PDA

View Full Version : Poucne Price!



Dj Slaki
12.03.2011, 03:02
Mislim da ćete uživati u sledećim stranicama raznih priča...

...Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima
jedne zgrade,
sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome
je pisalo:
"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."

Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za
reklamu, koji je
tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru
bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za
dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis.
U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog
coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica
i novcanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je
pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i
sta je to mogao napisati.
Nasta ce prolaznik odgovoriti:

"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na
drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno
glasio:

"Danas je prolece … a ja ga ne mogu videti".

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece
i videces da ce se pre ili kasnije okrenuti na bolje....

Dj Slaki
12.03.2011, 03:02
...Nekada davno je deda svome unuku ispricao jednu životnu istinu.
U duši svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba izmedju dva vuka. U duši svakoga od nas.
Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam...
Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu, saoosećanje i veru.

Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reci, pa ga upita;
-Koji vuk na kraju pobedi?
Deda odgovori sa smeškom na svom starom licu:
-Pobedjuje uvek onaj koga hraniš...

Dj Slaki
12.03.2011, 03:03
Da li si ti sargarepa, jaje ili zrno kafe?

Cerka se zalila svom ocu na tezak zivot i rekla kako ne zna vise kako da se suprotstavi zivotnim problemima i teskocama, kako nema vise snage za borbu; jer cim resi jedan problem, vec je pred njom drugi i tezi od prethodnog.
Njen otac, koji je bio kuvar po zanimanju, odveo ju je u kuhinju. Uzeo je tri lonca, napunio ih vodom i stavio ih na vatru. Za kratko vrijeme voda u posudama pocela je da kljuca. U prvi lonac je stavio sargarepu, u drugi jaje, a u treci nekoliko zrna kafe, zatim ih je ostavio da se kuvaju neko vreme.
Cerka se nije mogla strpeti, jer nije znala sta njen otac tim postupkom zeli reci i dokazati.
Otac je iskljucio sporet, pa je izvadio sargarepu iz vode i stavio je u posudu, a isto je uradio sa jajetom i kafom. Pogledao je cerku i upitao: "Sta vidis?"

- "Vidim sargarepu, jaje i zrno kafe", odgovorila je.
Zatrazio je od nje da opipa sargarepu i osetila je da je sargarepa jako meka i krhka. onda je zatrazio da oguli jaje i videla je da je ono tvrdo i skuvano. Rekao joj je da pomirise kafu, a ona se nasmesila kad je osetila njen bogati miris.
-"Ali sta sve ovo treba da znaci"?, upitala je zacudjeno.
-"Znaj, kceri moja, da su i sargarepa i jaje i kafa prosli kroz isto stanje, boreci se sa istim neprijateljem -'kljucalom vodom', ali se svaki od njih suprotstavio na razlicit nacin.
Sargarepa je bila tvrda i jaka, ali je vrlo brzo omeksala i oslabila u kljucaloj vodi.
Jaje je cuvala njegova jaka ljuska, ali ne zadugo i ono se skuvalo u vreloj vodi i promenilo iz tecnog u tvrdo stanje.
Dok je kafa sasvim drugacija. Njeno zrno je ostalo isto, naprotiv - ona je uspela promeniti vodu! A ti??
Da li si sargarepa koja je naizgled jaka, ali, cim naidjes na manje prepreke i teskoce, oslabis i gubis snagu?
Ili si jaje mekog srca koje, kad naidje na probleme, postaje jako. Tvoja ljuska (spoljasnji izgled) se ne menja, ali se menja tvoja unutrasnjost tako da tvoje srce postaje tvrdo, jako i gorko?
Ili si zrno kafe koje izmeni vrelu vodu (a ona je izvor bola) tako sto je cini ukusnom i daje joj lep miris. Ako si kao zrno kafe, ti svoju okolinu cinis boljom, vrednijom, ti teskocu sebi olaksavas tako da ona bude olaksica umesto teskoce i problema, brige i tuge.
Razmisli, kceri moja, kako ces se suociti sa svim problemima i teskocama ovoga sveta??"

Dj Slaki
12.03.2011, 03:04
Jednom je jedna žena zalivala svoj vrt, kada je ugledala 3 starca pred svojim vrtom. Nije ih poznavala, no svejedno im je rekla:
" Mislim da vas ne poznajem, ali mi se čini da ste gladni. Molim vas uđite unutra i pojedite što god. "
Starci su je upitali: " Je li Vaš muž kući? "
"Ne ", odgovorila je, nije."
"Onda moramo otići, " rekli su.
Uveče kada joj se muž vratio, žena mu ispriča što se dogodilo.
" Sada im možeš reći da sam se vratio i pozovi ih natrag, unutra ",
rekao je muž, i žena je otišla da pozove starce na večeru.
" Nažalost, ne možemo svi prihvatiti Vaš ljubazni poziv."
Rekli su joj starci. " Zašto ne ?"
Upitala je iznenađena žena. Jedan od staraca pokaza na jednog i reče:
" Njegovo ime je Bogastvo."
Potom pokaza na drugoga i reče:
" Ovomu je ime Uspjeh."
" Meni je ime Ljubav."
" Sada pođi k mužu i skupa odlučite kojega biste od nas 3 pozvali unutra."
Žena se je vratila u kuću i sve ispričala mužu.
Muž presretan reče:
" Super! Pozovi Bogatstvo da sa svim i svačim napuni našu kuću!"
na pak nije bila zadovoljna s njegovim prijedlogom:
" Zašto radije ne bih pozvala Uspjeh ?"
Razgovor između njih je slušala njihova kćer i sva oduševljena rekla:
" Zar ne bi bio bolje pozvati Ljubav ? Naš dom bi potom bio napunjen Ljubavlju !"
Poslušavši savjet njihove kćeri, muž je rekao ženi:
" Pođi i zamoli Ljubav neka bude naš gost. "
Žena je pošla i upitala:
" Ko je od vas Ljubav ? Molim neka dođe i bude naš dragi gost."
Ljubav je sjedila u svojim invalidskim kolicima i skupa sa njima se odvezla u kuću.
Druga dva starca su krenula za njom.
Zaprepaštena žena je upitala zašto idu i Bogatstvo i Uspjeh, kada je ona pozvala samo Ljubav ?
Starci su u jedan glas odgovorili:
" Da si pozvala Bogatstvo ili Uspjeh, druga dva bi otišli. No, ti si pozvala Ljubav i gdje god Ona ide, nas dvoje je slijedimo !"
Tamo gdje ima Ljubavi, tamo uvijek dolaze Bogatstvo i Uspjeh.

Dj Slaki
12.03.2011, 03:05
"Jednom davno...svi ljudski osecaji i sve ljudske vrednosti su se nasli na jednom
skrivenom mestu na zemlji....
Kada
je DOSADA zevnula treci put, LUDOST je , uvek tako luda, predlozila:
Hajdemo se igrati skrivanja! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju
osecajima!
INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je, ne mogavsi precutati, zapitala: Skrivanje?
Kakva je to igra?
To je jedna igra, zapocela je objasnjavati LUDOST- u kojoj ja pokrijem oci i brojim do milion, dok se
vi ne sakrijete. kada zavrsim sa brojanjem, polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik.
ENTUZIJAZAM je zaplesao, sledilo ga je ODUSEVLJENJE. SRECA je toliko skakala, da je nagovorila
SUMNJU i APATIJU, koje nikad nista nije interesovalo...
Ali nisu se svi hteli igrati...
ISTINA je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala? ionako je uvek, na kraju svi pronadju...
PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mucilo sto on nije bio taj koji se setio
predloziti igru... OPREZ nije hteo reskirati...
Jedan, dva, tri.... pocela je brojati LUDOST
Prva se sakrila LENJOST, koja se kao i uvek bacila iza prvog kamena na putu...
VERA
se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u senku USPEHA koji se muceci
popeo na vrh najviseg drveta...VELIKODUSNOST se nikako nije mogla
odluciti gde se sakriti, jer joj se svako mesto
cinilo savrsenim za
jednog od njenih prijatelja. LEPOTA je uskocila u kristalno bistro
jezero, a SRAMEZLJIVOST je provirivala kroz pukotinu drveta... DIVOTA
je nasla svoje mesto u letu leptira...
a SLOBODA u dahu vetra...
SEBICNOST je pronasla skroviste...ali samo za sebe! LAZ se sakrila na
dno okeana (laze, na kraju duge), a POZUDA i STRAST u krater
vulkana. ZABORAV se zaboravio sakriti, ali to nije ni vazno...
Kada je LUDOST odbrojavala 999 999 LJUBAV jos nije pronasla skroviste, jer je sve
vec bilo zauzeto...ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, prekrivsi se prekrasnim pupoljcima...
MILION povice LUDOST, i otpoce svoju pretragu...
Prvu je pronasla LENJOST, iza najblizeg kamena...
Ubrzo je zacula VERU kako raspravlja o teologiji s bogom, a STRAST i POZUDA su iskocile iz kratera
od
straha... Slucajno se tu nasla i ZAVIST, i naravno USPEH, a SEBICNOST
nije ni trebalo traziti jer je sama izletela iz svog savrsenog
skrovista, za koje se ispostavilo da je pcelinja kosnica...
Od
tolikog trazenja LUDOST je ozednela, i tako u kristalnom jezeru
pronasla LEPOTU sa SUMNJOM joj je bilo jos lakse, jer se ona nije mogla
odluciti za skroviste pa je ostala da sedi na obliznjem kamenu...
Tako je LUDOST, malo po malo pronasla gotovo sve...
TALENAT
u zlatnom klasju zita ,TESKOBU u izgoreloj travi,, LAZ na kraju
duge...( laze, bila je na dnu okeana ) a ZABORAV je zaboravio da su se
uopste icega igrali...
Samo LJUBAV nije mogla nigde pronaci...
Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je vec bila besna, ugledala je ruzicnjak.
Usla je medju ruze, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti pocela udarati po
prekrasnim
pupoljcima. odjednom se zacuo bolan krik...ruzino trnje je izgrebalo
LJUBAVI oci... LUDOST nije znala sta ciniti...pronasla je pobednika,
OSECAJ NAD OSECAJIMA...ali LJUBAV je postala slepa... plakala je i
molila LJUBAV da joj oprosti i naposletku odlucila zauvek ostati uz
LJUBAV i pomagati joj.
Tako je LJUBAV ispala pobednik nad osecajima, ali je ostala slepa, a LUDOST je ostala da je zauvek prati."

