrle nogama vrat tvoga lukavoga lica. Neće sjediti panj u jagodama, niti će smokve rasti na sjevernom polu, ali mogla bi iz tvoje duše izniknuti krošnja majčine dušice. Kad bi samo pružio ruku i izvadio naša srca, proždrijeli bi te ožiljci još nerođenih uzdaha, a duše bi potrgale tvoje oči kao more uzburkane i odnijele ti oproštaj na hride nekog izgubljenog mora, ni Odisej ga pronašao ne bi. U naše oči svaka tvoja riječ od titana unijela je kap flourescentne suze i sada svijetlimo kao zgažene krijesnice na dlanovima paralelnih svjetova. Ja mogu biti ti, ali ti nikada nisi bio životinja s dušom psa, samo pijesak što peče oči na žalima novih plaža. Jutarnja pjesma me budi vukući mi jauke s lica i skupljajući ih u prozirnu zdjelicu. Svanut će i taj sajam, nosit ćemo epruvete naših klonova i zahvaljivati za prvu nagradu krikova. Neće gomila, okupljena da te oplače, ni znati da ti se prah neće u prah vratiti; miševi će te u sebi probaviti, a rijeka zaborava pod tvojim nogama neće proteći. Nisu ikone pred kojima nikada ne klečiš pustile tintu zbog žudnje za molitvom, već im je srce od drveta ganuto tvojim smrdljivim nogama. Koliko gadosti vučeš za sobom? Kad plamen zahvati vulkan sekunde su ime za spas. Pokupi svoje noćne more sa sobom, lakše ćeš spavati s obitelji u glavi. Psihologija strasti kaže kako je za žapca idealna ljubav žaba, a vidi kako prolaze krastače i magarci. Možemo do sumraka ganjati zvuke koje nitko ne čuje i imat ćemo melodiju tišine na usnama paperja. Takvi skladatelji umiru slavno, a njihovim tekstovima na listu papira turisti brišu guzice kad im ponestane maramica. Formirati kristalnu rešetku primjedbi i dražesnih, pogubnih spojeva mogao bi samo kemičar začaranih svjetova, ali i on je kupio diplomu. Moram li spominjati recesiju: materijala, ostvarenih snova, para u bunaru bez dna, sex-a na otvorenim prostorima i kaveza za pogubne i izgubljene. Nije okrutan svijet, ne huškam svoje ganglije na njega, ali zar ruka koja te hrani mora imati miris crknute ribe. Samo retorika. I nikada do kraja ne mogu reći koliko ne zaslužuješ ruke galebova da te žale, niti kako je zahvalnost postala nagrizajuća kiselina koja bira duše običnih smrtnika; i nikada ti neću reći da ipak volim tvoje surove oči, ruke što smrde po neznanju o našim labuđim krilima i dušu kao kamen Sizifova truda.

Petra Đuričić

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:40
...Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu...Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.Pa se naprezemo da cujemo onaj ljetni povjetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se,drzeci svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....


Desanka Maksimovic

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:41
ANTOAN DE SENT – EGZIPERI : „ POŠTA ZA JUG“

Nebo, čisto kao voda, kupalo je zvijezde i otkrivalo ih. Zatim je nastala noć. Dina za dinom, prostirala se Sahara na mjesečini. Na našim čelima taj sjaj svjetiljke koja ne otkriva predmete nego ih stvara, hrani nježnom materijom svaku stvar. Pod našim bešumnim koracima obilje dubokog pijeska. I hodali smo gologlavi, oslobođeni tegobe od sunca. Noć: Kakvo obitavalište...
Ali kako da vjerujemo u svoj mir? Pasati su neumorno klizili prema jugu, brisali preko niske morske obale šušteći kao svila. To više nisu bili evropski vjetrovi koji se kovitlaju, smiruju; bili su nad nama kao vazdušna struja nad najbržim vozom u pokretu. Ponekad, noću, duvali su na nas tako oštro da smo im se, okrenuti sjeveru, odupirali s osjećanjem da nas neće odnijeti u nepoznatom pravcu. Kakva žurba, kakav nemir!
Sunce se okrenulo i opet donijelo dan. Mavari se nisu mnogo uznemiravali. Oni koji bi se odvažili da se približe španskom utvrđenju činili su mnoge pokrete pri govoru i nosili svoje puške kao igračke. To je bila Sahara gledana iza kulisa: tamo su nepokorena plemena gubila tajanstvenost i pokazivala samo nekoliko statista.
Živjeli smo upućeni jedni na druge, i oni su nam izgledali kao naš sopstveni odraz. Zato nismo mogli da budemo usamljeni u pustinji: trebalo bi da se vratimo kući pa da osjetimo koliko smo udaljeni, i da to otkrijemo u toj perspektivi.

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:42
"Normalan čovek postaje melanholičan kad se spušta veče. Ponekad bez razloga. Prosto tako. To je vreme senki, vreme usamljenosti. "

Triunfalna kapija, E.M.Remark

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:51
" иначе бих волео да мене нема у сазнавању где сам и како
ми је. иако немам више сумњи, ова учаурена извесност
смисла неприпадања, салетана посвудашњим лепљивим
мрљицама имитације бивања, од сваког погледа ствара патњу.
изазива сапето отимање без моћи чак и за основне
покрете. отуда немам циљ, немам ни учешћа у нечем другачијем,
те тако извесност неприпадања своди моје постојање
не више ни на одрицање, већ на непрестано унутарње кидање.
морам да делам, а немам не само градива, већ ни простора,
ни удова, ни крви да замаштано угрејем.
зато снатрим. онда преостаје једина кретња — у ствари
смислена обустава кретње, то јест чекање. "

владан добривојевић: " како је говорио заратустра " књига друга

Dj.Vesna
12.08.2012, 14:52
"суштина је била у томе: нисмо живели, него умирали. и
они тек рођени били су под знаком смрти. нисмо познавали
промену, него само жудњу за олакшањем мука. слобода
је значила заборав, а радост само могућност пародије жалости.
под таквим озрачењем, дотичући га хиљадама пипака
мог непојамно раздражљивог, наситно, свим сабираним
осујећењима рањавог бића, растао сам и у том суманутом
руглу подизао своја осећања. ето зато је био потребан увод.
да би лакше појмио стежући оквир који се сводио на кидање
у свакодневном, самртном, ватромету очајања."

владан добривојевић: " сан водосликара "
пета књига
у сину божјем

Dj.Vesna
13.08.2012, 05:22
"Nije mi žao što me ljudi ne poznaju, već što ja njih ne poznajem“
Konfučije

Dj.Vesna
13.08.2012, 05:23
Nikad se ne bi moglo potpuno izreći kolika je tvoja lepota;niti sama to ne znaš,
jer ti ne vidiš sebe u hodu,kako sa svakim korakom sve lepša bivaš.To znaju
samo oni čija se želja udvostručava na svaki pogled oka tvog.
Ko te nije video,ne bi po samom čuvenju,nikad mogao zamisliti ono što si;
da ni Ovid ni iko drugi nije nikad opisao ženu takve lepote,a da ti nisi
prevazišla sve što se reklo.
O čistoto,lepoto ovaploćena !
Ko bi ugledao tvoj pogled zaljubljen,jedini bi od nas znao šta je blažen život.


Sonučo DelBene

Dj.Vesna
13.08.2012, 05:24
Gospodjo,ako Vas straši moj užasan i neskladan lik,kriva je svirepa,nemilosrdna priroda
koja je stvarajući pažljivo Vas,mene potpuno zanemarila.
Ali ako Vas je strah moga žalosna lica i mrka tužna odela što me pokriva,znajte da je bol
što ga skrivena nosim mnogo veći od onog što se vidi.
Tako smorazličiti po liku i dejstvu,jer dok Vas moje lice u strah nateruje,ja gledajući Vaše
živim u raju.

Dj.Vesna
13.08.2012, 05:25
"Sjeća se,našli su se sasvim slučajno. A možda i nije slučajno; izdvojio bi se jednom između ostalih...kad bilo. On je samo čekao svoj čas ili je čas čekao kad će da ga pokaže."