...pronadjite sebe u owoj priči

Dj Slaki
12.03.2011, 03:08
BAJKA O JEDNOM MIŠU
Jednog dana, miš je gledao kroz pukotinu na zidu farmera i njegovu ženu kako otvaraju neki paket.
Kakvu hranu bi to moglo sadržavati? Pitao se. Ali kad je otkrio da je u pitanju mišolovka, bio je užasnut. Trčeći kroz dvorište farme upozoravao je ostale vičući: “U kući je mišolovka! U kući je mišolovka!”
Kokoš, kvocajući i čeprkajući, podigne glavu i reče:
“Gospodine Miš, to je ozbiljan problem za tebe, ali nema baš nikakve posljedice po mene. Ja se zbog toga ne mogu uzrujavati.”
Miš se okrene svinji i vikne: “Mišolovka je u kući! MIšolovka
je u kući!”
Svinja je suosjećala, ali reče: “Vrlo mi je žao, gospodine Miš, ali ja tu ne mogu ništa učiniti osim moliti. Budi siguran da si u mojim molitvama.”
Miš tada krene prema kravi: “Mišolovka je u kući! Mišolovka je u kući!”
Krava reče: “Oh, gospodine Miš, žao mi je zbog tebe, ali s mog nosa neće faliti koža.”
Tako se miš vratio odbijen pognute glave u kuću kako bi se sam suočio s farmerovom mišolovkom.
Te noći začuo se čudan zvuk u kući – kao zvuk kad mišolovka uhvati svoj plijen.
Farmerova žena požurila je vidjeti što se uhvatilo. U mraku nije vidjela da je mišolovka uhvatila rep otrovne zmije. Zmija ju je ugrizla. Farmer ju je brzo odvezao u bolnicu i kući se vratila s vrućicom. Znamo da se vrućica liječila svježom kokošjom juhom, pa je farmer zaklao kokoš. Ali bolest njegove žene se nastavila pa su je došli posjetiti prijatelji i susjedi. Da bi ih nahranio, farmer je zaklao svinju. Farmerova žena, nažalost, nije se oporavila, umrla je. Došlo je toliko ljudi na njen sprovod, da je farmer morao zaklati i kravu kako bi osigurao dovoljno mesa za sve njih.

Miš je to sve gledao s velikom tugom kroz svoju pukotinu na zidu.

¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤

Kad sljedeći put čuješ da se neko suočio s problemom i misliš da te se to ne tiče, sjeti se – kad je jedan od nas ugrožen, svi smo u opasnosti. Brinite o drugima i drugi će vam vratiti – kad se najmanje nadate.

Dj Slaki
12.03.2011, 03:17
UMECE ZIVLJENJA

Dva andjela putnika zaustavila su se da prenoce u kuci jedne vrlo mocne porodice. Porodica je bila netakticna i nije im odobrila da se smeste u gostinjskoj sobi njihove vile. Umesto toga dali su im mali prostor u hladnom podrumu kuce. Dok su raspremali lezajeve na podu, stariji andjeo ugledao je jednu pukotinu na zidu, i popravio ju je. Kada ga je mladji andjeo upitao zasto je to napravio, stariji mu je odgovorio, “Stvari nisu uvek onakve kakvima se cine”.

Sledecu noc, andjeli su dosli da prenoce u kucu jednog vrlo siromasnog para, ali muskarac i njegova zena bili su vrlo gostoljubivi. Nakon sto su sa njima podelili ono malo hrane sto su imali, bracni par je dozvolio andjelima da spavaju u njihovom krevetu gde ce se moci dobro odmoriti. Kada su se sledeci dan probudili, andjeli su pronasli gospodina i njegovu suprugu u suzama. Jedina krava koju su posedovali, cije je mleko bilo njihov jedini izvor prihoda, lezala je mrtva na polju. Mladji andjeo bio je besan i upita starijeg andjela, “Kako si mogao dozvoliti da se to desi? Prvi covek imao je sve, i ti si mu pomogao; druga obitelj imala je malo toga, ali je bila spremna sve podeliti, a ti si dozvolio da im ugine krava”.

“Stvari nisu uvek onakve kakvima se cine” odgovori stariji andjeo.

“Kada smo bili u podrumu one vile, primetio sam da je u onoj pukotini na zidu sakriveno zlato.
Obzirom da je vlasnik bio opsednut novcem, zatvorio sam pukotinu tako da im onemogucim da pronadju to zlato.”

“Nocas, dok smo spavali u krevetu siromasne porodice, andjeo smrti dosao je po zenu ovog seljaka, a ja sam mu dao kravu. Dakle, stvari nisu uvek onakve kakvima se cine”.

Ponekad se desi upravo to, kada stvari ne idu onako kako bismo zeleli…

Dj Slaki
12.03.2011, 03:21
Razgovor sa Bogom

Usnuo sam san da razgovaram s Bogom.
Dakle, ti bi hteo razgovarati sa mnom-rece Bog.
Ako imas vremena rekoh.
Bog se nasmesi.
Moje je vreme vecnost. Sta si me zeleo pitati?
Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?
Bog odgovori:
Sto im je detinjstvo dosadno. Zure da odrastu, a potom bi zeleli ponovo biti deca. Sto trose zdravlje da bi stekli novac, pa potom trose novac da bi vratili zdravlje. Sto razmisljaju teskobno o buducnosti, zaboravljajuci sadasnjost. Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti. Sto zive kao da nikada nece umreti, a onda umiru kao da nikada nisu ziveli.
Bog me primi za ruku. Ostadosmo na trenutak u tisini.
Tada upitah: Kao roditelj, koje bi zivotne pouke zeleo da tvoja deca nauce?
Osmehujuci se, Bog odgovori:
Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli. Mogu samo voleti. Da nauce da nije najvrednije ono sto poseduju, nego ko su u svom zivotu. Da nauce kako se nije dobro uporedjivati s drugima... Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima, nego onaj kojem najmanje treba. Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno bice, a potom su potrebne godine da se izleci. Da nauce oprastati tako da sami oprastaju. Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nezno vole, ali to ne znaju izreci niti pokazati. Da nauce da se novcem moze kupiti sve. Osim srece. Da nauce da dve osobe mogu posmatrati istu stvar, a videti je razlicito. Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima...a ipak ih voli. Da nauce kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi oprastati. Ljudi ce zaboraviti sto si rekao. Ljudi ce zaboraviti sto si ucinio. Ali nikada nece zaboraviti kakve si osecaje u njima pobudio.

Dj Slaki
12.03.2011, 03:22
Nikada se ne suocavaj sa nevoljom polovicno.Nervoza je rdja zivota;kada dodas sutrasnji teret na danasnji,njihova tezina postaje nepodnosljiva.Izbegavaj klupu za oplakivanje i zahvaljuj se,umesto toga,za svoje poraze.Ne bi ih dobio da ti nisu bili potrebni.Uvek uci od drugih.Onaj koji uci od sebe ima budalu za nastavnika.Budi oprezan.Ne preopterecuj svoju savest.Upravljaj svojim zivotom kao da ga provodis u areni punoj glodara.
Izbegavaj preterivanje.Ako primetis nesto u sebi sto te ispunjava ponosom,pogledaj bolje i naci ces vise nego sto je potrebno da se postidis.Budi mudar.Shvati da nisu svi ljudi stvoreni jednaki,jer nema jednakosti u prirodi,pa ipak,nijedan covek nije rodjen sa kojim nije rodjeno i njegovo stvaralastvo.Radi svakog dana kao da ti je prvi,ali ipak nezno postupaj sa zivotima koje dodirujes,kao da ce se svi zavrsiti u ponoc.
Voli svakog,cak i one koji te odbijaju,jer mrznja je luksuz koji ne mozes sebi da priustis.
Potrazi one kojima je potrebna pomoc.Nauci da onaj koji pruza iz jedne ruke,uvek dobija u obe.
Budi dobrog raspolozenja.Iznad svega,zapamti da je vrlo malo potrebno da bi se stvorio srecan zivot.Pogledaj gore.Pruzi ruke.Prosto ostani veran Bogu i putuj tiho svojim putem ka vecnosti sa milosrdjem i osmehom.Kada odes,svi ce reci da si u nasledstvo ostavio bolji svet od onog koji si zatekao.

Odlomak iz knjige Akabarov dar ... autor Og Mandino i Badi Kej

Dj Slaki
12.03.2011, 03:25
PRICA O EKSERIMA
Bio jedan mali decak koji je imao losu narav. Otac mu je dao vrecu punu eksera i rekao da svaki put kada pobesni i izgubi kontolu nad sobom , ukuca jedan ekser u ogradu.

Prvoga dana decak je ukucao 37 eksera. Tokom sledecih nekoliko meseci on je naucio kontrolisati svoj bes, i broj zakucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakse kontrolisati narav nego zakucavati eksere u ogradu.

Napokon je osvanuo dan u kom decak nije zakucao ni jedan ekser. Otisao je ocu i rekao mu kako tog dana nije pobesneo. Otac mu je tada odgovorio:
- Svakoga dana kada uspes kontrolisati svoje ponasanje, iz ograde iscupaj po jedan ekser.
Dani su prolazili i jednog dana cecak je rekao ocu da je izvdio sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde. Tada mu je rekao:
- Dobro si to uradio sine moj ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda vise nikada nece biti ista. Kada u besu kazes neke stvari one ostavljaju oziljak, kao sto su ove rupe u ogradi. Mozes coveka ubosti nozem i izvuci noz i posle toga nije vazno koliko puta kazes da ti je zao, rane ostaju.
Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizicka. Prijatelji su vrlo vredan dragulj, oni cine da se smesis, ohrabuju te da uspes u necemu, oni su spremni da te saslusaju, da podele tvoju bol, imaju lepih reci za tebe i uvek im je srce otvoreno.

Dj Slaki
12.03.2011, 03:27
Prica o ljubavi....
Nekada davno postojalo je ostrvo na kome su živeli: Sreća, Tuga, Taština,
Bogatstvo, Znanje i Ljubav.
Jednoga dana je objavljeno da će ostrvo potonuti,
tako da su svi, koji su imali, pripremili svoje čamce i otišli.
Ljubav je jedina ostala.
Želela je da bude tu do poslednjeg trenutka.
Kada je ostrvo skoro potpuno potonulo, Ljubav je odlučila da potraži pomoć.

Bogatstvo je upravo prolazilo pokraj ostrva u velikom čamcu.
Ljubav je rekla: “Bogatstvo, možeš li me povesti sa sobom?”
Bogatstvo je odgovorilo: “Ne, ne mogu. Imam mnogo zlata i srebra u čamcu
i nema mesta za tebe.”

Tada je Ljubav odlučila da potraži pomoć od Taštine koje je tu prolazila u prelepom čamcu.
“Taštino, pomozi mi!”
“Ne mogu ti pomoći Ljubavi. Pa ti si sva mokra i možeš uništiti moj čamac.”

Posle Taštine naišla je Tuga, pa je Ljubav i od nje zatražila pomoć.
“Tugo, molim te, pusti me da idem sa tobom!”
“O, ja sam tako tužna i treba mi samoća. Ne, ne mogu te povesti sa sobom.”

A onda je Sreća prošla pored Ljubavi, ali je bila toliko srećna da nije ni primetila
da je ostrvo skoro sasvim potonulo i da Ljubav traži pomoć. A Ljubav ju je zvala i zvala!

Odjednom, začuo se glas: “Ljubavi, dođi, ja ću te povesti!”
Ljubav je bila toliko zahvalna i srećna da se nije setila da upita stranca kako mu je ime.
A stranac je, čim je Ljubav iskrcao na obalu, otišao svojim putem.

Tada je Ljubav upitala Znanje ko je bio ovaj stranac.
Znanje je odgovorilo: “Bilo je to Vreme!”
“Vreme?!”, začudila se Ljubav, “ali zašto mi je baš Vreme pomoglo?”
Znanje se nasmejalo i sa dubokom mudrošću odgovorilo:
“Zato, jer je jedino Vreme sposobno da shvati koliko je Ljubav velika!”

Dj Slaki
12.03.2011, 03:31
ZA SVE STO NEMAJU VREME ZBOG POSLA

Čovjek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan i nađe svog 5-godišnjeg sina kako ga čeka na vratima.
SIN: 'Tata, smijem li te nešto pitati?'
OTAC 'Da, naravno, reci, što je?
SIN: 'Tata, koliko zarađuješ na sat?'
OTAC: 'To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?' kaže gnjevno
SIN: 'Samo sam želio znati. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?'
OTAC: 'Ako već moraš znati, zarađujem 50 dolara na sat.'
SIN: 'Oh,' dječak odgovori, spuštene glave.
SIN: 'Tata, molim te, možeš li mi posuditi 25 dolara?'
Otac
je bio bijesan 'Ako je jedini razlog što me pitaš da ti posudim 25
dolara taj da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu, tada
se okreni i odi ravno u sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne
radim svaki dan za takve dječje idiotarije!'
Dječak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata.
Čovjek je sjeo i postao još ljući zbog dječakovog pitanja...kako se usuđuje pitati takva pitanja samo da bi dobio novac?'
Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio:
Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara...stvarno ne pita često novac...
Čovjek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata.
'Jesi zaspao, sine?', upitao je.
'Ne, tata, budan sam" odgovori dječak.
'Razmišljao
sam...možda sam bio prestrog prema tebi maloprije. Imao sam težak dan i
iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio.'
Dječak
se uspravio, smiješeći se. 'Oh, hvala ti, tata!', poviknuo je. Tada,
posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica.
Kad je vidio da dječak već ima novac, opet se počeo ljutiti.
Dječak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca.
'Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?', planu otac
'Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam.', odgovori dječak.
'Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li kupiti sat tvoga vremena? Molim te, dođi sutra doma ranije. Želim večerati s tobom."
Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oprost.
Ovo
je samo kratki podsjetnik za sve vas koji naporno radite. Ne smijemo
dozvoliti da vrijeme prolazi mimo nas bez da provedemo neko vrijeme s
ljudima koji nam puno znače, koji su bliski našem srcu. Sjeti se
podijeliti tih 50 dolara s nekime koga voliš.

Dj Slaki
12.03.2011, 03:33
Secaš li se onog dana kad sam te molila
da mi pozajmiš svoj novi auto, koji sam zatim slupala?
Mislila sam da ceš me ubiti,
ali ti to nisi ucinio...
A secaš li se kad sam te nagovorila
da podemo na plažu iako si ti govorio da ce padati kiša,
i kiša je zatim i padala?
Mislila sam da ceš viknuti: »Jesam li ti rekao?!«
Ali ti si ostao miran...
Secaš li se kad sam ocijukala sa svima
da kod tebe izazovem ljubomoru,
i ti si bio ljubomoran.
Mislila sam da ceš me ostaviti,
ali ti to nisi ucinio...
Secaš li se kad sam prevrnula tortu od jagoda na tepih tvoga auta?
Mislila sam da ceš me istuci,
ali ti to nisi ucinio...
A seticeš se sigurno i one veceri
kad sam ti zaboravila reci da na slavlje treba doci u vecernjem odelu,
pa si došao u farmerkama?!
Mislila sam da ceš me ostaviti,
ali ti to nisi ucinio...
Istina, mnogo toga nisi ucinio.
Ali uvek si bio sa mnom strpljiv,
voleo si me i štitio.
Za mnoge stvari bih te molila za oproštenje da si se vratio iz rata
Ali, ti se nisi vratio...

Zlatno pravilo:
Samo jednom živimo na ovom svetu.
Sve ono dobro što ga jedni drugima možemo uciniti, ljubaznost koju možemo iskazati, ucinimo odmah.
Ne odgadjajmo to i ne zanemarujmo, jer ovim svetom necemo proci drugi put.

Dj Slaki
12.03.2011, 03:45
Jednog
dana, moj prijatelj je otvorio jednu od fioka koje su pripadale
njegovoj ženi. Izvadio je zamotuljak u ružinom papiru i pomislio: "Ovo
nije bilo šta, ovo je nešto specijalno."
Odmotao je paketić i
bacio papir, a onda se duboko zagledao u biranu svilu i čipku. Ona je
ovo kupila kad smo bili prvi put u New Yorku, pre otprilike osam ili
devet godina. Nije to nikada upotrebila. Čuvala je za neku "posebnu
priliku".