Krug - Meša Selimović

Dj.Vesna
13.08.2012, 05:26
»Tako često na pogrebima čujem kako vjernici i vjernice proklinju smrt. A ipak, smrt je dar Božji i ne može se proklinjati ono što dolazi od njega. Riječ dar vam se čini provokativnom? Pa ipak, to je čista istina. Da smrt nije sigurna i izvjesna, čovjek bi cijeli život protratio da je izbjegne. Ništa ne bi poduzimao, ni pokušavao, ni ulagao, ni izumio, ni sagradio, život bi bio stalno oporavljanje. Da, braćo, zahvalimo Bogu što nam je podario smrt da bi život imao smisla; noć, da bi dan imao smisla; tišinu, da bi govor imao smisla; bolest, da bi zdravlje imalo smisla. Zahvalimo Mu što nam je podario umor i patnje da bi odmor i veselje imali smisla. Zahvalimo Mu, mudrost je Njegova bezgranična.«
Svi prisutni jednoglasno su izgovorili zahvalu:
El-hamdu lillah! El-hamdu lillah! Zapazio sam da je barem jedan čovjek ostao nepomičan, stisnutih usana, zgrčenih prstiju. Bio je to Hali.

AminMaalouf
LAV AFRIČKI

Dj.Vesna
13.08.2012, 05:28
Postoji li prošlost, ili je sadašnjost zatrpava, kao korov? Ili postoji samo prošlost, jer sadašnjosti nema; spoznaćemo je tek kad prođe. Ima li u životu išta jednostavno i rješivo, ili je sve čvor i tajna?

Meša Selimović

Dj.Vesna
13.08.2012, 05:29
"Teško je za dušu što osećaji koji su vezani uz dogadjaje našeg života, ne umiru zajedno sa njima, nego i kada nestane lica i krajeva, oni ostaju živi i sveži, istiniti i moćni kao u dan doživljaja. A kako su izgubili svaku realnu podlogu, bude bol i čežnju, tresu dušom kao nezaštićenim stablom, hrane se nemirom srca, kradu sadašnjost i truju budućnost."


Ivo Andrić - "Ex Ponto"

Dj.Vesna
13.08.2012, 05:30
... Najprostija pitanja su najdublja.
Gde si rođen ? Gde ti je dom ?
Kuda ideš ? Šta radiš ?

Misli o ovome s vremena na vreme
i posmatraj kako se tvoji odgovori menjaju...

...Prijatelji će te poznavati bolje prvog minuta kad ih sretneš
nego poznanici za hiljadu godina...

...Ne postoji problem koji u svojim rukama ne nosi poklon za tebe.
Ti tražiš probleme, jer su ti njihovi pokloni potrebni...

...Spona koja povezuje tvoju pravu porodicu nije od krvi,
već od poštovanja i radosti u životu drugih.
Vrlo retko članovi jedne porodice
rastu pod istim krovom...

...Bori se protiv svojih ograničenja,
i, budi siguran, ona su sigurno tvoja...

...Nikada ti nije data želja,
a da ti nije data i snaga da je učiniš stvarnom.
Možda ćeš, ipak, oko nje morati da se potrudiš...

...Svaka osoba, svi događaji u tvom životu su se desili,
jer si ih ti sebi privukao.
Na tebi je da izabereš
šta ćeš sa njima da uradiš...

...Ne budi obeshrabren na rastancima.
Rastanak je neophodan pre ponovnog susreta.
A prijatelji će se,
posle nekog vremena ili
posle ovog života,
sigurno ponovo sresti...


Ričard Bah - Iluzije

Dj.Vesna
13.08.2012, 05:31
"Samo sunce i mjesec prelaze preko kaljuže i poslije toga ostaju svijetli kakvi su i prije bili, a mi ljudi ne možemo kao mjesec i sunce."

"Lijepu riječ naplaćuj oprezom: ne kazuj sve što znaš, ne čini sve što možeš i ne vjeruj svemu što ti do ušiju dođe."


Ivan Aralica- "Psi u trgovištu"

Dj.Vesna
13.08.2012, 05:32
Vremenom ćeš se navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni. Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe. Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.
Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš. Da lečiš dodirom.
Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol.

Dj.Vesna
13.08.2012, 05:33
HARUKI MURAKAMI : „ IGRAJ,IGRAJ,IGRAJ“


Moja soba ima dvoje vrata.Jedna su ulazna, a druga izlazna.I među njima nema zamjenljivosti. Na ulazna vrata ne može se izaći, a kroz izlazna se ne može ući.Tako je uređeno.Ljudi ulaze na ulazna vrata, a izlaze na izlazna. Postoje razni načini na koje ulaze i razni načini na koje izlaze. Ali, u svakom slučaju, svi izađu. Neki su izlazili da bi ispitali nove mogućnosti, a neki da bi uštedjeli vrijeme. Neki su umrli. Niko nije ostao. U sobi nema nikoga. Tu sam samo ja. I stalo sam svjestan njihovog odsustva. Svjestan ljudi koji su otišli. Vidim riječi koje su izgovorili, njihove uzdahe, pjesme koje su pjevušili, kako lebde u ćoškovima sobe.
( 16 str. )

Dj.Vesna
13.08.2012, 05:34
VILIJAM FOKNER: „ BUKA I BIJES“


To je bio djedov sat i kad mi ga je otac davao rekao mi je, Kventine, predajem ti grobnicu svake nade i želje; bolno je ali sasvim vjerovatno da ćeš zahvaljujući njemu doći do svijesti o ništavilosti sveg što je ljudsko i da on tvoje lične potrebe neće zadovoljiti nimalo bolje no što je zadovoljio potrebe tvoga oca i tvoga djede. Dajem ti ga ne da te opominje na vrijeme, nego da bi ponekad za trenutak mogao zaboraviti na njega i da ne bi trošio svu svoju snagu upinjući se da ga osvojiš. Jer nijedna bitka nikad nije bila dobijena, kazao je. Nikad se čak nije ni vodila. Bojno polje jedino otkriva čovjeku njegovu sopstvenu ludost i beznadežnost, a pobjeda je obmana kojoj podliježu filozofi i glupaci.

Dj.Vesna
13.08.2012, 05:35
" Bila sam uvijek tu, ali nisi umio da me nađeš. Zar si zaboravio čizme od sedam milja kojima davno pregazismo vrelu, žarku pustinju i bijela prostranstva sjevera? Nisu li nam se uzdasi miješali s hukom bulevara, tutnjnavom gradova, sjaj očiju stapao sa svijetlom neona...Bila sam s tobom, ali me nisi vidio; u tebi - jedino si me osjećao. Bila sam drhtavi trepet udaljene zvijezde , pad komete i gromoglasni hor postojanja."
" Došla si iz daleka kao zrak zore."
" Da te obasjam za tren i da nestanem."


Miodrag Ćupić:" Ostrvo iza sedam vjetrova "

Dj.Vesna
13.08.2012, 05:36
''Ništa čoveku nije važnije od svog mira i od sreće koju sam stvori.
Zato je treba čuvati, tu svoju sreću, opkoliti je šančevima,
i nikome ne dozvoliti da je ugrozi. Niko drugi neka me se ne tiče,
život je surov, ljudi zli, i treba ih držati na odstojanju.
Neka budu što dalje od svega što je tvoje i što ti je drago.''

Meša Selimović

Dj.Vesna
13.08.2012, 10:30
"Beše Eru, Jedini, koji se u Ardi zove Iluvatar; i on prvo stvori Ainure, Svete, koji behu izdanak njegove misli, i behu s njim pre no išta drugo bi stvoreno. I on im se obrati, predlažući im muzičku temu; i pevali su pred njim i on beše radostan. Ali dugo su pevali samo svaki za sebe, ili samo nekolicina zajedno, dok su ostali slušali; i svaki je poimao samo onaj deo uma Iluvatarovog iz koga je nastao, i u razumevanju svoje braće sporo napredovahu. Ipak, što su više slušali, dolazili su do dubljeg razumevanja i izrastali u jedinstvu i harmoniji.
I bi da Iluvatar sazva sve Ainure i objavi jednu moćnu temu, otkrivajući im stvari veće i čudesnije od onih koje beše dotad razotkrio; i slava njenog početka i sjaj njenog završetka zapanji Ainure, tako da se oni pokloniše pred Iluvatarom i behu bez reči.
Tada im Iluvatar reče: "Od teme koju vam objavih, hoću da sada stvarate u harmoniji zajedno Veliku Muziku. I pošto vas nadahnuh Neuništivim Plamenom, obznanićete svoje moći u ukrašavanju ove teme, svaki svojim sopstveni mislima i domišljatošću, ako mu je volja. A ja ću sedeti i slušaću i biću radostan što je kroz vas velika lepota probuđena u pesmu".
...