"Dobro... ja mislim da je sada prilika za to."
Prišao je krevetu i položio rublje pored druge garderobe, koju će ona
imati na sahrani. Njegova žena je umrla. Okrenuo se prema meni i rekao:
"Ne čuvaj nikada ništa za posebne prilike, svaki dan u tvom životu je poseban."

Još
uvek se sećam njegovih reči... one su promenile moj život. Više čitam,
a manje čistim. Više sedim na terasi i uživam u pejzažu, i ne smeta mi
korov u vrtu i nepokošen travnjak. Provodim više vremena s porodicom, a
manje na poslu. Shvatio sam da je život u suštini jedna celina
ispunjena užicima, a ne kurs preživljavanja. Više ništa ne čuvam.
Upotrebljavam moje kristalne čase svaki dan. Obučem moj novi sako, kad
idem u supermarket, ako mi je želja. Ja ne čuvam moj najbolji parfem za
specijalne izlaske, ja ga upotrebljavam uvek kad poželim. Fraze:
"jednog dana" i "jednog od ovih dana" nestale su iz mog rečnika. Ako
nešto vredi videti, slušati ili raditi, onda ja to želim videti,
slušati ili raditi SADA.

Nisam siguran u to, šta bi žena mog
prijatelja uradila, da je samo znala da je neće biti ovde sutra. Mislim
da bi bila više u kontaktu sa svojom familijom i najbližim
prijateljima. Ona bi možda nazvala svoje stare prijatelje i molila za
oproštaj zbog nekih nesporazuma, i pomirila se s njima. Verujem da bi
išla da jede u kineski restoran, to je bila njena omiljena hrana.

Upravo
ove neuradjene male stvari što meni smetaju. Smeta mi što sam prestao
da vidjam moje dobre prijatelje koje sam ja "jednog dana" hteo nazvati.
Smeta mi što ne pišem pisma, koje sam mislio pisati "jednog od ovih
dana". Smeta mi i žalosti me da nisam rekao mojim roditeljima, mojoj
braći i deci, češće, koliko ih volim. Sada pokušavam da ne zakasnim, ne
držim po strani, ili čuvam nešto, što može obogatiti naš život smehom
ili radošću. I svaki dan kažem sebi samom, da je danas jedan poseban
dan... Svaki dan, svaki sat, svaki minut... je poseban.

Dj Slaki
12.03.2011, 03:48
Prvog dana nastanka svijeta Bog je stvorio psa, i reče:
“Sjedi cijeli dan kraj vrata i laj na svakog tko se pojavi na stazi.
Za ovo, dat ću ti život dug 20 godina”
Pas reče:”To je dugo vrijeme za lajanje. Mogu li uzeti samo 10 godina i vratiti preostalih 10 godina." I Bog se složi!

Drugog dana, Bog stvori majmuna i reče:
” Zabavljaj ljude, radi trikove i zasmijavaj ih.
Za ovo, dat ću ti život dug 20 godina”
Majmun se pobuni: “Majmunisati se 20 godina?
To je dugačko vrijeme za mene majmuna.
A što ako ti ja vratim 10 godina kao što je pas uradio?"
I Bog se složi!
Trećeg dan Bog je stvorio kravu i reče joj:
"Ti ćeš ići u polje sa seljacima po cijeli dan, po suncu.
Imat ćeš telad i davat ćeš mlijeko za seljakovu obitelj. Za ovo, dat ću ti život dug 60 godina. "
Krava mu odgovori: ” To izgleda kao težak kravlji život i hoćeš da
živim 60 godina! Smijem li uzeti 20 godina, i vratiti nazad 40 godina."
I Bog se složi!

Četvrtog dana Bog je stvorio čovjeka i reče mu:
” Jedi, spavaj , sviraj, ženi se i uživaj u životu. Za ovo,
obdarit ću te životom dugim 20 godina."
Čovjek se pobuni i reče:”Samo 20 godina?
Možeš li mi dati mojih 20 godina i 40 godina od krave i10 godina
što ih je majmun vratio i 10 godina što pas nije hteo da uzme,
to je sve zajedno 80 godina?"
U redu reče Bog, sam si to tražio!

I zato mi u prvih 20 godina ... jedemo, uživamo, veselimo se životu .
U sledecih 40 godina smo robovi na suncu izdržavajući naše
obitelji.
Za slijedećih 10 godina se majmunišemo zasmijavajući unučad. I zadnjih
10 godina, sjedimo ispred doma i lajemo na svakoga.

Dj Slaki
12.03.2011, 03:50
Jednog dana siromašni mladić je prodavao odijeću
od vrata do vrata da bi zaradio novac za školovanje.
Shvatio je da ima u džepu samo 10 centi, a bio
je gladan i odlučio je da u slijedećoj kući zatraži hranu.
Izgubio je osjećaj gladi kad je na
vratima slijedeće kuće ugledao lijepu ženu.
I umijesto hrane zatražio je čašu vode.
Zapazila je da je mladić veoma gladan i mlada žena mu je
donijela veliku čašu mlijeka. Popio ju je polako i tada je zapitao:
- Koliko vam dugujem?
- Ništa mi ne duguješ -odgovorila je ona
- Moja majka nas je naučila da nikom ništa ne naplaćujemo
kad radimo to iz milosrđa.
- Onda Vam hvala od sveg srca-zahvalio se mladić

Godinama kasnije, ova mlada žena se smrtno razboljela.
Lokalni doktori nisu znali o čemu se radi pa su je
poslali u bolnicu na pretrage.
Doktor Howard Kelly je pozvan kao konsultant za njen slučaj.
Kada je čuo ime mjesta iz kojeg pacijent dolazi- sjećanja su
se probudila u njemu.
Ustao je i otišao u njenu sobu. Kada je ušao u sobu
prepoznao je tko je pacijent. Bila je to žena koja mu je
dodala čašu mlijeka.Vratio se u sobu za konzultacije,
odlučan da učini najbolje što može da joj spasi život.
Od tada je poklanjao posebnu pažnju njenom liječenju.
Posle duge bitke s bolešću-ona je preživjela.
Doktor Kelly je ostavio poruku da se konačni račun
dostavi njemu na ovjeru. Pogledao ga je, napisao
nešto na marginama i poslao ga je u njenu sobu.
Pomislila je da ce račun za bolnicu morati plaćati kroz
cijeli svoj život. Ali kada ga je otvorila…
Nešto što je bilo napisano na marginama joj je skrenulo pažnju.
Pročitala je riječi:
plaćeno u potpunosti čašom mlijeka.
Doktor Howard Kelly

Dj Slaki
12.03.2011, 03:51
Moja
majka je imala samo jedno oko. Mrzeo sam je, bila je sramota za nas.
Ona je u mojoj skoli spremala hranu za ucenike i ucitelje.
Jednoga
dana , moja majka je usla u moj razred da me pozdravi. Kasnije su me
drugovi zadirkivali. Propao sam u zemlju i zeleo sam da moja majka
jednostavno nestane. Kada sam je ponovo video rekao sam joj da me
sramoti, i da je bolje da umre!
Moja majka nije nista odgovorila.
Nisam zastao ni trenutak da razmislim o tome sta sam joj rekao, bio sam
toliko ljut. Bio sam nezainteresovan za njene osecaje…Zeleo sam da odem
od kuce i nikad vise da je ne vidim. Ucio sam puno i tesko.Tako sam
dobio priliku da odem u Singapur na studije. Tamo sam se ozenio, kupio
kucu i dobio decu. Bio sam sretan svojim zivotom.
Ali jednog dana,
moja majka je dosla da me poseti. Nije me videla godinama niti je ikada
videla svoje unuke. Pojavila se na vratima. Moja deca su pocela da je
ismevaju. Ja sam se izdrao na nju-Kako si se usudila da dodjes u moju
kucu i da mi plasis decu? Samo tako se pojavila nepozvana. Idi odavde
odmah! Moja majka je samo tiho odgovorila - Oprostite, mora da sam
pogresila kucu - i nestala…
Nakon nekoliko godina, dobio sam pismo.
Pozvan sam na godisnjicu mature. Zenu sam slagao da moram da idem na
poslovni put. Posle proslave, iz neke radoznalosti svratio sam do svoje
kuce. Kada su me videli, susedi su mi rekli da je umrla. Ni jednu suzu
nisam pustio.Predali su mi jedno pismo, za koje su mi rekli da je od
nje…
Moj dragi sine
Mislila sam na tebe sve vreme. Oprosti sto
sam dosla do tvoje kuce i preplasila tvoju decu. Bilo mi je drago kada
sam cula da si uspeo u zivotu. Zao mi je sto sam ti uvek bila teret i
sramota.
Vidis, kada si bio dete, dogodila se jedna nesreca u kojoj
si izgubio oko. Kao majka nisam mogla da podnesem da odrastes bez
jednog oka. Doktori su te pregledali i rekli mi da je nemoguce. Ja sam
ti onda dala jedno svoje…Bila sam ponosna da znam da moj sin vidi svet
za mene, s tim okom.
S ljubavlju, za tebe uvek
Tvoja majka
Sta su sve roditelji spremni da urade za svoju decu?