Ali sad je Iluvatar sedeo i slušao, i dugo mu se to činjaše dobro, jer muzici ne beše mana. Ali dok se tema razvijala, dođe u srce Melkoru da uplete sadržaje svoje zamisli koje ne behu u skladu sa temom Iluvatara; jer je nastojao da u njoj uveća moć i slavu udela njemu dodeljenog. Melkoru behu od svih Ainura dati najveći darovi moći i znanja, i on je posedovao po deo od svih darova svoje braće. Često bi odlazio sam na prazna, pusta mesta, tragajući za Neprolaznom Vatrom; jer u njemu je rasla goruća žudnja da Oživotvori nešto svoje, i činjaše mu se da Iluvatar ne misli o praznini, a on ne mogaše da podnese njeno ništavilo. Ipak on ne nađe Vatru, jer ona je uz Iluvatara. Ali pošto beše sam, počeše da mu se začinju misli nenalik mislima njegove braće.

Neke od tih misli sada je upleo u svoju muziku, i odmah se nesklad pojavi i mnogi koji su pevali pored njega obeshrabriše se, i njihova misao se poremeti i njihova muzika pokoleba; ali neki počeše da usklađuju svoju muziku prema njegovoj više no prema zamisli koju behu imali na početku. Onda se nesklad Melkorov širio sve više i melodije koje su se čule ranije potonuše u moru neobuzdanih zvukova. A Iluvatar je sedeo i slušao dok se ne učini da oko njegovog prestola besni oluja, kao u mračnih voda koje ratuju jedna protiv druge u beskrajnom gnevu koji se neće obuzdati.

Tada Iluvatar ustade, i Ainuri opaziše da se smeši; i on podiže levu ruku, i nova tema započe usred oluje, ista, a opet ne nalik na prošlu temu, i ona se osnaži i dobi novu lepotu. Ali nesklad Melkorov se uzdiže u zaglušujućoj buci i hrvaše se s njom, i ponovo bi rat zvukova silovitiji nego ranije, dok se mnogi od Ainura ne obeshrabriše i prestadoše da pevaju, i Melkor zadobi prevlast. Tada Iluvatar opet ustade, i Ainuri opaziše da je ozbiljan; i on podiže desnu ruku i gle! I treća tema se uzdiže usred zbrke i ne beše nalik na druge. Jer se u početku činjaše nežna i molozvučna, samo mreškanje blagih zvukova u nekim melodijama; ali se nije mogla prigušiti i dobijala je snagu i dubinu....

Usled ove borbe, od koje se dvori Iluvatara tresoše a drhtaj dospevaše u tišine još nepomućene, Iluvatar ustade po treći put i njegovo lice beše strašno pogledati. Onda on podiže obe ruke, i u jednom akordu, dubljem od Ambisa, višem od Neba, prodornom kao svetlost oka Iluvatarovog, Muzika prestade.

Tada Iluvatar progovori i reče: "Moćni su Ainuri, a najmoćniji među njima Melkor; ali da bi on znao, i svi Ainuri, da sam ja Iluvatar, pokazaću vam ono o čemu ste pevali, da možete da vidite šta ste učinili. A ti, Melkore, videćeš da nijedna tema ne može da bude odsvirana a da nema svoj konačni izvor u meni, niti iko može promeniti muziku protiv moje volje. Jer za onog koji to pokuša, pokazaće se samo da je moj instrument u smišljanju nečeg još divnijeg, što on sam ne beše zamislio"



Silmarilion

Dj.Vesna
13.08.2012, 10:31
"Ja nikada nisam bio covek koji prikuplja razbijene delove i lepi ih jedan na drugi pa zatim govori da je skupljena celina isto sto i nova stvar. Sto je razbijeno - razbijeno je i ja vise volim da se secam onakvog kakvo je bilo kad je bilo najbolje, nego da ga lepim i da dok sam ziv gledam slepljena mesta."

"Nece me lisiti mojih snova, sanjaciu i onda kada sunce zauvek zadje, jer ja zivim u snovima mojim."

Dj.Vesna
13.08.2012, 10:31
Osmeh, to je zora i svitanje tela…

Lepota fizicka, to je neosporno jedna plemenita covekova vrlina. Uostalom, telesna lepota je samo spoljni izraz viših unutrašnjih covekovih lepota, jer lepota nije nikad bila osobina zlikovaca i nevaljalih žena; i, neosporno, uvek pored fizickih lepota u istom coveku boravi još nekoliko bilo duševnih ili duhovnih kvaliteta prvog reda. Priroda je uvek izgradivala svoje pravo majstorsko delo s punom ljubavlju i izdašnošcu, i nikad nije bila tvrdica ni u pogledu drugih osobina tog privilegovanog lica. Bilo je, istina, i bezumnih žena medu lepoticama, kao i lepih ljudi medu glupacima. Ali je to bio svagda redak slucaj; jer su uvek imali pored lepote ili blagorodno srce bez puno pameti, ili vecu pamet bez mnogo srca. Ako lepotice obicno svrše život u katastrofama i skandalima, cesto i ružnim ili glupim, to je zato što postanu žrtve tudih strasti i tudih sujeta. Ako su lepotice cesto neobrazovane, to je što je negovanje njine lepote bilo za njih važnije od nege njihovog duha. Svakako, lepota nije nigde usamljena. Ahil je bio najlepši mladic u Grckoj, ali i najveci heroj; a Sofokle je bio najlepši mladic, ali i najveci pesnik. Hipatija iz Aleksandrije je bila lepotica koja je imala trostruku oreolu: lepote, vrline, i ucenosti; ona je bila i veliki astronom i filozof svog vremena. Pompadur je bila najlepša žena, ali i veliki diplomat i državnik. Lepota je plemstvo i blagodet koju je Bog spustio na narocito izabrape medu ljudima; lepota je i blagos lovena, jer ona kao sunce izaziva život, nosi zdravlje, i inspiriše religiozno osecanje. Kao što su anticki Grci sva svoja božanstva pravili lepim, i hrišcani su najzad slikali lepim sve najvece licnosti svoje crkve: Bogorodicu, Hrista, svetog Đorda i sve arhangele. Uostalom, stari Grci su verovali da ružan covek ne može biti ni dobar. Najlepša je žena u ljubavi ona za koju kažemo da je lepa a ne znamo zašto. Ljubavnice Luja XIV, najveceg ljubavnika medu svim kraljevima, nisu bile lepe, nego samo žene od duha i od srca. Gospodica Lavalijer je bila cak vrlo malenog stasa, bogknjava, smedih ociju, velikih usta, zuba ne baš najlepših; a koracala je ružno, jer je bila hroma. Takvu je opisuje njen poznanik Bisi Rabiten, rodak slavne gospode de Sevinje. Ali Rgbiten zatim dodaje da je Lavalijer imala pogled strastan i uman, reci pune duha i bleska, i da je bila iskrena i duševna, vrlo verna i sva predana, i, najzad, da je bila ucena. I Mekole u svojoj istoriji govori da su ljubavnice engleskog kralja Džemsa II, savremenika Luja XIV, bile veoma ružne, skoro rugobe: Ana Hajt, a još nakaradnije Arabela Cercil i Katarina Sidle. Bilo je slicnih ukusa i medu filozofima. Dekart je prvi put voleo jednu razroku devojku, i otad je za ceo život imao slabost i simpatiju za razroke žene. Pesnik Bodler je bio zaljubljen u nakaze. Ima odista najlepših ociju koje ne umeju pogledati i najlepših usana koje se ne znaju osmehnuti. Obe ove velike i neopredeljive lepote su nematerijalne, jer su iskljucivo duševne. Lep pogled i lep osmeh nemaju cak ništa zajednickog sa bojom ociju ili formom usta. Špa njolka ume da pogleda, a Francuskinja ume da se osmehne. Osmeh, to je zora i svitanje tela, najveci dogadaj i najlepši izraz duševnog u materiji. Ima ociju koje se smeju, i ociju koje govore, i ociju koje cute; a ima ociju koje izgledaju da uvek nešto osluškuju i cekaju. Najlepše oci ima slovenska žena, jer uvek izgledaju zacudene.

Jovan Ducic

Dj.Vesna
13.08.2012, 10:32
Čitava je planeta učestvovala u bjesnilu života. Povremeno bih u toj bici čuo svoje ime: duh bezdana kako me doziva da se pridružim u noćnom plesu.

Postoje okolnosti kad ste otrgnuti poput lista na drvetu i nikakvi vas vihori više ne mogu vratiti. Vjetar te nosi dalje od korijena.