Dj Slaki
12.03.2011, 03:56
Posmatraj stablo. Razmišljaj o njemu kroz godišnja doba. Videćeš kako nailazi na mnoga iskušenja.

U
proleće, radovaćeš se gledajući ga kako mu cvetaju pupoljci. Možda i
nećeš zapaziti kako teško podnosi kasne snegove i hladne vetrove koji
dolaze sa severa.

Sviđa ti se stablo kako se lagano njiše na
toplom letnjem suncu? Ali možda nećeš shvatiti kako je žedno u sušnim
razdobljima. Možda nećeš čuti vapaje za toplom letnom kišom kako bi
utolilo žeđ.

Sviđaju ti se sjajne šarene boje njegove jeseni,
kad se stapa s drugim stablima kako bi ti mogao uživati u prelepom
predelu? Ali primećuješ li njegovo ukočeno telo na hladnoj kiši u
ledenom januaru? Uočavaš li zebnju kad mu vetrovi odnose list po list?

Zimi
će ti se svideti vijugave siluete koje beli sneg i hladnoća stvaraju na
njegovim granama. Ali čuješ li kako mu grane pucaju od studeni i težine
snega?

Promatraj stablo. Razmišljaj o njemu od jednog do drugog godišnjeg doba. Pored lepote uoči patnju.

I
reci sebi: slično mi je. Ima svoja godišnja doba kao i ja. U njima
otkriva svoju lepotu. U njima prolazi svoje kušnje. Jer život, čoveka
ili stabla, ima lepih dana ali i nevremena, oluja, grada, suše…

Ne
postoji život bez iskušenja. Nemoj misliti da život nije zaslužio
življenje. Suprotno. Svako iskušenje skriva jedan trezor. Otkrićeš ga
ako razbiješ školjku patnje. Na dnu se nalazi blago: ono će promeniti
tvoj život u blistavi dragi kamen.

Iskušenje te može srediti.
Matirati. Može se sručiti na tebe kao što se prirodna nepogoda sruči na
stablo. Ali iskušenje je poziv na uzdignuće. Zamisli šta bi bilo od
leptira da ne želi izaći iz čaure. Zamisli koliko bi nestalo lepote kad
gusenice ne bi prihvatile iskušenje promene.

Čovek raste
menjajući se: od razdora u susret, od napuštanja u prihvatanje. Tako
zrijemo prihvatajući mnoga umiranja čitavoga životnog veka, umiranja
vode u nova rađanja.

Ne trči prema iskušenjima. Pusti godišnjim dobima da se pobrinu za taj posao.
Ali
kad se iskušenja ispreče na putu, ne beži. Ne odustaj. Uspravi se.
Guraj napred. Idi dalje. Posmatraj stablo. Misli o njemu kroz godišnja
doba. I uči se od njega.

Dj Slaki
12.03.2011, 04:00
Idi smireno kroz buku i užurbanost i seti se mira koji možeš naći u tišini.
Koliko je moguće, budi u dobrim odnosima sa svim ljudima.
Govori svoju istinu smireno i jasno i slušaj druge, čak i glupe i neuke; i oni imaju svoju priču.
Izbegavaj bučne i nasilne osobe, one su teret duhu.
Ako uporediš sebe s drugima, možeš postati ogorčen ili ponosan; jer će uvek biti većih i manjih od tebe.
Raduj
se svojim dostignućima i planovima. Održi zanos za svoj lični poziv, ma
koliko on skroman bio; to je prvo blago u promenljivim vremenima
Budi oprezan u svojim poslovima; jer svet je pun prevara, ali neka te to ne ometa da vidiš vrline koliko je ima.
Mnogi ljudi teže za visokim idealima i svuda je život pun heroizma.
Budi ono što jesi. Budi svoj!
Pogotovu
nemoj glumiti ljubav. A nemoj biti podrugljiv prema ljubavi, jer uprkos
ogorčenosti i razočarenjima, ona je večna kao trava.
Spokojno primi iskustvo godina, skladno napustajući stvari iz mladosti.
Ali nemoj sam sebe žalostiti izmišljotinama. Mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti.
Osim održavanja zdrave stege, budi blag prema sebi.
Ti si dete svemira, ništa manje nego sto je drveće i zvezde.
Imaš pravo biti ovde.
I bilo ti to jasno ili ne, nema sumnje da se svemir razvija kako treba.
Dakle
budi u miru s Bogom, ma kako ga zamisljaš, i bez obzira kakav ti je
posao i čemu težiš u bučnom komešanju života, zadrži mir u svojoj duši.
Pored sve prljavštine i jadikovanja i porušenih snova, ovo je ipak divan svet.
Budi pažljiv!

Tezi da budes srećan!

Dj Slaki
12.03.2011, 23:23
Nekada davno sva ljudska bića bila su bogovi, ali su tako zloupotrebili to svoje božanstvo da je vrhovni bog Brama odlučio da im ga oduzme i sakrije ga tamo gdje ga nikad neće naći. Ali, pitanje je bilo gdje sakriti njihovo božanstvo. Zato je Brama sazvao savjet bogova da bi mu oni pomogli da odluči. "Hajde da ga zakopamo duboko u zemlju", rekoše bogovi. Brama odgovori:
"Ne, to ne valja jer ljudi će kopati zemlju i naći će ga." Onda bogovi predložiše: "Da ga potopimo u najdublji ocean?" Brama se nije složio: "Ne, ni tamo", reče, "jer će oni naučiti da zarone u ocean i naći će ga." Bogovi će na to: "A da ga odnesemo na vrh najviše planine i tamo sakrijemo." Ali, Brama je i ovoga puta odgovorio: "Ne, ni to nije dobro jer će se vremenom popeti na svaku planinu i opet će preuzeti svoje božanstvo." Onda bogovi odustaše i rekoše: "Ne znamo gdje da ga sakrijemo pošto, izgleda ni na zemlji ni u moru nema mjesta do kog ljudska bića neće stići."
Brama je dugo razmišljao, a onda je rekao: "Evo šta ćemo. Sakrićemo njihovo božanstvo u najdublji dio njihovog sopstvenog bića jer ljudi se nikad neće sjetiti da ga tu traže."
Svi su se bogovi složili da je to savršeno skrovište, te tako učiniše. I od tog vremena ljudi su prošli zemlju uzduž i poprijeko, kopali, ronili, peli se i istraživali tražeći nešto što je već bilo u njima.

Dj Slaki
12.03.2011, 23:26
Devojka je cekala avion u cekaonici jednog velikog aerodroma. Posto je trebala dugo cekati, odlucila je kupiti knjigu kako bi joj vrijeme brze proslo. Uz knjigu kupila je i paketic keksa.
Sjela je u VIP cekaonicu kako je nitko ne bi uznemiravao. Kraj nje je bila stolica sa keksom, a sa druge jedan gospodin koji je citao novine. Kad je ona pocela uzimati kekse i gospodin je uzeo jedan. Ona se sokirala, ali nista nije rekla i nastavila je citati knjigu. U sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo vise hrabrosti, do sada bih ga vec udarila... Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, covjek pored nje, ne obazirajuci se ni na sta, uzimao je isto tako jedan. Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i djevojka pomisli: bas me zanima sta ce sada napraviti!!!
Covjek uzme posljednji i podijeli ga na dvoje!
Ovo je zaista previse, pomisli djevojka, sokirana uzme svoje stvari, knjigu, torbu i ode prema izlazu iz cekaonice. Kada se osjecala malo bolje, nakon sto ju je prosla ljutnja, sjela je na mjesto gdje nije bilo nikoga da bi izbjegla neke druge neugodne dogadjaje. Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju. U tom trenutku ugleda paketic keksa jos uvijek netaknut.
Postidje se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio od gospodina koji je sjedio pored nje, ali koji je, bez sokiranja, nervoze ili prepotencije, podijelio i svoj posljednji komad sa njom, totalno suprotno od nje, kojoj su bili povrijedjeni ponos i osjecaji.

ZAKLJUCAK: Koliko puta u nasem zivotu cemo ili smo pojeli tudji keks, a da to nikad necemo ili nismo ni saznali?
Prije nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i prije nego sto se pocne misliti lose, GLEDAJ sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!

Dj Slaki
12.03.2011, 23:27
Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki muškarac kaznio svoju petogodišnju ćerkicu, jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a para je u onom vremenu bilo vrlo malo.
Bio je Božić. Sledećeg jutra je devojčica donela malu kutiju na poklon i rekla: “Tata, to je za tebe!”
Tati je bilo vrlo neugodno, a kada je otvorio kutiju i video, da unutra nema ničega, jako se naljutio. Ćerkicu je prekorio: “Ako nešto pokloniš, očekuje se da se u kutiji nešto nađe!!”
Devojčica ga je žalosno pogledala i s suznim očima rekla: “Tata, ali nije prazna. Do vrha sam je napunila poljupcima samo za tebe”
Tata je bio ganut. Kleknuo je pred ćerkicu, jako je zagrlio i zamolio je za oproštaj. Do kraja života čuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek, kada se osećao izgubljeno i očajno, uzeo je, otvorio, i iz nje uzeo jedan poljubac i setio se ljubavi koju je ćerka spremila unutra.

Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi, koju nam poklanjaju voljeni, prijatelji, deca, Bog… Ne postoje važnije stvari, koje bi mogli dobiti. Prijatelji su anđeli, koji nas dignu s dna, kada imamo poteškoće i podsete nas na to, kako se leti.

Dj Slaki
12.03.2011, 23:29
Biću srecan kad . . .

Ubedjujemo sami sebe da ce zivot biti bolji kad se vencamo, dobijemo bebu,
a zatim drugu bebu. Onda smo isfrustrirani zato sto deca nisu dovoljno
velika i bicemo zadovoljniji kada porastu. Nakon toga, isfrustrirani smo
zato sto imamo posla sa pubertetlijama. Sigurno cemo biti srecniji kada iza
dju iz tog razdoblja. Govorimo sebi da ce nam zivot biti potpun kada se nas
supruznik dozove pameti, kada kupimo lepsa kola, kada budemo u mogucnosti
da odemo na lepo putovanje, ili kada odemo u penziju. Prava je istina da ne
postoji bolji trenutak za srecu od ovog trenutka. Ako ne sada, kada? Tvoj z
ivot ce uvek biti ispunjen teskocama.

*
Najbolje je da to priznaš sebi i da odlucis da svejedno budes srecan. Sreca
je pravi put. Zato, cuvaj svaki trenutak koji imas, i cuvaj ga jos vise
zato sto si ga podelio sa nekim posebnim, dovoljno posebnim da bi provodio
vreme sa njim... i zapamti da vreme nikoga ne ceka.

*
Zato, prestani da cekas...
Da otplatis kola.
Da kupis novu kucu ili automobil.
Da ti deca odu od kuce.
Da se vratis na studije.
Da zavrsis studije.
Da izgubis 10 kg.
Da dobijes 10 kg.
Da se ozenis (udas).
Da se razvedes.
Da dobijes decu.
Da odes u penziju.
Da dodje leto.
Da dodje prolece.
Da dodje zima.
Da dodje jesen.
Da umres.


Nema boljeg trenutka za srecu od ovog. Sreća je put, a ne cilj.

Zato
radi kao da ti ne treba novac,
voli kao da nikada nisi bio povredjen,
i igraj kao da te niko ne gleda.

Dj Slaki
12.03.2011, 23:30
Za privlačne usne - govorite reči ljubaznosti i dobrote.
Za lepe oči - tražite samo dobro u ljudima.
Za izazovnu, tanku figuru - podelite svoju hranu sa gladnima.
Za sjajnu kosu - neka dete provuče svoje prste kroz nju jednom dnevno.
Za dobro telesno držanje - hodajte sa znanjem, jer onda nikada nećete hodati sami.

Ljudi, više nego stvari, traže da budu obnovljeni, oživljeni, ponovo dokazani; nikada nemojte olako odbaciti nekog.

Upamti, ako ti ikada zatrebaju ruke koje će ti pomoći, potraži ih ispod svojih ramena.

Kako budeš stario, otkrićeš da imaš dve ruke - jednu da pomogneš sebi, a drugu da pomogneš drugima.

Lepota jedne žene nije u odeći koju nosi, figuri koju ima, niti u načinu na koji češlja kosu. Lepota jedne žene može se videti samo u njenim očima, jer su one put do njenog srca - mesta gde njena ljubav počiva.

Lepota žene nije u fizičkoj lepoti, već je njena lepota refleksija njene duše. To je briga koju ona sa ljubavlju daje i strast za koju zna. Kako godine prolaze, žena samo dobija na lepoti.

Dj Slaki
12.03.2011, 23:32
Koji ti je đavo

Rešio mladi đavo da se ženi pa otišo kod ćaleta đavola da ga pita gde da nađe devojku.
Ćale mu kaže:
- Znaš, sine, ovde u paklu su sve same kurve, nego ti lepo idi na zemlju pa tamo ulovi neku poštenu ženu.
- A kako da prepoznam takvu?
- Samo zvizni za njom, pa koja se okrene ta je kurva a koja nastavi dalje, ta je poštena.
Otisao mladi đavo na zemlju, zviždao za devojkama i najzad našao jednu koja se na to nije okrenula, odneo je u pakao i oženio se njom.

POUKA: Kurvajte se devojke da vas ne odnese đavo!
hehe))

Dj Slaki
12.03.2011, 23:38
Zaljubljen u ljubav
Kada bih imao jedan komadic zivota, dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadic zivota, moguce je da ne bih kazao sve sto mislim, ali bih nesumnjivo mislio sve sto kazem. Stvari bih cenio ne po onome sto vrede, vec po onome sto znace. Spavao bih manje, sanjao vise. Shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo sezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slusao bih druge dok govore... i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade.

Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno, izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i dusu. Boze moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu, i cekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja. Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastven poljubac od njihovih latica.....

Boze moj, kada bih imao jedan komadic zivota... Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostareli kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauce da lete. Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu vec sa zaboravom. Toliko sam stvari naucio od vas, ljudi... Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska sreca u nacinu savladjivanja litica. Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom svoga oca da ga je steglo zauvek. Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada teba da mu pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu, na zalost, poceti da umirem.

Dj Slaki
12.03.2011, 23:40
EHO

Jedan čovek i njegov sin su jednog dana išli šumom. Odjednom,
dečak zape i osećajući bol kriknu: "Ahhh!" Iznenada, ču glas
koji je dolazio s planine: "Ahhh!" Znatiželja ga obuze pa dreknu:
"Ko si ti?" Ali, odgovor koji dobi beše: "Ko si ti?" Ovo ga naljuti,
pa ponovo dreknu: "Kukavico!" Glas odgovori: "Kukavico!" De-
čak pogleda oca i upita ga: "Tata, šta se ovo dešava?"

"Sine", reče otac, "obrati pažnju." Tada otac viknu: "Divim ti
se!" Glas odgovori: "Divim ti se!" Otac ponovo uzviknu: "Predi-
van si!" Glas reče: "Predivan si!" Dečak je stajao iznenađen, ali
još uvek ne shvatajući šta se dešava.

Otac mu objasni: "Ljudi ovo zovu 'eho'. Ali, to je ustvari 'život'.
Život ti uvek vraća ono što ti daješ. Život je ogledalo tvojih de-
la. Želiš li više ljubavi, podaj više ljubavi. Želiš li više dobra, po-
dari više dobra. Želiš li razumevanje i poštovanje, tada razume-
vaj i sam poštuj. Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom i da te
respektuju, tada i ti budi strpljiv s ljudima i respektuj ih. Ovo
pravilo odnosi se na svaki aspekat života. Život ti uvek vraća
ono što daješ. Tok tvoga života nije slučajnost, on je ogledalo
tvojih dela."

Dj Slaki
12.03.2011, 23:41
Zivot je poput putovanja vozom. Ljudi ulaze i silaze. Prilikom zaustavljanja voza desavaju se prijatna iznenadjenja. Covek prozivljava
srecne trenutke ali ima i nezgoda, nesreca i zalosti.

Kad se rodimo zakoracimo u voz. Susrecemo se s ljudima za koje mislimo da ce nas pratiti tokom celog naseg putovanja. Npr. nasi roditelji... Nazalost, istina je sasvim drugacija. Kad-tad, oni ce sici s voza i ostaviti nas bez svoje ljubavi, naklonosti, neznosti, prijateljstva i drustva. Medjutim, u voz ce uci druge osobe koje ce nam biti jako vazne. To su nasa braca i sestre, nasi prijatelji i ljudi koje cemo sresti i zavoleti u svom zivotu.

Mnoge osobe koje ulaze gledaju na putovanje kao na kratku setnju. Drugi pak u svojoj voznji kroz zivot nalaze samo zalost i tugu ... Ali u vozu ima i onih koji su uvek pri ruci i spremni su da pomognu onim
ljudima kojima je potrebno pomoci.

Mnogi nakon svog silaska s voza ostavljaju iza sebe trajnu ceznju. Mnogi nas sunovracuju u duboku nevolju. Mnogu ulaze i silaze a da ih nismo ni zapazili.

Cudi nas sto su mnogi putnici koji su nam najdrazi negde u nekom drugom vagonu. Ostavljaju nas same u tom delu naseg putovanja. Naravno , to nas ne sprecava da na sebe preuzmemo teskoce putovanja i samoce i da ih potrazimo i da pokusamo da se smestimo u njihov vagon. Desava se i to da ne mozemo da se smestimo blizu njih jer je mesto vec neko drugi zauzeo .