ISAK SINGER

Dj.Vesna
13.08.2012, 10:34
Čovek ima više hrabrostri prema drugom, nego prema sebi. Da nije toga, ne bi bilo zla na svetu. Savršenstvo čoveka sastojalo bi se u tome da bude većma strog prema sebi, negoli čak i pravedan prema drugom. Ja znam puno ljudi koji su bili vrlo pravedni prema drugom, ali nisu bili strogi prema sebi, i zato su bili uvek labavi u stvarima dobra. Oni su bili više diletanti, nego artisti dobra. Njihova pravednost je uvek propadala, ako nije bila u pitanju tuđa ličnost nego njegova sopstvena, jer pravednost prema sebi zavisi od strogosti prema sebi, kao što pravednost prema drugom zavisi samo od naše dobrote. Pravednost je jedno kraljevsko osećanje, i čovek pokazuje pravednost često više laskajući sebi, nego voleći drugog. Najbolji ljudi su oni koji su prema sebi najstroži, i koji oproste drugom i ono što nikad ne bi oprostili samom sebi.


Jovan Ducic

Blago cara Radovana

Dj.Vesna
13.08.2012, 10:35
Četrdeset mi je godina, ružno doba: čovjek je još mlad da bi imao želja a već star da ih ostvaruje.
Ljubav je ipak jača od svega.


Meša Selimović

Dj.Vesna
13.08.2012, 10:45
Ono što žena vidi u muškarcu i ono što jedan muškarac vidi u nekoj ženi, neka treća osoba ne može nikada shvatiti.

Ljudi vjeruju svakojakim lažima, ali kad im se kaže istina, onda na vas pljuju.
4

ISAK SINGER

Dj.Vesna
13.08.2012, 10:46
"Sve su velike srece slucajne i nema coveka koji je izmislio jednu srecu. Nije tacno receno da je svaki covek kovac svoje srece; tacno je, naprotiv, da je covek kovac svoje nesrece. Jer od hiljadu nesreca ima samo jedna koja nas snalazi od Boga, a to je smrt, iako smrt nije nesreca, ili bar ne najveca. Sve druge bede su delo covekovo, cak i sama njegova bolest. Zato ako su srece slucajne, nesrece nisu slucajne. Za svaku našu nesrecu kriva je ili naša lakoumnost, ili naša gordeljivost, ili naša glupost, ili naš porok. I za fizicke bolesti su krive samo naše duhovne bolesti, nezdrave i porocne misli. Za nesrece novcane kriva je ili naša lakoumnost ili naša senzualnost. Cak i covek koji je pregažen na ulici može najpre da krivi sebe a tek onda da krivi drugog. Zato covek kroz ceo život cini sebi samom više zla nego dobra. Što uspemo našom pamecu, pokvarimo našom cudi, a što uspemo našom dobrotom upropastimo našim porocima. I, najzad, što postignnemo svojom mudrošcu, izgubimo našim temperamentom. Jer ima nešto jace i presudnije od svih naših sila, a to su naše slabosti"

Jovan Ducic

Blago Cara Radovana

Dj.Vesna
13.08.2012, 10:51
-Ljudi preziru one koji ne uspeju,a mrze one koji se uspu iznad njih.Navikni se na prezir,ako zelis mir ili na mrznju,ako prihvatis borbu...


Dervis i smrt

M.Selimovic

Dj.Vesna
13.08.2012, 10:55
GRESIO SAM

Gresio sam mnogo i sad mi je zao
i sto nisam vise i sto nisam ludje
jer,samo ce gresi, kada budem pao
biti samo moji-sve drugo je tudje
Gresio sam mnogo, ucio da stradam
leteo sam iznad vase mere stroge
Gresio sam, jesam, i jos cu, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrecim mnoge.
Gresio sam, priznajem, nisam bio cvece
Gresio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko nece
A ne bih ga dao- ni kad biste hteli.