I takav je zivot. Prepun izazova, snova, mastanja, nadanja, sastanaka, rastanaka, bez ponovnih sastanaka i nikad se ti trenuci nece vratiti. Pokusajmo od svog putovanja kroz zivot da ucinimo najbolje sto mozemo. Pokusajmo da se svima iz voza budemo u miru. Pokusajmo u svakom od njih da vidimo najbolje sto je u njima. Setimo se toga da na svakom delu zivotnog koloseka, neko od saputnika moze "skliznuti" i da su mu potrebne nase simpatije i razumevanje. I nama se moze desiti da "skliznemo" s koloseka. I nadamo se da ce se naci neko ko ce da nas razume.

Najveca misterija putovanja je ta sto ne znamo kad cemo tacno izaci iz voza isto kao sto ne znamo ni kada ce da sidju nasi saputnici ... cak ni oni koji sede pored nas.
Bicu veoma tuzna i zalosna kad budem morala da sidjem iz voza. Verujem da ce veoma boleti rastanak s nekim prijateljima koje sam sretala za vreme putovanja i koji su mi postali dragi. Medjutim gajim nadu da ce doci glavini kolosek. Tada cu videti kako svi oni pristizu sa svojim prtljagom koji na ulasku u voz nisu imali. To ce me silno obradovati. Bicu srecna i zbog cinjenice da sam im pomgla da povecaju svoj putni prtljag polozivsi u njemu prave sadrzaje.

Potrudimo se i nastojimo da imamo srecno putovanje. Pokusajmo da pri silasku iz voza ostavimo prazno sediste koje ce u ostalim putnicima, koji nastavljaju putovanje, buditi ceznju na lepe i prijatne uspomene.

Dj Slaki
12.03.2011, 23:47
Profesor je stajao pred grupom studenata na času filozofije i držao neke predmete iza sebe.

Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku, praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste.

Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenčića i sipao ih u teglu. Blago ju je protresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor između loptica. Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.

Sledeća kutija koju je profesor uzeo, bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je, naravno, ispunio sve preostale šupljine u tegli. Pitao je još jednom da li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da sada jeste.

Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se smejali.

“Sada“, rekao je profesor dok je smeh zamirao, „želim da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. Teniske loptice su najvažnije stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen, i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su ostale stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuća i vaš auto. Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari. Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenčiće i teniske loptice. Isto važi u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikada nećete imati mesta za one važne stvari. Vodite računa o stvarima koje su ključne za vašu sreću. Igrajte se s decom. Nađite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na večeru. Ponašajte se ponovo kao da vam je 18. Uvijek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke u njoj.

Prvo se pobrinite za teniske loptice - stvari koje su vam zaista važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.“

Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala šta je onda, predstavljala kafa. Profesor se nasmejao. „Drago mi je da ste pitali. Nju sipam, kako bih vam pokazao, da bez obzira na to koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe s prijateljem.“

Dj Slaki
12.03.2011, 23:48
ZAGUBLJENI DAN



Bila u jednom gradu jedna ulica u kojoj su se nalazili samo ducani. Vlasnici ducana su ziveli I radili u korektnim I fer uslovima. Svakog dana su u isto vreme svi zajedno otvarali I zatvarali svoje ducane a zatim odlazili svojim kucama.
Jedan od vlasnika je svake veceri, dok je zatvarao ducan, govorio:
- Zagubih jos jedan dan.

Kako se ponavljalo iz veceri u vece, njegove kolege su zakljucile da mu trgovina slabo ide, I sa namerom da pomognu svom kolegi, dogovore se da sutradan svi salju musterije u njegov ducan, ne bi li I njemu malo krenulo.
Tako je I bilo. Sutradan, kako bi ko naisao da kupi nesto, svi vlasnici su ga slali u taj ducan.
Kad je doslo vreme da se ducani zatvaraju, taj isti vlasnik je ponovo zatvarajuci vrata svog ducana izgovorio:

- Zagubih jos jedan dan.

- Pa, sad si preterao, povikase u isti glas ostali vlasnici, - celog dana smo sve musterije slali da pazare samo kod tebe, a tebi opet malo iako si zaradio koliko svi mi zaradimo drugim danom!

- E, prijatelji moji odgovori im stari prodavac, Imam ja novaca da kupim I vas I vase ducane, nije stvar u parama. Para je bilo I bice ih, ali ovaj, ovakav danasnji dan koji se zavrsio, NIKAD VISE NECE DA SE PONOVI NITI VRATI.

Dj Slaki
12.03.2011, 23:52
Ovo je priča o planinaru, koji se želeo popeti na najvišu planinu. U tu se je pustolovinu upustio nakon dugih godina pripremanja. Pošto je svu slavu želeo samo za sebe, odlučio je, da će se na planinu popeti sam.
Počeo se uspinjati. Vreme je prolazilo i spuštao se mrak. Umesto da potraži utočište gde bi prespavao, nastavio je s uspinjanjem, dok se nije posve smračilo. Neprozirna noć je zagrlila planinske vrhove. Oko njega je bila crna tama. Nebo i mesec su bili prekriveni teškim oblacima i baš ništa se nije videlo.
Dok se uspinjao, samo nekoliko koraka pre vrha se je poskliznuo i počeo je padati velikom brzinom. Mogao je vidjeti samo crne tačke i osećati silu teže, koja ga je vukla prema dole. U trenutku očajničkog straha pred očima su mu se počeli odigravati svi lepi i loši trenutci njegovog života.
Kada je već mislio, da će umreti, iznenada je osetio kako ga zaustavlja uže, na koje je bio privezan. Njegovo je telo visilo u vazduhu…sve što ga je držalo bilo je uže. U tom je trenutku povikao:
»Bože, pomozi mi!«
Iznenada je s neba začuo dubok glas koji govori:
»Što želiš da učinim?«
»Spasi me, Bože!«
»Zaista veruješ da te mogu spasiti?«
»Naravno da vjerujem!«
»Tada prereži uže na koje si privezan..«
Nastala je tišina. Čovek je odlučio, da će se držati za uže svim svojim snagama.
Spasioci pričaju, kako su sledećeg dana našli planinara mrtvog, smrznutog. Njegovo je telo visilo na užetu, za koje se grčevito držao…
SAMO TRI METRA OD TLA.

A vi? Koliko ste vezani za svoje uže?
Da li bi ga pustili?

Dj Slaki
12.03.2011, 23:57
ZABORAVLJENI SNOVI:

Jedan stariji čovek, u bolnici, bio je na samrti. Od smrti ga je delilo verovatno tek nekoliko sati. Kad je u naletu bolnog grča samo malčice otvorio oči uspeo je videti nekoliko prilika koje su se skupile oko njegovog kreveta. Nije ih uspio prepoznati.
Zatvorivši oči upitao ih je:
- Prijatelji, ko ste vi?
Jedna od prilika reče:
- Mi smo tvoji zanemareni snovi, zaboravljene želje i neostvarene vizije. Mi smo sve ono što si mogao uraditi za života, ali si to propustio učiniti.
- Žao mi je zbog toga - reče starac - ali ipak cenim što ste se uprkos mojoj nemarnosti i lošem odnosu prema vama došli oprostiti od mene na kraju mog života.
Jedna od prilika se nagnula i mirnim mu glasom odgovorila:
- Ne, mi se nismo došli oprostiti od tebe - došli smo umreti s tobom…

Ako nemate san koji motiviše sve što radite, osmislite ga što prije!
..i najvažnije od svega realizujte ga….

…svaku priliku moramo učiniti vrednom, jer nikad ne možemo reći da će naići bolja. Prošlost i budućnost nisu s nama…treba uzeti vesla u ruke, zasukati rukave i krenuti…za svaki naš napredak idealni vreme i uslovii su upravo SADA….sve ostalo su samo izgovori.

Dj Slaki
13.03.2011, 00:03
Ova prica je o vojniku koji se nakon nekoliko godina provedenih u ratu konacno vraca kuci svojoj porodici. Odmah nakon sto je saznao tu vest javio se svojim roditeljima.
- Mama, tata, vracam se kuci! Ali pre toga moram da vas zamolim za jednu uslugu. Imam prijatelja koga bih doveo sa sobom.
- Naravno, odgovorili su roditelji odusevljeni sto ce konacno nakon toliko godina videti svog sina. - Slobodno dovedi svog prijatelja, bili bismo srecni da ga upznamo.
- Postoji samo jedna stvar na koju moram da vas upozorim pre nego sto dodjemo. On je dosta tesko povredjen u ratu. Zgazio je na nagaznu minu i izgubi jednu ruku i jednu nogu. Medjutim, on nema gde drugde da ode, a ja zelim da dodje da zivi sa nama.
- Zao nam je sto to cujemo. Mozda bismo mogli da mu pomognemo da nadje gde ce ziveti.
- Ne, mama, tata, ja zelim da on zivi sa nama!
- Sine, ti ne razumes sta trazis od nas. Osoba sa takvim hendikepom bi bila ogromna obaveza za sve nas. Mi imamo nase zivote i sopstvene probleme i ne mozemo dozvoliti da takva stvar pocne da nas sputava. Mislimo da bi se ipak trebao vratiti kuci sam i zaboraviti na svog prijatelja. Snaci ce se on vec nekako.
U tom trenutku sin je prekinuo vezu. Roditelji ga vise nisu culi. Nekoliko dana kasnije, primili su poziv iz policije. Njihov sin je poginuo prilikom pada sa zgrade. Policija veruje da je samoubistvo u pitanju. Roditelji su otisli da identifikuju telo. Prepoznali su ga, ali na njihov uzas takodje su otkrili i nesto sto nisu znali. Njihov sin je imao samo jednu ruku i jednu nogu.

Dj Slaki
13.03.2011, 00:08
Stanica metroa, hladnog januarskog jutra 2007.g.

Čovek na violini svira Bachovo delo nekih 45 minuta.
Za to vreme, približno 2.000 ljudi prodje kroz stanicu, većina na svom putu ka poslu.
3 minute nakon što je počeo sviranje, sredovečan čovek primećuje muzičara koji svira. On usporava korake, zaustavlja se par sekundi, a zatim žurno odlazi svojim poslom.

4 minute kasnije:
Violinista prima svoj prvi dolar: žena baca novčić u šešir, i bez zastajkivanja, nastavlja hod.

6 minuta kasnije:
Mladi čovek se naginje preko ograde da ga čuje, zatim pogleda na ručni sat i nastavlja žureći.

10 minuta kasnije:
3-o godišnji dečak se zaustavlja ali ga majka odvlači žureći. Klinac zastaje da ponovno pogleda violinistu, ali ga majka vuče i oboje odlaze žureći. Nekolicina druge dece je pokazala interesovanje. Svaki roditelj, bez izuzetka, je prisilio svoje dete da produži.

45 minute kasnije:
Violinista svira bez prestanka. Samo 6 ljudi se zaustavilo i kratko slušalo. Nekih 20-ak ljudi su dali novac, ali su produžili bez zaustavljanja. Svirač je sakupio ukupno $32.

1 sat kasnije:
Muzičar završava svirku i nastaje tišina, što takođe niko ne primećuje. Niko ne aplaudira, niko ne daje bilo kakvo priznanje.

Prava istina:
Niko nije znao da je muzičar u stvari bio Joshua Bell, jedan od najvećih današnjih violinista. Svirao je jedan od najtežih komada ikad napisanih, na violini vrednoj $3.5 miliona dolara. Samo dva dana pre ovoga Joshua Bell je rasprodao koncertnu salu u Bostonu gde je prosečna karta bila $100.

Ovo je istinita priča. Inkognito svirku Joshue Bella na stanici metroa je organizovao Washington Post kao deo sociološkog eksperimenta o percepciji, ukusu i ljudskim prioritetima.
Postavlja se pitanje: "Da li u uobičajenom okruženju, u nezgodno vreme, uopšte prepoznajemo lepotu? Prepoznajemo li talenat u neočekivanom kontekstu? Koliko snobova ima među nama koji idu na koncert plaćajući preskupe karte, a to isto ne prepoznaje na ulici?"

Dj Slaki
13.03.2011, 00:12
Krajnje je vreme da vratimo nedelju. Ako to uskoro ne učinimo, nikada je više nećemo videti.

Šta se desilo s nedeljom? Juče sam je celog dana tražio i nigde nisam mogao da je nađem. Nekad je, sećam se, svaka nedelja bila praznik, oblačila se bela košulja i prale se uši i vrat. Nedeljom se išlo na porodične ručkove posle kojih su svi dremali, razbacani po stanu kao nasukani kitovi, i tek bi nas miris crne kafe budio iz te omamljenosti. Ustajali smo polako, pažljivo, ništa nije smelo da bude brzo i naglo. Nedelja je bila dan sporosti, dan lenjosti, dan koji se provodio tako kao da mu ništa nije prethodilo ili kao da se ništa neće desiti posle njega.
"Nedelja - dan bez budućnosti", napisao je u jednoj svojoj pesmi Raša Livada. Ne znam na šta je on mislio kada je napisao taj stih, ali to je za mene najlepši opis nedelje. One druge nedelje, kakva je nekada bila, a ne kakva je sada i kakva je bila kada sam juče izašao iz kuće.
Nekada nedeljom nisu radile radnje. U stvari, do deset se u nekim prodavnicama mogao kupiti hleb, mleko i pogačice, a bili su, takođe do deset, otvoreni i kiosci za prodaju štampe. Sve ostalo je bilo zatvoreno i uživalo u nedeljnom miru.
Na pijacu se išlo subotom. To je bio pravi dan za kupovinu paprika, lubenica i kajmaka. Nedeljom se odlazilo na pijacu samo u slučaju da vas je nešto sprečilo u subotu. Uostalom, nedeljna ponuda na pijaci je pružala bledu sliku u poređenju sa subotnjim obiljem.
Nedelja je bila dan za izlet. Penjali smo se na Avalu kao da osvajamo Mont Everest, a onda smo trčali nizbrdo sve dok se ne bismo umorili. Tada bismo izvadili kifle namazane buterom, tvrdo kuvana jaja, kriške "Zdenka" sira i crvene jabuke.
Nedeljom je podnevni mir u dvorištu duže trajao. Nismo igrali fudbal, nismo udarali loptom u zid. Ćutali smo čak i dok smo igrali klikere. Tek kasnije popodne, kada se suton već prikradao preko neba, počinjali smo da govorimo glasnije i slobodnije, mada ni tada nisu naši glasovi odjekivali kao tokom drugih dana.
Nedelja je bila spor dan. Dan obnove. Dan kada su u celom gradu u podne složno zveckale kašike za supu, kada su ulice bile puste, a vozila gradskog saobraćaja prazna.
"Nedelja - dan bez budućnosti." Dan u kojem se zaboravljala prošlost i nije se mislilo na budućnost. Prošlost je bila užurbana subota, koju je trebalo što pre smetnuti sa uma; budućnost je dolazila sa ponedeljkom, strašnim danom, koji je predstavljao početak nove jednolične radne nedelje.
Nedelja je bila kao rajska bašta, dan između stvarnosti i snova. Dan u kojem je sve moglo da počne, a ništa nije moralo da se završi. Čardak ni na nebu ni na zemlji.
Međutim, kada sam juče izašao napolje, pomislio sam da je četvrtak, ili petak, ili bilo koji dan. Samo ne nedelja. Naime, sve radnje su bile otvorene: piljarnica, bakalnica, čak i apoteka.
Jedino banka nije radila. Međutim, to i ne očekujem od banke, jer banke svugde rade manje od svih drugih. Ako i banke počnu da rade nedeljom, biće to znak da uskoro dolazi propast sveta. (Nek propadne, nije šteta...)
Onda sam počeo da tražim nedelju. Zavirivao sam u razne zgrade, prošetao sam pored reke, pitao sam ljude koji su čekali na autobuskoj stanici, zatim mladiće i devojke sa slušalicama na ušima, ali niko nije znao da mi odgovori. Slegali su ramenima i gledali me pogledima koji su pokazivali da ne razumeju šta ih pitam, kao da je nedelja zaboravljen i mrtav jezik, razumljiv samo nekim lingvistima i arheolozima.
Lepa je nekad bila nedelja. Ujutru se duže spavalo, kasnije se doručkovalo i svako je smeo da odugovlači koliko god želi.
Nedeljom se išlo na fudbalske utakmice, zatim u šetnje pored reke, a onda, pred kraj dana, naručivale su se palačinke sa čokoladom i orasima. Veče se šunjalo preko neba, ali niko na to nije obraćao pažnju jer smo znali da je nedelja dan drugačiji od svih dana i da se, u stvari, nikada ne završava.
Ali onda se nešto desilo i nedelja je nestala. Ma šta mi radili, ma koliko pokušavali, ne uspevamo da je nađemo. Sakrila se negde, uvređena i zastrašena od mogućnosti da je neko natera da promeni ime. Naime, ako naziv nedelja potiče od reči "ne delati", a svi se tog dana ponašaju kao da je u pitanju bilo koji dan i ne prestaju sa svojim delatnostima, onda nedelja nije nedelja i s pravom je pobegla. Otišla je negde gde se još uvek poštuje jednostavan nauk: šest dana radi, a sedmog se odmaraj, čitaj knjige, piši pesme, otiđi u prirodu, budi nešto drugo, nešto različito od onoga što si ostalih šest dana. Budi drugačiji tog dana da bi ostalih dana bio uvek isti. Uspori ritam. Nađi neku sporu pesmu i slušaj je celog dana. Uživaj u sporosti. Kaži: "Spor sam, priznajem, ali kada bih bio brži, ne bih znao da postojim."
Da, krajnje je vreme da vratimo nedelju. Ako to uskoro ne učinimo, nikada je više nećemo videti. A život bez nedelje, odnosno, život bez dana odmora nije više život, već sumorni ringišpil koji se zaustavlja samo jednom - onda kada je kasno za sve.