DUSKO TRIFUNOVIC

Dj.Vesna
13.08.2012, 10:55
Moda.Sta ti ljudi misle? Misle da je moda ono sto se menja sa svakim godisnjim dobom? Dosli su iz svih krajeva sveta da prikazu svoje haljine, odela, nakit,kolekciju cipela? Oni ne znaju sta to znaci. "Moda" je samo jedan od nacina da se kaze :pripadam vasem svetu. Nosim uniformu vase vojske, ne pucajte u ovom pravcu. Od kada su ljudi poceli da zive po grupama u pecinama, moda je bila jedini nacin da se kaze nesto sto svi razumeju, cak i kad se ne poznaju: isto se oblacimo, iz tvog sam plemena, ujedinimo se protiv slabijih da bismo preziveli. (PREZIVELI)

PAULO KOELJO

Dj.Vesna
13.08.2012, 10:57
„Kceri moja, ima jedna ljubav koja se nikako ne poverava ljudima, a kad se poveri andjelima, oni tu ispovest prihvataju sa osmesima srece…
…Ljubav bez nade, kad ona nadahnjuje zivot, kad u nju unosi zakon odanosti, kad oplemenjuje sve postupke mislju da ce se postici idealno savrsenstvo. Jest, andjeli odobravaju takvu ljubav, posto ona vodi ka poznavanju Boga. Valja da se neko neprestano usavrsava da bi bio dostojan onoga koga voli, da za nj krisom podnosi bezbroj zrtava, da ga obozava iz daljine, da mu daje svoju krv, kap po kap, da mu zrtvuje svoje samoljublje, da ne zna vise ni za oholost ni za srdzbu sa njim, da mu ne da da zna za svirepu ljubomoru koju on potpiruje u srcu, da mu daje sve sto zazeli, pa ma i na svoju stetu, da voli ono sto on voli, da je licem uvek okrenut njemu, kako bi ga pratio pogledom a da on to ne zna: takvu ljubav bi vam oprostila religija, posto se njome ne bi narusavali ni ljudski ni bozanski zakoni….“


Onore de Balzak

Sjaj i beda kurtizana

Dj.Vesna
13.08.2012, 10:58
..Pomislio sam da vreme nije samo reka, koja se neprestano izliva iz korita, tako da čovek mora da beži, dok ona plavi sve iza njegovih leđa, da ne mora da beži u budućnost, praznih ruku, bez ičega, dok mu reka briše tragove sa svakim korakom, neprestano, kada iz jedne sekunde ulazi u drugu. Samo naša beznadežna usklađenost, umor čula, nestvarna snaga sećanja i navika, koja nas štiti, vidi to nepoznato u očima kada ih otvorimo ujutru, izbačeni talasima na obalu još jednog nepoznatog dana. Svakog jutra stupamo na nepoznato mesto, i ostaju nam samo slaba i prevrtljiva sećanja, koja nam govore ko bismo mogli da budemo. Nepovezana, pohabava sećanja, koja više ne prave razliku između sveta kroz koji smo usput prošli i senki koje je on bacio na izbušenu vetrovitu glavu, dok smo bežali napred, sve dalje. Ponekad savladamo strah od spoticanja i okrećemo se da pogledamo poslednji put, jer ne razumemo to nepoznato što nam ide u susret, i reči kojima ćemo ga nazvati, ipak će biti beznadežno neadekvatne, i tako bežimo od razaranja vremena, unazad, dok ne postanemo ništa drugo do priča koja govori o svemu što smo propustili....



Jens Kristian Grendal

Tišina u oktobru

Dj.Vesna
13.08.2012, 10:59
Opasno je kad se čovjek nađe sam, okružen tišinom tuđeg neprisustva, više je strahova i čudnih razgovora sa sobom. Samo kako da ti sve to kažem? I kako da objasnim sebi, tebe se to ne tiće, što nekad teško podnosim ovu usamljenost, a nekad mi je draža od svega, ne bih je dao nizašto?


MEŠA SELIMOVIĆ

Dj.Vesna
13.08.2012, 11:00
"...Ali ljudsko srce je cudnovato:"Gde su njegove obale,a gde njegovo dno?"I ljubav,mada nam je bliska kao zivot,ne mozemo nikad potpuno poznati."Njena je radost i bol bez granica,beskrajne su njene zelje i njeno bogatstvo".Nekad je prosta kao pesma,nekad neuhvatljiva kao san.Najcistija je ona "koja se nije ispovedila",koja "sija kao dragi kamen u ognju skrivena srca".No ljubav,ako se ne bi ispovedila,bila bi osudjena da ostane nepoznata onome kome je upucena.I ne moze da se ne ispovedi,jer "svetlost koja ispunjava nebo trazi svoju granicu u kapljici rose".A kad se ispovedi,ona je i sastanak i rastanak,i radost i bol.Ali je uvek punoca zivota..."